Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (133)

Briga o selima u Srbiji

Branislav Gulan (6. mart 1953.) je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, novinar i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i četvorostruki dobitnik nagrada za životno delo. Bransilav Gulan je 7. januara 2024. godine od ,,Štajerskih novica'' u Mariboru (Slovenija) dobio priznanje, ,,Zlatno pero'', nagradu, koja je četvrto njegovo priznanje za životno delo! Dakle, dobitnik je tri međunarodna i jednog domaćeg priznanja - Društva novinara Vojvodine u 2019. godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', objavljena je i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019. godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Programi za oživljavanje sela

Prema poslednjem popisu poljoprivrede u Srbiji u njoj postoji 4,07 miliona hektara poljoprivrednih površina, dok se obrađuje oko 3.257.100 hektara. Osigurava se samo 10 odsto obradivih površina. Njive u Srbiji karakteriše velika rascepkanost, a to znači da imamo oko 19 miliona parcela. U naseljenim mestima, a ima ih 4.720, čak njih 1.000 nema ni prodavnicu! Poljoprivredom se bavi više od 508.365 domaćinstava. Od onog što se proizvede na njivama, u stajama i oborima za tov svinja, kao i torovima od 1,7 miliona ovaca ovaca, živi oko 1.150.653 osobe. Inače, u Srbiji sad je nastanjeno ukupno oko 6,6 miliona stanovnika, a to znači za 500.000 manje nego pre jedne decenije.

Van gradskih sredina živi oko 40 odsto žitelja;

Vrednost agrarne proizvodnje po hektaru u Srbiji je samo 1.200 evra;

Ukupan vrednost agrarne proizvodnje nije nikada bilo ni blizu vrednosti od željenih šest milijardi dolara!

Budući da su individualni poljoprivrednici, kojih ima daleko više nego pravnih lica i preduzetnika, sve stariji, realnost je da će se još više smanjiti proizvodnja hrane!

Prosečna starost poljoporivrednika u Srbiji je premašila 60 godina!

Popis stanovništva u agraru pokazao je da u Srbiji živi 1.468.000 ljudi starijih od 65 godina, od čega su oko 60 odsto starije žene;

Od njih, opet, 336.000 žena živi na selu;

U južnoj i istočnoj Srbiji u agraru je oko 94.000 žena;

Sela u kojima dominira takvo stanovništvo prirodno je da se gase!

Opstanak sela zavisi od ŽENA! Ugasiće se i ona sela u kojima nema žena u fertilnom dobu!

Sve ovo su izazovi sa kojima Srbija mora da se suoči, jer 31. jula 2024. godine izlazi važnost duga jednu deceniju, nazovi Strategije poljoprivrednog razvoja, koja je sve bila osim toga. Jer, taj Ustav poljoprivrede sad zovu strategija pada. Dokaz su brojke njenog sprovođenja u praksi od 2014. godine:

Prema podacima RZS za poslednje tri i po decenije sve do 2022. godine, agrar Srbije imao je skroman rast od samo 0,45 odsto godišnje!

Bitno je istaći da u Srbiji, prema tom popisu postoji i 4.720 naseljenih mesta, kako to piše (u Ustavu), jer po njemu nema nijednog sela, prvi je utvrdio dr Milutin Matić, sociolog sela iz Kragujevca. Od tog broja oko 3.000 tih kako narod kaže sela, nema nikakvu demografsku budućnost. Kako se predviđa, u tom broju, neće ih više ni biti na geografskim mapama već posle 2050. godine. Ovo za javnost ističe i demograf Ivan Marinković iz RZS, posle obavljenog popisa poljoprivrede 2023. godine. Imamo izuzetno veliku mrežu sela sa malo žitelja, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, koja su nastala još od zbegova pred Turcima. Neka od njih nikada nisu imala više od po 100 stanovnika. Pre svih, takva sela se gase, nemaju šansi da se revitalizuju niti da opstanu i ostanu!

Najneobičnije selo u Srbiji izgrađeno je od kamena i nalazi se na Staroj planini!

Kameno selo Gostuša na Staroj planini sa pravom nosi epitet najneobičnijeg sela u Srbiji. Ovo selo je jedinstvena ambijentalna celina koja predstavlja zaštićeno bogatstvo Srbije. Da li ste posetili neko mesto koje je u potpunosti izgrađeno od kamena i od materijala koji se može naći u blizini? Ako niste, selo na obroncima Stare planine je pravo mesto za to!

Selo Gostuša privuklo je pažnju domaćih ali i stranih turista. Takođe, veliki značaj ovom mestu pridali su i strani stručnjaci koji su zadivljeni kućama građenim od kamena, blata i drugih prirodnih materijala. Pored toga što predstavljaju pravi kuriozitet za arhitekte širom sveta, ova domaćinstva su posebna i po tome što su očuvala autentičan izgled.

Na ovom mestu nekada je živelo 1.500 stanovnika, danas je taj broj znatno manji. Smatra se da ovde trenutno živa stotinak meštana. Ono što je do sada utvrđeno jeste da su kuće zidane bez maltera ili bilo kog drugog vezivnog materijala, tačnije tehnikom pod nazivom suvozidica. To znači da umesto ćeramide i crepa, kao osnovni materijal za pokrivanje služe kamene ploče. Tako su sve zgrade praktično od temelja do krova, od kamena. Za izvođenje ovakvih radova potrebni su veliko majstorstvo, iskustvo i trud. I upravo je to ono što ih čini tako jedinstvenim, retkim i nečim što jednostavno mora da se vidi i doživi.

