/*********************************************** * jQuery Image Magnify- (c) Dynamic Drive DHTML code library (www.dynamicdrive.com) * This notice MUST stay intact for legal use * Visit Dynamic Drive at http://www.dynamicdrive.com/ for this script and 100s more ***********************************************/
           
Natrag

Vešt je siledžija Pera Kafedžija
__________________________________________

Svilajnac                 

Posle odlaska Bidže u političku penziju, u gradiću kraj Morave o svemu se pita Predrag Milanović

Za novog predsednika opštine izabrana je, tačnije postavljena kao figura, Gorica Dimčić  asić, lekar internista. Njoj pripada zvanje, a njenom zameniku Peri Kafedžiji - znanje

Miodrag Milojević

Ljudi u Svilajncu, gradiću pored Morave, pred kojim se trese gvozdeni most, vredni su, radni i preduzimljivi. Koriste svaki metar prostora. Ovde je to normalno. Uzurpiraju se i parkovi i druge slobodne površine, pa se i na njima grade kuće, lokali...
Miroslav Nikolić Mirče, trenutno advokat, zauzeo je park i na tom mestu sagradio kuću. Od parka nije ostalo ni traga. Svaka travka je zbrisana, sve je to vredni Mirče pokrio betonom. Ako nešto podseća na park, onda je to drveće koje izviruje iza kuće.
U Svilajncu žive ljudi kratkog pamćenja. Jedni se kunu da je upravo Miroslav Nikolić Mirče stavio potpis na povelju kojom se Slobodan Milošević proglašava počasnim građaninom. Drugi tvrde da nije bio njegov potpis. Nagrada za potpis je kuća u parku, kojim su penzioneri ranije samo šetali, gubili dragoceno vreme, krali Bogu dane. Park je ležao neiskorišćen.
Nastavak priče je neočekivan. Onda je Mirče okrenuo leđa Dobrivoju Budimiroviću Bidži, politički se sukobio s njim. Dvehiljaditu je dočekao u opoziciji, kao član SPO-a. Onda je, razočaran, postao demokrata. Menjao je stranke i partije demokratskog bloka. Danas važi za pouzdanog čoveka iz senke koji vuče konce.
Svilajnac je gradić u kome konobari trče konobarski krug. Jedan isti konobar radi u dve kafane. Postoji služba osmatranja. Kad u kafanu uđu gosti, iz druge kafane utrčava i konobar da ih usluži. Sedeo sam po ovdašnjim kafanama i, koliko se sećam, tako nešto mi se nije desilo - da me u drugoj kafani služi konobar koji radi u prvoj. Naravno, kod istog gazde.
Biznismenima, koji su opljačkali Svilajnac, tako nešto se ne dešava. Konobare, koji poslužuju dve kafane, drže isključivo "stranci". Surovi eksploatatori, kapitalisti, bez obzira, bez obraza, bez duše, koji su veštinu eksploatacije izučavali po Parizu i drugim evropskim metropolama. I tamo imaju lokale i restorane. Vratili su se situirani, obezbeđeni, ali opet rade do besvesti. Muče sebe, muče konobare, jer ne mogu, jer ne znaju da žive. Oni koji znaju da žive - bolje bi živeli. Ali, oni imaju drugi problem - oni nemaju od čega da žive.
U Svilajncu vašar. Gužva na ulicama. Više od polovine parkiranih automobila nose žute i druge inostrane tablice. Daleko su šatori, daleko je veselje. Ne čuje se pesma. Možda baš ovakva: "Oj, vojvodo Sinđeliću! Srpski sine od Resave, ravne! Dušmanske si posekao kablove. Zato Srbi tebe rado slave".
Lokalnu televiziju Resava zatvorio je, kažu, Pera Kafedžija. Pravo ime mu je Predrag Milanović. Predsednik Okružnog odbora Demokratske stranke i zamenik predsednika opštine. Dobrivoje Budimirović Bidža se u predizbornoj kampanji  bacao blatom na Peru Kafedžiju. Izgleda da je negde javno govorio da je Pera Kafedžija bio loš učenik, ostao u analima Svilajnca kao najveći ponavljač. Prvo je ponavljao u ovdašnjim srednjim školama, zatim je u Elektrotehničkoj školi u Despotovcu ponavljao, dok nije izgubio pravo na školovanje.
Televizija Resava ovakvu niskost, mada je sve tačno, nije objavila. Pa, ako već nije, zašto su se okomili na malu, lokalnu televiziju Resava? Preventivno. Zato što je Pera Kafedžija ne drži pod kontrolom. A kad je ne drži pod kontrolom, moglo bi nešto da joj izleti iz usta.
Rade Đorđević je tih čovek. Nije vlasnik, već novinar televizije Resava. Nekada je radio na RTS-u.
- Iznajmili smo u zgradi dve prostorije na spratu i jednu kancelariju u prizemlju. Ugovor je potpisan na 10 godina. Znači, trebalo bi prema ugovoru da radimo od 2007. do 2017. godine. Komisija, koju je formirala opština, došla je 4. juna oko devet časova da preuzme deo opreme koji je vlasništvo opštine. Od vlasnika i direktora Mileta Jablanovića tražili su da napusti prostorije.
Pošto su došli goloruki, vlasnik je tražio rešenje. Vratili su se u opštinu, napisali rešenje i za četiri sata iselili televiziju. Po zakonu, imali su ugovor... Bes je, međutim, u ponekim situacijama jači od zakona. Glavni egzekutor je Dragana Radević iz Gradskog veća, bez obzira na to što se zna da je nad celom operacijom, kao duh, lebdeo Pera Kafedžija.
U televiziji Resava su pokušali da iznajme crkvenu zgradu, koja je preko puta, i da nastave program. Ova ideja je, međutim, na silu osujećena. Televizija Resava ipak uskoro nastavlja sa radom. Samo zahvaljujući srećnoj okolnosti što je iznajmljena prostorija spojena sa kablovskom televizijom. Probušen je jedan zid, kabl  je nevidljiv. Makaze čekaju, ali Pera Kafedžija ne može da ga preseče.
Sloboda govora u Svilajncu nije velika. Ima je tu i tamo. Kao i svuda, neki razgovaraju sa komšijama, neki ne govore. Kad slobodu govora štiti komandir policije - jasno je koliko je sati. Rade Đorđević priča:
- Aktivisti DS-a su nam onemogućili pristup i snimanje ministra poljoprivrede koji je u centru grada razgovarao sa građanima. Okrenuo sam odmah načelnika SUP-a koji je naredio patroli da nas zaštiti.
Vešt je i promućuran Pera Kafedžija, povremeno i siledžija. Imao je tri krivične prijave na ime raznih tuča. Sada neće imati nijednu - njegovi su došli na vlast. Na trgu Stevana Sinđelića u Svilajncu Pera Kafedžija drži kafić, zvučnog imena "Ajriš pab", i poslastičarnicu "Mocart". Baš tamo gde je sedište Demokratske stranke. Nije toliko bitno što je baštu isterao na trg, moji sagovornici kažu na zelenu površinu. Veći problem je što je ceo objekat bespravno sagrađen 2002. Sagovornici žele da ostanu anonimni jer je Pera Kafedžija siledžija i okružen je moćnim ljudima:
- Bez obzira na to što je zgrada sagrađena u vreme vladavine DOS-a, mlada žena iz redova urbanista je reagovala. Pisala je krivičnu prijavu, posle čega je ostala bez posla i niko više ne zna gde se ta žena nalazi. Došla je sa Kosova, u Svilajncu je našla zaposlenje. Niko pouzdano ne zna gde je Pera proterao nadobudnu i ambicioznu urbanistkinju.
Ovih dana smenjena su u Svilajncu i dvojica sudija za prekršaje. Oni su se drznuli da svojevremeno zbog prekoračenja radnog vremena kažnjavaju vlasnike lokala, među njima i Peru Kafedžiju. Drugim vlasnicima kazne su naplaćivane, Pera Kafedžija kazne nije plaćao. Jednom od smenjenih sudija rekao je u oči zbog čega ga smenjuje. Zato što se drznuo, što je verovao da će Peri Kafedžiji naplatiti  kaznu. Na mesto jednog sudije doveo je svoju rođaku iz sela Dublja - Tatjanu. Pošto je reč o mladoj, neafirmisanoj osobi, niko u gradu ne zna njeno prezime. Drugi sudija za prekršaje je takođe podobna osoba - Nataša Radovanović.
Da li se igde u svetu može videti tako bizarna slika? Da predsednik opštine juri decu koja se loptaju. Šutiranje lopte u strogom centru grada je zabranjeno. Dobrivoje Budimirović Bidža je pojurio za decom. Svedoci su svedočili da je suprug Nataše Radovanović, sada sudije za prekršaje, potrčao, sustigao i složio nekoliko pesnica u leđa predsednika opštine. Svedoci su na sudu svedočili da je bilo tako. Bilo je tako dok je Bidža bio na vlasti. Sad kad se vlast promenila, svedoci će pred sudom odgovarati za lažno svedočenje. Nisu ti svedoci makar ko. Ugledni su, imućni su, sedeli su u društvu predsednika opštine.
Da sve ispadne još crnje, Pera Kafedžija ne plaća ni struju:
- Režim u Svilajncu je jako strog. Čim neko napravi dug preko 5.000 dinara iseku mu struju. Poverljivi ljudi iz Elektrodistribucije iskopali su i dostavili dva računa. Na dve firme Pere Kafedžije. Na jednom računu je dug od 240.000, a na drugom 490.000 dinara.
- Radnici Elektrodistribucije dolaze, iseku struju Peri Kafedžiji. Pera Kafedžija okrene Jagodinu. Iz Jagodine stiže novo naređenje radnicima - da vezuju struju Peri Kafedžiji. Pera Kafedžija zavitlava jadne radnike, pravi sprdnju sa njima. - Jesu li ikada sedeli u kafani? Znaju li oni ko je kafedžija? Ujedno Pera vezuje novi ugovor, osmi po redu, sa Elektrodistribucijom.
Kad sud u Svilajncu osudi vlasnike kafića za prekoračenje radnog vremena, oni pišu žalbe. Ostalima sud u Kragujevcu potvrdi kazne. Oslobađa samo Peru Kafedžiju. U Perin lokal policija ne zalazi. Jednom su ušli, ali su se loše proveli. Jedno veče su komunalna inspekcija i finansijska policija upale u "Ajriš pab", kafić Pere Kafedžije. Umesto iz fiskalne kase, Pera Kafedžija vadi račune iz kompjutera. Policajce, koji su vršili kontrolu, načelnik je kaznio su sa 20 odsto od plate. Zato što, navodno, Peri Kafedžiji nisu dali potvrdu za oduzete priznanice.
Za predsednika opštine u novom sazivu izabrana je, tačnije postavljena kao figura, Gorica Dimčić-Tasić, lekar internista. Njoj pripada zvanje, a Peri Kafedžiji znanje. O svemu se pita Pera Kafedžija.
Kao direktor Doma zdravlja, Gorica je zahtevala od sekretara ove ustanove da, sa zakašnjenjem od šest meseci, falsifikuje tendersku dokumentaciju. Kad je ovaj to odbio - dobio je otkaz. Kad je zapretio da će podneti krivičnu prijavu - vratila ga je na posao.
Kad nekome zbog kriminala zagusti u Svilajncu - odmah ga kriju u Jagodini. I obrnuto. Predsednica suda iz Jagodine, koja je kao lezbejka imala seksualnu aferu, prebačena je u Svilajnac. Kad je Aleksandar Petrović iz Svilajnca zbog nekih malverzacija postao nepoželjan u Svilajncu, prebačen je i sakriven u Jagodinu, gde je trebalo da otpočne novi život. Postao je zamenik okružnog javnog tužioca.
Sudiju Vesnu Savić drži Dragan "Trgotrans". I ona drži Dragana. Oboje ih podržava Pera Kafedžija, ali tako se krug ne zatvara. Trebalo je ovih dana da se gradi nova crkva u Svilajncu. Ušao sam u staru crkvu. U crkvi među ikonama stoji krst, visok dva metra. Video sam ga lično, krst među ikonama stoji u crkvi. Napravljen je detaljan urbanistički projekt. Dok je gradnja trebalo da počne, vlast se promenila. Popovi, na čelu sa vladikom, do promene vlasti bili su za crkvu. Sad su se okrenuli protiv crkve. Pop se ne seća nikakve crkve. Vlast se ne seća crkve, mada poštuje crkvu. Vladika neće da se meša u gradnju crkve, poštuje vlast.
U Poljoprivrednoj školi, gde je Bidža nekada bio direktor, raspisan je tender za renoviranje kuhinje i trpezarije.
- Tender je raspisan na sedam miliona. Vrednost urađenih radova je tri miliona. Ministarstvo prosvete je izvedene radove platilo 23 miliona.
Branislav Marinković Marinko kupio je izvesnom Obradoviću iz Ministarstva prosvete stan za majku. Gde su pare? Neko je prokljuvio da Marinko gradi Dejanu Mačuriću iz Svilajnca farmu kokošaka kod Obrenovca. Gradi mu i silos. Pravi farmu za koke nosilje koje bi trebalo dobro da nose. Po gradu se priča da su Marinko i Aca Krstić iz Svilajnca, direktor Poljoprivredne škole u vreme renoviranja, podelili po pet miliona dinara.
U restoranu Pere Kafedžije trenutno nema nikoga. Konobari deluju uplašeno, a mogli bi nekoga i da pozovu. Jedan od mojih pratilaca odmaglio je u nepoznatom pravcu. Čovek se razume u lokalne prilike. Jedan je Predrag Milanović, jedan je Pera Kafedžija!
Prema pričanju očevidaca, Pera ima oko 120 kilograma žive vage. Za prethodne tuče neće da odgovara. Njegovi su na vlasti. Novih tuča Pera Kafedžija nema. Nema ni potrebe. Trenutno, Pera je na vlasti. Zamenik je predsednika opštine, član Upravnog odbora JP "Srbijašume". Ko sad sme da mu se suprotstavi?
Cela priča počinje u parku. Bilo je to u vreme Dobrivoja Budimirovića Bidže. Kad je advokat Mirče Nikolić video da su parkovi prilično neiskorišćeni, da stoje za badava. Kad je Mirče sagradio kuću u parku. Od tada apetiti stalno rastu.

Kako su se pomirili Pera i Marinko

Predrag Milanović, Pera Kafedžija, ima krivičnu prijavu jer je u žaru predizborne borbe pretukao Branislava Marinkovića Marinka, u to vreme prvog čoveka Karićevog PSS-a. Međutim, Marinković je u međuvremenu prešao u lokalni "Pokret za Svilajnac" koji je osvojio četiri mandata i koji je sada u koaliciji sa Perom Kafedžijom. Kako je došlo do  pomirenja, postoje dve verzije.
- Marinkovićev sin je, vozeći dedu i babu kod lekara u Beograd, izazvao udes. Deda je tom prilikom i poginuo. Lako je bilo to iskoristiti i uceniti Marinka. Marinko ima sina, sinu preti zatvor...
Drugo je što je Marinko dužan i ružan. Marinko, vlasnik građevinske firme, najveći je dužnik opštine Svilajnac. Sagradio je 48 stanova, koje je knjižio po četiri, šest i osam hiljada maraka. Smešno mala suma za izigravanje poreza i doprinosa. Iste stanove je zatim prodavao po 40.000, 60.000 i 80.000 maraka.
Zgrada u centru, koju je gradio Marinković, prema projektu ima dozvolu za dva sprata. Marinko je bio vredan pa je sagradio četiri. Za prva dva je platio dažbine opštini. Za gornja dva sprata nije. Sad je ušao u koaliciju, a u koaliciji se ništa ne plaća.
Kad Marinko izvodi građevinske radove, nikada ih ne dovede do kraja. Prostor oko zgrade ostavi neuređen, sve to zbog uštede na materijalu. Uvek ostane opštinski dužnik, jer dažbine na ime uređenja zemljišta i komunalije ne plaća.

Poreznici podstanari

Filijala poreske uprave Svilajnac izmeštena je iz opštinske zgrade. S razlogom ili ne, tek zli jezici po gradu šapuću da je i to udesio vešti Pera Kafedžija. Borjanka Milanović, direktorka Filijale poreske uprave Svilajnac, mu je snaja, udata za Perinog rođenog brata koji drži tapetarsku radnju. Sada je Pera Kafedžija pomerio snaju i celu Poresku upravu iz opštine s dobrim razlogom, u Sigurnu Perinu kuću - da bi Peri Kafedžiji plaćali kiriju. Mesečna kirija ne bi trebalo da bude manja od dve-tri hiljade evra, a možda je i veća.

Vozio taljige pa kupio pola grada

Vašar u Svilajncu je dan za koji se godinu dana pripremaju meštani okolnih sela, koji u Evropi rade već decenijama. Kad god dođu - vide promene. Kada su došli imali su šta da vide. Oni su vozili automobile kad je Dragan "Trgotrans" vozio taljige i tukao iznemoglo konjče. Danas je Dragan kupio pola Svilajnca. Ako je suditi po firmama koje je kupio, moglo bi se reći i - ceo Svilajnac.
- Terao je taljige. Tromo konjče, a onda je kupio mali kamion. Zatim je radio kao diler. Dragan "Trgotrans" iz Roćevca, sela kod Svilajnca.
- Kupio je Robnu kuću, evo je preko ulice, koja je izdata Kinezima. Kupio je štampariju oko koje je pustoš, kupio je "Osmi oktobar", kupio je "Agroopremu", "Poljoopremu", kupio je fabriku nameštaja "Kompo"...
Počeo je tako što je iz fabrike nameštaja "Kompo" vozio nameštaj na železničku stanicu, sa stanice je vozio elektrolepenku za štampariju. Danas je vlasnik fabrike od koje je taljigao, uvek istim putem. Nizbrdo, uzbrdo...
- Štamparija je prodata za milion i osamsto hiljada evra na berzi. Udružili su se Dragan "Trgotrans", Dragan Jovović, vlasnik "Takovo osiguranja" iz Kragujevca, i jedan lokalni biznismen iz Trpolja. Ova dvojica odustaju. Sve im je to omogućila Gorica Rašković, sudija Trgovinskog suda u Kragujevcu. Onda štamparija odlazi u stečaj. Prodata je za 325.000 evra.

Za fabriku nameštaja "Kompo" bili su zainteresovani Šveđani i Slovenci. Nudili su da zaposle 3.000 radnika, da ulože 25 miliona evra. Fabrika nameštaja otišla je za 325.000 evra kod Dragana "Trgotransa". Njemu i treba da pripadne. Njegove su taljige, njegovo je konjče, iznemoglo.


Natrag
HTML Counter copyright magazin-tabloid.com © 2009.