Natrag

Tragom vesti

Morava nas voda odhranila, Moravski koridori će da nas sahrane

Put ga zove, mora proći

Tender za izgradnju „Moravskog koridora" je školski primer korupcije, iako na prvi pogled sve izgleda ne samo regularno, već i povoljno po Srbiju. Američko-turski konzorcijum, koji je na Kosovu već uhvaćen „sa prstima u pekmezu", našao je odličan način kako da svoju mehanizaciju zadrži u regionu i to opet o tuđem trošku, umesto da plaća njeno prebacivanje na udaljena gradilišta, a već na samom početku tendera ostvarena je čista i protivpravna zarada od 300 miliona evra i to pre potpisivanja samog ugovora. A to je, tek, početak nove pljačke budžeta.

Igor Milanović

Američko-turski konzorcijum Bechtel-Enka jedini se javio na međunarodni tender koji je raspisalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, za izgradnju "Moravskog koridora", autoputa koji bi preko Čačka spojio Koridor 10 sa Koridorom 11.

Ovo za upućene nije nikakva novost, budući da je 15. oktobra 2018. ministarka Zorana Mihajlović sa potpredsednikom američke grupacije Bechtel Šonom Kerijem potpisala memorandum o razumevanju upravo za ovaj auto-put. Keri je već tada dao veoma precizne podatke o ceni i rokovima izgradnje deonice za čiju je izgradnju tek nedavno raspisan tender. Sve se znalo u napred još u jesen 2018.

Kosovski portal na engleskom jeziku friendsofkosovo.com još 26. februara 2019. je objavio analizu najavljenog ugovora (koji će tek biti potpisan) i izračunao kako će budući auto-put koštati 7,27 miliona evra po kilometru. Zainteresovanost kosovskih medija za ovaj projekat biće detaljnije objašnjena nešto kasnije u ovom tekstu.

Bechtel korporacija je najveća građevinska firma u Sjedinjenim Američkim Državama. Za njen začetak uzima se 1898. godina kada je farmer Voren Behtel iz Kanzasa prešao na teritoriju Oklahome (tada još nepripojene SAD-u) kako bi sa svojim mazgama učestvovao u izgradnji železničke pruge. Kompaniju danas vodi peta generacija porodice Behtel (predsednik je Brendan Behtel, rođen 1981. godine) i ima procenjenu tržišnu vrednost od 25,9 milijardi dolara.

U javnosti najpoznatiji projekat koji je izvela ova kompanija je izgradnja Huverove brane, koja je omogućila nastanak i razvoj Las Vegasa. Posle Prvog zalivskog rata istakla se u gašenju požara na naftnim poljima u Kuvajtu.

Enka je Bechtelov stalni partner u poslovima na Zapadnom Balkanu. To je najveća građevinska kompanija u Turskoj.

Posle okupacije Kosova od strane NATO snaga na području ove srpske pokrajine počeli su zamašni infrastrukturni projekti finansirani neobezbeđenim međunarodnim kreditima. Autoput od Prištine do makedonske granice je dugačak samo 55 kilometara, a koštao je preko 700 miliona evra, kako je precizirao takozvani ministar infrastrukture, Pal Lekaj. To bi značilo da je za kilometar tog auto-puta plaćeno 12,92 miliona evra.

Svojevremeno je to bila ubedljivo najviša cena po kilometru nekog auto-puta u ovom delu sveta, zbog čega se pobunila javnost na Kosovu. Pokrenuta je čak i međunarodna istraga, ali zvanično nisu pronađene nikakve nepravilnosti.

U međuvremenu su se i vlastodršci u drugim zapadnobalkanskim zemljama dosetili da mogu da kradu iz budžeta preko naduvanih cena javnih radova. Trenutni rekorder u ovoj disciplini je Hrvatska u kojoj je izgrađen i auto-put čija vrednost jednog kilometra dostiže 20 miliona evra.

Tako posmatrano, naša vlast izgleda još i skromno sa cenom od „samo" 7,27 miliona evra po dužnom kilometru, što bi bio, otprilike, i zapadnoevropski prosek. Jedino što su plate građevinskih radnika u Zapadnoj Evropi daleko više od istih u Srbiji (što, svakako, utiče na cenu), ali ima tu još jedna „sitnica".

Izrađujući i prezentujući plan izgradnje „Moravskog koridora" isto Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je 2014. u javnost izašlo sa cenom od 500 miliona evra. Ne zna se šta je u poslednjih pet godina toliko poskupelo, pa da radovi sada koštaju tri stotine miliona evra više, što je oko 60 odsto od prvobitno izračunate sume. Jedini odgovor bi bio da su porasli apetiti vlastodržaca.

Da bi se lakše razumelo kako Bechtel-Enka pljačka državne budžete u svoju i korist vlastodržaca koji im to omogućavaju, treba se vratiti na trenutak ponovo na Kosovo.

Ugovor o izgradnji auto-puta Priština - Skoplje, čijih 55 kilometara prolazi kroz teritoriju takozvane Republike Kosovo, potpisan je 1. jula 2014, a radovi su počeli već 8. jula. Ovako brz početak je bio moguć, jer su se dve godine pre toga vodili tajni pregovori između takozvane vlade u Prištini i američke kompanije u kojima je posrednik bio tadašnji ambasador SAD u Prištini Trejsi En Džekobson. Koliko su dugo trajali tajni pregovori naše vlade i Bechtela nije poznato, ali su oni započeli sigurno daleko pre potpisivanja Memoranduma u oktobru 2018.

Inače, i u ovim pregovorima je ključnu ulogu odigrala Američka ambasada, ovog puta u Beogradu. Samo mesec dana pre potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Bechtel- Enka konzorcijuma i našeg Ministarstva infrastrukture, u septembru 2018. godine potpisan je krovni Memorandum o razumevanju između Srbije i SAD, a ambasador Kajl Skot je potpisivanje memranduma u vezi „Moravskog koridora" ocenio kao prvi plod ranije potpisanog međudržavnog memoranduma.

Sve ovo je potpuno razumljivo za one upućene u poslovanje Bechtel-Enka konzorcijuma na Zapadnom Balkanu. Naime, od početka se postavljalo pitanje: zbog čega najveća građevinska kompanija najmoćnije ekonomije sveta ima potrebu da ulazi u stalno partnerstvo sa, za nju, sitnom kompanijom iz Turske koja nema nikakve reference za poslove na ovim prostorima?

Zbog toga što je Bechtel samo posrednik i kompanija koja „skida kajmak", dok je pravi izvođač radova turska Enka, koja, sa svoje strane, nema ni približno toliki politički uticaj da bi mogla da pobeđuje na ovakvim nameštenim tenderima, niti da nesmetano zahvata iz budžeta koliko joj je u datom trenutku potrebno da bi popravila sopstvene poslovne bilanse i namirila lokalne političare.

Isti konzorcijum stoji i iza sumanutog i za Srbiju apsolutno štetnog projekta Koridora Niš - Priština, čija je procenjena vrednost oko 600 miliona evra (sa tendencijom narastanja na oko 800 miliona evra), jer želi da dugoročno uposli svoje kapacitete donesene na Zapadni Balkan kako bi se gradili putevi po takozvanoj Republici Kosovo.

Bechtel i Enka ne žele da troše milione evra na prebacivanje svoje već donete mehanizacije na neku daleku lokaciju, već im je daleko isplativije da je upošljavaju na izgradnji projekata u ovom regionu i to kako onih zaista potrebnih, tako i onih potpuno nepotrebnih. Važno je samo da to drugi plaća.

Pre početka poslovanja izneta procenjena vrednost radova na teritoriji takozvane Republike Kosovo iznosila je 2014. godine 600 miliona evra, što je samo po sebi već visoka cifra, ali, očigledno, nedovoljna da bi se zadovoljili svi apetiti. Zbog toga se krenulo u dodatno naduvavanje cena i to kroz plaćanje kaznenih penala zbog potpuno nepotrobnog odugovlačenja sa izdavanjem neophodnih dozvola.

Kosovski recept je bio izuzetno jednostavan: kada god je bilo potrebno nekoj zainteresovanoj političkoj ličnosti ili partiji da se isplati neka veća suma evra, Ministarstvo saobraćaja (koje je bilo ne samo ugovorna strana, već i zaduženo za pribavljanje i izdavanje neophodnih dozvola i saglasnosti u vezi izgradnje auto-puta) jednostavno bi se oglušilo o svoje obaveze, pa bi američko-turski konzorcijum iskoristio svoje pravo iz ugovora iz 2014. i naplaćivao kaznene penale.

Samo u leto 2018. na naplatu su dospela 53 miliona evra ovako prikupljenih kazni. Pare, zarađene uprkos tome što su mašine mirovale, a radnici bili poslati na neplaćene odmore (tako da izvođač, realno, nije imao nikakve troškove) delile su se između Bechtel-Enka konzorcijuma i prištinskih vlasti.

Na ovaj način je početna suma od 600 miliona evra već premašila 700 miliona evra. Sličan scenario se priprema i za Srbiju, a poznajući alavost naših vlastodržaca realno je za očekivati kako će nas „Moravski koridor" na kraju koštati i celih milijardu evra.

Povezivanje pustih gradova

„Moravski koridor" biće dugačak 110 kilometara i spajaće dva međunarodna auto-puta koja prolaze kroz Srbiju: Istočni krak (Koridor 10) i Zapadni krak (Koridor 11). Ta saobraćajna deonica povezaće Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Kraljevo i Čačak, sa 500.000 stanovnika i 25.000 firmi.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane