Natrag

Moćnici Komercijalne banke drugi put daju otkaz stručnjaku bez mrlje u radnoj biografiji

Stručnjaci su suvišni

Ljubišu Mitrovića isteruju posle 38 godina lojalnosti banci i godinu dana pred penziju

Mersiha Hadžić

Kad je čuveni bankar Ljubomir Mihajlović, zvani Ljuba Šiptar, „pao" sa mesta predsednika Izvršnog odbora Komercijalne banke 2004.godine, s njim je morao da ode i kompletan memadžment.

Ljubiša Mitrović, tadašnji direktor Sektora za kreditiranje stanovništva, proglašen je tehnološkim viškom i dobio je nezakonit otkaz Ugovora o radu, što je i dokazano u sudskom procesu dugom osam ipo godina. Međutim, novi menadžment u Komercijalnoj banci sudsku odluku o Mitrovićevom povratku na posao je ispoštovao samo delimično, jer ga nije vratio na posao sa koga je uklonjen ni dao mu platu koju je zarađivao pre otkaza.

Otkad se, po sili zakona, aprila 2013. godine vratio na posao , Mitrović je ponovo počeo da proživljava „pakao" kroz koji je već jednom prošao, i najrazličitije vrste mobinga koje su, na kraju, rezultirale drugim otkazom ugovora o radu u Komercijalnoj banci. I to, 15. jula, na dan u koji je pre tačno 38 godina potpisao ugovor o zaposlenju, i samo godinu dana pred odlazak u zasluženu penziju sa punih 40 godina rada u Komercijalnoj banci na visokostručnim pozicijama.

Kao čovek koji je u Komercijalnoj banci 38 radio na rukovodećim poslovima, Ljubiša Mitrović za Magazin Tabloid kaže da je u suštini njegovog problema činjenica da se po povretku u banku suočio sa ljudima čije je bankarsko znanje, poslovna odgovornost i moralni kredibilitet daleko ispod vrednosti koje su u banci važile od njenog osnivanja, i daleko ispod sadašnjeg proklamenovanog kodeksa.

- Ja sam bukvalno „rastao" i sazrevao sa Komercijalnom bankom, pod budnim okom stručnjaka koji su je učinili jednom od vodećih banaka u Srbiji i sa najvećom mrežom pokrivenosti na teritoriji cele države. Zato nikako ne mogu da budem ravnodušan, a još manje ne mogu da se pomirim sa neodgovornošću i javašlukom koji sada u njoj caruju. Šef ekspoziture na Miljakovcu, Tanja Urošević, jedna je od osoba koje su se ničim zasluženo našle na odgovornom rukovodećem mestu. Bukvalno po principu „ne znam šta me snašlo". Pošto sam nadležnima neretko ukazivao na njeno flagrantno kršenje dobrih poslovnih običaja, ona je nada mnom započela najstrašniji mobing, sličan onome koji je pre prvog otkaza nada mnom sprovodio Kosta Sandić. O njenom neprimerenom ponašanju, sukobu interesu, primanju mita i metodama zlostavljanja redovno sam pisanim putem obaveštavao nadležne, ali oni nikada nisu na bilo koji način pokazali da imaju nameru da nešto preduzmu. Umesto toga, savetovali su Tanju Urošević da ona mene optuži za mobing, zbog čega sam čak morao da potražim stručnu pomoć lekara. Tako je na poslu nastala atmosfera puna međusobnog nepoverenja i optuživanja, što je sve išlo na ruku ljudima koji odlučuju o sudbinama zaposlenih, a koji su svakako želeli da mi što pre vide leđa, jer sam neprestano prozivao njihovu stručnost i savest, navodi Mitrović.

Rezultat svega je njegov otkaz ugovora o radu, godinu dana pred zasluženu penziju, koji, kako navodi naš sagovornik, verovatno ima veze i sa planiranim otkazom oko hiljadu i više zaposlenih pred skoru privatizaciju Komercijalne banke, pri čemu banka ne bi bila obavezna da mu isplati pozamašnu otpremninu.

- Istine radi, februara ove godine dobio sam predlog aneksa ugovora o radu, što treba da znači da su imali nameru da me zadrže na poslu do daljeg. Međutim, s obzirom da su znali kako ću da reagujem, oni su napravili za mene potpuno neprihvatljivu ponudu koju sam, čim sam je pročitao, odbacio.

Razlog je sadržan u činjenici da su tom ponudom povredili moju čast i dostojanstvo, odnosno „udarili" me tamo gde sam najslabiji. Sasvim konkretno, ponudili su da me premeste na drugo radno mesto a kao osnovni razlog za to naveli da je Tanja Urošević protiv mene podnela zahtev za zaštitu od zlostavljanja, a da mi pritom nikada nisu dali na uvid niti jednu jedinu njenu prijavu. Znači, oni te optužuju, oni ti sude, a ti nemaš ni najosnovnije ljudsko pravo da se braniš. A ja sam o merama njenog zlostavljanja nada mnom istim tim ljudima u više navrata pisao od 2017. godine, i nikada niko nije našao ni za shodno da se pozabavi mojim pritužbama.

I smešno je, verujte, da u sistemu ovako postavljenom zaposleni može da zlostavlja svog rukovodioca. Druga moja zamerka na ponudu odnosila se na činjenicu da su sa mesta menadžera prodaje bankarskih proizvoda hteli da me postave na mesto „stručnog saradnika za poslove naplate plasmana fizičkih lica" i pritom mi, naravno, još umanje platu.

A sve su potkrepili time da sam na poslu dobijao loše ocene, što je takođe tačno, ali nije nevažno pitanje ko me je ocenjivao, kolika je bila njegova kompetentnost za to i kakva namera je iza toga stajala. Uostalom, kako je ekspozirura mogla da dobija visoku ocenu za ostvarene rezultate ako sam ja kao pojedinac loše radio'', pita naš sagovornik.

Odlučan da odbije ponižavajuću ponudu, Ljubiša Mitrović nije pristao da prihvati aneks ugovora i 15. jula u pošti je podigao rešenje o otkazu.

- Znam da nije jednostavno boriti se sa moćnicima, nije bilo lako ni prvi put, ali ne mogu da dozvolim da posle više od 38 godina iz banke odem kao zlostavljač i neznalica. I što je najgore, da te etikete dobijem od ljudi od kojih sam daleko stručniji, i od ljudi koji znaju da, ustvari, u penziju odlazim bez mrlje u mojoj radnoj biografiji. A da bih to ponovo dokazao, znam, trebaće mi još mnogo godina strpljenja i borbe za pravdu u sudskim procesima. Naravno, s verom u Boga!

Antrfile

Nezapamćeno u bankarskoj praksi

Prvi put Ljubiša Mitrović je dobio otkaz 31. decembra 2004. godine. U zakonskom roku podneo je sudu tužbeni zahtev, a onda je započeo sudski proces dug 8,5 godina u kojima je proživljavao sve nedaće neizvesnosti kao jednog od najtežih stanja u kojima čovek može da se nađe. Međutim, nada u pravdu nikada ga nije napustila i presudom Vrhovnog kasacionog suda on je u aprilu 2013. vraćen na posao u Komercijalnu banku. Sada je usledio drugi otkaz, što, kako sam kaže, verovatno nije zabeleženo u bankarskoj praksi u Srbiji.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane