Na nišanu

Oni koji su ustoličili diktatore na Balkanu, odlučili su da ih obrišu, kao i njihove kartele

Veliki Proces je započeo

Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore krenulo je u ''lov'' na krupne zverke organizovanog kriminala u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici. Mafijaši koji su decenijama jašili ovu državu i njene građane su vidno uznemireni. Njihove desne (i leve) ruke su već u Spužu. Priterani materijalnim dokazima, oni će, žargonski rečeno, ''propevati'', jer su svesni da će im ceo život proteći u zdanju pored Velje Brda. Uznemireni su i kriminalci iz susednih država, koji su tvrdo verovali da su nedodirljivi i da ih se, ne samo na Balkanu i svojim državama plaše, već da mogu da kupe, podplate ili neutrališu bilo koga u Evropi! Svi tragove vode prema Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani, Prištini, Skoplju ... Evropsko javno tužilaštvo iz Luksemburga i Europol su spremni da sprovedu akciju do kraja. Kod srpskih kriminalnih grupa još tinja nada da će ih Don Aleksandar spasiti od neprilika. Ali i njemu se bliži ''kraj mandata''. U ovom tekstu opisaćemo pripreme za obračun koje su daleko odmakle i nervozu onih koji su bili nedodirljivi. I koliki je ''rok trajanja'' srpskog diktatora

Milovan Brkić

Nada, kažu, umire poslednja. Na lokalnom groblju u Nikšiću pre dve nedelje sahranjen je Branislav Brano Mićunović, koji je bio poslednja nada njegovim prijateljima koji čekaju da ih odvedu u Spuž i da se pridruže svojima, koji su stajali iza njih i iza onih koji su ležali.

Sahrana pokojnog Mićunovića, koji je slovio za čoveka koga su se svi plašili, ili poštovali, najava je da za njegove saborce dolaze teški dani. Brana je bio čovek starog kova. Znao je pravila koja važe u svetu u kojem je živeo. Oni koji su se pozivali na njega i koristili njegovim uslugama, pogrešno su ga procenili. Crnogorska tajna policija je uspela da ga, na diskretan način, skloni u drugi plan. Osnivajući dva klana - Škaljarski i Kavački, koji su zaratili na smrt i ostavili desetine mrtvih, a bez ikakvog razumnog razloga, vreme Branislava Brana Mićunovića je isticalo. Njegov autoritet se okrunio, ništa nije mogao da spreči da se ti mladi ljudi međusobno ne poubijaju. Milova policija ih je huškala jedne na druge i koristila kao vojnike za transporte droge, duvana, pranje novca.

Teško se Brana razboleo. Znao je da je gotov. Očekivao je da će ga nove vlasti izručiti sudu u Nemačkoj, zbog ubistva disidenta Stjepana Đurekovića. Pustili su ga da umre neukaljan i neosuđen. Oni koji su prisustvovali njegovoj sahrani, počev od bivšeg predsednika Đukanovića, do običnih razbojnika, nisu shvatili da je odbačeni Kum Crne Gore, ostavio u amanet mnoge dokaze koji će one koji su ga lukavo odbacili, poslati na doživotni zatvor. Ne samo ove u Podgorici, već i u Beogradu i drugim balkanskim državama. Njega su odbacili i ponizili i njegovi beogradski prijatelji, na čelu sa Vučićem, kojima je pomagao velikim svotama novca da se održe na vlasti, a oni su ga ''zamolili'' da ne dolazi u Srbiju. Ni njegov sin Đorđe nije dobrodošao.

Postoji nekoliko ključnih i nekompromitovanih osoba na vrhu pravosuđa Crne Gore koji rade već dugo u sadejstvu sa Evropskim javnim tužilaštvom i Europolom, koje su sposobne da izvedu ovaj posao do kraja. Pomažu im i kriminalističke policije i drugi istražni organi i službe evropskih država.

Zna se sigurno da će ključna akcija i nakon nje i Veliki Proces, dovesti do Aleksandra Vučića i njegovog kartela.

Počeće uzajamno optuživanje. Biće vagoni prljavog veša, gadnih priča...

Problem će nakon svega sto će se desiti, biti nesto drugo: najmanje trećina stanovništva u maloj Crnoj Gori bila je uključena u odbranu i zaštitu te kriminalne falange. Ta "nova klasa" ostaje sa imovinom da živi svoj zivot.

Druga trećina je tradicionalno hipnotisana svakom diktaturom u Srbiji, kako nekad Miloševićem i Šešeljom, tako i Vučićem, od kako je na vlasti.

Dakle, dve trecine CG je bilo i jeste opčinjeno kriminalom i diktaturom!

Ona treća trećina je sirotinja koja se navodno "nije snašla" a ustvari je izbrisana sa spiska prioriteta

Dakle, imamo Veliki Proces na vidiku ubrzo, kad se desi ključna akcija privođenja.

Par preživelih mudraca iz nekadašnje jugoslovenske političke elite smatra da ne treba slaviti niti "igrati na grobu" bivšeg režima. Nego, treba svako da se zapita kako je većina stanovništva na to pristala.

Imovina koja je pljačkom stečena, danas vredi milijarde. To su glamurozne vile, hoteli, jahte, planinski turisticki centri, skijalista, nekretnine u regionu (recimo, pola Vracara i Zvezdare u BG je njihovo) i inostranstvu, stotine miliona na off shore racunima...Ovo je tek početak jednog gigantskog procesa koji treba da dovede do pada jos dve balkanske vlade, odnosno hapšenja i sudskog procesa glavnih "junaka"...

To je nemoguće sve popisati bez saradnje sa FBI, Europolom...

Specijalno državno tužilaštvo i Specijalno policijsko odeljenje objavili su snimke imovine Zorana Lazovića i Milivoja Katnića. Utvrđuju šta sve imaju.

"Specijalno državno tužilaštvo i Specijalno policijsko odjeljenje svakodnevno preduzimaju brojne radnje u cilju identifikacije imovine okrivljenih Z.L. i M.K., i to kako one koja je upisana na okrivljene i članove njihovih porodica, tako i one za koju postoji određeni stepen sumnje da je upisana na druga fizička i pravna lica, a čiji su stvarni vlasnici okrivljeni i članovi njihovih porodica", saopšteno je iz SDT

Deo imovine uhapšenih, Foto: SDT

Specijalno državno tužilaštvo (SDT) i Specijalno policijsko odjeljenje (SPO) rade na utvrđivanju imovine bivšeg policijskog funkcionera Zorana Lazovića i bivšeg glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića.

To je saopšteno iz SDT odakle su kazali da ispituju imovinu okrivljenih.

"Specijalno državno tužilaštvo i Specijalno policijsko odjeljenje svakodnevno preduzimaju brojne radnje u cilju identifikacije imovine okrivljenih Z.L. i M.K., i to kako one koja je upisana na okrivljene i članove njihovih porodica, tako i one za koju postoji određeni stepen sumnje da je upisana na druga fizička i pravna lica, a čiji su stvarni vlasnici okrivljeni i članovi njihovih porodica. S tim u vezi, objavljujemo video snimak samo dijela imovine za koju okrivljeni ne spore da je njihovo vlasništvo i ukazujemo da će javnost u daljem toku postupka biti obaviještena i o drugoj imovini za koju postoji osnovana sumnja da je stvarno vlasništvo okrivljenih i sa njima povezanih lica", piše u saopštenju SDT.

Imovina Zorana Lazovića i Milivoja Katnića

Nekadašnji pomoćnik direktora Uprave policije Lazović i bivši glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić uhapšeni su pre dve nedelje, a Specijalno državno tužilaštvo (SDT) ih tereti da su ''počinili krivična dela stvaranje kriminalne organizacije i zloupotreba službenog položaja, odnosno da su beogradskim kriminalcima Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću pomogli ukidanjem zabrane ulaska u Crnu Goru...''

Njima je određen pritvor do 30 dana, zbog opasnosti od bekstva i mogućeg uticaja na svedoke.

Oni su saslušani kod sudije za istragu Gorana Šćepanovića, povodom zahtjeva SDT-a da im se odredi pritvor.

Podsećamo da su pre više od godinu dana po nalogu Specijalnog državnog tužioca Vladimira Novovića uhapšena dvojica bivši direktora crnogorske policije i bivši savetnici i desne ruke gospodina Mila Đukanovića, Veselin Veljović i Slavko Stojanović, zatim zamenik specijalnog tužioca (Milivoja Katnića) Saša Rađenović, bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medinica (i njen sin), kao i službenik tajne policije Petar Lazović, sin Zorana Lazovića.

Objavljujući snimak sa pretresa kuća Zorana Lazovića, kao što se vidi na fotografiji koji objavljujemo, SDT je obavestilo građane da se na ''hacijenda'' gospodina Lazovića nalazi 13 stamebnih objekata (kuća) koje su njegovo vlasništvo, a samo je jedna uknjižena u katastar. Sve to od plate službenika policije! I vila bivšeg tužioca Milivoja Katnića procenuje se na milionsku vrednost.

U seriji "Bela lađa'' Šojić (Lane Gutović) na pitanje rođaka što krije veću količinu novca, on odgovara - Pa kako rođo to pitaš. Pa čuvam za kauciju, kada nas u'apse"'.

Sin svemoćnog Zorana Lazovića, koji se sumnjićči i za organizaciju mnogih političkih ubistava, Petar Lazović, organizator i vođa organizovanih kriminalnih grupa od strane tajne službe, ponudio je jemstvo Višem sudu u Podgorici od 10 miliona evra! Toliko novca u gotovini (kešu) nema nijedan američki milijarder. Odmah bi se našao u zatvoru. Sa takvom količnom novca može se ubiti svaki čovek na planeti, a da je teško utvrditi ko je platio ubistvo.

Tako je sudija Višeg suda u Podgorici Suzana Mugoša prihvatila jemstvo jednog biznismena (Aleksandra Mihajilovića) koji je ponudio 1,1 milion evra u kešu! I pustila ga da se brani sa slobode.

Nema više sumnje da većina članova crnogorskih kriminalnih grupa drže novac u sefovima i van očiju poreskih službi.

Kada je supruga Mila Đukanovića otišla u Švajcarsku, da podigne malo keša, ispostavilo se da su im računi blokirani, pa je Aleksandar Vučić poslao svoju zlatnu karticu, da dignu koliko im je potrebno za žvot!

Balkanski narkobosovi su izgubili rat sa američkom DEA i FBI-a. Samo je kartel Edi Rame, godišnje sa ''kolegama" iz Podgorice i Beograda inkasirao od prodaje marihuane 10 milijardi dolara! Taj gubitak posla bio je žešći udar i za Vučićev kartel. FBI je naložio hapšenje Predraga Koluvije, vlasnika plantaže marihuane ''Jovanjica'', nadomak Beograda.

Stotine tona kokaina zaplenila je DEA, i isporučila ''trgovce'' Europolu i evropskim državama.

Prelazak na kupovinu kokaina od frakcija oslobodilačkih pokreta u Latinskoj Americi, po daleko nižoj ceni, doveo je balkansku mafiju u sukob sa narkomafijom drugih zemalja. Počela je trgovina kokainom preko Južnoafričke republike, u kojoj njegov kum Nikola Petrović ima veze, jer su mu otac i majka radili godinama u ovoj zemlji. U taj posao Petrović je uvukao i Stanka Subotića, koji se bavio, godinama, uglavnom trgovinom duvanom i špekulativnim poslovima u Crnoj Gori i Srbiji.

Aleksandar Vučić, šizofreni diktator, umislio je da je Bog sunca. Ipak, postaje svestan da se krug oko njega zatvara. Svima je obećavao, sve je varao. Uzimao je kredite, pljačkao banke, fondove, kreditne linije, prao novac.

Zbog smanjene trgovine drogom i oružjem, Vučić opstaje reketiranjem bogatijih sugrađana. Vlasnici preduzeća i uslužnh centara, moraju da kupuju za velike pare nekvalitetne stanove u naselju "Beograd na vodi''.

U praksi to izgleda ovako: kod vlasnika preduzeća, radionica, stovarišta uglja, nameštaja, građevinskog materijala, građevinskog preduzeća dođu Vučićevi ljudi i ponude mu da kupi stan u naselju ''Beograd na vodi". Sto kvadrata košta 700 hiljada evra! Čovek se nađe u čudu. Odakle mu toliki keš. Posetioci odu, a potom dođe policija, poreska služba ili neko treći i zatvori firmu! Vrate se posle deset dana i ponovo pitaju da li će da kupi stan. Koji, uzgred rečeno, nije ponuđenom potreban, jer je stambeno obezbeđen.

I tako se ''širi'' Beograd na vodi, bez građevinske dozvole, bez plaćanja potrebnih komunalnih taksi. Uskoro će Beograd na vodi doći do Cvetkove pijace, Banovog, Pašinog ili Petlovog brda.

Uticajni američki časopis Forbs u izdanju od 8. decembra 2016. godine opisao je projekat "Beograd na vodi" kao neslanu šalu iz Abu Dabija, uz tvrdnju da je mnogo bolje da projekat propadne, nego da uspe. Tragom ove vesti, istraživač Magazina Tabloid pokušava da utvrdi ko je stvarni vlasnik ovog suludog projekta.

Onako kako je smišljen i zaštićen ugovorima koje je sklopila Vlada Republike Srbije, projekat "Beograd na vodi" je način da Aleksandar Vučić, njegovi naslednici i naslednici njegovih naslednika, sve do desetog kolena, nastave da otimaju novac od gladnih građana Srbije i nakon odlaska naprednjaka sa vlasti. Pravi vlasnici navodnog „arapskog" investitora ne smeju da budu objavljeni shodno odluci državne Komisije za zaštitu konkurencije, ali je praćenjem tokova novca lako doći do njih. Radi se ne samo o aktuelnom predsedniku Vlade i njegovim najbližim rođacima i saradnicima, već i o skoro svim najvažnijim akterima sadašnje političke scene Srbije.

Ukupni planirani plen nije "samo" 3,5 milijardi evra, koliko bi se dobilo od prodaje izgrađenih objekata, već i novac dobijen od iznajmljivanja već izgrađenih zgrada koje je država poklonila "arapskom investitoru", kao i prihodi od naplate parkiranja i iznajmljivanja prostora za kioske, kao i više od 100 miliona evra za usluge koje isključivo može da vrši "arapski" partner. (tekst možete pročitati na ovom linku -( https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=379&cl=08)

Koliko je Vučić opasan u svom shvatanju poslovanja radi održavanja na vlasti, govori činjenica da je uz pomoć bivšeg američkog diplomate Metju Palmera sa 200 miliona dolara podmitio tadašnjeg državnog sekretara za spoljne poslove u administraciji predsednika Donalda Trampa, Majkla Pompea, da podrži Vučića u nastojanju da Kosovo postane nezavisna država, jer je od Hašima Tačija uzeo za taj poduhvat i dobio velike pare. Ovaj sastanak ugovorio je Vučićev savetnik Toni Bler, koga je plaćao parama iz srpskog budžeta, da lobira za njega. Održan je u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Posao između Tačija i Vučića ugovorio je biznismen Stanko Subotić, koga je Vučić nagradio špekulativnim poslovima u Srbiji, na kojima je zaradio desetine miliona dolara.

Predsednik Tramp je odmah u ''igru'' veo, kao svoga izaslanika, da zaskoči Pompea i Palmera, Ričarda Grenela.

Opljačkanim novcem Vučić je plaćao Angelu Merkel, Sebastijana Kurca, komesarku Federiku Mogerini, komesare Hana, Junkera, evropsolanike, Miroslava Lajčaka i druge uticajne ljude da podrže njegovo satiranje Srbije.

Crni oblaci počeli su da se nadvijati nad Vučićem, kada je uticajni Njujork tajms objavio tekst posvećen srpskom diktatoru pod naslovom ''Predsednik i gangsteri".

Tekst možete pročitati na ovom linku (https://magazintabloid.com/casopis/?id=06&br=545&cl=17)

NEW YORK TIMES: ISTRAŽUJE KRIMINALNI KARAKTER ALEKSANDRA VUČIĆA

PREDSEDNIK, FUDBALSKI HULIGAN I PODZEMNA KUĆA STRAVE

Robert F. Vort, publicista i bivši šef Tajmsovog biroa u Bejrutu, čija je knjiga o „arapskom proleću" 2011. godine postala bestseler, potrošio je dosta vremena i istraživačkog angažovanja, kako bi za svoju nekadašnju kuću New York Times, napisao veliku priču o Aleksandru Vučiću i kriminalnom miljeu nastalom u okrilju njegove apsolutističke vladavine. Vort počinje svoje istraživanje osvrtom na „jezivo suđenje u Srbiji koje je pokrenulo pitanja o vezama najvišeg rukovodstva zemlje i njenih nasilnih narko-bandi". Magazin Tabloid doneo je prevod ovog teksta sa elektronskog izdanja New York Times-a. Verzija ovog istog teksta objavljena je 7. maja 2023. godine u Sunday Magazine pod naslovom „Predsednik i gangsteri".

''U subotu uveče početkom marta 2021. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pojavio se uživo na televiziji, sedeo je za dugačkim drvenim stolom okružen premijerkom i ministrom unutrašnjih poslova.

Vučić je rekao da ima važnu najavu o hapšenju bande iz podzemlja odgovorne za višestruka ubistva. Ministar unutrašnjih poslova upozorio je gledaoce da udalje svoju decu od televizora. Serija slika bljesnula je na ekranu iza njega: odsečena glava, bezglavo telo, torzo.

Vučić je govorio polako, često pauzirajući i ponderisano zurivši u sto ispred sebe, čiji okvir od 180 cm je blago neravan. On je pohvalio policiju i obaveštajne agente koji su istraživali bandu. Za dlaku su izbegli da budu ubijeni, rekao je on...."' - piše Robert F. Volt u tekstu u Njujork tajmsu. I dodaje

''Posle konferencije za novinare, Belivuk je ponudio svoju stranu priče na sudskom ročištu iza zatvorenih vrata. On je rekao da je njegova banda organizovana "za potrebe i po nalogu Aleksandra Vučića", navodi se u sudskim transkriptima. On je ocenio da su neki poslovi iza leđa koje je banda tvrdila da je uradila za vladu, kao što je zastrašivanje političkih rivala i zaustavljanje navijača da skandiraju protiv Vučića na fudbalskim utakmicama-dragocena usluga u zemlji u kojoj stadion može da stvori ili sruši predsednika.

Belivuk je upozorio da će Vučić, ako "nastavi postupak protiv mene", imati još mnogo toga da kaže. Vučić je ljutito osporio svaku povezanost sa ubicama. Ali izgleda da je slučaj Belivuk prihvatio lično, ponekad sugerišući da je to zavera protiv njega.'' - naveo je Volt u neobično opširnom tekstu u Njujork tajmsu. Ne pamti se da je ovaj dnevnik u tom obimu posvetio pažnju nekom dikatoru i predsedniku neke države, pogotovu ne tako male i nevažne države kao što je Srbija.

Interesantno je da je prošle nedelje u Crnoj Gori iznenada preminuo novinar koji je bio konsultant istraživačku Njujork tajmsa.

Da li je ovaj uticajni dnevnik najavio kraj diktature Aleksandra Vučića?

ovom tekstu Njujork tajmsa raspravljalo se i u američkom Senatu. Tada je Gabrijel Eskobar, bivši zamenik ambasadora u Beogradu i danas vsiokopozicionirani u Stejt Departmentu potvrdio navode Njujork tajmsa, a o tekstu nije govorio kao o novinskom članku, nego kao o "izveštaju".

Istrage Evropskog javnog tužilaštva pokazale su da je Vučićev kartel opasan po bezbednost Balkana i Evrope.

I mafijaši, poput Aleksandra Vučića imaju svog Salavatora (Sema) Gavrana.

Slaviša Kokeza, bivši Vučićev prijatelj i čovek od poverenja, optužen je iz usta Aleksandra Vučića da je opljačkao preko 620 miliona evra ne plaćajući akcize na uvezeni duvan. Pravio je konkurenciju firmi čiji direktor je Dragan Vulin, rođeni brat Aleksandra Vulina, bivšeg ministra odbrane, unutrašnjih poslova i direktor BIA. Njegova firma je zaradila preko 100 miliona evra, neproknjiženog novca. Press International doo Novi Sad u finansijskom izveštaju za prošlu godinu prijavio je prihod od 1.884.203.000 dinara, što iznosi 16.035.770 evra.

Očekivalo se, kako je najavio Vučić, da će Kokeza završiti u zatvoru, ali se on, plativši ''odštetu'', predajući kompaniju Vin Vin Nenadu Kovaču, partneru Nikole Petrovića, našao u Sjedinjenim Državama na Floridi i iz Majamija izneo dokaze o Vučićevom kartelu. U svojstvu svedoka.

A kada Njujork tajms opiše ''predsednika i njegove gangstere'', to je poziv da se ''teren počisti''.

Vučić je Srbiju doveo pred nestajanje. Samo 360 hiljada zaposleni radi u proizvodnji, ostali se izdržavaju šepkulativnim poslovima.

Evropsko tužilaštvo raspolaže neoborivim dokazima o Vučićevoj pljački evropskih fondova, kreditnih linija, donacija za kupovinu vakcina i opremanje bolnica za lečenje od kovida.

Oni koji su korupcijom stekli novac, nisu sposobni da ga ''oplode'', nemaju kulturu investiranja. Prelaze na laku zaradu, trgovinom oružjem, novcem, pljačkanjem budžeta i investicija.

Zahvaljujući izvesnom Draganu Stojanoviću, izbeglom biznismenu iz Kijeva, stotine Rusa i Ukrajinaca, koji su došli po izbijanju sukoba u Srbiju, izloženi su plaćanju reketa srpskim policijski funkcionerima i bandi Aleksandra Vulina, koji, praktično, još rukovodi Bezbednosno informativnom agencijom.

Njegov finansijski konsiljero, stručnjak za pranje i sušenje para Siniša Mali, koji je opljačkao u Srbiji stotine miliona, kao ministar finansija, planirao je nove pljačke, teške desetine milijardi! Gradnja metroa, mostova, stadiona, pruga, sobraćajnica... Srbija, koja stenje pod teretom spoljnih i unutrašnjih dugova, planira nova zaduženja!

Pred kartelom Vučić se pravda da mu ne može niko ništa, da iza njega stoje ljudi u Vašingtonu, Pekingu, razne interesne grupe i obaveštajne službe.

Evo puke kako je prošao general Norijega, bivši predsednik Paname, kućni prijatelj porodice Buš, CIA, obaveštajnih službi SAD-a.

Slučaj Norijega

Britanski obaveštajac Džon Kolman u svojoj knjizi, koju feljtonizuje Magazin Tabloid, u tekstu koji možete pročitati na ovom linku (https://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=493&cl=18) opisuje slučaj panamskog diktaora Norijege, koji je poučan za slučaj Aleksandra Vučića, Mila Đukanovića i drugih diktatora, miljenka moćnika iz Vašingtona. Njegovoj sudbini mogu se nadati i pomenuta gospoda.

''Nekoliko bivših obaveštajaca mi je iznelo mišljenja koja se podudaraju sa mojim. Poput Zalivskog rata, koji je došao posle Paname, Buš je tek nakon nekoliko poziva britanskog ambasadora u Vašingtonu skupio dovoljno hrabrosti za taj potpuno nezakonit potez prema generalu Norijegi. Dovoljno govori i činjenica da je u tome imao podršku britanske štampe i Njujork Tajmsa, lista kojim upravlja britanska obaveštajna služba.

Norijega je pre toga bio ljubimac vašingtonskog sistema. Često se družio sa Vilijamom Kesijem i Oliverom Nortom, a tokom poslednja dva viđanja susreo se i sa predsednikom Džordžom Bušom. Često je viđan u Pentagonu, gde su ga primali kao nekog arapskog moćnika, a ispred sedišta CIA-e u Lengliju, u saveznoj državi Virdžiniji, uvek su mu prostirali crveni tepih. Postoji podatak da su mu Obaveštajna služba američke vojske (U.S. Army Intelligence) i CIA platili iznos od 320.000 dolara.

Onda su na horizontu počeli da se pojavljuju olujni oblaci, istovremeno kada je Kali kartel počeo da preuzima trgovinu kokainom od braće Očoa i Pabla Eskobara. Pod vodstvom senatora Džesija Helmsa, koji se 1985. godine prodao Arielu Šaronu i izraelskoj stranci Histardut, odjednom je počelo agitovanje za uklanjanje Norijege. Džesija Helmsa i njegove istomišljenike je podržao Sajmon Herš, britanski obaveštajac koji radi za Njujork Tajms, a taj list je britanski medij u SAD-u još od vremena kada je šef obaveštajne službe MI6, sir Viliam Stivenson, zauzeo zgradu RCA u Njujorku! (Dobitnik Pulicerove nagrade Sajmon Herš je nedavno objavio da je Džo Bajden minirao gasovod Severni tok! Ta optužba je kamen oko vrata američkom predsedniku)

Vrlo je značajno da je Helms odlučio da bude predvodnik optužbi protiv Norijege. Helms je bio ljubimac Šaronove frakcije u Vašingtonu, a Šaron je bio glavni krijumčar oružja u Srednjoj Americi i Kolumbiji. Štaviše, Helms uživa poštovanje hrišćanskih fundamentalista, koji veruju u maksimu: „Izrael, moja zemlja, prava ili kriva". Očigledno je da je Norijega mogao vrlo lako da bude prepreka međunarodnim trgovcima drogom i njihovim bankarima iz Komiteta 300 pa je morao da bude uklonjen pre nego je uspeo da nanese značajnu štetu.

Na Buša su njegovi britanski gospodari vršili pritisak da u Panami sprovede jednu ilegalnu operaciju pretresa i zaplene, koja je rezultirala smrću najmanje 7.000 Panamaca i divljim bezrazložnim uništavanjem imovine. Nije pronađeno ništa što bi ukazivali da je Norijega „diler" droge pa je bio otet i doveden u SAD, što je bio jedan od najeklatantnijih primera međunarodne hajke u istoriji sveta. Ova ilegalna akcija se verovatno najbolje podudara s Bušovom filozofijom, koja glasi: „Moralne dimenzije američke (čitaj: britanske kraljevske porodice - Komiteta 300) spoljne politike zahtevaju od nas da stvaramo moralni put kroz svet manjih zala. To je stvaran svet, ni crn ni beo. To je svet sa vrlo malo apsoluta."

Bilo je „manje zlo" kidnapovati Norijegu, nego da Norijega naopačke prevrne banke u Panami, koje rade za Komitet 300. Slučaj Norijege je prototip monstruoznih poteza „svetske vlade", kakvi nas čekaju u stanju pripravnosti. Osokoljeni Buš je progovorio otvoreno, bez straha, zato što smo mi, narod, obukli duhovni ogrtač koji dozvoljava laži i ne želi istinu. To je svet koji smo odlučili da prihvatimo. Da nije tako, bes oluje bi preplavio zemlju zbog invazije na Panamu i nebi prestao sve dok se Bus ne izbaci iz Bele kuće. Niksonova afera Votergejt postaje bleda i beznačajna slika u poređenju sa brojnim grehovima koje je predsednik Buš počinio kada je naredio invaziju na Panamu i kidnapovanje generala Norijege. Za sve te grehe je zaslužio smenu.

Optužnica protiv Norijege se temelji na lažnom svedočenju jedne grupe gangsterskih finansijskih moćnika, od kojih je većina bila osuđivana zbog krivokletstva pa su pojedinačno i grupno kroz zube cedili laži kako bi im se smanjile kazne. Njihove predstave bi bile ogromno zadovoljstvo Gilbertu i Salivanu, da su živi. Rečenica: „Pretvorili su ih u vladare DEA-e", mogla bi na primer da stoji umesto rečenice: „Pretvorili su ih u vladare Kraljičine ratne mornarice", iz predstave HMS Pinafor. Potpuno groteskno je gledati te robijaše-umetnike kako igraju uloge ne baš dobro uvežbanih delfina za američko Ministarstvo pravosuđa, ako želimo da te lepe i čiste životinje uvredimo takvim ponižavajućim poređenjem.

Ključni datumi se uveliko ne poklapaju u svedočenju, nedostatak ključnih pojedinosti je očigledan, a postoje i rupe u pamćenju ključnih svedoka, što su sve argumenti koji zajedno potvrđuju činjenicu da američka vlada nema nikakvih osnova za optužnicu protiv Norijege, ali to nije važno. Kraljevski institut za međunarodne poslove (RIIA) kaže „svejedno, osudite ga" i to je ono što jadni Norijega može i da očekuje. Jedan od ključnih svedoka američkog Ministarstva spoljnih poslova je neki Flojd Karlton Kakeres, bivši pilot koji je radio za braću Očoa. Uhapšen je 1986. godine, a sada svoj položaj pokušava da ublaži na račun Norijege.

Istražiteljima Agencije za suzbijanje droge je rekao kako su braća Očoa platila Norijegi 600.000 dolara za dozolu da tri aviona natovarena kokainom slete i uzmu gorivo u Panami. Ali, kada je došao na sud u Majami, ubrzo je postalo jasno da je osoba koja je proglašena za ključnog svedoka tužioca tek prazna puška. Tokom unakrsnog ispitivanja na videlo je izbila cela istinita priča. Nema ni govora da je bio plaćen za dozvolu za sletanje aviona. Braća Očoa se nisu ni obratila Norijegi. Što je još gore, u decembru 1983. godine Norijega je zapovedio da se svim avionima koji lete iz Medelina za Panamu odbije zahtev za sletanje u Panamu. Karlton nije jedini diskreditovani svedok.

Još bedniji lažov od Karltona je Karlos Lehder, koji je bio jedan od glavnih šefova u Medelin kartelu, dok ga nisu uhapsili u Španiji i poslali u SAD. Ko je Agenciji za suzbijanje droge dao najvažniji podatak o tome da je Lehder u Madridu? DEA je nevoljno priznala da tu važnu informaciju duguje Norijegi. Ali, američko Ministarstvo pravosuđa je svejedno iskoristilo Lehdera kao svedoka protiv Norijege. Ako ništa drugo, ovaj svedok predstavlja bedan izvor informacija u slučaju američke Vlade protiv Manuela Norijege.

Kao nadoknadu za pružene usluge, Lehderu su date garancije smanjenja kazne i daleko bolje zatvorsko prebivalište - sobu sa pogledom i televizorom - a njegova porodica je dobila stalni boravak u SAD-u. Bivši američki javni tužilac, Robert Merkel, koji je 1988. vodio slučaj protiv Lehdera, je u Vašington Postu izjavio: „Ne mislim da bi Vlada trebala da ima posla sa Karlosom Lehderom, i tačka. Taj tip je potpuni lažov od glave do pete."

Ministarstvo pravosuđa, a to je samo ime koje nema nikakvu sličnost s onim što bi to ime trebalo da simbolizuje, do sada se poslužilo svim svojim prljavim trikovima u suđenju protiv Norijege, a to su: ilegalno prisluškivanje njegovih razgovora s advokatom, imenovanje državnog branioca koji je glumio da radi za Norijegu, ali je usred slučaja nestao, zamrzavanje njegovih bankovnih računa tako da ne može da plaća pravu odbranu, kidnapovanje, ilegalni pretres i zaplena njegovih stvari. Nema stvari koje nisu uradili. Američka vlada je prekršila više zakona nego Norijega tokom ćele svoje vladavina - ako je uopšte i kršio bilo kakve zakone.

Ovo je proces koji je deset puta više važniji za američko Ministarstvo pravosuđa nego za generala Norijegu. Norijegin slučaj detaljno pokazuje svo zlo sistema koji se u ovoj zemlji predstavlja pod nazivom „pravosudni". Ovde se sudi američkom „ratu protiv droge", kao i takozvanoj politici prema drogi Bušove vlade. Iako će Norijegino suđenje da završi kao flagrantno nasilje nad pravdom, svima koji nisu gluvi, slepi niti nemi će ipak da pruži nek satisfakciju, jer jednom zauvek dokazuje kako Velika Britanija diriguje našom Vladom i otkriva krajnje pokvarenu ideologiju Busove vlade, koja bi trebala da ima sledeći moto: ,,U svakom slučaju, cilj uvek opravdava sredstva. Nema moralnih apsoluta." Kao i za većinu političara, i Bušu bi standard moralnih apsoluta bio jednak samoubistvu. Samo u takvoj klimi mogli smo da dozvolimo predsedniku Bušu da pokrene rat protiv Iraka i prekrši najmanje šest zakona Sjedinjenih Američkih Država i na desetine međunarodnih sporazuma.

Oni, na čiju zaštitu se poziva srpski diktator, lako se odriču tipova poput Aleksandra Vučića, Mila Đukanovića, Hašima Tačija, Albina Kurtija ....

Podsećamo kako su prošli ''mezimci'' Vašingtona i CIA - Slobodan Milošević, Sadam Husein i mnogi drugi diktatori ...

Podsećamo i na slučaj o kome je snimljen u SAD-u vrlo gledani film. Amerikanci imaju snage da ekranizuju zločine počinjene od strane vlasti službi ove države.

Beri Sil (Barry Seal) karijeru pilota izgradio je u "Pan-Amu", najvećoj američkoj avio-kompaniji sedamdesetih godina.

U tom poslu je uživao sve dok nije sreo agenta CIA Šerifa Dauninga. CIA je sprovela istragu i utvrdila da je Sil prekršio federalne carinske zakone unošenjem kubanskih cigara i druge robe koja je zabranjena u SAD. Dauning je ponudio posao Silu u "Southern Air Transport", firmi koju osnovala CIA, koja se, navodno, bavila kargo letovima.

U početku, Sil je izviđačkim avionom obavljao špijunske akcije u Nikaragvi, snimajući vojne jedinice "sandinista". Posle operacije "Sprečavanje marksističkih uticaja u Centralnoj Americi", Dauning je na Silovo ime registrovao kompaniju i napravio privatni aerodrom "Kahun Varf". S tog, ali i sa aerodroma "Mena Intermountain" u Arkanzasu, Sil je teretnim avionom C-123K leteo za Honduras, Panamu i Kolumbiju.

Državni tužilac Luizijane je, 1985. godine, u optužnici protiv Sila naveo da je "prokrijumčario u SAD drogu vrednu više od pet milijardi dolara", u saradnji sa Manuelom Norijegom i Pablom Eskobarom. Sil je tvrdio da je radio za CIA i da mu je kontakt bio Šerif Dauning. CIA je demantovala bilo kakvu vezu sa Silom, pa i postojanje agenta Dauninga.

Sil je pušten da se brani sa slobode kad je neko, ne zna se ko, uplatio kauciju od 500.000 dolara. Ubijen je na parkingu, dok je sedeo u svom automobilu. Trojica Kolumbijaca su uhapšeni i osuđeni zbog ubistva Berija Sila.

Veze Sila i CIA potvrdio je agent CIA L.D. Braun, koji je sredinom osamdestih bio telohranitelj Bila Klintona. Braun je dao iskaz u kome je tvrdio da je sa Silom nekoliko puta leteo do Tegusigalpe u Hondurasu. Prema njegovim rečim, Sil je tadašnjeg guvernera Arkanzasa Klintona nazivao "šefom". Kad je Braun obavestio Klintona da Sil prevozi Eskobarov kokain, dobio je odgovor: "Neka te to ne brine".

Sil je jedan od 54 civila, koji su sarađivali sa CIA oko transporta kokaina iz Južne u Severnu Ameriku, koji su ubijeni ili su izvršili samoubistvo. CIA je ostala pri tvrdnji da nikada nikakve veze nisu imali s njima.

Da li Aleksandar Vučić, Milo Đukanović, Hašim Tači i drugi balkanski narkosi i diktatori poznaju poslovanje CIA? Možda su momci iz ove službe loši momci. Ali samo kada su u pitanju još lošiji momci?

Veliki Proces koji je pokrenulo Evropsko javno tužilaštvo sigurno će biti priveden kraju.