Natrag

Druga strana

Igraju se delije (mafijaši) nasred zemlje Srbije, pa organizuju i "izbore"

A onda će delije, da stave u ćelije

Pad Aleksandra Vučića zvanično je počeo odlukom tri najjače opozicione stranke da ne učestvuju u njegovoj sledećoj izbornoj krađi. Redovne parlamentarne i lokalne izbore bojkotovaće Narodna stranka, Stranka slobode i pravde, Srpski pokret Dveri i, vrlo verovatno, Demokratska stranka. Ako u izbornom procesu nema njih i njihovih glasača, ni Vučić neće imati legitimitet.

Milica Grabež

Ceo Vučićev diktatorski sistem zasniva se na prividu demokratskog legitimiteta, koji je obezbeđivao izbornim pobedama. Okupacija institucija, stroga kontrola policije, pravosuđa i medija i, naročito u predizbornim kampanjama, podmićivanje i pritisak na birače pretnjama i nasiljem - to su načini na koje je Vučić sticao legitimitet. U krađu izbora ulagao je više novca i energije nego u sve ostale aktivnosti zajedno.

Na tom temelju izgradio je pljačkaški mehanizam naprednjačkog kartela, kao i status neprikosnovenog vladara, jedinog ovlašćenog za pregovore i odlučivanje o svemu, od renoviranja školskih toaleta i izgradnje auto-puteva do predaje Kosova i Metohije.

Vučić, jednako kao Palmer i Mekalister, znaju da će bojkot defitnitvno raskrinkati režimske mahinacije, simulaciju političkih sloboda, suspenziju institucija i gašenje medija. Prvi pritisci na lidere prave opozicije nisu dali rezultate. Vuk Jeremić, Dragan Đilas i Boško Obradović nisu prihvatili Palmerov zahtev da "ne smetaju Vučiću dok privodi kraju posao oko Kosova". Odlukom da ne učestvuju u njegovom lopovluku, ugrozili su sve planove o kreiranju "postkosovske" kolonijalne Srbije.

Diktator, ipak, ne odustaje. Uzda se u tri aduta. Prvi se zove Metju Palmer. S novim, dodatnim i izutno opasnim, statusom američkog specijalnog izaslanika za Balkan, iskreni mrzitelj Srbije i svega srpskog, Palmer, preuzeo je na sebe obavezu da disciplinuje Đilasa. Vučićev nedavni pokušaj da uplaši Đilasa hapšenjem Jovana Stojanovića, direktora Dajrekt medije, i raspisivanjem poternice za Jadrankom Drinić, bivšom direktorkom Đilasove kompanije, doživeo je fijasko. Međutim, Vučić sad najavljuje novi udar na lidera Stranke slobode i pravde. Đilas, možda, iskreno želi da obori naprednjačku vlast, ali neće moći da se odupre pritiscima stranaca, pre svih Palmera, smatra Vučić. Svako ima tačku topljenja, pa i Đilas. Kad bude ozbiljno ugrožena njegova imovina, pa i sloboda, moraće da podvije rep i smisli način na koji će u javnosti opravdati odluku da odustane od bojkota i pristane na izlazak na izbore. Ako mu se to ne sviđa, moraće da opet napusti politiku, kao što je uradio pre pet godina, kad nije izdržao medijsku kampanju u naprednjačkoj režiji. Vučić se nada u taj scenario, ali zaboravlja da početkom oktobra u Beograd stiže novi ambasador Entoni Godfri, koji ima direktnu konekciju sa predsednikom Trampom, kao i druge zadatke, koje Palmer ne može da spreči. A reč je o provođenju Vučićeve mafije pravdi.

Ne treba sumnjati u rešenost Vučića i Palmera da upotrebe sva sredstva u disciplinovanju Đilasa. Ipak, zasad ucenama nisu uspeli da ostvare svoje interese ni tamo gde je mnogo mekše, kod korumpiranih i alavih oportunista iz Demokratske stranke.

Glavni odbor DS-a, na sednici koju je održao pre neki dan, uverljivom većinom podržao je predlog predsednika Zorana Lutovca da se bojkotuju sledeći izbori. Od 187 prisutnih, samo četvoro članova GO glasalo je protiv bojkota, a deset je bilo uzdržano. Vučićevsku antibojkotašku opciju podržali su Radoslav Milojičić Kena, Nataša Vučković i Vida Ognjenović. Pametniji od njih, Dragan Šutanovac se uzdržao od glasanja, iako je lobirao protiv bojkota. Pametnija i od Šutanovca, Gordana Čomić, simbol svih žutih stranputica, nije ni došla na sednicu, znala je da njena i naprednjačka želja neće biti uslišena.

Vučić je izgubio ovu bitku, ali ne i rat za osvajanje Demokratske stranke. Da bi progurao svoj predlog, Lutovac je morao da amortizuje tvrde stavove i pristane na mogućnost da se ta odluka promeni. Jasnije od Vučića, tu nadu je objasnio Boris Tadić, koji tvrdi da je "formiranje velike i ujedinjene Demokratske stranke važnije od bojkota".

- Odluka o bojkotu je posledica toga što vlast nije ispunila nijedan od zahteva opozicije. Uprkos tome, nastavljamo borbu za slobodne i demokratske izbore i u zemlji i kroz saradnju sa međunarodnim institucijama i predstavnicima - rekao je Tadić.

Za građane Srbije nije bitno da li je Tadić ucenjen, glup ili pohlepan, suština njegove poruke se nalazi u činjenici da su mu lični i stranački interesi preči od opštih. Takvim stavovima pojačao je Vučićevu nadu da će DS ipak učestvovati u izbornim prevarama. To i ne čudi, Tadić je formirao SNS, finansirao Vučića i presudno doprineo njegovom dolasku na vlast. Dokaze njihove saradnje arhivirao je Miodrag Rakić. Deo te arhive danas Vučić koristi za ucenjivanje Tadića, a brojne snimke i dokumente Rakić je ostavio Milovanu Brkiću, glavnom uredniku Magazina Tabloid.

Ukoliko propadne kombinacija s Tadićem, kao Trojanskim konjem u DS-u, legitimitet izborima trebalo bi da obezbedi Vučiću trenutno omiljeni opozicionar Sergej Trifunović.

- I dalje ne znam da li ćemo mi ući u bojkot ili ne. Nisam apsolutista, taj stav će se rešiti na nivou organa PSG. Ja samo pitam: imate li jasnu ideju šta radimo u bojkotu? Koji su nam postupci? Šta je plan? I ne čuh ništa. Ponuđeni su odgovori: bojkot i bojkot. I od opozicije: ko ne izađe na bojkot, taj je izdajnik. Danas sam pitao i Dragana Đilasa, pedeseti put, a on je umesto odgovora napustio razgovor, baš kao Elvis nekada zgradu - objavljuje Trifunović na Tviteru.

Trifunović nije toliko naivan i tup da ne zna šta se sprema. Uostalom, Vučić je to prezentovao i na nedavnim lokalnim izborima u Medveđi. Opet je Zoran Milojević, zvani Zelja, komandant naprednjačkih batinaških odreda, na glasačka mesta dolazio s konvojima crnih džipova bez registarskih tablica, s nabildovanim, ćelavim i tetoviranim uterivačima straha. Dok se Trifunović pretvara da to ne vidi, u vrhu Pokreta slobodnih građana postoji struja, koju predvode režiseri Goran Marković i Janko Baljak, koja se odlučno zalaže za bojkot. Kakva god bude bila konačna odluka PSG-a, nezavisno od toga koja opcija će odneti prevagu, Trifunovićevi spinovi već su naneli ozbiljnu štetu pravoj opoziciji.

Stranke Nenada Čanka, Čedomira Jovanovića i otpadnika iz pokreta Dosta je bilo, predstavljaće neku vrstu građanske opcije. Centar političke scene, s blagim otklonom udesno, pokriće savez oko Aleksandra Šapića i Miloša Jovanovića, dok će nacionalisti i patrioti moći da biraju između nekoliko vučićevskih frakcija, koje predvode Vojislav Šešelj, Miša Vacić i zavetnica Milica Đurđević.

Iako se Vučiću čini da je to dovoljno da bi se stvorila iluzija o legitimnosti sledećih izbora, njemu i njegovim stranim gospodarima jasno je da od toga nema ništa. U krajnjoj liniji, nije bitna ni izlaznost. Pod prinudom ili podmićivanjem, vlast možda može na izbore da izvede i više od 50 odsto birača, ali svejedno će izbori biti neregularni ako na njima ne učestvuju stranke Jeremića, Đilasa i Obradovića, odnosno njihovih glasača. Kakav god bude rezultat izbora, Vučić će formirati svoju marionetsku vladu, ali neće imati legitimitet da donosi bilo kakve odluke, posebno ne o promeni Ustava i priznanju albanske države Kosovo. Da bi rešio taj problem, nije mu dovoljan Palmer, mora da razbije pravu opoziciju i da iz nje izdvoji makar jednog prevrtača.

Ali će se, po svemu sudeći, Vučićev kartel istopiti u nastavku akcije "Familija'', koju je Vučić zaustavio u Srbiji, ali će biti nstavljena u oktobru, dolaskom skoro 100 američkih istražitelja, sa ovlašćenjima da organizuju hapšenje svih iz Vučićevog kartela, za koje su prikupljeni dokazi, pa i Aleksanda Vučića. Akcija je u Hrvatskoj stavila 70 biznismena i mafijaša iza rešetaka, u Srbiji će ih biti mnogo više.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane