Natrag

Persijski zaliv

Persijski zaliv je najbogatija oblast na svetu, ali ...

Seme razdora

Pozadina aktuelnog sukoba u Persijskom zalivu je sujeta i lični razlozi tri najvažnija aktera. „Država, to sam ja" još uvek važi u ovom delu sveta, pa ako se dvojica vladara lično posvađaju u rat kreću obe nacije. SAD za sada uspevaju da održe mir među svojim posvađanim saveznicima, ali postoje i druge sile kojima sukob odgovara.

Mersiha Hadžić

Persijski (ponekad i Arabijski) zaliv je najbogatija oblast na svetu. Kroz Hormuz, uski moreuz koji razdvaja Arabijsko poluostrvo od azijskog kontinenta, transportuje se trećina svetske nafte. Ova oblast je, međutim, već više od tri decenije i poprište velikih sukoba koji bi mogli da prerastu u globalni rat sa nesagledivo krvavim posledicama. Koreni tih sukoba nalaze se u rivalitetima tri najmoćnije porodice iz tog regiona, tačnije u međusobnim odnosima samo trojice aktera koji čvrsto kontrolišu sve što se dešava u njihovim zemljama. Pojednostavljeno rečeno: ovo je sapunica koja može da zapali ceo svet.

Arapski šeici su enormno bogati, ali su do velike svetske naftne krize početkom sedamdesetih godina prošlog veka bili skoro pa sirotinja u odnosu na ove današnje. Arabijsko poluostrvo je siromašno u prirodnim bogatstvima i do eksploatacije nafte i gasa stanovništvo je preživljavalo na rubu egzistencije. Tadašnji najvažniji izvor prihoda bila je trgovina i to dva proizvoda: tamjana, koji se dobija iz smole drveta koje raste u Jemenu, i biserima koji se skupljaju u Persijskom zalivu duž obala Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Eksplozija cena nafte i prirodnog gasa, koja je usledila pošto je arapskim zemljama predvođeni OPEC drastično smanjio proizvodnju u znak protesta zbog izraelske okupacije Golana, Zapadne obale Jordana i Sinaja, učinila je da se u kratkom periodu u blagajne emira i šeika slije desetostruko više kapitala nego pre. Oni, bukvalno, nisu znali šta će sa parama, a uz to otkrivene podzemne zalihe nafte i gasa činile su se nepresušnim.

Kraljevska porodica Al Saud koja vlada Saudijskom Arabijom, po tradiciji je najuglednija i najmoćnija u arapskom svetu, ali i šire, među svetskim muslimanima. Ona upravlja ne samo enormnim naftnim zalihama, već i najsvetijim gradovima za sve muslimane: Mekom i Medinom. Dinastiju je u 18. veku osnovao Muhamed bin Saud, šeik (plemenski lider) iz pustinjske oblasti oko današnjeg Rijada. Uticaj porodice se brzo širio među pustinjskim plemenima, najviše zahvaljujući vahabizmu, verskom pravcu u islamu koji zagovara striktno pridržavanje Korana i veoma jednostavno praktikovanje vere, što je posebno pogodovalo siromašnim i neobrazovanim pustinjskim nomadima.

Osnivač ovog pokreta Muhamed Abdulvahab bio je savremenik, prijatelj i saveznik bin Sauda.

Početkom 20. veka u pustinji kojom su vladali Saudi otkrivena je nafta, čiji je značaj rastao u industrijski razvijenim zemljama. Zbog toga, ali i zbog činjenice da su umeli bolje da ugode nastranom Lorensu od Arabije, britanskom avanturisti i agentu, Saudijci u londonskim političkim krugovima oko Prvog svetskog rata potiskuju dotadašnje neformalne arapske lidere, dinastiju Hašemita (klana iz plemena Kurejš kome je pripadao i prorok Muhamed), a čiji se značaj ograničavao na poreklo i upravu Mekom i Medinom.

Nakon što je bin Saud uz pomoć Engleza osvojio svete gradove, a Hašemite proterao (posle toga su oni vladali Irakom, Sirijom i Jordanom u kome su i danas na prestolu), ustoličio se za kralja novostvorene države Saudijske Arabije.Zbog svog bogatstva, uticaja u islamskom svetu, ali ponajviše doslednosti u privrženosti Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, ovi pustinjski kraljevi nisu morali da brinu o svojoj budućnosti.

Prvi kralj Saudi Arabije bio je Abd al Aziz ibn Saud koji je odredio da presto ima da nasleđuje uvek njegov najstariji živi sin. Tako je bilo do 2015. kada je krunisan Salman ibn Abd al Azis, pretposlednji živi sin utemeljivača države. On za svog naslednika nije odredio, kao što je običaj, svog mlađeg brata, već svog sina Muhameda bin Salmana, u svetu popularno nazivanog MBS.

Muhamed je rođen u svili i kadifi, u vremenu najvećeg bogatstva porodice al Saud, koja broji između 5.000 i 7.000 prinčeva koji svi dobijaju veliku državnu apanažu. On je danas, faktički, vladar iz senke Pustinjske Kraljevine umesto svog starog i bolesnog oca, kralja. Pošto je na vlast došao posle takozvanog „Arapskog proleća", koje je zaobišlo Saudijsku Arabiju, dobro je znao koji je značaj marketinga, medija i propagande.

U svetu se predstavlja kao umereni, reformama skloni princ nove generacije, dok je u stvarnosti bezobzirni tiranin okrvavljenih ruku.

Njegov savremenik i trenutni saveznik je u Srbiji dobro poznati Muhamed bin Zajed al Nahjan (popularno MBZ) čija porodica je ujedinila Ujedinjene Arapske Emirate na sličan način kao Saudi Saudijsku Arabiju. I MBZ je „samo" prestolonaslednik, ali i on je, kao i MBS, faktički vladar. Emirat iz koga potiče i koji se smatra vlasništvom njegove porodice, je Abu Dabi koji raspolaže enormnim zalihama nafte i prirodnog gasa.

I Muhamed bin Zajed se predstavlja kao reformama sklon, iako su njegove reforme u suštini samo šminka. U Emiratima, isto kao i u Saudijskoj Arabiji, apsolutnu vlast imaju emiri, kraljevi i poglavari plemena koja čine UAE. Običan narod se ne pita, ali se ni ne buni dok god od države dobija dovoljnu apanažu. Ni MBZ ne pamti vremena oskudice, jer je rođen posle njih.

Treći je Tamin bin Hamad al Tani, emir Katara, takođe rođen posle vremena siromaštva koje je posebno pogodilo njegovu zemlju, Katar, koja je vekovima preživljavala samo od ulova ribe i bisera. A onda je otkrivena nafta i nezamislivo velike rezerve prirodnog gasa.

Tamin, međutim, ima jedan problem koji ostala dvojica nemaju: on je sunit, ali trenutno najveće nalazište gasa na svetu deli sa Iranom, koji je pretežno šiitski. Sukob između ova dva islamska učenja je krvaviji od sukoba muslimana i hrišćana i njihovi pripadnici su i danas nepomirljivi neprijatelji. Zbog zajedničke eksploatacije basena gasa Tamin mora da vodi umerenu politiku prema Iranu, koga i MBS i MBZ, kao i Izrael i Zapad, smatraju izvorom svih zala.

Osim toga, za razliku od druge dvojice, Tamin je iskren u svojim reformatorskim namerama iako je i on, u suštini, apsolutistički vladar. Katar je sedište Al Džazire, televizije sa većinskim kapitalom porodice al Tani, koja širi za Arape veoma liberalne ideje.

Međutim, najveći Taminov „greh" je to što je iskren kada kaže da je arapski patriota i vatreni musliman. Za razliku od MBS-a i MBZ-e on dosledno podržava islamiste i arapske nacionaliste u drugim zemljama. Na njegovom platnom spisku su i egipatska Muslimanska braća.

Islamizam je, međutim, prirodni neprijatelj feudalnih tirana iz Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, zbog čega ga oni ne podržavaju, osim u retkim prilikama kada pomoću njega žele da se obračunaju sa nekim drugim protivnikom, kao što je sada slučaj u Siriji.

Postoje i lični razlozi za netrpeljivost: sva trojica su bliskih godina i enormno bogati. Iako je nesporno da je kuća al Saud prva među jednakima u arapskom svetu, nikada nije dat odgovor na pitanje: ko je drugi po časti? Na to mesto pravo polažu i dinastija al Nahjan, kao i porodica al Tani.

UAE je davnašnji saveznik Saudijske Arabije zbog čega su MBZ i MBS prevazišli llične nesuglasice i sada zajednički nastupaju, najčešće u Vašingtonu gde lobiraju protiv zajedničkog neprijatelja - Irana. Tamin iz poslovnih razloga ne može da im se pridruži, ali ni on nije neprijatelj Amerike. Ako ništa drugo, najvažnija američka vojna vazdušna luka u Zalivu je u Kataru i ona je svojevrsni garant da neće doći do rata između tri američka saveznika.

Američki predsednik Donald Tramp, iako je i lično i poslovno bliži MBS-u i MBZ-u, uspeva da održi ravnotežu i, što je za američke glasače najvažnije, i jednima i drugima prodaje američko naoružanje za desetine milijardi dolara. Iako nije verovatno da će ono biti upotrebljeno u treutnom unutar-arapskom sukobu, ono je simbol prestiža, snage i bogatstva svog vlasnika.

Katar ima najveću flotu lovaca na svetu, u poređenju sa brojem stanovnika.Tamin je toliko nakupovao ratnih aviona, da njegova zemlja nema dovoljno pilota koji bi ih koristili.

Sukob najviše rasplamsavaju dva nearapska kontrahenta koja imaju posebne interese u ovome: Iran i Izrael. Iran podržava Katar, a Izrael Saudijsku Arabiju i UAE. Dok su arapski emiri zaokupljeni ličnim svađama, šiitski ajatolasi i izraelska država ne moraju da ih se plaše. Problem je, međutim, što sukob može da se otrgne kontroli i preraste u rat nesagledivih ekonomskih posledica po ostatak sveta

A:

Ko su pokrovitelji Huta

Iran i Saudijska Arabija međusobno ratuju preko svojih posrednika u Jemenu. Da bi se učvrstio na vlasti i dokazao kao vojni lider, Muhamed bin Salman je započeo vojnu intervenciju Saudijske Araabije u građanskim ratom zahvaćenom južnom susedu. Iako su saudijski vojni resursi neuporedivo veći od onih kojima raspolaže šiitska milicija Huta, saudijci su neobavljena posla morali da se povuku, što je itekako naškodilo ne samo ličnom ugledu Muhameda bin Salmana, već opšte međunarodnom uticaju Saudijske Arabije.

Od tada ovaj sujetni saudijski princ vojni sukob u Jemenu posmatra kao ličnu osvetu iranskim ajatolasima koji su pokrovitelji Huta.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane