Natrag

Odumiranje

Koliko će u naredne tri decenije Srbija ostati bez stanovnika

Nestajemo, al Vučićev kartel još opstaje

Jedna studija profesora Ekonomskog fakulteta iz Beograda Saše Ranđelovića prikazuje budućnost Srbije u crnim bojama. Profesor tvrdi da je u radu koristio podatke Međunarodnog fonda i došao do zaključka da će do 2050. Srbija izgubiti 15 odsto sadašnjeg broja stanovnika. Istina je, međutim, još crnja, jer sve ukazuje na to da će u narednih 30 godine Srbija izgubiti najmanje trećinu stanovništva, ako se ništa značajno ne promeni.

Igor Milanović

Pofesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu dr Saša Ranđelović u svojoj analizi koju je, kalo ističe, napravio na osnovu podataka Međunarodnog monetarnog fonda, tvrdi da će u Srbiji do 2050. biti milion stanovnika manje i između 800.000 i 900.000 radno sposobnnih ljudi manje.

Ranđelović na osnovu podataka MMF dolazi do zaključka da će dve trećine ukupnog smanjenja stanovnika nastati zbog negativnog prirodnog priraštaja. To u brojevima iznosi oko 660.000 ljudi, što je po godini prosečno 22.000. Do sada je prosečno po godini bilo preko 35.000 ljudi manje novorođenih u odnosu na broj umrlih.

Prošle godine je razlika u broju novorođenih i umrlih iznosila 37.680 ljudi. Zbog toga je procena da će u narednih 30 godina u Srbiji biti u proseku samo 22.000 ljudi manje zbog smanjenja nataliteta i previše optimistička. Realne studije govore da će se sadašnja stopa negativnog rasta u procentima zadržati još najmanje deset godina, ali da će zbog smanjenja stanovništva to u realnim brojkama biti sve niže.

Međutim, negativni rast od 22.000 godišnje biće dosegnut tek krajem tridesetih godina, pokazuju procene To znači da bismo za sve tri naredne decenije morali da za srednju vrednost uzmemo 25.000 ljudi u proseku po svakoj godini. Na ovaj način će Srbija za narednih 30 godina izgubiti oko 750.000 stanovnika.

Međutim, procena da će se u narednih 30 godina iz Srbije iseliti samo oko 330.000 ljudi je potpuno nerealna. Upravo je Međunarodni monetarni fond, na koji se profesor poziva, u svojoj avgustovskoj studiji objavio podatak po kome se prosečno dnevno iz Srbije iseli 139 osoba, što na godišnjem nivou čini 51.000 ljudi. To je pet puta više od broja koji predviđa profesor Ranđelović, koristeći, kako je sam rekao, podatke MMF-a.

Na broj iseljenika iz Srbije nešto će uticati pad broja stanovnika, ali će se to značajnije osetiti tek za desetak godina. Do tada će se nastaviti dosadašnji trend iseljavanja pola miliona ljudi svake decenije.

Srbija je po pomenutim studijama jedna od retkih zemalja u Evropi koja će doživeti ovako oštar pad broja stanovnika. Neke zemlje Evropske Unije i Rusija će u istom periodu iskazati čak pozitivni demografski rast usled povećanja broja doseljenika.

I mortalitet će u narednom periodu rasti u Srbiji, uprkos tome što u svetu medicina napreduje. Grupa lekara koja se bavi ovim problemom tvrdi da će 2050. umiranje od starosti biti nepoznat pojam. Ima i onih koji smatraju da će do 2030. godine smrt skoro isključivo nastupati iz drugih razloga.

Oni ovu svoju sumornu prognozu baziraju na činjenici da se u našoj zemlji naglo povećava broj malignih oboljenja, a da se nedovoljno čini na prevenciji i lečenju. Tehnika kojom većina naših zdravstvenih ustanova raspolaže je u velikoj meri zastarela, a moderna oprema je uglavnom zastupljena samo u velikim kliničkim centrima gde obični smrtnici teško dolaze na red.

Uz to će i ubrzano uvođenje 5G tehnologije doprineti dodatnom širenju malignih oboljenja.

U narednom periodu će, zbog toga, doći do oštrog skoka broja umrlih od raka ili nekih od nuspojava, tako da će veoma mali broj ljudi imati mogućnost da umre od starosti. Isto tako će veoma mali broj ljudi imati šansu da dočeka penziju ili da u njoj provede duže od pet godina.

Ove podatke medicinske struke ni Međunarodni monetarni fond, a ni profesor Ranđelović nisu uzeli u obzir, tako da njihove procene negativnog priraštaja treba korigovati na gore.

Postoji još jedan razlog zbog koga će u narednom periodu biti sve više umrlih u odnosu na novorođene.

Iz Srbije se u proseku nešto više od 50.000 ljudi godišnje iseljava u srećnije i bogatije zemlje. Radi se u najvećem broju o mladim ljudima u najboljim reproduktivnim godinama. Njih 51.000, da su ostali u Srbiji, rodili bi najmanje 20.000 novih stanovnika. Ta deca će, međutim, biti rođena u inostranstvu, mnoga od njih će uzeti i strano državljanstvo. Dakle, broj novorođenih po ovom osnovu treba na godišnjem nivou umanjiti za pomenutu cifru, tako da se i negativni demografski rast dodatno uvećava.

Kada se sve ovo uzme u obzir u Srbiji će do 2050. biti između 2,5 miliona i tri miliona stanovnika manje nego danas. Većina stručnjaka čak smatra da će se manjak od milion ljudi pojaviti najkasnije na početku tridesetih godina ovog veka, a da će onda doći do izvesnog usporavanja pada. U svakom slučaju, negativni demografski rast će se nastaviti.

U Srbiji će u narednim godinama biti sve više starih osoba koje će teško moći da se prilagode novim načinima privređivanja. Automatizacija proizvodnje će u narednom periodu sve više napredovati, a starije osobe nisu u stanju da se za to blagovremeno obuče. Zbog toga, tvrdi profesor Ranđelović, doći će do usporavanja rasta bruto domaćeg proizvoda. On smatra kako će za narednih 30 godina ceo region dospeti na 64 odsto standarda Zapadne Evrope, dok će Srbija sa 25 odsto (koliko sada ima) dospeti samo do 30 odsto standarda razvijenih zemalja.

I ovo su čak preterano optimističke prognoze.

Nedavno završena studija Svetske banke predviđa nam još sumorniju budućnost. Po njoj prosečna plata od 500 evra može da bude dosegnuta tek 2030. godine. Ovde se očigledno radi o pogrešnom prevodu, jer bi ispravno bilo „meridijanska plata" (plata koja se nalazi tačno na sredini niza između najviše i najniže plate). Isto tako, meridijanska plata od 1.000 evra biće u Srbiji moguća tek oko 2080. godine, što pokazuje da će u narednom periodu usled pada broja radno sposobnih i njihovog slabog edukativnog potencijala doći do značajnog usporavanja privrednog rasta.

Ovome u prilog govori i prognoza Svetske banke da će već sledeće godine doći do drastičnog povećanja javnog duga od čak 35 odsto. Država će, naime, da bi mogla da finansira svoje rashode morati sve više da se zadužuje, jer će doći do pada fiskalnih prihoda usled usporavanja rasta BDP-a.

U 2018. je prosečna zarada u Zapadnoj Evropi bila za 5,3 puta veća nego u Srbiji. Ako pretpostavimo da će ta razlika u narednom periodu biti nešto malo ublažena, u vremenu kada će u Srbiji meridijanska plata biti 1.000 evra ona će u Zapadnoj Evropi biti najmanje 4.500 evra.

Po studiji svetske banke, najniža stopa rađanja zabeležena je u Beogradu. Ovo, međutim, neće značajno uticati na broj stanovnika prestonice usled pojačanog talasa doseljavanja. Beograd će uprkos tome do kraja 2020. među regionima u Srbiji sa prvog mesta po bogatstvu pasti na drugo mesto, dok će najbogatiji region u Srbiji krajem naredne godine biti Vojvodina.

Demografska kretanja, dakle, ne utiču na privrednu snagu Beograda. Ovo pokazuje da će se iz Beograda u narednom periodu iseljavati sve više visoko obrazovanog stanovništva, pogotovo iz IT sektora koji je trenutno najrazvijeniji u prestonici. Novopristigla radna snaga neće imati te kvalitete zbog čega će i doći do pada bogatstva iako će broj stanovnika ostati na današnjem nivou.

I Međunarodni monetarni fond je u svojoj letošnjoj studiji na 117 strana ukazao na problem odlaska najkvalifikovanije radne snage. Nedostatak obučenih radnika nije samo evidentan u zdravstvu i IT sektoru, već i među zanatlijama. Pojedini zanati su potpuno izumrli, a sve je teže u Srbiji naći majstore za vodovod ili elektro-instalacije.

Da bi se došlo do vozača koji su preko potrebni javnim saobraćajnim preduzećima najavljeno je smanjenje pojedinih ograničenja (kao na primer vozačkog iskustva pre polaganja ispita za vozača autobusa). Država je MMF-u u više navrata obećavala da će, radi povećanja stope legalno zaposlenih, do septembra ove godine značajno izmeniti Zakon o radu kroz agencije za privremeno zapošljavanje (takozvani lizing radne snage), ali se to nije desilo. Ova vlast kao da uživa u tome što u proseku svakog dana iz Srbije na život i rad u inostranstvo odu dva puna autobusa.

A:

Pogrešni podaci, ali ...

Izgleda da profesor Saša Ranđelović, uprkos sopstvenim tvrdnjama, nije koristio najnovije procene Međunarodnog monetarnog fonda, već prošlogodišnju, u velikoj meri prevaziđenu studiju Ujedinjenih nacija. Po tom dokumentu u Srbiji će 2050. biti 15 odsto stanovnika manje nego 2018. što je profesor kasnije preuzeo u svoju analizu i prikazao kao svoje rezultate dobijene na osnovu podataka Međunarodnog monetarnog fonda.

Kao što se videlo, MMF broj iseljenika prosečno po godini označava petostruko višom cifrom od one koju navodi profesor Ranđelović. Da je zaista i koristio te podatke došao bi do istog zaključka kako Srbija u naredne tri decenije neće izgubiti 15 odsto stanovnika iz 2018. godine, nego najmanje 30 odsto, odnosno duplo više.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane