Natrag

Pogled iz Moskve

Epilog posete Moskvi ministra inostranih poslova Velike Britanije

„Rusofil" Džonson

Nije nepoznato da šef Ministarstva inostranih poslova Velike Britanije Boris Džonson ume sa rečima. Evo, i na konferenciji za štampu u Moskvi, koja je održana tokom njegove jednodnevne posete, on je odjednom, neočekivano izjavio: „Dozvolite mi da kažem da sebe svrstavam u rusofile. I to ubeđene." I to mu je bilo malo da bi pokazao kako veruje ruskom ministru inostranih poslova. Epilog posete G. Džonsona Moskvi opisuje ruski analitičar Vladimir Mališev

Vladimir Mališev

Džonson je rekao i da je nakon dolaska na pregovore dao Sergeju Lavrovu svoj kaput zajedno sa svim onim što je imao u džepovima. „Znao sam da će ga on dobro čuvati i da se ništa loše neće dogoditi", pojasnio je Džonson. Na šta se Lavrov našalio i rekao da „u Borisovom kaputu ničeg nije bilo".

Složićete se da je bilo prilično neverovatno danas, u trenutku dok na Zapadu besni rusofobija, na konferenciji za štampu u Moskvi, čuti tako slobodan dijalog šefova ministarstava inostranih poslova dve zemlje čiji su odnosi ne samo loši, već gori nego ikada, bez obzira na to što je reč o starim prijateljima. Istina, mogla bi se ova neočekivana „ljbavna izjava" od strane Džonsona tumačiti i kao obična diplomatska učtivost, kao odgovor na repliku Lavrova izrečenu neposredno pre toga da je spreman da ga oslovljava na ruski način, sa akcentom ne na prvom slogu, kao u engleskom jeziku, već na drugom, kako se Boris izgovara na ruskom jeziku.

O sadržini pregovora dvojice ministara u Moskvi uglavnom je sve poznato. Ipak, bez obzira na međusobna uveravanja da će težiti „poboljšanju odnosa", raditi u „korist mira i bezbednosti", „naći puteve za saradnju tamo gde se naši interesi poklapaju", bez obzira na spremnost za „razvijanje dijaloga u najširem mogućem opsegu" itd. i t. sl, britanski ministar bio je prinuđen da konstatuje da se saradnja između dve zemlje razvija više nego sporo.

Tako, govoreći o „znacima ekonomskog progresa" u bilateralnim odnosima, Džonson nije mogao da navede drugi primer osim povećanja isporuka „govedine, čipsa u Rusiju", a takođe limuzina marke „Bentli".

Izrazivši pritom nadu da ove limuzine nisu kupili samo radnici ruskog Ministarstva inostranih poslova, što, jasno, nije moglo a da ne izazove smeh u sali.

Osim toga, Džonson je ponovo pokušao da prebaci krivicu za zahlađenje odnosa između dve zemlje na rusku stranu, počevši da maše već dosadnom floskulom o „mešanju". Do ovoga je došlo nakon što je Lavrov, odgovarajući na repliku britanskog novinara da „niko u svetu ne veruje Moskvi", kada ona odbacuje slučajeve mešanja, primetio da Rusiju krive u mešanje u političke procese u nizu zemalja, ali da niko ne pokazuje činjenice. „Pod svetom vi, verovatno, imate u vidu Zapad. I čak i na Zapadu postoji dosta ljudi koji imaju zdrav razum i nepristrasno gledaju na stvari. Evo, na primer, i Boris Džonson je nedavno izjavio da nema dokaze o tome da se Rusija mešala u referendum o izlasku Britanije iz EU", rekao je ministar.

Džonson je na to momentalno odgovorio: „Nije bilo uspešno (mešanje, prim. red.), mislim da je to odgovarajuća fraza". „Mislim, a to je veoma važno, da treba da priznate ruske pokušaje mešanja u naš referendum i izbore. Kakvi god da su bili, ispostavilo se da su neuspešni", uporno je insistirao britanski ministar.

Kao odgovor na ovo insistiranje, dobio je packu po nosu. „Bez činjenica", spustio mu je Lavrov, „veoma je teško govoriti. Mislim da ste vi sve to smislili u svom zapadnjačkom društvu i da ste, nažalost, sada zatočenik te teme, i veoma vam je teško da izađete iz tih okvira", rekao je on.

Valja primetiti i da se predsednik Rusije Vladimir Putin nije sreo sa plahovitim britanskim gostom.

„Radi se o tome da je danas i juče, kako sam već govorio, predsednik veoma zauzet i da nema vremena za ovaj susret. Vi znate da Boris Džonson dolazi u Moskvu na poziv njegovog ruskog kolege Sergeja Lavrova i glavni pregovori će biti vođeni u Ministarstvu inostranih poslova", istakao je pred Džonsonov dolazak u Moskvu sekretar za štampu šefa države Dmitrij Peskov.

Jasno je da se ovom učtivom diplomatskom formulom britanskoj strani stavilo do znanja da je pri ovakvom stanju odnosa dve zemlje preuranjeno voditi razgovore na višem nivou. Posebno nakon što je premijer Velike Britanije Tereza Mej najaktivnije podržavala sve antiruske sankcije, a nedavno, pred samit Istočnog partnerstva nazvala Rusiju neprijateljskom državom i pozvala Evropu da je pažljivo prati.

A zašto je onda on dolazio?

Zato se posve prirodno javlja pitanje: zašto je onda uopšte ministar Džonson dolazio u Moskvu? Kako su primetili posmatrači, zvanično iskazani ciljevi posete - podrška dijalogu o borbi protiv terorizma, o visokotehnološkim pretnjama (sajber kriminal), kao i zajedničke pripreme za svetsko prvenstvo u fudbalu, i to na polju bezbednosti - delovali su neubedljivo. Poslednji put je šef Forin ofisa u Rusiji bio pre pet i po godina, u maju 2012. A o Džonsonovoj poseti Rusiji počelo je da se govori pre skoro godinu dana. Do nje je trebalo da dođe na proleće 2017. godine. Prvo je poseta bila zakazana za kraj marta, zatim je pomerena na 10. april, a potom i otkazana. Razlog za to je bila situacija u Siriji u kojoj je delovanje Rusije od samog početka bilo podvrgnuto žestokim napadima Londona. Uoči puta u Moskvu, šef Forin ofisa je otvoreno i bez pardona nazvao našu zemlju „zatvorenom, neprijateljskom, antidemokratskom, poput Sparte", a zatim je izjavio da ne veruje u mogućnost preokreta u odnosima sa Rusijom. Ali, postavlja se pitanje, zašto je onda trebalo da dolazi? A kada je već došao, objašnjenje je samo jedno: znači, morao je!

Razloge za ovu posetu delimično otkriva britanska štampa koja je morala da prizna, čak i nevoljno, da sa Rusijom ipak treba regulisati odnose.

„Poslednjih meseci situacija se primetno izmenila, i to ne u korist Britanije", konstatuje Independent. „Prvo, međunarodna zajednica prestala je da krivi Rusiju za zbivanja u Siriji, ili to sada čini sa mnogo manje entuzijazma. Mirovni proces koji je Moskva odranije inicirala paralelno sa svojim vojnim mešanjem u sukob, doneo je nekoliko plodova, i SAD (ako ne Britanija) potajno su se odrekli svojih najkontroverznijih regionalnih saveznika. Nedavna kratka Putinova poseta Siriji javno je istakla da je „zadatak ispunjen" i sada se mir, bez poštovanja mišljenja Rusije, ne može zaključiti."

Drugo, London brine to što SAD, bez obzira na rusofobiju koja tamo besni, iza leđa Britanije može, na kraju krajeva, da „nađe zajednički jezik" sa Moskvom. „Ako Britanija želi da ostane na strani SAD", nastavlja Independent, „moraće da ostane otvorena za razne varijante. Trampove nade za zbližavanje sa Rusijom potkopali su i srušili njegovi protivnici u Vašingtonu, mada poslednje izjave predsednika Rusije i Amerike pokazuju da se i Tramp i Putin ipak nadaju da će zajedničkim naporima napraviti svet boljim mestom. Dok državni službenici i zakonodavci sa obe strane razmenjuju uvrede, Tramp i Putin u potpunosti ostaju iznad toga. Prošle nedelje je objavljeno da je CIA dala Rusiji informaciju koja je omogućila da se spreči teroristički napad u Sankt Peterburgu. Putin se javno zahvalio Amerikancima za to."

Treće, Independent je priznao da Moskvu i London i drugi, mnogo prozaičniji razlozi, teraju na razgovore - zainteresovanost za ruske energetske resurse. „Osim toga", priznaje Independent, „postoji još jedna nova okolnost koju niko nije predvideo."

Zbog napuknute cevi gasovoda u Severnom moru, Britanija je neočekivano morala da naruči dodatne isporuke gasa iz projekta „Jamal LNG" u ruskom Arktiku koji ugrožavaju britanske sankcije.

Ironija situacije je to da se Britanija nalazi među onim zemljama koje su inspirisale uvođenje evropskih sankcija u vezi sa Ukrajinom, što nije ostalo neprimećeno od strane Rusije. Putin je izjavio da je on lično prekontrolisao isporuku nakon otvaranja terminala na Jamalu. U trenutku dok pišem ove redove, tanker sa tečnim gasom ide prema Kentu prolazeći pored norveške obale", primetio je autor članka u engleskim novinama.

„Mnogo zajedničkih interesa"

Sve to je Džonson i sam priznao, u intervjuu koji je uoči posete dao agenciji RIA Novosti. „Mi", rekao je on, „imamo mnogo zajedničkih interesa. Sada ću vam reći i kojih. Prvo, to je Iran. Pozicija Velike Britanije je veoma bliska sa ruskom. Mi vidimo prednosti zaštite sporazuma o iranskom programu (Zajednički sveobuhvatni plan akcije, čije ispunjavanje skida Iranu ranije uvedene ekonomske i finansijske sankcije od strane Saveta bezbednosti UN, SAD i EU), težimo da zauzdamo nuklearne ambicije i korišćenje iranskog nuklearnog programa u vojne svrhe. Niko od nas ne želi Iran sa nuklearnim oružjem, to je loše za svet. Sa druge strane, vidimo da iranski narod treba da se vrati u svetski ekonomski sistem, on treba da oseti prednosti učestvovanja u njemu, i to je veoma važno. Pogledajte probleme, pogledajte zabrinutost ljudi u vezi sa situacijom na Bliskom istoku. Za Veliku Britaniju i Rusiju zajednički rad bi bio veoma koristan.

Moje mišljenje je da je glavna kriza u svetu danas Severna Koreja. Kim Džong Un može da postane vlasnik balističke rakete sposobne da stigne ne samo do Njujorka i Londona, već i do Moskve. I to se, prema našim podacima, može dogoditi u periodu od šest do 18 meseci.

To je veoma realan problem. Ni mi, ni Rusija, ni britanski, ni ruski narod, ne možemo da dozvolimo takav rizik. Kako mi možemo to da sprečimo, šta možemo da uradimo? Moramo da razgovaramo o tome. Mislim da tu postoji mogućnost za zajedničko delovanje.

I treće - to je Sirija. Moramo da budemo realni. Svet se umnogome promenio od vremena kada su naše zemlje izradile strategiju u vezi sa krizom u Siriji. To što se tamo dešava je tragedija. Kao i pre, gine mnogo mirnih građana, Asad (predsednik Sirijie, Bašar Asad) kao i pre snosi odgovornost za veliki broj mrtvih, i mi moramo da razmotrimo kako dalje. Mi razumemo ruski doprinos u Siriji, mi uvažavamo želju Rusije da zaštiti ruske nacionalne interese u Siriji, ali smatramo da je potrebno pronaći efikasno i kvalitetno rešenje i ja želim da čujem od Sergeja (Lavrova) kako on vidi budućnost kada je o ovom pitanju reč. Postoje velika pitanja na koja još nisu pronađeni odgovori. Rusija i Velika Britanija, tamo gde je to moguće, treba da rade zajedno, i mi ćemo se truditi da tako i bude."

