/*********************************************** * jQuery Image Magnify- (c) Dynamic Drive DHTML code library (www.dynamicdrive.com) * This notice MUST stay intact for legal use * Visit Dynamic Drive at http://www.dynamicdrive.com/ for this script and 100s more ***********************************************/
           
Natrag

Novo doba stare imperije
__________________________________________

Rusija

Moderna ruska imperija, njen ekonomski potencijal i odnos Srbije prema njoj

Kako se desilo da jedna od dve današnje najmoćnije sile na svetu nudi Srbiji status najpovlašćenijeg ekonomskog partnera, a da ona to ne koristi ni blizu datim mogućnostima? Tabloid, specijalno za svoje čitaoce, ali i za one koji nisu dovoljno upoznati sa snažnim ekonomskim, kulturnim i svakim drugim usponom Rusije nakon sovjetizma i "jeljcinizma", donosi niz činjenica koje bi morale da osveste i najzagriženije "rusofobičare" iz vrha srpske vlastele...

Nikola Vlahović

 Ruska industrijska proizvodnja beleži neprestani rast, tako da je ogromna materijalna šteta koju su joj naneli takozvani oligarsi u doba neposredno nakon pada sovjetske države nadoknađena tako što je Vladimir Putin, tvorac moderne Rusije, snažnom državnom politikom vratio izneti kapital u zemlju i doveo retrogradne snage pred jednostavan izbor: da rade za Rusiju ili da budu neprijatelji Rusije. Slučaj ruskih tajkuna Berezovskog (u egzilu) i Hodorkovskog (u zatvoru), jasno govori koliko je bolje biti Roman Abramovič ili Oleg Deripaska koji rade i za sebe i za Rusiju. Oni koji su imali status "oligarha" i krenuli Abramovičevim (Putinovim) putem, nisu se pokajali.

Rusko ekonomsko čudo za neupućene

Predviđanja ekonomskog razvoja Rusije do 2015. godine idu u tri pravca: prvi, koji ne zahteva posebne strategije, održavanje tekućih trendova produktivnosti i međunarodne konkurentnosti, drugi, koji zahteva snažan priliv kapitala u Rusiju i bazira se na izvozu sirovina i repromaterijala i odnosi se na naftnu i gasnu industriju i razvoj transportne infrastrukture, i treći koji predviđa strukturalne promene u proizvodnji i inovacije u cilju razvoja sektora visokih informacionih tehnologija.
U Rusiji su prve slobodne ekonomske zone formirane još devedesetih godina i takav status je dobilo jedanaest oblasti. No, kako su bile predimenzionirane, zakonska regulativa nije bila stabilna tako da mnoge nisu ni počele da žive. Jedino su Kalinjingrad, Primorje i Nahodka opstale, od kojih je Nahodka privukla najviše stranog kapitala.
Zbog toga je sredinom 2005. godine donet novi Zakon o specijalnim ekonomskim zonama koje se praktično dele u dve grupe: tehnološki inkubatori (veličine do dva kvadratna kilometra) koji će se formirati u saradnji sa naučno istraživačkim institutima, i industrijsko-proizvodnim (veličine do dvadeset kvadratnih kilometara) čije trajanje je predviđeno do dvadeset godina.
Tehnološki inkubatori će biti Zelenograd (za mikroelektroniku) i Dubna (za oblast nuklearnih i fizičkih nauka), te Sankt Petersburg za informacione tehnologije i Tomska za razvoj novih materijala.
Pravilo je da firme koje osnivaju svoje proizvodnje u ekonomsko-proizvodnim zonama moraju da investiraju 10 miliona evra od čega prvi milion u prvoj godini. Kao podsticajne mere predviđene su smanjenje poreske stope na opremu i zemljište sa 24 odsto na 14 odsto tokom trajanja takozvanog grejs perioda, a sva oprema uvezena za rad u tim zonama biće oslobođena carina.
Zakonom je, takođe regulisano da je plaćanje poreza na dodatnu vrednost obavezno u roku od 20 dana od nastanka transakcije, a u tom roku se podnose i zahtevi za povraćaj sredstava ukoliko za to postoje osnove.
Treba pomenuti i to da je u Rusiji, zaključno sa 2001. godinom, čak 29.811 srednjih i velikih, i preko 100.000 malih preduzeća privatizovano, što čini 66 odsto svih ruskih preduzeća koja su zapošljavala preko 80 odsto radnika. Specifičnim granama industrije (vojnom, nuklearnom i sl.).

Rusko tržište prodaje na malo će ove godine sa prometom od 644 milijarde dolara stati na prvo mesto u Evropi, a u narednih nekoliko godina realan porast je procenjen na 20 odsto godišnje. I ovde treba skrenuti pažnju onima koji ne prate šta se zbiva na globalnom tržištu, da je Rusko tržište u dolarskoj vrednosti raste dva do tri puta brže od zapadnoevropskog. Evropska stopa rasta je između 10 i 12 odsto godišnje, a ruska 25 do 30 odsto.
Ove godine, svaki građanin Rusije, prema analizama ekonomskih stručnjaka, za kupovinu u proseku potrošiti 4542 dolara. U tom smislu još uvek nije ispred Velike Britanije, pa je zanimljivo i to da je ovo isto rusko privredno čudo četvrto po broju prodatih novih automobila u Evropi, sa snažnom tendencijom rasta.

Finansijske imperije

Vladimir Potanin i Ališer Usmanovi, ruski milijarderi stvaraju najveću rudarsko-metalsku imperiju u istoriji ove zemlje zajedno sa Olegom Deripaskom i njegovim holdingom "Bejzik Element" preko koga inače rukovodi proizvođačem aluminijuma "Rusalom", kako bi konačno konsolidovali ruski rudarsko-metalski kompleks. Uzgred,  "Rusal" je kupio 25 odsto deonica kompanije "Norilsk"(najvećeg proizvođača nikla na svetu), pa je na taj način na vidiku još jedan gigant koji će diktirati cene i tržište rude i metala u svetu.
U sektoru proizvodnje gasa i uglja, kompanije "Gazprom" i "SUEK" su se dogovorile o principima zajedničkih ulaganja u proizvodnju električne energije sa udelom koji će uskoro narasti na 18 milijardi dolara.
Te dve kompanije su vlasnici četvrtine proizvodnje električne energije u Rusiji nakon kupovine enegrana koje su bile u vlasništvu monopoliste "Ujedinjeni energetski sistem" (UES).
Zarada od investicija u nekretnine u Moskvi uskoro će premašiti zaradu od takvih ulaganja u Parizu i Londonu. Kako piše u godišnjem izveštaju instituta "Urban land" i "Prajs Voterhaus Kupers", London je pao sa prvog na petnaesto mesto na listi isplativosti investiranje u nekretnine.
Ruski premijer Vladimir Putin odobrio je gradnju druge linije Baltičkog naftovodnog sistema (BTS-2), sa krajnjom tačkom u Ust Lulgi i ogrankom rafinerije u Kirišku što predstavlja deo razvoja ruske izvozne infrastrukture i svojevrstan vid zaštite ruskih državnih interesa.
Prva linija Baltičkog sistema je, već u prvoj godini rada, transportovala 74 miliona tona nafte. Na drugoj strani, kineski gigant "Petro China" će započeti gradnju najdužeg gasovoda na svetu u dužini od 8000 kilometara. Turkmenija će do 2010. godine početi sa isporukom gasa Kini preko Uzbekistana i Kazahstana do grada Sjidenga gde će se priključiti na novi gasovod koji će voditi do Šangaja na istoku Kine. Ove činjenice jačaju rusko-kinesku ekonomsku snagu, i ubuduće će igrati odlučujuću ulogu u razvoju događaja oko svetske energetske krize.
Predsednik energetskog giganta "Lukoila", Vagit Alekperov, i potpredsednik Leonid Fedun, uvećali su svoje pakete akcija u toj, drugoj po veličini ruskoj naftnoj kompaniji za 1,6 milijardi dolara. Iako su Alekperov i Fedun akcije kupili po nešto višoj ceni od tržišne, planovi Vladimira Putina u vezi sa olakšicama za domaće naftne kompanije čine ulaganje menadžera "Lukoila" više nego isplativim.
Na primeru kompanije "Lukoil Beopterol" lako je sagledati potencijal ovog giganta. Samo u protekloj poslovnoj godini "Lukoil Beopetrol" je ostvario dobit od 6,6 miliona dolara nakon oporezivanja, kamata i troškova amortizacije.
Tako se i dogodilo da "Lukoil" smanji broj svojih benzinskih pumpi u SAD, obrazlažući to niskom rentabilnošću koja "ne odgovara korporativnim zahtevima kompanije".
Kompanija "Ervaz", u delimičnom vlasništvu milijardera Romana Abramoviča, saopštila je da će za 564,8 miliona dolara u (gotovini!) kupiti američko preduzeće "Claymont Steel", što je već druga transakcija ove godine u kojoj ruska firma kupuje američku za gotovinu!
U saopštenju za štampu "Ervaza", piše da će ta kompanija platiti 23,50 dolara za svaku akciju američkog proizvođača čeličnih limova, sa sedištem u Klejmontu, u državi Delaver, te da će preuzeti i dugove "Claymonta".
"Ervaz" je takođe u januaru ove godine kupio za 2,3 milijarde dolara američku firmu "Oregon Steel Mills" koja takođe proizvodi limove i najveći je proizvođač čeličnih proizvoda za železnicu u SAD.

Gasovod koji čeka

 Projekat gasovoda "Južni tok" planiran na trasi od Dimitrovgrada do Niša prema Pančevu, a odatle dalje prema Hrvatskoj i prema ostatku Evrope, podrazumeva i uključivanje Republike Srpske kao tranzitnog područja kako bi ruski gas stigao i u Italiju, još uvek čeka na realizaciju zbog političkih opstrukcija u Srbiji. Još uvek nije formirana ni radna grupa u "Srbijagasu" koja će raditi na pripremi projekta gasovoda koji treba da prođe kroz Srbiju. Hiljade novih radnih mesta i ekonomski prosperitet Srbije čeka razrešenje političke krize.
Radna grupa koje još uvek nema, treba da, u saradnji sa ruskim "Gaspromom" i italijanskom kompanijom "ENI" utvrdi detalje ovoga projekta i precizira trasu gasovoda.
U međuvremenu, sa Rusijom je već dogovorena izgradnja dela gasovoda "Južni tok" preko teritorije Mađarske. Preciznije, dogovoreno je da Rusija i Mađarska osnuju zajedničko preduzeće na paritetnim osnovama koje će se baviti izgradnjom ovog projekta.
Mađarsku će predstavljati firma koja je u potpunom državnom vlasništvu, a ruske interese će zastupati "Gasprom". Cena izgradnje celog gasovoda biće između 10 i 14 milijardi dolara, a samo deonica preko Mađarske koštaće oko dve milijarde dolara. Celokupna investicija biće isplaćena za 15 godina.

Banke, krediti, investicije

Uprkos nestabilnoj političkoj sceni, najavljen je  dolazak "Moskovske banke", prve ruske banke koja će poslovati u Srbiji. Većinski vlasnik ove banke je grad Moskva, a među akcionarima banke su i neke od najmoćnijih kompanija na svetu poput ruskih kompanija za izvoz nafte i gasa "Mosenergo", "Surgutnjevetal" i "Lukoil", a pored ruskih ova banka ima i američkih akcionara kao što su "Goldman Sač" i "Morgan Čejz" (istina, sa malim udelom, svega 3,9 odsto).
Moskovska banka je jedna od pet najvećih banaka u Ruskoj Federaciji, sa bilansnom sumom od 14,1 milijardu evra i kapitalom od 1,2 milijarde evra. Jedan od glavnih ciljeva "Moskovske banke" Beograd, (MBB), biće servisiranje finansijskih i robnih tokova Srbije i Rusije. Prema priznanju Alekseja Sitnikova, potpredsednika "Moskovske banke", postojala su dva scenarija za ulazak ove finansijske institucije u Srbiju. Prvi je bio kupovine neke od postojećih banaka, a drugi otvaranje nove. Ruski bankari će pribeći ovom drugom scenariju.
Rusija je Srbiji ponudila i vrlo povoljne kredite. Na zasedanju Međunarodnog ekonomskog foruma koji je održan u Sankt Petersburgu (dvanaesti put), ruski vicepremijer Kudrin je srpskoj delegaciji preporučio što bržu ratifikaciju energetskog sporazuma i potvrdio da će ruska strana poštovati bescarinski trgovinski režim, nagovestio obimnu saradnju u avio-transportu, trgovinskim odnosima, te otvorio pitanja remonta hidroelektrane "Đerdap" i strateško partnerstvo sa "Prvom petoletkom" iz Trstenika.
Koliko je važno imati povlašten status u ekonomskoj saradnji sa Rusijom, govori i podatak da je Rusija već na pragu usvajanja Zakona o ograničenju investiranja stranih kompanija u 42 strateške privredne grane. Taj budući zakon predviđa da će strana firma koja želi da kupi više od 50 odsto udela u nekoj ruskoj kompaniji u ove 42 strateške oblasti, morati da zatraži odobrenje komisije sačinjene od predstavnika domaćih ekonomskih i bezbednosnih struktura.
Ako većinski deo ima država, strana firma će morati da potraži dozvolu za kupovinu udela iznad 25 odsto.
Da bi ovaj planirani zakon bio jasniji, treba reći da ruska država strateškim privrednim granama tretira nuklearnu energetiku, avijaciju, kosmonautiku, industriju naoružanja, pa sve do ribolova i pristupu ležištima neobnovljivih izvora sirovina. Strane investicije, uključujući  kredite, i priliv sredstava u hartijama od vrednosti, prema podacima Federalnog zavoda za statistiku u Moskvi, prošle godine su više nego udvostručene, pa iznose čak 120,9 milijardi dolara!
U 2007. godini, izvoz iz Srbije u Rusiju je zabeležio porast, uvoz takođe, ali Srbija i dalje beleži negativni saldo u robnoj razmeni sa Rusijom. Prema Sporazumu o slobodnoj trgovini bivše SCG i Ruske Federacije iz avgusta 2000. godine koji je na snazi, međusobna trgovina je bescarinska za 90 odsto robnog prometa.
Šta srpsku političku i privrednu elitu sputava da iskoristi ponuđenu ruku ekonomskog spasa, posebno u okolnostima kad je procena o evrointegraciji Srbije sve neizvesnija, i ko ih ometa da ove impresivne činjenice vide na pravi način? Biti u službu prosperiteta države i naroda, a ne videti da su raširene ruke saradnje jedne svetske velesile kakva je Rusija, znači samo političko slepilo, a u nekim slučajevima i izdaja nacionalnih interesa.


Natrag
HTML Counter copyright magazin-tabloid.com © 2009.