Tragom vesti

Propada projekat Aleksandra Vučića, Edija Rame i Aleksandra Soroša

Zatvara se Otvoreni Balkan

Severna Makedonija najavljuje izlazak iz projekta "Otvoreni Balkan". Makedonski premijer Talat Džaferi i Aljbin Kurti će, na taj način, ugasiti ideju o stvaranju "Malog Šengena". Vučićeva politička i ekonomska avantura, u koju je ušao na zahtev svog mentora Aleksandra Soroša, već je nanela ogromnu štetu državnim i nacionalnim interesima Srbije. Na sreću, usled sabotaže albanskih lidera iz Makedonije i sa Kosova i Metohije, propala je Vučićeva i Ramina namera da stvore regionalni savez, koji je imao za cilj stvaranje neke vrste "Velike Albanije".

Predrag Popović

„Otvoreni Balkan" nalazi se pred zatvaranjem. Vlada Severne Makedonije je, pre nekoliko dana, najavila izlazak iz projekta, koji su pre tri godine pokrenuli Aleksandar Vučić i Edi Rama pod kontrolom mentora Aleksandra Soroša.

Vučić, Rama i Zoran Zaev su pre tri godine potpisali sporazum o saradnji na olakšanju uvoza i izvoza robe i slobodnom pristupu tržištu rada, kao i o saradnji u zaštiti od katastrofa. Od 1. januara 2023. godine ukinute su granične kontrole između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

Srpska privreda je pretrpela veliku štetu od tog sporazuma. Pre dve godine, kad su cene poljoprivrednih proizvoda dostigle svetski maksimum, Vučić je zabranio izvoz. Tokom prošle i ove godine, uzvoz te vrste robe iz Albanije i Makedonije je oborio cenu povrća i dodatno ugrozio poslovanje srpskih ratara. Štetu su pretrpeli i srpski radnici, naročito u građevinarstvu, pošto su „gastarbajteri" oborili cenu rada.

Pošto su prosečne plate u Albaniji i Makedoniji nešto manje od srpskih, logično je da njihovi zidari, pa i konobari, stolari, šoferi i ostale zanatlije imaju više razloga da posao traže u Srbiji. Kolika je razlika videlo se dan nakon što je otvoreno tržište rada. Za posao u Srbiji se prijavilo 2.200 radnika iz Albanije i Makedonije, a u suprotnom smeru je apliciralo 109 naših građana.

Na Vučićev predlog Vlada Srbije je donela i druge odluke, koje nisu obuhvaćene sporazumima na kojima se zasniva "Otvoreni Balkan", a koje srpske radnike dovode u još teži položaj. Jednom od tih odluka, srpske privatne firme stimulisane su da zapošljavaju strane, a ne domaće radnike. Preduzeća koja angažuju Albance i Makedonce oslobođena su 30% doprinosa i poreza.

Pošto nema reciprociteta, albanske i makedonske firme nemaju motiv da uzimaju srpske radnike pre nego svoje.

Osim privrednih, "Otvoreni Balkan" je izazvao i štetne političke posledice po Srbiju. U svim ugovorima, koji su potpisani od 2021. godine, u kojima se pominju "zemlje regiona" kao nezavisna država navodi se i Kosovo. Na poslednjem samitu u Skoplju usvojen je zaključak u kome se ističe potreba da se ispune svi uslovi koji su neophodni da bi se i nezavisna republika Kosovo uključila u "Open Balkan".

Inicijativa je nastala s namerom da države Zapadnog Balkana formiraju „Mali Šengen". Albanski premijer Rama je isticao da "Open Balkan" nema nameru da pravi "malu Jugoslaviju", nego "malu Evropsku uniju": "Ovo je stvaranje prostora koji živi po principima, vrednostima i mehanizmima Evropske unije, dok se svaka od naših država trudi da se integriše u EU".

Ipak, sudeći po posledicama, taj projekat je u praksi je pokrenuo proces stvaranja "Velike Albanije". Ulaskom u taj politički, privredni i tržišni savez, ukidanjem carina i drugim olakšicama bio bi objedinjen prostor na kojem žive Albanci.

Paradoksalno, "Veliku Albaniju" podržava Vučić, a sabotiraju je Albanci iz Severne Makedonije i sa Kosova. To je nedavno priznao makedonski premijer Talat Džaferi.

- Vlada Severne Makedonije će uskoro, na prvoj sledećoj sednici, izneti predlog za izlazak iz inicijative "Otvoreni Balkan". To je bila ideja albanskog premijera Edija Rame kao pokušaj pomirenja, odnosno izlazna strategija koja bi stvorila mogućnost da Srbija uspostavi odnose sa Kosovom, uključujući međusobno priznanje - rekao je Džaferi tokom posete Prištini.

Istom prilikom, Džaferi je rekao da Severna Makedonije podržava ulazak Kosova u Savet Evrope i da je ko-sponzor rezolucije o genocidu u Srebrenici.

Aljbin Kurti je najglasniji kritičar "Otvorenog Balkana". Kurti odbija da kao gost učestvuje na sastancima predstavnika Srbije, Albanije i Makedonije, jer je to, kako tvrdi, zamka za ostvarivanje određenih srpskih političkih i ekonomskih ciljeva: "'Otvoreni Balkan' više liči na Balkan otvoren za uticaje sa istoka, posebno iz Ruske Federacije i Kine, kao i otvoren za autokratiju, korupciju, ratne zločine, suprotno evropskim vrednostima demokratije i vladavine prava. Zajedničko tržište nije moguće sve dok Srbija ne prihvati da se suoči sa prošlošću."

Umesto "Open Balkana", Kurti predlaže unapređenje regionalne saradnje kroz izmene projekta CEFTA kako bi se stvorila zona po ugledu na evropski ekonomski model. Kurti smatra da učešće Albanije u projektu ne predstavlja nikakvu garanciju za odbranu "albanskih interesa od srpske hegemonije".

Predstavnici vlasti u Bosni i Hercegovini, po običaju, zastupaju suprotstavljene stavove u odnosu na "Open Balkan". Lideri bošnjačkih stranaka ističu da taj projekat "nije privlačan za Bosnu i Hercegovinu jer nema nikakav značajan, pošto je modalitet zajedničkog regionalnog tržišta definisan u okviru Berlinskog procesa. S druge strane, predstavnici Republike Srpske smatraju da je "Bosna i Hercegovina spremna da bude deo tog projekta". Predsedništvo BiH je u oktobru 2022. godine zadužilo nadležna ministarstva da naprave analizu interesa i koristi BiH, ukoliko bi ušla u "Otvoreni Balkan", ali još nije donelo odluku o tome.

Dok je bio na vlasti, Milo Đukanović je dao načelnu podršku inicijativi Rame, Vučića i Soroša. Nove vlasti u Crnoj Gori, od vlade Zdravka Krivokapića i Dritana Abazovića, pa do aktuelne Milojka Spajića, izbegavale su da se izjasne o tom obliku regionalne saradnje. Ne pristaju, ali ne odbijaju.

Džordž Soroš je politički i finansijski sponzor projekta "Otvoreni Balkan". Njegov sin Aleksandar Soroš, i pre nego što je zvanično preuzeo upravljanje poslovnom imperijom, preuzeo je kontrolu regionalne saradnje zemalja Zapadnog Balkana. Soroš je obezbedio posrednu, ali vidljivu podršku američkih diplomata, koji su angažovani u ovom regionu. Glavni posao u realizaciji projekta trebalo bi da obave "brat" Rama i "prijatelj" Vučić, kako ih naziva Aleksandar Soroš.

Vučić je, kao što se vidi, državne i nacionalne interese Srbije podredio Soroševim. Štetne političke i privredne posledice Vučić prikriva parolama, koje nemaju nikakav značaj.

- Srbi, Albanci i Makedonci nisu ništa manje pametni i vredni od Francuza, Nemaca, Italijana i drugih koji su kroz Zajednicu za ugalj i čelik krenuli u gradnju Evropske unije. Osnivači Evropske unije su znali da tešku istoriju mogu da prevladaju samo ako se počnu povezivati preko ekonomije. Trpeli su protivljenja sa svih strana, ali uspeli su. U okolnosima kad Evropska unija nema jasnu strategiju prema Zapadnom Balkanu, regionalna inicijativa "Otvoreni Balkan" predstavlja veliku priliku, nadu i obavezu za tri države da same kreiraju bolju i drugačiju budućnost. Ovo je prvi put da se na Balkanu pokrene nešto što je dobro za celu regiju. Sporazumi potpisani u Skoplju imaju istorijsku vrednost i njihovi rezultati će biti istorijski - naveo je Vučić u autorskom tekstu u dnevnom listu Politika.

Činjenice, međutim, govore drugačije. Srbija nema definisane granice, a kroz Francusko-nemački plan privodi se kraju proces zaokružavanja državnosti albanske republike Kosovo. Iz Srbije svake godine ode u inostranstvo više od 60.000 radno sposobnih ljudi. Privreda je u kolapsu, a rastu samo inflacija i javni dug. Umesto stvaranja uslova, koji bi stimulisali mlade i obrazovane građane da ostanu u Srbiji i ovde reše egzistencijalna pitanja, Vučićeva vlast obara cenu rada.

Iako srpska vlast najavljuje da će "slobodan pristup tržištu rada od oko 11 miliona stanovnika sprečiti dalji odliv mozgova i mladih iz regiona nudeći im mogućnost za zapošljavanje, ali i da odgovori na sve veće zahteve za kvalitetnim kadrovima", u Srbiju dolaze samo zanatlije i fizički radnici. Sirotinja iz Makedonije i Albanije konkuriše sirotinji iz Srbije.

U takvim okolnostima, sporazumi koji omogućavaju brže i slobodnije kretanje roba, usluga, novca i ljudi preko granica Balkana, ne mogu da značajnije utiču na ekonomski napredak i političku i, naročito, pravnu stabilnost. Za potpunu implementaciju sporazuma o ekonomskim integracijama u okviru "Otvorenog Balkana" neophodno je kreiranje pravnih mehanizama koji podrazumevaju supranacionalizaciju određenih ovlašćenja. Bez nadnacionalnih pravosudnih institucija biće otežano rešavanje sporava, koji će se pojaviti primenom sporazuma. Da bi se to ostvarilo, potrebna je promena Ustava Srbije, kao i ustavne i zakonske regulative partnerskih država iz projekta "Otvoreni Balkan".

Kreatori inicijative - Vučić, Rama i Soroš - još nisu ni stigli da traže rešenja uređenja pravnog sistema "Open Balkana", a on već postaje "Shut Down Balkan".