Plikovi

Nova prevara: Vučić pravi „Veliku Albaniju" i „Malu veliku Srbiju"

U IME OCA I SINA

Amerikanci insistiraju na implementaciji tzv. Ohridskog sporazuma, kojim će se Srbija i zvanično odreći prava na Kosovo i Metohiju. Aleksandar Vučić mora da privede kraju taj prljavi posao. Istovremeno, mora da podrži američki plan za unitarizaciju Bosne i Hercegovine. Da bi ublažio pad ličnog rejtinga, Vučić je pripremio marketinšku akciju u kojoj će izdaju Kosmeta predstaviti kao poraz za koji će Srbija, za utehu, dobiti Republiku Srpsku. O toj prevari, koja će uništiti i poslednje nade za odbranu Kosmeta i očuvanje Republike Srpske, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Aleksandar Vučić je priteran uza zid, mora da dovrši proces izdaje, prodaje i predaje Kosova i Metohije. Gospodari iz Vašingtona zahtevaju i da podrži promene u Bosni i Hercegovini, koje za cilj imaju gašenje Republike Srpske.

U radikalskom maniru, Vučić je odlučio da oba srpska nacionalna poraza, kojima je lično doprineo koliko god je mogao, predstavi kao pobede. Nova prevara se zasniva na lažnim tvrdnjama da su Amerikanci zaključili da trajan mir na Balkanu mogu da garantuju samo "Velika Albanija" i "Mala Velika Srbija". Po toj teoriji, kad Albanci i Srbi zadovolje svoje teritorijalne pretenzije, moći će da prevaziđu probleme iz prošlosti i naprave osovinu koja će biti dovoljno snažna da održava stabilnost na Balkanu. U "poslednjem prekrajanju granica" na ovom delu evropskog kontinenta, Velika Albanija bi nastala spajanjem Albanije i Kosova, kojima bi se pripojilo nekoliko opština iz centralne Srbije i Crne Gore, kao i zapadni deo Makedonije. S druge strane, Srbija bi morala da se zadovolji utešnom nagradom. Ratni i politički porazi, koji se nižu od devedetih godina prošlog veka do danas, zauvek su uništili velikosrpski projekat, koji su zagovarali Vučić, Šešelj i ostali radikalski lešinari. Posle svega, Srbija neće biti "Velika", s karaulama kod Karlobaga i Virovitce, ali, za predaju Kosova, bila bi nagrađena dozvolom da pripoji Republiku Srpsku. Kad bi se to dogodilo, Srbija bi prvi put u istoriji prešla s one strane Drine. Osim toga, "Mala velika Srbija" dobila bi i četiri opštine na severu Kosova i Metohije.

Vučić smatra da je to dovoljno sočan mamac na koji mogu da se upecaju njegovi glasači. Ako bi Srbija pripojila Republiku Srpsku, u kojoj ima 70% Srba, lakše bi se opravdalo odricanje od Kosova, gde ima manje od 3% Srba. Te i takve podatke Vučić je već počeo da upotrebljava za realizaciju plana kojim namerava da, kao smokvinim listom, sakrije sramotu zbog predaje Kosmeta i izdaje Srpske. Vučić je ovu prevarnu strategiju pokušao da nametne još pre pet godina. Tada je, tokom medijske artiljerijske pripreme, tvrdio da "na Kosovu nema nijedan metar srpski", da "nije pravedno, ali jeste realna logika koja kaže da planina pripada onome čije su ovce" i da je za gubitak Kosova kriv knez Lazar, "on je izgubio boj na Kosovu polju, a ne ja". Preko lobiste Ričarda Grenela, jednog od najbližih saradnika tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, obezbeđena je logistička podrška iz Vašingtona. Grenel je u medijsku promociju tog plana uključio Stivena Mejera, profesora na Visokoj školi za nacionalnu bezbednost "Danijel Morgan" u Vašingtonu. Tokom obaveštajne karijere Mejer se specijalizovao za analizu odnosa u Evropi, posebno na Balkanu. Jedno vreme je bio drugi čovek CIA za Balkan. Pod komandom Džona Dejvida Nejbora, tadašnjeg šefa CIA za jugoistočnu Evropu, Mejer je bio zadužen za države nastale posle raspada SFRJ.

- Granice balkanskih zemalja su nastale u krvavom ratu, ali one nisu trajne. Naprotiv, ovakve granice su nacrtane samo da bi se zaustavili sukobi, a ne da bi se obezbedio trajan mir. Da bi se to postiglo, potrebno je naći rešenje koje bi zadovoljilo državne i nacionalne interese Albanije i Srbije. To je moguće sprovesti u delo, moguće je da vuk bude sit i koza živa. Stvari su jednostavne. Albanci i Srbi bi trebalo da se dogovore oko podele Kosova. Srbi bi trebalo da se odreknu većeg dela Kosova, a da zauzvrat dobiju Republiku Srpsku i deo Severne Makedonije. Osim što bi pripojila Kosovo, Albanija bi dobila deo Makedonije i Crne Gore. Kad bi se to realizovalo, svi bi bili na dobitku, osim Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, ali one ionako postoje samo na papiru, kao beživotni ostatak mirovnih sporazuma iz ratnih devedesetih - rekao je Stiven Mejer sredinom 2019. godine u intervjuu za jedan hrvatski dnevni list.

Mejer je tada "toplo preporučio" srpskom državnom vrhu da podrži ideju o stvaranju Velike Albanije, jer taj projekat "nikako ne šteti Srbiji".

- Srbija je mnogo jača, važnija i uticajnija, ima bolju ekonomiju. Velika Albanija ni na koji način ne može da ugrozi Srbiju. Naprotiv, Srbija od toga može da ima korist. Ako bi Srbija podržala projekat za stvaranje Velike Albanije, onda bi i Albanija podržala Veliku Srbiju. To bi Albanci i Srbi trebalo da reše između sebe, da se dogovore bez posredovanja iz Vašingtona, Brisela i Moskve. Ako budu zainteresovani, u tom procesu bi mogli da učestvuju Hrvati i Crnogorci, kojima je takođe u interesu da se stvore uslovi za trajan mir u regionu - rekao je Mejer.

Hašim Tači, tadašnji predsednik vlade u Prištini, javno je podržao i tu opciju "ako ona garantuje mir među narodima na Balkanu". Tada su albanski i srpski režimski mediji počeli da promovišu ideju o zameni teritorija. Albanska lažna država Kosovo dobila bi opštine Bujanovac i Preševo, a Srbiji bi pripale četiri opštine sa severa Kosova. Vučić je u nekoliko intervjua istakao da bi to bilo prihvatljivo za Srbiju, ali nije objasnio šta je dobro u tome da Srbija da Bujanovac za Zvečane, odnosno da razmeni svoju teritoriju za svoju teritoriju.

Taman kad su se Vučić, Tači i njihov ortak Grenel zaigrali u političkim i medijskim promocijama ideje o "Velikoj Albaniji" i "Maloj velikoj Srbiji", taj balon im je probušila Angela Merkel. Nemačka kancelarka nije dozvolila da se širi priča o mogućem novom prekrajanju granica na Balkanu. Kakve su, takve su. Ende.

Nedugo posle toga došlo je ende i za muti Angelu, a i promena stanara u Beloj kući, pa čak i u Hagu, gde je, na optuženičkoj klupi, završio Tači. Tako je završena priča o velikim državama Albaniji i Srbiji. Ipak, nesposoban da smisli neki bolji izgovor za izdaju Kosova, koju je već priveo kraju, i izdaju Republike Srpske, koju sada sprovodi, Vučić je nedavno oživeo tu ideju. Opet u saradnji sa Grenelom, preko izvesnog publiciste Nika Pričet pokušao je da oživi temu o razmeni teritorija na Balkanu.

- Promene na Zapadnom Balkanu nisu završene. Taj proces traje i kroz projekat Open Balkan, koji predstavlja varijantu "siromašne Evropske unije". Svejedno da li će to biti unutar Otvorenog Balkana ili separatnim sporazumima, Albanija i Srbija bi trebalo da iskoriste priliku za ostvarenje svojih interesa. Nemačko-francuski plan, na koji su pristale vlade u Beogradu i Prištini, što je potvrđeno Ohridskim sporazumom, može da se iskoristi kao platforma na kojoj će nastati dve velike države, koje imaju duboke istorijske korene, za razliku od većine ostalih novonastalih država na Balkanu - napisao je Pričet za jedan albanski magazin, što je preneo Pink.

Pričet je u tom tekstu konkretizovao i buduće granice Velike Albanije i Male velike Srbije. Albanija bi se, po njemu, protezala do Niša, ali i do Podgorice, dok bi joj pripalo pola Makedonije, uključujući čak i Skoplje. I ta teorija ima veliku upotrebnu vrednost u Vučićevim medijskim manipulacijama. Naprednjački analitičari su se odmah razleteli po režimskim televizijama, ali i po You Tube kanalima, kako bi optužili zle Amerikance da hoće opet da komadaju Srbiji. Eto, oni nameravaju da ostvare projekat "etničke Albanije", koji je Prizrenska liga utvrdila krajem 19. veka. Sad Vučićevi multimedijalni apostoli tvrde da Amerikanci mogu samo da sanjaju o stvaranju toliko velike Albanije. Usput, oni ističu da bi, zarad trajnog mira, ipak trebalo razmisliti o zameni teritorija, one četiri srpske opštine na severu Kosova za Bujanovac i Preševo. Upravo to Vučić želi da podvali svojim glasačima - laž da je on, odlučan i hrabar, uspeo da od izgubljenog Kosova ipak spase bar deo.

Osim Mejera, Pričeta i britanskog profesora Džejmsa Kera Lindzija, u aktuelno širenje fame o prekrajanju granica na Balkanu uključili su se i pojedinci iz Rusije poput Olega Bondarenka, osnivača sajta Balkanist.

- Na Balkanu će se neizbežno desiti dva proto-imperijalna projekta: "Velika Srbija" i "Velika Albanija". Narodi koji žive u različitim državama će se pre ili kasnije ujediniti, a to podjednako važi i za Srbe i za Albance. To će biti dve glavne dominante regiona, a kao rezultat stvaranja ova dva paralelna projekta, doći će do dugo očekivanog mira na Balkanu, kada oni prestanu da budu "bure baruta Evrope" - rekao je nedavno Bondarenko, koga na vezi drži Vučićev specijalista za koruptivne kombinacije u Rusiji Dragutin Matanović.

Mlađan Đorđević, predsednik pokreta Oslobođenje, tvrdi da je Bondarenko istovremeno plaćeni lobista Aleksandra Vučića i Albanaca.

- Bondarenko plasira ideje koje služe za prikrivanje Vučićeve izdaje nacionalnih interesa i prikazivanje njegovih poraza kao pobede i planirane strategije. Radi se o tome da su Vučića 2012. godine dovele zapadne agenture na vlast da radi na stvaranju kažne države Kosovo, na stvaranju "Velike Albanije" kroz Briselske sporazume, Vašingtonski sporazum, kroz nemačko-francuski plan i Ohridski sporazum. Takođe, da bi održao vlast i ono što je pokrao od naroda Srbije, Aleksandar Vučić radi na ukidanju Republike Srpske i ulasku Srbije u NATO, sa krajnjim ciljem eliminisanja svakog ruskog uticaja u Srbiji i podele i kidanja rusko-srpskih odnosa. vučić godinama izvozi oružje koje završava u Ukrajini i služi za ubijanje ruskih civila i vojnika. Ideja koju je izneo Bondarenko je lažna i podmukla, jer predlaže stvaranje tzv. Velike Srbije, ali je poenta da se već radi na stvaranju "Velike Albanije" pod okriljem Sjedinjenih Američkih Država i uz direktno učešće Soroša kroz projekat Otvoreni Balkan. Bondarenko je otvoreni neprijatelj srpskih nacionalnih interesa, poput Vučića, jer tzv. Velika Albanija podrazumeva da će Kosovo i Metohija kao deo južne Srbije, kao i delovi Crne Gore, Makedonije i Grčke, postati njen deo. Takvo rešenje srpskog nacionalnog pitanja može da ponudi samo takav politički idiot i albanski lobista kao što je Bondarenko - kaže Đorđević, koji dobro poznaje rusku političku scenu, kao i ulogu Vučićevog specijalca Matanovića.

Koliko god teze o paralelnom stvaranju dve velike države izgledale besmisleno, Vučiću su potrebne za stvaranje fatamorgane u kojoj on izgleda kao borac za srpske interese. Vučić tri puta nedeljno dobija rezultate istraživanja javnosti. Ima šta da vidi. Šest meseci padaju rejtinzi stranke i vođe, danas su za oko sedam odsto niži nego na početku godine. Najveći pad, od oko pet odsto, Vučić i SNS su doživeli u februaru i martu. Na to je uticala njegova odluka da prihvati tzv. Nemačko-francuski plan o utvrđivanju državnosti albanskog Kosova. To pokazuje da je, za većinu građana Srbije, kosovsko pitanje važnije čak i od dva masakra, koja su se dogodila početkom maja, a naročito od protesta u kojima je ponekad učestvovalo i više od sto hiljada ljudi. Lideri prozapadnih stranaka su sa protesta "Srbija protiv nasilja" proterali kosovsku temu, patriotske organizacije i pojedince koji se protive nasilju u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kruševcu, ali i u Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu. To nije pomoglo ni Vučiću, ni njima. Vučiću rejting pada, a opozicionim strankama ne raste.

Smanjuju se i šanse Srba da opstanu na Kosmetu. Vučić ih je deset godina upotrebljavao u svojim političkim spletkama. Nisu se opirali. Svi u javnom sektoru uzeli su albanske dokumente, pristali su da rade po albanskim zakonima, štiteći ustav albanske lažne države Kosovo. Istovremeno, uzimali su drugu platu iz Srbije, kao i sve ostale benefite, uključujući neplaćanje električne energije. Na Vučićev mig dizali su i sklanjali barikade na Jarinju i gde god on poželi. Po Vučićevom naređenju napustili su kosovske institucije, pa i policiju i lokalnu vlast, posle izbora koje su bojkotovali. Kad mu je zatrebalo, Vučić ih je pozvao na kontrakomemorativni skup. Seli su u albanske autobuse i došli u Beograd da mu aplauzima i pesmama pokažu koliko ga vole. Isto veče, dok su po Vračaru tražili svoje i stanove svojih rođaka, u četiri srpske opštine ušli su Albanci. Za novim predsednicima opština stigli su Kurtijevi policajci, specijalci ROSU i vojnici KFOR-a i NATO-a. Na severu Kosova postavljene su kosovske policijske i vojne baze, kojima su presečenti tzv. alternativni prelazi administrativne linije sa Srbijom. Albanci su na taj način uspostavili kontrolu nad celom teritorijom Kosova i Metohije, prvi put od kraja Drugog svetskog rata.

U tih nekoliko meseci sa severa Kosmeta se iselilo više od 2.000 Srba. Vučić je na razne načine zastrašivao Srbe. "Očekujem od NATO trupa da zaštite srpski narod na Kosovu ukoliko Kurti pokuša da ih silom protera s njihovih ognjišta", rekao je Vučić nedavno Jensu Stoltenbergu, generalnom sekretaru NATO-a. Naravno, ta poruka nije bila upućena Stoltenbergu, briga njega za Vučićeva očekivanja. To je bio signal Srbima da očekuju "Oluju". Vučić je obavio sav posao na integraciji severa Kosova u sistem kojim vlada Priština, ostalo je još samo to da se proteraju preostali nepodobni elementi, koji pružaju otpor i Vučiću i Kurtiju.

Istovremeno dok proteruje Srbe sa Kosmeta, Vučić iz budžeta Srbije uzima 260 miliona evra, koliko će biti uloženo u izgranju autoputa Niš-Priština-Tirana. Iz Niša u Prištinu putuju uglavnom advokati i članovi porodica Srba koji su uhapšeni i zatvoreni u Prištini. Ipak, to Vučiću ne smeta da plasira laži o "saobraćajnicama koje predstavljaju put stabilnosti, mira, pomirenja i evrointegracija". Na otvaranju deonice puta Niš-Merdare, duge 5,5 km, Vučić je lupetao besmislice o tome kako će taj projekat podstaknuti investitore iz Evropske unije da, tokom sledeće četiri godine, ulože još 30 milijardi evra u ovaj region.

- Za Srbiju je važno da se poveže sa Gračanicom, Prištinom, Tiranom i Dračom, jer to dovodi investitore, olakšava posao i napredak, uvoz i izvoz robe i usluga. Moramo da budemo promoteri saradnje, da radimo više i živimo bolje. Samo privredni rast obezbeđuje smenjenje razlike između Srbije i razvijenih zemalja. Srbija sada, proporcionalno svojoj veličini, gradi najveći broj autoputeva u Evropi - rekao je Vučić.

Vučićevim autoputevima, koje grade kriminalci iz klana Zvonka Veselinovića i ostalih grupa iz naprednjačkog kartela, u centralnu Srbiju će stići mnogi Srbi sa Kosova, ali i još više migranata s Bliskog istoka i sa severa Afrike. Naprednjačka vlast ne krije različit odnos prema tim grupama. Srbi sa Kosova nisu bitni, oni se i u centralnoj Srbiji tretiraju kao građani drugog reda, dok migranti uživaju brojne privilegije. Vlada Ane Brnabić već pet godina sprovodi mere "pozitivne diskriminacije", kojima stimuliše vlasnike privatnih preduzeća da zapošljavaju izbeglice iz Azije i Afrike. Većina lokalnih samouprava usvojila je propisima kojima predviša poreske olakšice od čak 70% za firme koje zaposle migrante. Vlast je otišla korak dalje Zakonom o strancima, kojima su značajno olakšane i ubrzane procedure za dobijanje srpskog državljanstva i pasoša.

Vlast Borisa Tadića je prihvatila uslov za bezvizni režim, koji je nametnula Evropska unija, da Srbima sa Kosmeta ne izdaje istu vrstu putnih isprava kao ostalim građanima Srbije. Zato Srbi sa kosmeta dobijaju "pasoše" koje izdaje "koordinaciona uprava za Kosovo i Metohiju". Sa tim "pasošima" nije moguće putovati u šengenski prostor bez viza, koje Srbi moraju da traže u ambasadama u Prištini. Taj sistem je nezakonit i neustavan, pošto država ne sme da izdaje dve vrste istih putnih isprava. Ipak, Vučićeva vlast ga je zadržala kako bi izvršila dodatni pritisak na Srbe da napuste Kosovo ili da prihvate kosovske državne institucije. O tome će morati uskoro da donesu odluku, pošto je Albancima obećano da će početkom sledeće godine dobiti bezvizni režim. Srbi, koji su uzeli "koordinacioni pasoš", moraće, ako hoće u Šengen, da vade pasoš republike Kosovo. Tih problema neće imati migranti iz Sirije, Pakistana, Jordana... Dovoljno je da se prijave u Srbiji, dobiće nove dokumente, nov identitet, potom i državljanstvo, pasoš, finansijske subvencije za pokretanje samostalnog biznisa, seoska domaćinstva, beskamatne kredite...

Kad dovrši prljav posao s Kosovom, Vučić će demantovati bilo kakvu vezu sa planom o stvaranju "Velike Albanije" i "Male velike Srbije". Obaviće sve što je potrebno da bi se uspostavila "Velika Albanija", a onda će zaboraviti na Republiku Srpsku i besmislice koje plasira preko svojih američkih, britanskih i ruskih lobista. Tako je zaboravio i Republiku Srpsku Krajinu. Kad su međunarodni pregovarači, u martu 1994, ponudili Krajišnicima tzv. mirovni plan Z4, Vučić je šešeljevski gorljivo stimulisao Srbe da to odbace. Plan Z4 je predviđao da se teritorija pod nazivom Srpska Krajina reintegriše u sastav Republike Hrvatske kao poseban entitet, koji bi imao svoj parlament, predsednika, vladu, sudove i policiju, pa čak i svoju novčanu jedinicu. Vučić je smatrao da je to malo, zato je huškao Srbe u rat, da ginu i ubijaju. Rezultat njegove politike ilustrovan je snimcima leševa, grobova, spaljenih kuća i nesrećnika u traktorskim kolonama.

Rezultat Vučićeve strategije prema Kosovu i Metohiji predstavlja ostvarenje sna kreatora Prizrenske lige, potom i Ibrahima Rugove, Adema Demaćija, Adema Jašarija, Agima Čekua, Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja, Nataše Kandić, Čedomira Jovanovića i Aljbina Kurtija, uključujući i njihove američke i evropske sponzore i patrone. Sav trud terorista iz UČK i njihovih saveznika iz NATO-a bio bi uzaludan da nije Vučić pristao da im proda i preda Kosovo u ime Srbije. Trampio je Kosovo za vlast, a vlast je iskoristio za zgrtanje ogromnog bogatstva.

Osim pohlepe, kao osnovnog poriva koji je Vučića gurnuo na put veleizdaje, ima i onih koji ukazuju da "krv nije voda". Aluzija, koja baca sumnju na krvnu vezu uglednog albanskog novinara Fahri Musliua i Aleksandra Vučića, za mnoge kritičare predstavlja dovoljno uverljivo objašnjenje izdajničkih postupaka nesrećnika koji je uzurpirao funkciju predsednika Srbije. Svaki put kad bi govorio o Kosovu, Vučić je, valjda pod pritiskom podsvesti, ponavljao da nije tačno da mu je Musliu otac. To je tvrdio i Musliu, optužujući za tu podvalu "nakazno bratstvo iz tabloida".

- Gomila izmišljotina, kleveta, uvreda, napisana je na moj račun otkad je Milovan Brkić objavio tekst, preuzet iz moje knjige "Dnevnik Albanca u Beogradu", gde tvrdi da sam se radovao kada Albanci ubijaju srpske oficire - rekao je Musliu i objavnio da se nije radovao ubistvu "srpskih oficira" nego oficira Vojske Jugoslavije.

Uveren da je meta naručenog napada, Musliu je opisao i svoja osećanja posle objavljivanja teksta u kome se navodi da je on otac Aleksandra vučića.

- U maju 2003. godine Brkić je pod naslovom "Fahrijev sin" objavio da sam ja otac gospodina Vučića. Taj linč je otišao tako daleko da je utvrđeno poklapanje mog i DNK Aleksandra Vučića preko čaše iz koje sam pio vode, uzete iz lokala gde sam bio, kako je izjavio vrlo ubedljivo huškač i zlotvor Milovan Brkić u jednom intervjuu - rekao je Musliuu u intervjuu za dnevni list Danas.

U istom intervjuu izneo je dokaze da mu se moralni DNK u potpunosti poklapa sa Vučićevim. Pored drugih laži, rekao je da je "Predrag Popović izneo gomilu neistina o Vučiću u svojoj knjizi 'Saga o porodici Vučić'". Poput Vučića, i Musliu ne mari za činjenicu da knjiga koju pominje uopšte ne postoji. Njih dvojica su dokazali istu vrstu skolonosti da izmisle laži, koje predstavljaju kao napada na njih. Uostalom, u "Dnevniku Albanca u Beogradu", Musliu je svoje strahove i nelagodu zbog boravka u Srbiji opisivao kao "filmske scene, tekstove i priče o Jevrejima tokom Drugog svetskog rata". Usled straha od zlih Srba, još u februaru 1988. je dobio infarkt. To ga nije sprečilo da i danas, 35 godina kasnije, nesmetano živi, radi i laže u Beogradu.

Građani s jačim nacionalnim nervom, revoltirani zbog izdaje Kosova i Metohije, na ulici skandiraju "Vučiću, Šiptaru". Neki to rade s uverenjem da je Musliu zaista uticao na Vučićev fizički DNK. Ipak, to je nebitno u odnosu na činjenicu da ni Fahri Musliu, kad bi bio predsednik Srbije, ne bi hteo i mogao da srpskoj državi i narodu nanese toliko štete kao Aleksandar Vučić.