Tovno govedarstvo Srbije i Hrvatske (1)

Kaskanje za susedima

Tovno govedarstvo u regionu prati prestrojavanje i neizvesnost u prodaji: promena rasnog sastava i izlazne težine grla... O ovome naše stočare, koji su u organizaciji udruženja „Agroprofit" putovali, obavestili su farmeri u Hrvatskoj. Program je obuhvatio posete odgajivačima koji imaju razvijen sistem „krava-tele" i velike farme junadi. Na početku trodnevnog obilaska farmi u Hrvatskoj, grupa se okupila u Gunarošu, na imanju Berze Tibora, koji gaji visokokvalitetna grla rase šarole, koji je u našoj zemlji sa njegove farme zastupljen sa oko hiljadu grla. Meso ovog govečeta traže hotelijeri i mesari. Hrvatska već godinama za veliku mrežu tovljača nema dovoljno kvalitetne teladi, pa je uvoze iz Rumunije, Poljske, Mađarske, Slovačke, Češke, Litvanije... U ovoj zemlji pojedini tovljači imaju i do 12.000 grla. Njihovo udruženje „Bebi bif" u ponudi ima oko 120.000 junadi, koja je za ovaj tov kupljena uglavnom u inostranstvu. Većina farmera utovljenu junad nudi za izvoz, a samo desetak farmi junetinu troši u svojim trgovačkim lancima. Po tome šta i kako se radi u Hrvatskoj, vidi se da je ona ispred Srbije tri decenije! Dakle, kaskamo za susedima

Piše: Branislav Gulan

Sumorna je danas slika Srbije, sela i stočarstva u njoj. Najbolji dokaz je da u Srbiji po važećem Ustavu nema nijedno selo! A, ima ih 4.709. U fazi nestajanja nalazi se 1.200 sela, dok u 200 njih nema nijednog stanovnika.

U Srbiji ima 566.000 gazdinstava, a u odnosu na 2012. godinu to je manje za 66.000. Republika Srbija raspolaže sa 5,1 miliona hektara poljoprivredne površine. Od toga je 4.224.000 obradivih površina.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku obrađuje se oko 3,4 miliona hektara njiva. Dakle, značajne površine su neobrađene, a i pašnjaci su neiskorišćeni. Može cela Srbije da se prođe, a da se ne primete goveda na ispaši. Pored toga sa manje od po 100 stanovnika ima 1.034 sela, dok malo više od 500 žitelja ima 2.832 sela. U 2.000 sela nema ni pošte. Neće niko ni seoski lekar da bude pa u dve trećine sela nema ni ambulanti.

U selima Srbije ima i 50.000 kuća koje nemaju vlasnike, dok na 150.000 njih piše da su privremeno nenastanjene. U 1.000 sela nema prodavnice, a 500 ni asfaltni put. Sa selima nestaje i država, jer ostaju samo prazne teritorije. Broj stanovnika opada u 86 odsto sela. Povrataka na selo nema, bar kada je reč o mlađim ljudima od 40 godina. Iako to u današnje vreme nije poseljačenje, kako se nekad smatralo.

Posmatrajući sve ovo, put uništenja jedne zemlje počinje izumiranjem sela i uništavanjem semenarstva u agraru. Zato je sumorna slika sela Srbije, posebno u brdsko - planinskom području. Najteže stanje je u pet okruga na jugu Srbije (Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski).

Danas u selima nema ko da radi. A, ona su nekada bila i baza za rađanje dece, a sad svake godine nestane po jedna varoš kao što su Bačka Palanka, Negotin, Bečej... Trend opadanja nastaviće se i do 2050. godine, kada će Srbija imati manje od šest miliona stanovnika. Po tome će se vratiti na nivo od pre 100 godina!

Ako se tako nastavi Srbija će uskoro biti bez naroda i bez glasačkog tela. Godišnje se u Srbiji rodi 65.000 beba (što je na nivou Prvog svetskog rata), a umre više od 102.000 žitelja. Ako se tome doda i broj mladih koji odlaze iz zemlje sa kartom u jednom pravcu, a to je prosečno oko 40.000 godišnje, onda će se taj proces pražnjenja još ubrzati.

Rezultat ovakvih procesa je da u Srbiji imamo rast poljoprivredne proizvodnje od samo 0,45 odsto godišnje. Od 2000. godine to je nešto bolje 0,61 odsto godišnje. Važeća Strategija o razvoju poljoprivrede od 2014. do 2024. godine predviđa rast od 9,1 odsto, ili po blažoj varijanti da to bude 6,1 odsto. To je važeća stragetija koja stoji u fiokama.

Odmah kada je stvaran a i usvajana, znalo se da je ona netačna, neralna, neostvariva i štetna po državu. Nova nije stigla, ali se ova ne primenjuje! Zato je Srbiji potrebna hitna akcija, odnosno nova agrarna i socijalna reforma.

Nestajanje sela i rast uvoza

Ako se nastave postojeći trendovi za deceniju i po sela će nam ostati samo kao tužni spomenici nekadašnjeg života. Naravno ako ko bude imao da ih podigne. Svetska organizacija za hranu FAO svake godine upozorava Srbiju da će ona uskoro od izvoznika hrane postati njen uvoznik. Jer, iako Srbija sad ima suficit kada je reč o izvozu i uvozu, svake godine uvoz ima zantno veći rast, procentualno od izvoza.

Tako je vrednost izvoza u 2018. godini bila oko 3,36 milijardi dolara i veća je u odnosu na prethodnu (2017. godinu) za 5,8 odsto. Ali, uvoz je u toj godini iznosio 2,03 milijarde dolara i veći je u odnosu na prethodnu, 2017. godinu čak za 10,7 odsto. Pomenute tendencije stagniranja spoljnotrgovinske razmene poljoprivrede i prehrambene industrije prisutne su počev od 2012. godine u kontinuitetu uz godišnje oscilacije. Pad proizvodnje u stočarstvu je stalan već tri decenije iznosi između dva i tri odsto godišnje.

Analize pokazuju da Srbija ima veoma skromne stope rasta poljoprivredne proizvodnje koje su na nivou najsiromašnijih zemalja.

Fizički obim ostvarene poljoprivredne proizvodnje u tranzicionom periodu imao je velike oscilacije: sa dvocifrenim stopama rasta i pada sa prosečnom stopom novostvorene vrednosti na godišnjem nivou od oko 1,4 odsto, što je manje u odnosu na period 1980 - 2000.godine.

Optimalni model održivog rasta poljoprivrede, za koji Srbija ima potencijal, računa se sa prosečnom stopom od četiri do pet odsto tokom narednih deset godina. Tako skromne stope rasta poljoprivredne proizvodnje, kakve su u Srbiji, u prethodnom periodu imaju samo na globalnom nivou najsiromašnije zemlje subsaharskog regiona.

U prilog domaćem agraru ne ide ni stopa rasta ni spoljnotrgovinska razmena, ni produktivnost ni učešće u BDP-u, a prema analizama nastalim na osnovu podataka zvanične statistike, neki od ovih indikatora pogoršali su se od 2012. godine.

Paradoksalno je da je Srbija jedina zemlja u regionu u kojoj je u 2018. godini došlo i do smanjenja površina pod sistemima za navodnjavanje, pa se 2018. godine prema podacima RZS navodnjavalo samo 46.823 hektara poljoprivrednog zemljišta, odnosno samo 1,5 odsto od ukupno obradivih površina. U svetu se prosečno navodnjava po 17 odsto obradivih njiva. A, bez navodnjavanja i stajskog đubriva nema ni rasta proizvodnje.

Struktura proizvodnje

Često naši agrarni eksperti ističu kao nepovoljnu činjenicu da je u Srbiji udeo biljne proizvodnje u odnosu na stočarsku previše visok, što je odraz nerazvijenosti. To je tačno, izvozimo stočnu hranu umesto mesa, jer prvog nemamo u izobilju, a drugog nećemo imati uskoro. Evo podataka Evrostata, koji govori o tim odnosima u EU i još nekim razvijenim zemljama.

U proseku u EU, biljna proizvodnja učestvuje sa 55,3 odsto, a stočarska sa 44,7 odsto. To ukazuje da srpskih 67,4 odsto i 32,6 odsto, nisu baš tako drastično udaljeni od ovih podataka. Ali kada se sortiraju zemlje prema udelu biljne proizvodnje, veći udeo od Srbije imaju balkanske pravoslavne zemlje Grčka, Rumunija i Bugarska.

Tradicionalni stočari su se vremenom pretvorili većinom u ratare, napuštajući svoje staro zanimanje. Od prikazanih zemalja 17 je imalo veći udeo biljne, a 14 stočarske proizvodnje.

Nasuprot Balkanu nalaze se Irska, Danska, Norveška i Finska. Kipar bi razbio ovaj severnjački stereotip, ali on, kao i Malta i Luksemburg predsavljaju statističku minijaturu. Poljoprivredne usluge čine u proseku 5,2 odsto od poljoprivredne proizvodnje i veći deo od 10 odsto imaju samo Italija i Holandija.

Najteže u stočarstvu

Najteže stanje je u stočarstvu. U odnosu na poslednji popis broj goveda je na početku 2019. godine bio manji za 6,5 odsto, svinja 14,7 odsto, koza za 11,1 odsto. Prema podaciam RZS u Srbiji se danas proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši po stanovniku oko 30 kilograma godišnje.

Kada se raspadala Jugoslavija 1991. godine, na prostorima Srbije se proizvodilo 650.000 tona svih vrsta mesa i potrošnja po stanovniku je bila oko 65 kilograma godišnje. Stočarstvo u Srbiji učestvuje samo sa 30 odsto u bruto domaćem proizvodu poljoprivrede. To je karakteristika nerazvijenih zemalja.

Koliko je to, najbolji podatak je da toliko imaju najsiromašnije subsaharske zemlje. Srednje razvijeni svet kome teži Srbija nema manje od 60 odsto. To se odražava i na visinu ukupne agrarne proizvodnje u Srbiji, koja se već decenijama kreće od 3,7 pa najviše do pet milijardi dolara godišnje.

U tome stočarstvo učestvuje sa prosečno oko 1,8 milijardi dolara. Agrar Srbije nije ni konkurentan sa zemljama sa kojima se takmiči, pre svega, u izvozu. Jer, premije u EU su od 480 pa do 900 evra po hektaru godišnje.

U Srbiji je to deset puta manje. Tu se nalaze i razlozi zašto proizvodnja ostvarena u Srbiji nije konkuretna. Jer, je njena vrednost godišnje po hektaru oko 1.000 evra! Razlozi zašto je ovakvo stanje u stočarstvu, posebno tovnom govedarstvu Srbije, nalaze se i u tome što je za poslednje dve i po decenije uništeno oko 400.000 seoskih domaćinstava. To je 1.000 sela sa po 400 domaćinstava;

Proizvodnja i poređenje

Pošto Srbija danas ima samo 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači da ima i 58,9 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Poljska, Mađarska, dok je najniža u EU - na Malti.

Govor brojki najbolje prikazuje broj stoke u ovoj privrednoj grani. Prema podacima RZS na kraju 2018. i početku 2019. godine stanje je bilo sledeće:

Goveda: 881.000 goveda. To je istorijski minimum u Srbiji. Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2017. godinu. U 2016. godini u Srbiji je bilo 892.000 goveda.

Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo 12.000 junadi u tovu. Zbog izvoza u Tursku sve je veoma brzo poklano (podaci Zadružnog saveza Srbije).

Zvaničnih podataka o novom tovu u 2019. godini za sada nema. Pominje se brojka od 30.000 junadi, što znači da je izvoz pokrenuo i tov. Ako je tako to je dobro! Potrebno je prvo povratiti poverenej kod tovljača stoke, a posle će oni i napuniti staje sa govedima!

Turska je u 2018. godini uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima Turske, bila je 3.959 evra. Jedino je Srbiji više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene). Razlog je ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu, koji drugi nemaju!

Slično stanje je i u drugim granama stočarstva. Svi imaju pad, osim ovčarstva. Prema podacima RZS u Srbiji ima 1,7 miliona ovaca, 2,7 miliona svinja, 196.000 koza, 16 miliona živine...

Siromašno stočarstvo

Stočarstvo Srbije do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 30 odsto. Sada je to i manje! Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa". To je najkvalitetnije crveno meso. Od toga je više od 30.000 tona bilo iz Srbije.

Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz ove oblasti ,,bebi bifa'' poslednjih godina:

U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa";

U 2016. godini u svet je otpremljeno 420 tona ,,bebi bifa";

U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa";

U 2018. godini oko 400 tona ,,bebi bifa";

Ovakvi rezultati u izvozu dokaz su nerazvijenog stočarstva u Srbiji. Jer, za ishranu stoke godišnje se u Srbiji potroši oko četiri miliona tona kukurza. Proizvede se i do tri miliona tona više, pa se izvoznici hvale da se nalaze u među deset najvećih izvoznika kukuruza u svetu. Od izvoza kukuruza u 2108. godini u Srbiji je bio prihod od 230 miliona dolara. Sa takvim potezim se razvijene zemlje nehvale. Najbolje bi bilo kada bi se taj sav proizvednei kukuruz utrošio za ishran stoke u Srbiji, a u svet izvozili proizvodi iz viših faza prerade. Ili druga činjenica: od kukuruza može da se proizvede oko 1.300 različiotih artikala koji bi imali kupce u svetu, po znatno višoj ceni, nego li što se prodaje sirovina za hranu, a to je kukuruz!

Sistem sledljivosti goveda i mesa

U EU je utvrđen sistem praćenja (sledljivosti) goveda i goveđeg mesa. Postavlja se pitaanje da li ovaj sistem važi samo za goveđe ili i za druge vrste mesa (na primer za prasad, živinu i slično)?

Eksperti kažu u EU su uspostavljeni sistemi obeležavanja i registracije za goveda, ovce, koze, svinje, konje kao i kućne ljubimce. Cilj formiranja svih registara je da se uspostavi praćenje kretanja stoke (takozvana sledljivost), kontrola od strana nadležnih veterinanrskih službi i sprečavanje širenja bolesti radi, bezbednosti hrane i zaštite potrošača.

Samo od sebe postavlja se pitanje kako će ulazak Srbije u EU uticati na proizvodnju goveda, svinja, živine, sitne stoke i ostalog. Odgovor je da na tržištu EU još ne postoje kvote za proizvodnju mesa, tako da se može proizvoditi u skladu sa zahtevima tržišta (odnosno ponudom i potražnjom), ali uz strogo sprovođenje zdravstveno veterinarskih mera.

Pristupanje Srbije EU ne bi trebalo da značajnije utiče na smanjenje proizvodnje. Ipak, očekuje se da će proizvodnja u sektoru mesa biti uže specijalizovana među proizvođačima, a da će eventualni podsticaji biti uslovljen i ne samo primenom odgovarajućih standarda već i time da jedino registrovani proizvođači mogu da ostvaruju prava na određena podsticajna sredstva.

Pristupanje Srbije EU za industriju prerade mesa značiće uvođenje još strožijih pravila u proizvodnji i kontroli od strane nadležnih veterinarskih službi praćenjem linija klanja, kategorizacije i kvaliteta mesa.

Kontrolu i sertifikaciju ove proizvodnje u EU obavljaju nezavisni kontrolori s licencom, koji nisu zaposleni u ministarstvima nadležnim za poljoprivredu, niti su predstavnici proizvođača, odnosni proizvođača mesa.

Cilj ovih mera je postizanje objektivnosti u radu. Za sada postoji predlog da se uspostave i mere podrške za povraćaj troškova kontrole za proizvode sa geografskim poreklom, dela troškova za izdavanje kontrolnih markica, od strane Zavoda za izradu novčanica, kao i za kupovinu opreme i adaptaciju proizvodnih kapaciteta.

Ukrupnjavanje poseda

U poljoprivredi Srbije pozitivna je promena ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost nosilaca gazdinstva, kao i starost mehanizacije. To su trendovi koji su utvrđeni kroz Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

U odnosu na popis iz 2012. godine ova anketa je donela nekoliko promena. Ako je reč o pozitivnim promenama vidimo da se individualna gazdinstva u Srbiji ukrupnjavaju odnosno povećava se prosečna površina zemljišta.

U Vojvodini je ona 12,7 hektara, a u ostatku Srbije prosek površine po gazdinstvu je duplo manje - 6,1 hektar. U Vojvodini je prisutnija biljna proizvodnja na većini površina, dok je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji jače stočarstvo.

Starija je radna snaga, što je slabost, naročito što se tiče nosilaca poljoprivrednog gazdinstva kod kojih je prosek 61 godina i imperativ je da se taj trend obuzda.

Kada je reč o mehanizaciji, čak 86 odsto traktora u Srbiji starije je od 20 godina, i to će biti vrlo važno da se omogući kreditiranje za kupovinu poljoprivrednih mašina.

Broj lica u porodičnom gazdinstvu je jedan do dva, to je manje nego što je nekada bilo, a primetno je da ima dosta napuštenih gazdinstava, odnosno onih gde nema proizvodnje što je odavno povezano sa preseljenjima u grad i iseljenjima iz zemlje.

Poljoprivreda je za Srbiju strateški sektor jer je kao primarna proizvodnja važan input prehrambenoj industriji, a zajedno čine između 16 i 18 BDP.

Uloga organske proizvodnje

Organska proizvodnja mesa u tovnom govedarstvu već postoji i sve više će zauzimati mesta u proizvodnji Srbije. Zauzima 0,4 odsto površina, obavlja se na 15.000 hektara i godišnja vrednost izvoza je oko 23 miliona dolara.

Treba znati da je organska proizvdnja sistem upravljanja poljoprivrednim gazdinstvom i proizvodnjom hrane koji kombinuje visok stepen očuvanja životne sredine, biodiverziteta, očuvanja prirodnih resursa, primene visokih standarda dobrobiti životinja i metoda proizvodnje sa zahtevima određenih kupaca za proizvodima dobijenim korišćenjem prirodnih supstanci.

Organska proizvodnja ima dvostruku socijalnu ulogu - obezbeđuje odgovarajuću ponudu na tržištu za kupce organskih proizvoda i obezbeđuje robu koja doprinosi unapređenju zaštite životne sredine, dobrobiti životinja i ruralnog razvoja.

Organska proizvodnja hrane u Srbiji regulisana je Zakonom o organskoj proizvodnji kojim su, između ostalog propisani da Ministarstvo poljoprivrede daje ovlašćenje kontrolnim organizacijama za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji.

Pomenuti zakon definiše organsku proizvodnju na sledeći način: ,,Organska proizvodnja jeste proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda koja se zasniva na primeni metoda organske proizvodnje u svim fazama proizvodnje, a koja isključuje upotrebu genetički modifikovanih organizama i proizvoda koji se sastoje ili su dobijeni od GMO, kao i upotrebu jonizujućeg zračenja".

Na osnovu ovog zakona usvojen je Pravilnik o kontroli i sertifikacija u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje. Ministarstvo poljoprivrede je 2011. godine ovlastilo osam organizacija za obavljanje poslova sertifikacije u organskoj proizvodnji. Ovo su sve obaveze koje proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji je potpisan 29. aprila 2009. godine, a primenjuje se od 1. septembra 2013. godine.

Stočari sami krenuli u akciju

Čekajuči dugo državu da nešto učini, stočari su sami pronašli rešenje i predložili državi za kilogram tovne junadi daje 17 kilograma kukuruza, što je povoljan parirtet za proizvođače. Na osnovu javnog poziva države, da daje kukuruz za tovnu junad, Republičkoj direkicji za robne rezerve do sredine oktobra 2019. godine pristiglo je 39 zahteva, od kojih je 37 ispravno.

Kako je izjavila za javnost Zorica Anđelković, v.d. direktorka Republičkih robnih rezervi, za kilogram tovne junadi država je odlučila da daje po 17 kilograma kukuruza, za šta proizvođači kažu da je povoljno. Najviše su ponudila privatna gazdinstva. Dakle, po tome 37 uzgajivača će dobiti kukuruz. Za sve to tražimo i određenu dokumentaciju. Bilo da dajemo novac kroz kukuruz ili obrnuto. Dakle, hoćemo da budu pravi prodavci, a ne oni koji rade to po terenu. Tako su pojedini stočari već sačinili dogovore sa domaćim klaničarima oko otkupa.

U početku se pričalo čak danima o višku od 2.000 do 3.000 junadi. Međutim robnim rezervama je stiglo zahteva samo za 500 junadi i to je realna slika i dokaz da su nam staje prazne! Da je paritet povoljan, vidi se i preko cena na Produktnoj berzi u Novom Sadu. June sada košta oko 2,2 evra po kilogramu, sa čime su proizvođači, kako sami kažu zadovoljni.

Tržište žive junadi u Srbiji još uvek je u zastoju, jer su veće količine kvalitetne robe u ponudi nego što je potrebno domaćem tržištu. Tako je došlo i do simboličng smanjenja cene junadi u mesarama za oko 10 odsto. Posledice zastoja u prodaji najbolje će se videti kada se dođe do podataka o obnovi tova. Prve procene govore da je kupovina teladi za tov u padu, a i ponuda nije velika.

Tovljači su jedini spas za prodaju junadi videli u razmeni za kukuruz, ali su tom poslu pristupili oprezno ili su ostali po strani. O tome je Udruženje ,,Agroprofit'' iz Novog Sada dalo saopštenje za javnost u kome se između ostalog kaže: ,,Udruženje ,,Agroprofit'' iz Novog Sada, učijem sastavu je Proizvodna grupa odgajivača i tovljača goveda, na sednici Upravnog odbora, sredinom oktobra 2019. godine pozivitno je ocenila ponudu Državnih robnih rezervi za razmenu junadi za kukuruz, što je kao meru za otvaranje tržišta predložilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a Vlada prihvatila 22. avgusta 2019. godine.

Međutim, farmeri nisu zadovoljni odgovorom skladištara kada je reč o preuzimanju zrna. Farmeri koji su učestvovali u razmeni kukuruza za junad očekuiju da će dobiti zrno uz sve papire da bi ga njihov izvoznik mogao prodati u inostranstvo. Nažalost, prve ponude kukuruza farmerima (Bavanište) bile su bez odgovarajuće dokumentacije, što govori da je kukuruz prodat od prošle godine, davno prodat''.

Prema izveštaju, manji broj prijavljenih gazdinstava za razmenu, ima teškoća, zbog nedostatka junadi za tržište, i već tradicionalno teško prikupljanje uverenja, kao ispunjenje bitnih zahteva za prijave. Ne može se prihvatiti ni insistiranje pojedinaca da se bez potrebne dokumentacije koristi državna roba.

Nakon sakupljenih podataka sa terena, pomenuta Proizvodna grupa, sredinom oktobra 2019. godine, imala je za tržište prijavljeno još oko 1.700 do 2.000 utovljene junadi.

Među stočarima pak postojala je rezerva za razmenu, jer su se plašili pada cena kukuruza, što bi opet uticalo na otkupnu cenu junadi. Na drugoj strani imali su ponudu klanica za kupovinu po 1,90 do dva evra po kilogramu žive mere junadi, što im takođe ne odgovara. Kvalitetna junad u Italiji se tada kupovala po 2,85 - 2,95 evra po kilograma, prema podacima berze u Modeni.

Zbog nestabilne cene junadi i čekanja na veći izvoz, Upravni odbor Udruženja ,,Agroprofit'' je predložilo Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Srbije, da se ubrzano nastavi razmena kukuruza za junad putem Državnih robnih rezervi. Ako postoji mogućnost da se kukuruz po gazdinstvu za isporučena grla sa 170.000 kilograma poveća na 340.000 kilograma, uz postojeći paritet od 17 kilograma kukuruza za kilogram žive mere junadi.

To bi smanjilo pritisak na tržište. Zato je predloženo Komisiji za realizaciju zaključka Vlade o razmeni da razmotri mogućnost da najmanji broj junadi za razmenu budu tri juneta, kao i da u razmeni mogu da učestvuju i gazdinstva koja su već obavila razmenu. Prema razmenjenoj količini kukuruza za produžetak ovog posla ostalo je još najmanje 10.000 tona, što je bilo dovoljno za stabilizaciju tržišta ako započne veći izvoz, koji se očekuje.

Udruženje je ocenilo da nije realno da izvoznici junećeg mesa nepovoljne ugovore sa kupcima prenose na tovljače, nudeći neprimerene cene za junad. Nije tačna tvrdnja da je junad jeftinija u drugim zemljama, što pokazuju cene u Italiji i Hrvatskoj. Farmerima koji se bave tovom, a nemaju svoju telad, sugerisano je da ne uvoze ovaj podmladak iz Rumunije, jer su u praksi zabeležena velika uginuća.

U ovoj zemlji pojedini kupci iz EU imaju svoje sabirne centre u kojima biraju najbolja grla, a našim uvoznicima ostavljaju lošiji izbor i niže cene, što se kada telad stignu u Srbiju u aranžmanu sa farmerima i ne vidi. Zbog nestabilnog tržišta mladih kategorija goveda predloženo je Ministarstvu poljoporivrede i trgovine da se uvede sezonska obustava izvoza.

Utvrđeno je da se godišnje u Srbiji proizvede manje od 300.000 teladi pogodnih za tov, što nije dovoljno za stvaranje priplodnih grla i izvoz. Stoga Proizvodna grupa odgajivača tovnih rasa priprema program o proizvodnji kvalitetnog junećeg mesa, sa regionalnom kartom optimalnih uslova za pojedine rase, o čemu će uskoro upoznati farme i stručnu javnost.

Posle posete članova Udruženja za tov junadi u Srbiji susednoj Hrvaskoj, i videvši njihova iskustva u ovom poslu, upućen je predlog za nastavak razmene merkantilnog kukuruza za utovljenu junad, koji objavljujemo u celini.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Ministar Branislav Nedimović

PREDMET: Predlog za nastavak razmene merkantilnog kukuruza za utovljenu junad

Razmena merkantilnog kukuruza za živu junad, koja je sprovedena sa Državnim robnim rezervama, uz veliku podršku Ministarstva poljoprivrede, dala je rezultate na terenu i stvorila interesovanje kod mnogih farmera koji nisu stigli ili nisu znali da se prijave.

U Udruženju „Agroprofit", gde je okupljena Proizvodna grupa odgajivača i tovljača tovnih rasa goveda, sakupljene su inicijative sa terena i možemo reći da postoji interesovanje i zahtev da se ova razmena ubrzo nastavi.

Ponude za razmenu stigle su iz Banata, okoline Kikinde, Zaječara, Negotina, Čačka... Javljaju se i domaćinstva koja su isporučila junad, ali im je ostalo još grla za utovare. Predlažemo da se razmena, po proceduri koja je uobičajena, nastavi do utroška preostalog dela kukuruza, koji je za ovu intervenciju odvojen zaključkom Vlade od 23. avgusta 2019. godine. Predlažemo da se uslovi ne menjaju, da bi se posao što pre nastavio. Pokazalo se da je odluka resorne komisije o isporuci teže junadi bila korisna, kao i da se uzimaju sve rase goveda, ako to odluče klaničari.

Predlog udruženja da preuzimaju junad o svom trošku i bez kala prihvatile su klanice u Divcima, Martincima i Kaću, pa je i to bio razlog što su uglavnom one preuzele junad.

Molimo Vas da ovaj naš predlog unesete u proceduru, da bi što pre poljoprivrednici ušli u aranžman. Ako postoji mogućnost da komisija prihvati zakasnele prijave, učinili bi značajnu podršku tim gazdinstvima koja bi izbegla sakupljanje novih papira.

Izuzetno je bilo važno što su Državne robne rezerve shvatile da neki dokumenti nisu bitni u ovom poslu, pa su u samom procesu prijavljivanja pomogli poljoprivrednicima da što pre uđu u proceduru. Verujemo da će se to i sada dogoditi, navodi predsednik Proizvodne grupe odgajivača i tovljača tovnih rasa goveda, u potpisu Čedomir Keco.

(Nastavak u sledećem broju)