Veliki potencijal kamenog sela ogleda se i u okruženosti i blizini mnogobrojnih prirodnih i kulturnih bogatstava ovog dela Srbije. To je, pre svega, prelepa Stara planina, a u blizini je i Pirot sa raznovrsnim materijalnim i nematerijalnim kulturnim nasleđem. Ovde treba dodati i gastronomske specijalitete ovog kraja, kao što je naravno pirotski kačkavalj, rečeno je na skupu o savremenom zadrugarstvu u Srbiji, održanom, krakjem aprila 2024. godine u Topoli.

Škola u Gostuši postoji od 1840. godine. Dana 27. decembra 1867. godine dobilo je mesto učitelja - "daskala" Tasu Džunina od sela Ržana. Primljen je za platu od 330 groša od "crkve". Trebalo je da drži desnu pevnicu u crkvi i uči decu u školi. Seljani su imali da ga hrane, o svom trošku.

Od Smrdića do Sisevca: 10 sela u Srbiji sa najsmešnijim imenima! Portal Nova je napravio listu najsmešnijih imena sela u našoj zemlji

Sela sa smešnim imenima nisu ništa neobično, ali nismo sigurni kako njihovi stanovnici reaguju kada ih ljudi pitaju odakle su. Srbija je bogata lepim selima koja su smeštena u srcu prirode i ta mesta vrve od potencijala za seoski turizam. Neka sela u Srbiji pak imaju ne samo neobična imena, već i vrlo smešna.

Slepčević

Slepčević je naselje u Šapcu, a prema poslednjem popisu ima 1.521 stanovinka. Nije poznato kako je ovo naselje u Mačvanskom okrugu dobilo ime.

Sisevac

Na 365 nadmorske visine nalazi se turisticko naselje i etno selo Sisevac u podnožju Kučajskih planina. Od Beograda je udaljen 162 kilometra, a od isključenja sa autoputa u Ćupriji svega 23 kilometra. Smešten je na vrelu reke Crnice, okružen prelepim šumskim basenom. Ovaj kraj je jedinstven po prirodi, bistroj reci, potocima, termalnoj vodi, ruži vetrova i sa bogatom kulturno-istorijskom tradicijom. Sisevac predstavlja odlično mesto za ribolov.

Prema popisu iz 2002. bilo je 18 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 22 žitelja). U naselju Sisevac sad živi 16 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 57,6 godina (47,5 kod muškaraca i 64,0 kod žena). U naselju ima 10 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 1,80. Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, ovog obavljenog 2023. godine, primećen je pad u broju stanovnika. Kada se pomene selo Sisevac, ljudi „padaju sa stolice" od smeha. Zamislite, samo kako je ljudima koji žive u tom mestu. Selo Sisevac smešteno je između Paraćina i Ćuprije, kod izvora reke Crnice. U selu je nekad bio poznati rudnik, danas je privlačno turističko mesto.Ali, to je i jedno od 1.000 sela u Srbiji u kojima nema prodavnice! Njegov naziv povezuje se sa manastirom svetog Sisoja koji je danas obnovljen. Prema starim spisima, pojedini arheolozi smatraju da su na ovim prostorima ljudi živeli još u doba Rimljana. Zvanično, prvi pomen Sisevca javlja se 1389. godine kada Carica Milica pominje sveštenika Sisoja koji je došao na područje Paraćina (nekada Parakinov ili Paracinov brod).

Popučke

Selo Popučke nalazi se kod Valjeva i u njemu živci 2.500 stanovnika. Postoji nekoliko predanja o tome kako je nastalo ovo ime. Prema jednom, za vreme Turaka, kada su vođene borbe i dizani ustanci, poznata je bitka u dolini reke Rabas, gde je bio srušen most, te su vojnici pokušavajući da prevaziđu ovu prepreku, postavljali svoje puške preko ruševina mosta, kako bi prešli na drugu stranu. Ime selu dato je jer su išli po puškama.

Zaglavak

Selo se nalazi u opštini Bajina Bašta u Zlatiborskom okrugu. U ovom mestu živi 414 ljudi. Iako nije poznato kako je ovo selo dobilo ime, ovaj kraj nadaleko je poznat po lepoti prirode.

Svinjarevo

Ne smemo ni da zamislimo šta se dešava kada na primer osoba koja živi u ovom selu ide na dejt i treba da izgovori naziv svog mesta. Verujemo da to stvara veliku neprijatnost i priznaćete da im nije lako. Svinjarevo se nalazi u opštini Žabari u Braničarskom okrugu. Smešteno je na visoravni i zanimljivo je da nikada nije poplavljeno. U selu ima samo dva bunara i dva izvora, te se tokom leta javlja nestašica vode, što je najneobičnija pojava u ovoj oblasti. Bunari se više ne kopaju jer se do vode dolazi na dubini od 24 i više metara. Severno od sela, na 200 metara, nalaze se tragovi ranijeg naselja - nalazi se staro posuđe, alatke i dr. Najstariji doseljenici nisu pričali da se selo premeštalo sa današnjeg mesta. Mesto gde se nalaze pomenuti tragovi verovatno je bilo staro naselje Svinjari, koje je knez Lazar dao Ravanici sa ostalim selima iz ovog kraja.

Kurići

Meštanima ovog sela nije nimalo lako kada treba da izgovore naziv sela u kom žive. Verovatno tada požele „u zemlju da propadnu". Ovo selo pripada opštini Raška u Raškom okrugu. Prema popisu iz 2011. godine u selu je tada živeo 71 stanovnik, a broj stanovnika je u padu još od 1948. godine, uz blagi porast 2002, kada je u selu bilo popisano 108 stanovnika.

Stenjevac

Stenjevac je naselje koje se nalazi na teritoriji opštine Despotovac u Pomoravskom okrugu. U njemu živi 608 stanovnika, a zanimljivo je što ovo naselje ima i Park dobrih komšija. Nije poznato poreklo imena ovog naselja, ali svakako spada u jedno od najneobičnijih Srbiji.

Mozgovo

Selo Mozgovo ušuškano je ispod planine Bukovik, 17 kilometara od Aleksinca. Ime sela prvi put se pominje 1389. godine kada je car Lazar, pre odlaska na Kosovo posetio tada veliko selo. Međutim, nije poznato kako je ovo selo dobilo baš ime Mozgovo. Možda mnogo mozgaju njegovi meštani. Ko će znati. Mozgovo je inače poznato po odličnom kozjem siru.

Obrva

Još jedno čudno ime sela je Obrva. Smešteno je nadomak Kraljeva u dolini Zapadnog Pomoravlja, koje administrativno pripada Raškom okrugu. Prema popisu iz 2011. godine imalo je 653 stanovnika.

Smrdić

Selo Smrdić nalazi se u opštini Žitorađa na jugoistoku Srbije u Topličkom okrugu. Ovo selo brojalo je oko 300 meštana. Sad, se sigurno pitate kako je ovo mesto dobilo tako smešno ime. Pa da vam pojasnimo! Još od davnina zvalo se Smrdić, što je i zabeleženo i u turskim tefterima. Prema pričama, tu su postojali izvori vode koja je neprijatno mirisala i baš po tome selo je dobilo ime.

Drugi navodi govore da je ime nastalo posle masovnog pomora konja, koje su meštani zatrpavali u veliku jamu, iz koje se širio nesnosan smrad. Ipak, meštani su uspeli da mu promene ime. Selo Smrdić je 11. novembra 2005. godine promenilo ime u Izvor. Kažu da su tome najviše doprinele devojke koje su se ovde udale, ali nisu mogle da podnesu da žive u mestu takvog imena.

Nestajanje sela!

Sva sela, koja uskoro nestaju u Srbiji, a to je njih 1.200 ne treba spašavati. Treba samo ona koja imaju šanse za opstanak i ostanak. Onima koja imaju šanse za opstanak i ostanak treba treba vratiti oduzeto kroz pljačkašku privatizaciju, uz pomć države, obavljenu posle 2000. godine. Treba vratiti prerađivačku industriju. Znači, male pogone, pa oni koji dobiju kuće na selu, a takvih je sad oko 2.750. Kada dođu u sela da žive, u tim malim fabrikama, treba da imaju radna mesta. Proizvodnja u tim selima treba da se obavlja po zatvorenom nordijskoim sistemu. Sve što se proizvede, preuzima zadruga od proizvođača, prerađuje sirovine u proizvode viših faza prerade, i pronalazi kupce. To treba da budu i seoske prodavnice, a u 1.000 sela njih sad nema! Na taj način u selu se obezbeđuju radna mesta, u zadruzi i zadružnim fabrikama. U takvim selim može da bude i života, a postoje i šanse da se u njima zaustavi iseljavanje. Znači, bez prerađivačke industrije u novo osnovanim zadrugama, a takvih je danas 1.100, nema šanse za opstanak ni sela, a u njima ni starih, ni novih zadruga!

U oko 86 odsto naselja opada broj stanovnika;

U selima, odnosno, naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kako bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima!

Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naseljenih mesta!

Blizu 3.000 sela nema vrtića!

U dve trećine sela nema ambulante!

U 20 odsto sela nema osnovne škole! Razlog je da nema đaka da idu u njih!

U 2023. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva. To je 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava čak 17 odsto obradivih površina!

Kada je pušten u rad hidrosistem D-T-D, 1977. godine, narodu je tad bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da će se odvoditi suvišne vode sa milion hektara. Sve je to ostao samo san na papiru! Jer, njive su žedne vode, pa zato nema na njima obećanih dve ili tri žetve. Po realnim ali, neiskorišćenim mogućnostima, to bi se realno moglo!

U Srbiji će ubrzano, za jednu deceniju, nestati oko 1.200 sela, jer imaju manje od po 100 stanovnika. Čeka se samo ko će biti poslednji da ugasi svetlo!

Prema podacima RZS do 2050. godine u Srbiji će nestati 3.000 sela!

Prema podacima RZS u 463, a to je10 odsto sela, odnosno naseljenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!

Čak 55 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva;

U 315 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!

Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;

U 2.894 naselja Srbije broj starijih od 60 godina je dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema stanovništva mlađeg 50 godina!

Poljoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 odsto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 poljoprivrednika!

Analitičari ističu daje najveća boljka poljoprivrede Srbije, usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou.

Statistika beleži da u u toj rascepkanosti imamo čak 19 miliona mini parcela!

Broj košnica je u porastu, ima ih više od 1,1 miliona, navodi RZS. Ali, to nije samo zbog potražnje za medom, veći zato što su pčelari jedini koji imaju sektorsku nacionalnu organizaciju! Rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izvezeno više od 4.700 tona meda, a to je u zemlju tada donelo 14 miliona dolara. Značajno je ukazati da je to tada bilo više novca od meda nego od izvoza mesa!

Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Ili od kukuruza u višim fazama prerade, može da se dobije oko 5.000 raznih proizvoda. Cena takvog mesa i mleka izuzetno je visoka. U prodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine u zrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i poljoprivredne proizvodnje!

Sva ta naselja, posebno u ruralnim sredinama su iscepkana, bez potrebne infrastrukture, a tu neće ni migranti da dolaze, da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo!

Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se ljudi zapošljavaju;

Šansu za opstanak ne mogu da imaju ni svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2050. godine. Šansu imaju ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave poljoprivredom;

Procene pokazuju da čak 500 naseljenih mesta, odnosno sela, nema nikakvu asfaltnu vezu sa svetom. Pored toga čak 90 odsto sela nema nikakvih seoskih puteva, nema asfaltirane seoske ulice, a da se ne govori o asfaltiranim seoskim putevima!

Popis poljoprivrede u 2023. godini pokazao je da su najveće površine oranica i bašta (sa 55,8 odsto) zastupljene baš u regionu Vojvodine koja ima više od 1,4 miliona hektara oranica;

Broj voćnjaka koji se nalaze u Srbiji na oko 193.000 hektara, u odnosu na 2018. godinu, kada je rađene anketa o agrarnim gazdinstvima, porastao je za 9,7 odsto, dok je broj vinograda, koji se nalaze na oko 21.000 hektara, manji za 11,1 odsto. Iako klimatske promene idu u korist gajenja vinove loze, vinogradi se smanjuju!

U pitanju su mahom zaseoci i sela sa maksimalno 500 stanovnika. Sa padom broja seoskih domaćinstava opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je logično da se za poslednjih pet godina beleži smanjenje od 10 odsto koje je pokazao popis poljoprivrede, a to je više od 50.000 gazdinstava manje nego što je bilo;

Za to vreme u Srbiji je ugašeno je i 62.000 farmi!

Eksperti kažu da moramo da vodimo računa da ne postanemo zavisni od uvoza hrane. Sad smo već zavisni od uvoza svinjskog mesa (čija potrošnja je po stanovniku pala na 15 kilograma godišnje po jednom stanovniku);

Istovremeno je i potrošnja hleba sa pecivima u Srbiji za poslednju deceniju pala sa 93 na 59 kilograma po jednom stanovniku!

U 2022. godini u Srbiji je uvezeno oko 84.000 tona konzumnog mleka, 10.000 tona mleka u prahu i oko 12.000 tona sireva. Razloge ovako velikog uvoza mleka treba tražiti i u tome što čak u 600 sela u Srbiji nema nijedne krave mlekulje!

Uz vazduh i vodu, hrana nam je najvažnija. Ako se ovaj pad proizvodnje nastavi, za dve i po decenije gotovo da nećemo imati stočarstva (koje sad u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto). A, ono je ,,teška industrija'' poljoprivrede!

U vreme kada se raspadala Jugoslavija, u Srbiji se proizvodilo ukupno 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma. Danas se proizvodi oko 400.000 tona i troši po stanovniku manje od 40 kilograma!

Žalosno je da poljoprivredno domaćinstvo u Srbiji prosečno ima tek samo po jednu kravu, dok je broj grla svinja manji za trećinu nego pre tri decenije. Sad je taj broj na nivou koliko ih je bilo posle Drugog svetskog rata, a to je oko 2,2 miliona grla, prema zvaničnim državnim podacima! Zavisni smo od uvoza tog mesa, pa je u 2023. godini za uvoz oko 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa, oko 300.000 svinja za klanice i 500.000 prasića potrošeno više od 200 miliona dolara.

Pre jedne decenije u Srbiji je bilo 1,1 milion grla krmača praščara, a sad ima manje od 100.000!

Korišćeno poljoprivredno zemljište smanjilo se za 6,5 odsto u poslednjih pet godina, a od 1960. do 2012. godine, kada je rađen prethodni popis poljoprivrede, smanjio se za 1,5 miliona hektara. Ti izgubljeni hektari mogli su da hrane dodatnih 7,5 miliona stanovnika!

Godišnje se u Srbiji izgubi čak 25.000 hektara najplodnijih oranica za infrastrukturu, bespravnu gradnju, puteva, fabrike... U svetu na taj način godišnje nestane čak 30 miliona hektara. To je - veličina jedne Italije!

Nestaju mala sela i gazdinstva

Kada je reč o nestajanju sela i malih gazdinstava analize pokazuju da se tu, mahom radi, o zaseocima i selima u kojima maksimalno ima 500 stanovnika. Jer, sa padom broja seoskih domaćinstava, opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je i logično da se za poslednjih pet godina beleži njihovo smanjenje za 10 odsto. Sve to je pokazao i poslednji popis poljoprivrede. To je u stvari manje gazdinstava za više od 50.000 nego što ih je bilo pre pet godina! To znači da će do sredine veka, većina tih malih sela - nestati! (Tabela 2)

U Srbiji postoji poljoprivrednog zemljišta 4.070.000 hektara

Broj gazdinstava 508.365

Površine koje se obrađuju u Srbiji 3.257.100 hektara

Broj goveda? 725.408

Broj svinja 2.263.705

Broj ovaca 1.702.682

Broj koza 149.558

Broj živine 22.022.439

Broj košnica? 1.261.323

Možda i ima toliko košnica u Srbiji. Ali, po proizvedenom medu može se izračuanti da ih nema više od 800.000. Sve ostale su prijavljene kako bi se dobile subvencije od Vlade Srbije koje iznose 1.000 dinara po košnkici. Ali one su bez meda!

Inače rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine kada je proizvedeno oko 9.750 tona meda. Od toga je bilo izvezeno više od 4.750 tona. Tada je Srbija od izvoza meda imala prihod veći od 14 miliona dolara. To je bilo znatno više nešto što je te godine bio prihod od izvoza mesa koji je tada iznosio 14 miliona dolara!

Poljoprivredna radna snaga u Srbiji - ovim poslom se bavi 1.150.653 ljudi!

Tri programa ministarstva za Brigu o selu

Ministar za brigu o selu Srbije, Milan Krkobabić govoreći o tri programa koje ovo ministarstvo uspešno sprovodi sa ciljem oživljavanja sela, a time i, kako je rekao za javnost, popravljanjem demografske slike u Srbiji. On je najavio da će se u narednom periodu zalagati i za socijalnu penziju i naglasio da ne bi trebala da bude manja od 100 evra.

"Početak jedne misije je da sačuvamo sela u Srbiji, naravno ne svih 4.720. Jer, to je iluzija nego ona koja zaista mogu da budu održiva. Kroz programe koji su u službi te misije - prazne kuće i mlade ljude koje useljavamo, i to je banalna priča. Suštinska priča je da mladi ljudi sa svojim porodicama prave dom. Jedan, drugi, treći i tako 2.750 ukupno do sredine 2024.godine sa 10.000 ljudi i onda dobijamo mesta, sela u kojima je i broj đaka povećan do početka 2024. godine", rekao je Krkobabić za Tanjug. Osim tri istaknuta programa, naglasio je ministar, u pripremi je još jedan - pokretanje privrednih aktivnosti.

"Svaki naš mlađi čovek u selu, koji želi i ima znanje i veštine imaće šansu da konkuriše za iznos od 10.000 evra bespovratnih sredstava i da krene da se bavi nekom od delatnošću koja nedostaje u selu - frizerski salon, apoteka, radionica. Sve ono što oni konstatuju da jednom selu nedostaje", najavio je Krkobabić. Uslovi su generalno da je državljanin Srbije, kazao je ministar, i mlađi od 45 godina. Svi koju konkurišu do 1. novembra 2024. godine i ispunjavaju uslove dobiće svoj krov nad glavom!

Misija za izmenu demografske slike

U 61 opštini, dodaje, opsluženo je i 1.200 sela sa besplatnim prevozom minibusevima. "Dajemo do sedam miliona, za vozila, opština finansira gorivo i onda ljudi imaju besplatan prevoz. Za najstarije i najmlađe", kaže ministar. Do sada je u selima finansijski je pomognuto 207 zadruga, sa 2,2 milijarde dinara, gde su napravljeni i mali poljoprivredni pogoni. Vraćen je duh zadrugarstva pa je osnovano i 1.100 novih.

"Uz sve to organizovani su i 'Miholjski susreti sela' pa je i 250.000 učesnika bilo na tim susretima, što posetilaca, što učesnika u 97 opština. Samo u Loznici bio je defile od 5.000 ljudi", naveo je Krkobabić.

Sve je to u sklopu misije, dodao je, koja ima zadatak da menja demografsku sliku i ispunjava strateške odluke. Jer, sela su najvitalniji deo Srbije. Stav države je jasan. Novca za prazne kuće biće koliko god bude zainteresovanih! Naravno da ispunjavaju uslove konkursa!

Krov nad glavom, posao i prevoz

Zahvaljujući ovoj akciji do sada je 10.000 ljudi dobilo "krov nad glavom" u selima Srbije, dodeljen je 61 minibus za besplatan prevoz seoskog stanovništva u isto toliko jedinica lokalnih samouprava, oživljeno je zadrugarstvo i pomognut rad 207 zadruga.

Već neko vreme, Ministarstvo za brigu o selu ističe se svojim programom dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

,,Na pokretanje Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu kuća sa okućnicom podstakla nas je činjenica da se više od sedam decenija sela Srbije prazne. I da je donedavno u našoj zemlji, prema nekim procenama, bilo čak 150.000 praznih seoskih kuća, sa poznatim vlasnikom. To je posebno alarmantno za pogranična područja, u kojima ne smemo dopustiti stvaranje tzv. "puste zemlje". Zato, naseljavanje praznih seoskih kuća ima tri važna strateška cilja: ekonomski, populacioni i bezbednosni'', navodi Krkobabić.

Ekonomski smisao ogleda se u tome što u selima ostaje ili se iz grada u njih doseljava radno-aktivno stanovništvo. Reč je o mladim ljudima od znanja i veština koji oživljavaju privredne aktivnosti. Posebno je važno da u funkciju stavljaju neobrađeno poljoprivredno zemljište pored okućnica, ali i zemljište koje uzimaju u zakup. Na taj način u funkciju je stavljeno više od 1.000 hektara, do nedavno zaparloženog poljoprivrednog zemljišta.

Naseljavanjem praznih seoskih kuća u kratkom periodu - odmah menjamo demografsku sliku Srbije. Podmlađujemo seoske sredine u kojima žive stariji ljudi koji su pred penzijom. Tako oživljavaju i škole i vrtići. Značajno je da su novi stanari seoskih kuća, u proseku mlađi od 30 godina. U svemu tome, vojno-bezbednosno stanovište je veoma bitno, jer ni jedan deo Srbije ne sme da ostane pust, bez naših ljudi. Značajno je da se do sredine 2024. godine dodelilo ukupno 2.750 kuća za više od 10.000 žitelja. Praktično, to je deset puta više od broja stanovnika Crne Trave ili kao jedna osrednja opština kao što je, primera radi, Rekovac! Pored činjenice da su novi stanari seoskih kuća mlađi od 30 godina, veoma važan je podatak da je trećina njih iz grada prešla u selo. Time se prvi put posle Drugog svetskog rata migracija selo-grad, u jednom svom delu odvija i u obrnutom smeru: grad-selo.

Najviše dodeljenih kuća je u opštini Bačka Palanka - 138, zatim sledi Sombor, dok na jugu Srbije prednjače opštine: Knjaževac, Aleksinac, Pirot, Dimitrovgrad itd. Selo sa najviše dodeljenih kuća je Bačko Petrovo Selo - 77, dok je na jugu Srbije selo Željuša, opština Dimitrovgrad, sa 12 useljenih kuća. Postoji interesovanje i u Medveđi i Bujanovcu, što posebno ohrabruje. Odziv za sve ove akcije je veliki. Jer, dnevno u Ministarstvo za brigu o selu stigne i više od 15 prijava za kuće. Sve ovo što se radi na sprovođenju nacionalnog programa za preporod sela u Srbiji, je posao za sve naredne generacije i ministre. Dakle, sve ovo je tek početak. Ovo je i misija za oporavak sela u Srbiji.

Poseban značaj ima kupovina mini buseva za ruralna područja. Jer, dobar deo sela nema veze sa svetom.Treba otići do lekara, do prodavnice, do drugog sela. Zato je osmišljena kupovina mini buseva, koji kruže od sela do sela i prevoze narod. To se posebno pokazalo dobrim, jer u selima Srbije, pogotovu u pograničnim, brdsko-planinskim i nerazvijenim područjima na desetine hiljada ljudi je praktično bilo bez prevoza. I od sela do sela i od sela do grada, stariji su pešačili do lekara, a mlađi do škole. Na taj način, Ministarstvo za brigu o selu je u selima Srbije znatno povećalo mobilnost ljudi u seoskim sredinama. Za dve i po godine za besplatan prevoz dodeljen je 61 minibus u isto toliko jedinica lokalnih samouprava. U svim poslovima, dodele kuća, kupovini mini buseva i Miholjskim susretima, zagarantovana je visoka stručnost i profesionalnost.

Seoski turizam je velika razvojna šansa Srbije. Manifestacija "Miholjski susreti sela", koja je velika smotra kulturnog narodnog stvaralaštva za tri godine je okupila više od 450.000 posetilaca i učesnika. Probudila je stanovnike Srbije da se druže, pevaju, igraju, takmiče se u tradicionalnim sportskim disciplinama, i pre svega, neguju vrednosti zavičajne tradicije.

Selo nije samo poljoprivreda!

Selo u Srbiji nije samo poljoporivreda. To je znatno više od proizvodnje hrane. Jer, selo je zajednica ljudi kojima je potreban ne samo krov nad glavom i siguran izvor egzistencije, već i putna infrastruktura, vodovod i kanalizacija, stabilan napon električne mreže, internet, primarna zdravstvena zaštita, obrazovne i kulturne ustanove, obdaništa i škole... Plan jeste da se uslovi života na selu približe onima u gradu, jer će se samo tako zadržati mladi i perspektivni ljudi da tu ostanu i osnuju svoje porodice.

U 2024. godini pokrenuta su i dva nova programa. Jedan je pokretanje privrednih aktivnosti - obnova starih i uvođenje novih zanata, otvaranje zanatskih i drugih radnji koje nedostaju u određenoj seoskoj sredini, razvoj seoskog turizma... Drugi je adaptacija i rekonstrukcija domova kulture, kao i zadružnih domova u moderne i multifunkcionalne objekte.

Sve to značajno je i za razvoj privrede u Srbiji. Jer, sela, u kojima, prema popisu i podacima RZS, živi više od 40 odsto stanovništva naše zemlje, a sela su najvitalniji deo Srbije. Iz sela Srbije u gradske centre stižu sirovine, poluproizvodi, i prehrambeni proizvodi, što je strateški važno. Ali, najbitnije je da iz sela u gradove odlaze mladi, pametni i talentovani ljudi, koji tamo ispoljavaju svoj puni radni i stvaralački potencijal. Razvoj sela u Srbiji, primećen je i u mnogim drugim zemljama. Je, problemi sela su zajednički - i u mnogim drugim zemljama. Samo u toku 2023. godine, o ovoj temi razgovarano je sa ambasadorima: Indije, Nemačke, Mađarske i Japana. Problemi vezani za kretanje ljudi iz sela ka gradu nisu samo u Srbiji. To je globalni problem, koji karakteriše i zemlje EU. Slične probleme imaju i visokorazvijeni Nemačka i Japan... Kao primer dobre prakse može se navesti Francuska, u kojoj se odvija obrnuti proces: više je onih koji iz grada prelaze u selo. Što se Srbije tiče, učinjen je prvi korak. A to je najteže. Akcija se nastavlja, a prvi veći rezultati će se primetiti tek za nekoliko decenija, jer su sela i bila zapuštena više od sedam i po decenija.

Prvi put posle Drugog svetskog rata, a to je posle čitavih sedam i po decenija, država Srbija je ozbiljno posvećena selima i njihovom stanovništvu. Pogledajte koliko je kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica izgrađeno u poslednjih deset godina u Srbiji. Sela su nam sada mnogo bliža. Velika sredstva se ulažu i u rešavanje problema vodovoda i kanalizacije, širokopojasnog interneta.

Selo je kompleksna zajednica ljudi sa raznovrsnim potrebama. Zato se Ministarstvo za brigu o selu i zalaže za uvođenje seoske opštine u kojoj će ljudi dogovarati, planirati i odlučivati šta je prioritet u njihovoj sredini. A, sredstva za realizaciju svega toga mora da obezbedi republička blagajna. Kada se tako duže bude radilo, ljudi iz takvih sela neće odlaziti! Naprotiv, u njih će se doseliti i mnogi iz gradova Srbije. Već postoje takvi primeri.

Slika sela, danas!

Pravu, ali još uvek sumornu sliku sela Srbije, dao je poslednji popis. Vidimo da nam u svakom selu ostavljaju ruine. To je uglavnom deo ljudi koji i danas vladaju da bi oprali biografije u trećem životnom dobu. A, decenijama su se zalagali da se gasi po 100 zadruga godišnje i podržavali nestajanje sela. Sad su u poznom dobu, evoluirala im je pamet, pa su se pridružili u podrškama onima koji pokušavaju da spašavaju sela i varošice od nestajanja. Tako su oni koji su odgovorni za nestajanje sela i gašenje zadruga, sad postali promoteri akcija za njihovo spašavanje, odlaze u sela, slikaju se pored ministara, misleći da će se zaboraviti njihovo angažovanje iz ne tako davnog vremena sa suprotnim stavovima.

Jer, mnoga sela su ruine, u njima je još uvek mnogo praznih kuća, praznih staja i obora za tov svinja, torova za ovce... I po tome se vidi da je selo zapušteno. Jer, Srbija je od izvoznika hrane sad postala uvoznik. Nekada se u Srbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku čak 65 kilograma. Sad je proizvodnja smanjena za više od 200.000 tona, a potrošnja jedva dostiže oko 40 kilograma po jednim stanovniku godišnje. Poslednji izvoz svinjskog mesa iz Srbije bio je 1991. godine u vrednosti od 762 miliona dolara. Posle toga ni gram nije prodat u EU. Počeo je raspad Jugoslavije, Srbija je dobila sankcije, svinje svinjsku pa afričku kugu. Nije moglo meso da se prodaje EU, pa ni da se transportuje preko zemalja članica EU. Srbija je sad zavisna od uvoza svinjskog mesa za sopstvene potrebe. Godišnje se troši oko 15 kilograma ovog mesa po jednom stanovniku. Slično je i sa junetinom. Proizvodi se do 86.000 tona godišnje, a troši po stanovniku manje od četiri kilograma godišnje. Veoma malo jedemo ribu, a to prikazuje potrošnja od 3,1 kilograma prosečno po stanovniku godišnje. I ribe se mnogo uvozi, koja se uvozi više od 35.000 tona godišnje, a sami proizvodimo samo 15.000 tona. Najupečatljivije je da je Srbija pre tri i po decenije u svet izvozila po 34.000 tona ,,bebi bifa'' godišnje, a sad je to za 100 puta manje. Ili, između 300 i 400 tona!

Najveći broj ovaca, a ukupno ih ima oko 1,7 miliona i pčela (ima oko 1,1 miliona košnica), gaji se u Zlatiborskoj oblasti. U Srbiji se gaji i blizu 150.000 koza, ponajviše u Pčinjskoj oblasti, dok se najveći broj živine (ima je oko 22 miliona), gaji u Srednjobanatskoj oblasti.

Prema rezultatima agarnog popisa, najviše stočara je u Mačvi, ratara u Vojvodini, a voćara u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima o ko tri košnice pčela. Prvi rezultati Popisa poljoprivrede 2023. godine pokazali su da se od ukupnog broja gazdinstava čak 61,7 odsto bavi stočarstvom, a najviše goveda i svinja gaji se u Mačvanskoj oblasti.

Nije nas zaobišla ni bolest Afričke kuge svinja za koju ne postoji lek! Vlada Srbije usvojila je Zaključak o saglasnosti da se vlasnicima životinja zaraženim afričkom kugom svinja isplate sredstva za uginule, ubijene životinje u iznosu od 88.785.899 dinara. Kako navode u saopštenju vlade, zaključak je donet u cilju dijagnostike bolesti afričke kuge svinja i u cilju sprečavanja širenja i suzbijanja ove zarazne bolesti. Ali, svinje se zahvaljujući lošoj agroekonomskoj politici već nekoliko decenija uništavaju u Srbiji. Tako je daleke 1984. godine u oborima bilo 5,7 milion svinja, danas je to manje od dva miliona. Na prvom mestu, uzrok je loša agroekonomska politika, pa je to bila prva kuga, druga je bila klasična svinjska kuga, a tek koja je smanjila ovo malo tova je - afrička kuga! Njoj se nije ostavilo mnogo da uništi. Eutanazirano je blizu 80.000 tovljenika.

Najveće površine oranica i bašte zastupljene su u Regionu Vojvodine (55,8 odsto), dok su voćnjaci najviše zastupljeni u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (54,9 odsto). Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela. Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina.

Osnovna obeležja o poljoprivrednim gazdinstvima koja su upisivana tokom ovog popisa su identifikacioni podaci gazdinstava, zemljišni fond i kategorije korišćenja poljoprivrednog zemljišta, zatim podaci o radnoj snazi i podaci o broju stoke. Podaci su prikupljeni metodom intervjua na terenu, na osnovu Adresara poljoprivrednih gazdinstava, a gazdinstava privrednih društava i zemljoradničkih zadruga popisivali su se samostalno, unosom podataka u veb upitnik, koji je bio dostupan od 1. juna 2023. godine. Popis poljoprivrede 2023. godine je pripremio, organizovao i sproveo Republički zavod za statistiku, u skladu sa Zakonom o Popisu poljoprivrede 2023. godine i u okviru projekta pretpristupnih fondova Evropske unije IPA 2018.

Povratak zadrugarstva

Programom obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500 sela" vratilo se poverenje i u udruživanje. Sve do 2017. godine u Srbiji se gasilo i po 100 zadruga godišnje, a sad je novih više od 1.100. Ukupno imamo više od 5.127 zadruga, a oko 3.000 je aktivnih. Zašto je udruživanje važno? Da bi ljudi počeli da se u većem broju vraćaju u sela potrebno je da u svakom tom selu gde se osniva zadruga postoji i neka, bar, mala prerađivačka industrija. Pravi rezultati ovih zadruga videće se kada u svakom tom selu bude postojala i mala fabrika, odnosno prerađivački kapaciteti u okviru zadruga u selima. U tom slučaju u njima će biti zaposleni seoski radnici, prerađivaće se proizvodi iz njihovog okruženja, a zadruga će im obezbeđivati jeftiniju proizvodnju, ali i kupce za finalne proizvode. U tom slučaju nećemo više imati 1.000 sela u kojima nema prodavnice! Osnivanjem velikog broja zadruga, vraćen je duh zadrugarstva u Srbiji. Ali, siromašna država nema novca da vrati neopravdano oduzetu zadružnu imovinu vrednu više od dve milijarde evra, posle Drugog svetskog rata.

Po rečima Nikole Mihailovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije, sektor zadrugarstva karakterišu sledeći podaci:

Ukupan broj zadruga je 5.127. U tom broju su sve vrste zadruga (zemljoradničke, ili poljoprivredne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko omladinske, socijalne, zdravstvene kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa, robe, zanatskih usluga i drugih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama donetim krajem 2015. godine.)

Od ukupnog broja zadruga njih 2.902 su aktivne ili njih 57 odsto, a od ovog broja aktivnih zadruga 75 odsto su poljoprivredne;

Beleži se da u 1.448 zadruga postoje poslovni prihodi;

Ali, i 664 zadruge sad imaju račune u blokadi;

Takođe da zadrugarstvu ne cvetaju ruže pokazuje i podatak da se 180 njih nalazi u postupku likvidacije!

Stečaj je uveden u 57 zadruga!

Čak 1.908 zadruga je brisano iz Registra;

Danas je u zadrugama Srbije zaposleno 5.605 radnika!

Loše stanje u selima i zadrugama je zbog toga što je posed u Srbiji mali i usitnjen. Imamo čak 19 miliona mini parcela. Prosek je 6,4 hektara, na jugu nešto više od dva hektara. Poljoprivrednici mogu da uspeju samo ako se udruže. Ako to ne učine poječšće ih velike multinacionalne kompanije. Onda će postati radnici, kulučari na svojim posedima. Ukoliko se udruže, tako će najlakše i najbrže njihovi proizvodi postati roba na tržištu, a oni robni proizvođači. Do sada se sa bespovratnim sredstvima, od 2,2 milijarde dinara, za podizanje novih voćnjaka, vinograda, zapata stada ovaca, koza, steonih junica, podizanje mlekara, sušara, pomogli rad 207 zadruga, od toga nekoliko na Kosovu i Metohiji.

(Nastaviće se)