Kraljevo

Bolnica Kraljevo, njena uprava i problemi u njoj...

Koga mrvi dr Mrvić

Skoro dvadeset godina bolnica, koja je doprinosom gradjana Kraljeva dobila i svoj poseban hirurški blok, ima probleme. Nisu problemi samo finansijske prirode mada ni oni nisu mali, problemi su i organizacioni i naravno upravljački. Pre desetak godina tadašnji ministar zdravlja Republike Srbije, Dr Zoran Stanković, bio je prinuđen da direktora tadašnjeg Zdravstvenog centra u Kraljevu, Dragana Arsića, smeni javno pred TV kamerama.

Mersiha Hadžić

Posle izbora 2012.godine vlast i u Kraljevu formira SNS sa satelitskim strankama koje su inkorporirane na njegovoj listi i SPS . Gradonačelnik Kraljeva je profesor Dragan Jovanović kog opseda bukvalno dr Mrvić, dečiji hirurg, ćije se ambicije usmeravaju ka mestu direktora, ali i na formiranje komisije koju će on predvoditi a koja ima zadatak da odvoji bolnički deo Zdravstvenog centra od Doma zdravlja.

Posebno je interesantan rad komisije koja razdvaja D.Z. od Opšte bolnice, uz gašenje Zdravstvenog centra. Naravno, šef komisije kojoj je zadatak deobni bilans, postaje dr Mrvić. Članove komisije postavlja SNS po predlogu dr Mrvića i na kraju epilog čitavog posla je da lavovski deo opreme, instrumenata, EKG aparata, sterilizatora, vešeraja postaje vlasništvo novoosnovane bolnice.

Dom zdravlja počinje faktički od nule. Paradoks je što je po prirodi svog posla Dom Zdravlja dohodovna ustanova dok su bolnice i klinike ustanove koje imaju velike i materijalne i nematerijalne troškove, što pokriva osnivač, u ovom slučaju resorno ministarstvo.

Međutim novopostavljeni direktor bolnice, koji optužuje svoje prethodnike za loše poslovanje, pokušava da izbegne troškove higijene, sterilizacije, održavanja specijalističkih ambulanti koje se nalaze u prostorijama Doma zdravlja, izbegava da plati troškove vešeraja kao i regulisanje računa o utrošku električne energije. Pošto nema adekvatnu saradnju sa Domom zdravlja, dr Mrvić uspeva preko SNS-a da promeni upravu, dovodi „poslušnu" direktorku

Zahvaljujući gospodinu M. Glavčiću (koji preko šezdeset godina živi i radi u Kanadi, a koji odlučuje da gradu Kraljevu odnosno njegovom zdravstvu, pokloni aparat Magnetne rezonance vredan preko pola miliona dolara) aparat MR stiže u Kraljevo

Sve bi bilo u redu da je bolnica, kojoj je namenjena donacija, poštovala tendersku proceduru nabavke. Donator je donirao novac a ne aparat. Po mišljenju pravnika potrebno je raspisati tender za nabavku aparata. Podrazumeva se da je neophodno formirati i odgovarajuću komisiju u kojoj bi se našli radiolozi ali i fizičar odnosno ing.zadužen za medicinsku opremu.

Upravni i nadzorni odbor su samo šturo dobili usmeno saopštenje od direktora, dr Mrvića, da je on odlučio da nabavi preko jednog proizvodjača, aparat proizveden 2007. godine. Proizvođač je Simens. U medjuvremenu javlja se primedba još jednog proizvodjača medicinske opreme . Naime američki proizvodjač je ponudio aparat iz 2014. godine sa pratećom opremom koji je između ostalog oko 50.000 dolara bio jeftiniji iako je bio noviji.

Direktor odbja saradnju sa članovima nadzornog odbora koji traže obaveštenje o aparatu. Nadzorni odbor se obraća ministru Lončaru koji ne preduzimaju nikakve mere. Predsednik nadzornog odbora šalje prijavu Ageniciji za borbu protiv korupcije. Rezultat sukoba, posle javnog istupa članova nadzornog odbora koji o aferi obaveštavaju javnost putem medija, je ostavka članova nadzornog odbora i izbor novih članova koji dolaze na predlog v.d.direktora Mrvića.

Ovakav stav dr Mrvića postaje indikativan. Naime postaje popuno jasno da je njemu dozvoljeno da, u ime uprave bolnicom, jednostavno radi šta želi. Zahvaljujući uticaju lokalnog SNS-a ali, kao što će se nešto kasnije videti, i namerama resornog ministarstva odnosno pojedinaca dobro pozicioniranih u tom segmentu vlade Srbije, Mrvić počinje širu delatnost čiji efekti podrazumevaju naglo sticanje materijalnih sredstava.

Dr Mrvić kupuje dva stana u Beogradu, sa platom lekara specijaliste provincijske bolnice, i te stanove daje svojoj deci iz prvog braka. Kako napreduje u poslovnoj hijerarhiji tako Mrvić pristupa i promenama u ličnom životu.

Razvodi se pa se ženi opet i dobija dete i to je njegova privatna stvar koju niko ne osporava.

Ono što je interesantno to je kupovina još jednog stana, novom bračnom drugu, u naselju Moša Pijade u Kraljevu kao i stan u zgradi poznatoj kao „ Lesnina". Sebe časti novim AUDI 4 automobilom a novu suprugu CITROENOM 4. I starijoj deci iz prvog braka, kao savestan i dobar roditelj, Mrvić kupuje po jedan automobil. Investicioni program u opštoj bolnici kojom rukovodi Mrvić se zahuktava. Oprema se zanavlja i prosto, posmatrajući sa strane, može se pomisliti da Mrvić jedva čeka da neki od aparata bude van upotrebe kako bi se po hitnom postupku, često i bez tendera jer se radi o prvom redu hitnosti,nešto novo kupilo. Kupovina bez tendera je uvek sumnjiva. Možda bi nadležni organi, ako se usude da konačno rade svoj posao, mogli da provere liste hitnih nabavki koje se po Kraljevu u bolnici sprovode.

Skorašnja poseta ministra zdravlja, Zlatibora Lončara, bolnici i način njegove komunikacije sa direktorom bolnice, ukazuje nam što je još jedna afera koja se tokom mandata doktora Mrvića dogodila, olako zataškana.

Naime javnost se seća restriktivnih mera koje je Zlatibor Lončar preduzimao protiv pojedinih direktora zdravstvenih ustanova u Srbiji, zbog pojave epidemije clostridium bakterijama. Direktori su smenjeni, izmedju ostalog i jedan, jer se u ustanovi kojom je rukovodio pojavila kod pet pacijenata potencijalno smrtonosna bakterija koja inače pripada takozvanim intrahospitalnim infekcijama.

U Kraljevu je po izveštaju i laboratorijskim nalazima Zavoda za zdravstvenu zaštitu registovano na desetine slučajeva ove infekcije. Clostridium bakterijski soj, u konkretnom slučaju je to bio soj dificile, predstavlja mikroorganizme koji se razvijaju u uslovima nedostatka kiseonika.

Ove bakterije, prisutne u bolnicama, karakteriše još jedna odlika. Naime one stvaraju vrlo brzo otpornost prema antibioticima koji se daju pacijentima. Bakterija napada digestivni trakt pacijenata gde inače nema dovoljno kiseonika i u najgorem slučaju dolazi do gangrene dela tankog odnosno debelog creva što se, posebno kod starijih pacijenata, završava i sa smrtnim ishodom. Postavlja se pitanje kako iskoreniti ovu bakteriju? Sanitarne mere koje su neophodne radi saniranja ove problematike podrazumevaju potpuno izbacivanje posteljine, posebno bolničkih dušeka, sterilizaciju svih prostorija od hodnika, preko bolesničkih soba, kvarcovanje svih prostorija od operacionih sala do prostorija namenjenih osoblju. Ispitivanje klimatizacije.

Potom se u nekoliko navrata stavljaju tzv. Petrijeve šolje kao bi se videlo da li još uvek postoje bakterije clostridium soja u vazduhu. Tek posle toga je dozvoljen prijem nove grupe pacijenata u tako tretiranim objektima. I pored postojećih infekcija direktor ne obaveštava javnost, podaci o klostridijum infekcijama se kriju pa čak podmeću drugim zdravstvenim ustanovama.

Posle tretmana u bolnici u Kraljevu odnosno preduzetog neurološkog ili najčešće ortopedskog lečenja, pacijenti se šalju na rehabilitaciju. Rehabilitacija se odvija u najbližoj specijalnoj bolnici za rehabilitaciju u Mataruškoj banji -„Agensu". Osoblje Agensa konstatuje često već na samom prijemu postojanje crevne infekcije kod novo pristiglih pacijenata.

Stolica pacijenata se šalje u mikrobiološku laboratoriju odakle stižu rezuultati koji ukazuju na prisustvo clostridiae U početku su ovakvi pacijenti vraćani ponovo bolnici radi lečenja, po pravilu na infektivno odeljenje.

Kako je broj slučajeva postao alarmantan Dr Mrvić se dosetio da „optuži „ Agens kako je infekcija nastala u banji. Analizom prostorija u Agensu odnosno epidemiološkim pregledom, iskljućena je mogućnost nastanka infekcije u samom Agensu. Infekcija je nastala u opštoj bolnici a potom su pacijenti poslati na rehabilitacju sa znacima uznapredovale anaerobne infekcije.

Druga ustanova koja se, mada u nešto manjoj meri, suočavala sa „uvozom" infekcija bila je Dom za ostarela lica „Stolovi" takođe u Mataruškoj banji. Pitanje je što se ništa radikalno nije preduzimalo za sanaciju infekcije u samoj opštoj bolnici u Kraljevu?

Kao što smo več napomenuli, sama procedura eradikacije bakterija je dosta duga ali i dosta skupa. Proces bi bio pod nadzorom Zavoda za zdravstvenu zaštitu, novac koji bi bio neophodan nalazio bi se pod kontrolom. To naravno nekom nije odgovaralo. Daleko je lepše i lakše proglašavati hitne nabavke pa kupovati opremu, dogovarati se kao u slučaju magnetne rezonance direktno sa prodavcem preko privatnih mejlova koji nisu pod kontrolom službenika, i posle uspešno obavljenog posla znatno poboljšati sopstveni standard i imovinu.

Nije Mrvić bio taj koji je napravio samoinicijativno sistem mahinacija, uveo procese kupovine van kontrole i prakse dobrog poslovanja. Taj sistem je uspostavljen ranije, usavršavan decenijama, menjao se i adaptirao po potrebi podilazeći direktorima, načelnicima odeljenja ali i pojedinim ministrima i državnim sekretarima resornog ministarstva.

Alfa i omega Opšte bolnice u Kraljevu je nekadašnji „treći" blagajnik Zdravstvenog centra „Studenica" izvesni Pandrc. Pandrc je bio blagajnik koji je u onom već zaboravljenom divljanju inflatornih kretanja ostao upamćen kao čovek koji uvek nosi torbu punu para, menjajući pare odnosno kupujući marke, prodajući dinare i to posebno onda kad su stizale obezvredjene plate zaposlenima.

Njegov prvi kapital nastaje usled uspešnog dilovanja. Pandrc diler, u to doba je sa srednjom školom, jedan od nekoliko blagajnika Zdravstveniog centra. Pandrc se doškolovava. Stiče diplomu. Postaje nezamenljiv. Kao svaki roditelj i Pandrc želi da pomogne svojoj deci. Deca su od oca koji je uspešni trgovac medicinskim potrebama shvatila gde se krije stalni i neometani izvor prihoda.

Jedan sin osniva firmu BEOLASER u Beogradu a drugi sin Nikola postaje šef kabineta ministra Lončara, ali shvata potrebu da se bolje zaštiti pa postaje kum ministru Lončaru. Još jedan bliski član porodice Momira Pndrca je imao lepu karijeru u zdravstvu Srbije.

Tetka mladih Pandrca, Danica Pandrc, penzionisana je ali je bila poznata u RFZO i tad je sveukupna štampa Srbije o njoj pisala zbog neverovatnih zarada koje je kao visokorangirani službenik imala. Zarade su joj omogućuile kupovinu vile na Dedinju koja je bila u vlasništvu davno zaboravljenog generala.

Još jedna firma koja se bavi snabdevanjem opšte bolnice je vezana za porodicu Pandrc. Vlasnik je brat Momira Pandrca. Preduzeće je registrovano na tehničara zaposlenog u Zdravstvenom centru odnosno bolnci. Preduzeće je MEDITERAN, nalazi se u Konarevu i godinama snabdeva bolnicu sanitarijama i hranom. Ime je pre dve godine promenjeno kako bi se bar malo tragovi poslovanja sakrili.

Sad dolazimo do konačnih veza:

Tata je Momir Pandrc, preduzeće mlađeg sina BEOLASER, šef kabineta minsitra Lončara - opet još jedan, najmladji Pandrc, pa potom direktori bolnica po Srbiji uključujući i direktora doktora Mrvića. Pitanje je koliko je bolnica snabdeveno posredstvom BEOLASERA i uticajem šefa kabineta onom opremom koju je i Kraljavačko zdravstvo dobilo putem donacije iz Kanade. Da li je proizvodjač SIMENS povezan sa ostalim bolnicama, na koji način je stizala oprema, da li je bilo tendera, kad je oprema proizvedena...sve su to pitanja na koja će neko jednom morati da da odgovor.

Bez obzira na sve, naš direktor Mrvić je samo jedna mala karika, za konačnu priču možda i nebitna. Sam postupak nepreduzimanja nadzora od strane ministarstva posle ostavke članova nadzornog odbora bolnice u Kraljevu i jasno i javno izrečenog razloga, postaje glavna smernica u otkrivanju dobro osmišljenog plana nelegalne zarade.

Posredstvom prijatelja iz Beograda dobili smo i prijavu Agenciji za borbu protiv korupcije koju je svojevremeno predsednik Nadzornog odbora Bolnice u Kraljevu podneo . Nije potrebnoo kazati da povodom toga ništa nije preduzeto.

Takođe smo od zaposlenih iz bolnice dobili spisak oko četrdeset lekara koje je primio dr Mrvić. Pored spiska na tabeli je dat prikaz prosecnih ocena. Dva primljena lekara su na primer studirala po 15 godina. Neki su kako navodi njihova rodbina navodno davali i novac, od pet do sedam hiljada evra. Jedan lekar, doktorka zaposlena u Dubaiju, dobila je odmah i specijalizaciju fizikalne medicine bez ikakvog konkursa.

Napomenimo da ni samom Mrviću nije lako. On je i dalje v.d. direktor već sedam godina.