Ipak, glavni urednik časopisa Politics First (Politika prvo) Markus Papadopulos je ubeđen da ne treba prognozirati poboljšanje odnosa u političkoj sferi kao rezultat posete Džonsona Moskvi. Prvo, Rusija i Britanija su već nekoliko vekova geopolitički protivnici i to će biti i ubuduće. Drugo, kako primećuje Papadopulos, aktuelna spoljnopolitička pozicija Velike Britanije umnogome se formira u Vašingtonu. Ne treba zaboraviti na „posebne odnose" dve zemlje, koji su, prema mišljenju stručnjaka „duboko zacementirani i faktički su nerazrušivi". Štaviše, po mišljenju nekih britanskih politikologa, veze Vašingtona i Londona postaće još jače nakon završetka procesa Bregzita. U vezi sa tim nema nikakve nade da će u Britaniji odjednom da se pojavi drugačiji pristup odnosima sa Rusijom. „SAD predstavljaju odlučnog protivnika Rusije i zato poseta Džonsona može samo pozitivno da utiče na trgovinsko-ekonomske odnose dvaju zemalja, ali ne više od toga", smatra Papadopulos.

Značajni komplimenti

U već pomenutom intervjuu RIA Novostima, engleski ministar je ipak rekao takve stvari koje je teško bilo očekivati, razmatrajući sadašnje tužno stanje bilateralnih odnosa. „Mi imamo zajedničku istoriju", izjavio je Džonson. „U svim konfliktima u poslednjih 150 godina, Rusija i mi smo bili na istoj strani, zajedno smo pobedili nacizam i možemo da sarađujemo u borbi protiv terorizma. Jedna od stvari u kojoj bismo želeli da pomognemo Rusiji već se razmatra, to je obezbeđivanje bezbednosti na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2018. godine. Čestitamo Rusiji na tome što je dobila organizaciju ovog prvenstva, bio sam u Cirihu kada je to objavljeno. Ako mi u nečemu možemo da pomognemo na planu obezbeđivanja bezbednosti - spremni smo. I više od toga, naši ljudi već razgovaraju sa ruskim vlasima, naši policajci već rade zajedno. Ako možemo nešto zajedno da uradimo, hajde da to i uradimo."

Svojeglavi engleski ministar, javno želeći da se dopadne ruskoj javnosti, uputio nam je i otvorene komplimente: „Sećate se", rekao je Džonson, „kada sam bio gradonačelnik Londona, sprovodio sam mnoge aktivnosti kojima smo slavili doprinos Rusa životu naše prestonice. Veoma sam ponosan na 150 hiljada Rusa koji žive u našoj zemlji. Tamo gde možemo da razvijamo kulturnu saradnju, kulturnu razmenu, naučnu saradnju, hajde da to i radimo. Veoma sam srećan što je moskovskim metroom prolazio šekspirovski voz. I, uzgred, ja sam, koliko znam, jedini šef Ministarstva inostranih poslova Velike Britanije sa ruskim poreklom,."

- Imate i rusko ime - primetio je dopisnik RIA Novosti.

- Upravo tako - spremno je odgovorio ministar.

Na taj način, bez obzira na sporove sa Lavrovom na konferenciji za novinare, i na to što je danas teško moguć proboj u prilično pokvarenim odnosima između dve zemlje, sama činjenica posete engleskog ministra Moskvi u trenutku uvođenja novih sankcija i, i dalje visokog talasa rusofobije na Zapadu, govori o tome da vrata za dijalog nisu sasvim zatvorena.

Uloga Rusije je danas u svetu takva da se čak i plahoviti engleski džentlmen iznenada proglasio „ubeđenim rusofilom" i poverio ruskom ministru na čuvanje sopstveni kaput. To je, naravno, bila šala. Ali, u svakoj šali uvek ima i dovoljno zbilje.

A i u našem Ministarstvu inostranih poslova umeju da se šale. Komentarišući tekst u Tajmsu u kome se Džonsonu preporučuje da ne jede i ne pije u Moskvi, zvanični predstavnik Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova je primetila da „od nas još niko gladan nije otišao". „Nahranili smo ga, napojili i poslali kući u Veliku Britaniju", rekla je ona u emisiji „60 minuta" na tv kanalu Rusiija, sumirajući ovu posetu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane