Protiv GMO

Džefri M. Smit, autor kultne knjige "Seme obmane", upozorava na rizike od genetskog inženjeringa (6)

Genetski modifikovane gluposti

Biotehnološki eksperimenti ukršanja vrsta kombinacijom DNK počeli su sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Naučnici do danas nisu pronašli bezbedne načine za veštačke mutacije, pa stvaraju bolesne životinje i otrovne biljke. Ipak, kompanije poput "Monsanta", uz podršku političara, nastavljaju da razvijaju i proizvode GMO hranu. U Severnoj Americi gotovo svaki obrok sadrži bar neki sastojak koji je nastao genetskim inženjeringom. Magazin Tabloid će u nekoliko sledećih brojeva objaviti delove knjige "Seme obmane", čiji autor Džefri M. Smit raskrinkava načine na koje biotehnološke kompanije zataškavaju činjenice o opasnostima kojima njihovi GMO proizvodi prete ljudima i životnoj sredini.

Džefri M. Smit

Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) tokom ranih devedesetih vredno je oblikovala svoju politiku u smeru interesa biotehnološke industrije. Kompanija "Calgene" je, u to vreme, pripremala prvu genetski modifikovanu kulturu na svetu: paradajz FlavrSavr. Taj paradajz je reklamiran kao GM čudo, koje može da ostane sveže nedeljama posle branja.

Iako to FDA nije zahtevala "Calgene" je dobrovoljno sproveo tri istraživanja na pacovima i poslao joj rezultate kako bi dobio blagoslov za serijsku proizvodnju. Interni dokumenti FDA pokazuju da su naučnici bili zabrinuti zbog lezija (oštećenja) u želucu. Od četrdeset ženki pacova, koje su bile uključene u istraživanje i jele FlavrSavr paradajz, njih sedam je imalo lezija, a nijedna lezija nije otkrivena u kontrolnoj grupi pacova, koja se hranila prirodnim paradajzom.

Kontrolori FDA su nekoliko puta tražili od "Calgene" da im pošalje dodatne podatke kako bi odgovorili na bezbednosna pitanja koja su smatrali važnima. Direktor Ureda za specijalna istraživanja FDA (Office of Special Reasearch Skills) napisao je: "Podaci ne dokazuju da je proizvod bezbedan, odnosno ne dokazuju sa razumnom sigurnošću da nije štetan, što je standard koji inače primenjujemo na prehrambene aditive. Da bi to bilo moguće, trebalo bi da sprovedemo istraživanje koje odgovara na sigurnosna pitanja koja postavljaju prikupljeni podaci."

Odeljenje za procenu aditiva (Additives Evaluation Branch) složio se da "još uvek ima nerazjašnjenih pitanja", a patolog tog Odeljenja je izjavio: "Usled nedostatka odgovarajućih Calgeneovih objašnjenja, pitanja koja je postavilo Odeljenje za patologiju još su tu i dovode u sumnju valjanost svih naučnih zaključaka koji se mogu izvući iz rezultata istraživanja.

Naučnik Arpad Pustai se, kasnije, kad je proučio to istraživanje, nije složio sa "Calgeneovim" zaključcima da "lezije nisu značajne", jer, kako je rekao, "kod ljudi mogu izazvati krvarenja opasna po život, naročito kod starijih ljudi koji koriste aspirin kako bi sprečili trombozu". Zapanjilo ga je to što nije sprovedeno nikakvo naknadno ispitivanje unutrašnjih organa kako bi se otkrilo da li su, ili nisu, zahvaćeni promenama. Uz to, Pustai je istakao da se ne može objasniti zašto je još sedam od 40 pacova hranjenih GM hranom uginulo u roku od dve nedelje.

Dok je jedna grupa naučnika FDA procenjivala istraživanje paradajza FlavrSavr na pacovima, od druge grupe je zatraženo da proceni "Calgeneov" predlog upotrebe marker-gena za otpornost na antibiotike (ARM). Nakon što se u stanice ubrizga strani gen, one se podvrgavaju tretmanu antibioticima. Ako prežive, znači da je strani gen ušao u njihov DNK. "Calgene" je hteo da upotrebi gen ARM pomoću koga bi stanice paradajza mogle da prežive antibiotik kanamicin.

Odeljenje za lekove protiv infekcija (Division Anti-invective Drug Products) 3. decembra 1992. godine predalo je koordinatoru za biotehnologiju FDA odgovor na "Calgeneov" predlog sa ključnom rečenicom zaključka, koja je istaknuta velikim slovima: "BILO BI VRLO OPASNO PO ZDRAVLJE KADA BISTE UMETNULI MARKER-GEN ZA OTPORNOST NA ANTIBIOTIKE U NORMALNU FLORU LJUDSKE POPULACIJE".

Ovde nema ništa dvosmisleno.

Da bi dodatno naglasio svoju zabrinutost, direktor Odeljenja je dve nedelje kasnije poslao dokument drugom službeniku FDA sa pismom koje je naslovio sa "Paradajz koji će pojesti Akrona". Dodao je: "Ovo stvarno morate da pročitate. Odeljenje se jasno i glasno izjasnilo protiv marker-gena za kanamicin u genetski modifikovanom paradajzu. Znam da ovo može da ima ozbiljne posledice.

Geni odgovorni za otpornost na antibiotike nisu jedini metod kojim se može potvrditi da je strani gen uspešno umetnut u DNK. No, to je najlakši način. To nije bio dovoljno dobar razlog za Alberta Šeldona, mikrobiologa FDA koji je napisao: "Postoje i drugi markeri, pa bi i njih trebalo upotrebiti". U pismu upućenom Džejmsu Marvanskom, u martu 1993. godine, Šeldon je napisao: "Koristi od upotrebe gen-markera za otpornost na kanabicin u transgenim biljkama manje su od rizika... Ako odobrimo ovu molbu, verovatno ćemo osigurati širenje otpornosti na kanamicin."

Naučnici FDA bili su svesni vrlo ozbiljne pretnje koju predstavljaju uzročnici bolesti otporni na antibiotike. Na sajtu FDA navodi se da takve infekcije "povećavaju rizik od smrti, često su povezane s produženim boravcima u bolnici, a ponekad i s komplikacijama kao što su uklanjanje dela plućnog krila ili zamena oštećenih srčanih mišića". Broj bolesti i smrti zbog otpornosti uzročnika na antibiotike stalno raste, delimično zahvaljujući i preteranom propisivanju antibiotika. U emisiji BBC Online navodi se da "pesimistični stručnjaci veruju kako je s ovakvim intenzitetom potrošnje antibiotika samo pitanje vremena kad će sva oružja u farmaceutskom arsenalu postati bezvredna". Nije čudno što je direktor Odeljenja FDA nazvao FlavrSavr "paradajzom koji će pojesti Akrnona".

Bez obzira na zabrinutost zbog otpornosti na antibiotike i nerazrešenja pitanja vezana za istraživanje na pacovima, FDA je odobrila proizvodnju paradajza FlavrSavr 18. juna 1994. godine. Prema naučniku Drukeru, FDA je "tvrdila kako su svi relevantni problemi vezani za sigurnost rešeni na zadovoljavajući način i rekla je kako, pošto se parazdajz FlavrSavr pokazao tako uspešan, bilo koju namirnicu proizvedenu bioinženjeringom u budućnosti nije potrebno podvrgnuti istim rigoroznim standardima ispitivanja. Do danas nema pouzdanih dokaza koji bi ukazivali na to da je bilo koja namirnica ispunila standarde koje paradajz FlavrSavr nije ispunio."

Druker takođe ukazuje na izjavu u pismu jednog naučnika iz FDA, prema kojoj je administacija Uprave uputila svoje naučnike da sigurnosni standardi za GM namirnice budu niži od onih koji inače vrede za prehrambene aditive: "Jasno nam je stavljeno do znanja da se ovaj podnesak (Istraživanje posledica paradajza FlavrSavr na pacove) ne odnosi na prehrambene aditive i samim tim sigurnosni standardi nisu jednaki onima za prehrambene aditive. Blaži su, ali ne znam u kojoj meri." Druker kaže kako je ovaj povlašćeni postupak narušio propise same FDA, prema kojima ispitivanje novih namirnica, poput onih koje su proizvedene genetskim inženjeringom, "zahtevaju istu količinu i kvalitet naučnih dokaza potrebnih za dobijanje odobrenja za upotrebu prehrambenih aditiva.

Džejms Tarner, dugogodišnji posmatrač FDA i autor studije "Hemijska gozba: Naderov izveštaj o Upravi za hranu i lekove", opisuje trotruku strukturu personala Uprave: "Na vrhu se nalaze politički podobni, koji nisu nužno povezani sa naukom, nego su često vođeni drugim motivima. Mnogi od njih vrlo brzo prolaze kroz Upravu, krećući se od jedne do druge zakonodavne institucije. Istovremeno, u FDA su radili neki od najboljih naučnika i državnih službenika. Nažalost, mnoge od njih preotimaju univerziteti, neprofitne grupe i druge agencije posvećene javnom zdravstvu, tako da ostaju manje posvećeni i stručni ljudi koji nisu traženi izvan državnih službi."

Ričard Krout, bivši direktor Ureda za lekove u FDA, možda je najbolje opisao taj treći nivo: "Hteo bih opisati Upravu onako kako sam je doživeo. Niko nije znao gde je šta... Ljudi su izostajali s posla, nekoliko zaposlenika bili su neskriveni alkoholičari i to je trajalo mesecima, postojalo je interno zastraživanje... Neki ljudi, a tu mislim na direktore odeljenja i njihovo osoblje, svojim ponašanjem su izazivali neposlušnost, ljudi su se držali po strani i ogovarali - prvenstveno mislim na lekare, zavalili bi se u svoje fotelje i ne bi odgovarali na pitanja, stenjali bi i jaukali. Ovakvo ponašanje odraslih osoba nikada nisam video ni u jednoj instituciji. FDA ima dugoročni problem sa zapošljavanjem dobrog naučnog osoblja."

Kad je predsednik Regan došao na vlast 1980. godine i počeo da smanjuje jurisdikciju zakonodavnih institucija, situacija u Upravi se još pogoršala. Nalog za smanjivanje ovlašćenja, koji je izdala Bela kuća, ovlastio je Ured za menadžment i budžet da napravi krupne promene u svim federalnim agencijama. FDA, koja ionako nije imala dovoljno kadrova, to je teško pogodilo.

Kao odgovor na veliko kašnjenje FDA u donošenju nekih novih propisa za utvrđivanje naučnih vrednosti namirnica (nema veze s GM namirnicima), Kongres je pokrenuo istragu. Prema knjizi "Prehrambena politika" ("Food Politics") Merion Nestle: "Odbor je zaključio da je mešanje Bele kuće tri godine kočilo donošenje propisa i da su se politički lideri FDA u svakom segmentu ulagivali Uredu za menadžment i budžet, što je dovelo do smanjenja ovlašćenja Uprave.

Jedan kongresmen je izjavio: "Rezultat mešanja Bele kuće je taj da stručnost naučnika i javnih službenika dovode u pitanje ljudi koji nemaju zakonske ili naučne osnove. Moral FDA smrdi. Stotinje ljudi su otišli u penziju ili su, s gađenjem, dali otkaz. Najbolji ljudi, koji su verovali u rad u ime javnog zdravstva, otišli su iz FDA."

Veterinar Ričard Burgofs iz FDA opisuje promene koje je video: "Činilo se da tamo postoji trend za odobravanjem po svaku cenu. Okreženje naliko univerzitetskom, gde postoji nezavisna naučna recenzija, preraslo je u okruženje 'odobri, odobri, odobri'. Prevladalo je pitanje - koliko toga možemo da odobrimo ove godine? Negde se izgubila odgovornost za javno zdravlje.

Ova promena je možda doprinela uznemirijućem otkriću prema kojem više od polovine lekova, koje je FDA odobrila između 1976. i 1985. godine, ima teške ili fatalne nuspojave, koje nisu otkrivene tokom kontrole i ispitivanja sprovedenih u Upravi. Zato se, nakon što su kompanije za proizvodnju lekova potrošile nekih 12 godina i 231 milion dolara da istraže i ispitaju nove lekove i obezbede njihovo odobrenje kroz praktičan pristup FDA, više od pola tih lekova moralo povući sa tržišta ili su bile nužne velike izmene zbog propuštenih bezbednosnih pitanja.

FDA nije jedina vladina uprava koja reguliše ili podržava proizvodnju genetski modifikovane hrane. Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) takođe igra važnu ulogu, kao što je prikazano u tekstu u Njujork Tajmsu u oktobru 1998. godine. U članku se opisuje Monsantov krompir New Leaf, koji stvara svoj vlastiti Bt insekticid, i otkriva kako EPA i FDA žongliraju dozvolama za njegovu proizvodnju kako bi zadovoljile želje industrije. Autora teksta, Majkla Polana, "zbunila je činjenica da Bt otrov nije tretiran kao 'prehrambeni aditiv' podložan označvanju." Bt belančevina je novi sasojak u krompiru koji konzumiraju potrošači. Prema zakonu, svaki novi aditiv mora da bude "detaljno ispitan, a ako na bilo koji način menja proizvod, mora da bude i označen". Polan nam opisuje kako je upitao Džejmsa Marvanskog zašto FDA ne smatra da je Bt novi aditiv.

"To je jednostavno", rekao je Marvanski, "Bt je insekticid i ne potpada pod jurisdikciju FDA. Dakle, iako je Bt kromir hrana, federalni propisi ga ne smatraju hranom, nego insekticidom i zato potpada pod jurisdikciju EPA."

Polan je upitao Marvanskog da li su bezbednosni standardi EPA isti kao i oni u FDA. "Baš i ne", dogovorio je Marvanski. Objasnio je da FDA zahteva "razumnu sigurnost da prehrambeni aditivi nisu štetni", ali pesticidi ne mogu da ispune taj standard jer su "za nešto otrovni... Umesto toga, EPA utvrđuje prag ljudske tolerancije na svaku hemikaliju i odna ih podvrgava analizi rizika i dobiti." Kada je Polan nazvao EPA, kako bi pitao da li su Bt krompiri ispitali i da li su bezbedni za ljude, odgovor je glasiio "ne baš". Polan navodi da "EPA radi s pretpostavkom da je izvorni krompir bezopasan i da je Bt belančevina, koja mu se dodaje, takođe bezopasna, pa je i ceo paket Bt krompira New Leaf bezopasan." EPA je smatrala da je izvorni krompir bezopasan i da ga ne treba ispitati. Bt otrov davali su miševima i "njima je bilo dobro, nisu imali nuspojava".

"U ovom slučaju postojao je jedan mali problem", nastavlja Polan. "Miševi zapravo nisu jeli krompire, čak ni njihov ekstrakt, nego pravi Bt proizvoden u bakterijskoj kulturi." Prema časopisu New Scientist, "belančevina koju stvaraju bakterije ne mora biti jednaka onoj koju proizvode biljke, naročito kada je reč o mogućem alergenom delovanju".

Polan je pogledao posudu Bt instekticida, koja se koristila u baštovanstvu. Na etiketi stoji upozorenje: "Izbegavajte udisanje spreja i dodir sa otvorenim ranama". Pitao se: "Ako moj New Leaf krompi sadrži instekticid koji je EPA registrovala, zašto nema takvu oznaku? Marvanski je znao odgovor. Kada se radilo o označavanju, moj New Leaf opet se pretvorio u hranu. Zakon o hrani, lekovima i kozmetici daje FDA sva ovlašćenja za označavanje biljne hrane, a FDA je odlučila da biotehnološku hranu treba označiti samo ako sadrži poznate alergene ili je na neki drugi način 'materijalno izmenjena'."

"Da li je pretvaranje krompira u instekticid materijalna promena", zapitao se Polan. "Nema veze. Zakon o hrani lekovima i kozmetici zabranjuje FDA da iznese bilo kakvu informaciju o pesticidima na oznakama o hrani", glasio je odgovor.

Pored tajanstvenih sposobnosti transformacije Bt krompira - sad je hrana, sad je instekticid - Polan je otkrio i rupe u zakonu koje FDA mora da iskoristi kako bi opravdala svoju politiku nemešanja: "Prema zakonu i propisima FDA, svaka nova materija dodata hrani mora da bude detaljno ispitana, osim ako nije 'opšteprihvaćena kao bezopasna'. Prema tim smernicama, nove belančevine koje su dodate u hranu smatraju se aditivima (osim ako nisu pesticidi), ali, kao što je objasnio Marvanski, 'kompanija može da odlučida li je to nova ili stara belančevina'."

Kompanije s novim biotehnološkim namirnicama same odlučuju da li treba da se posavetuju s Upravom. Polan je našao osobe koje nisu znale za ulogu koju biološke kompanije imaju pri utvrđivanju bezbednosti vlastitih proizvoda. Jedan od zvaničnika je rekao da njegova kompanija "ne bi trebalo da garantuje sigurnost biotehnološke hrane. Naš interes je da je što više prodamo. Utvrđivanje bezbednosti je posao FDA." Taj zvaničnik se zvao Fil Enđel i bio je direktor korporacijskih komunikacija u Monsantu.

Kao što FDA odobrama GM namirnice na osnovu strandarda nižih od onih koji su propisani za prehrambene aditive, EPA ih odobrava na osnovu standarda nižih od onih koji su propisani za hemikalije. Prema Suzan Vertel, toksikologa EPA: "Kad su hemikalije u pitanju, imamo zvanične smernice za procenu rizika, stavove nauke, konferencije na kojima se raspravlja o naučnim pitanjima". Genetski modifikovane namirnice nemaju takve sigurnosne načine provere. "Čak nam nije poznat ceo spektar opasnosti", kaže Vertel i objašnjava: " U SAD svaka procena rizika od genetski modifikovanih organizama vrši se na ad hoc osnovi. Vrše je različiti naučnici u različitim odeljenjima različitih agencija.

Neke od tih agencija imaju kontradiktorne misije - moraju da promovišu i regulišu, razvatraju 'dobit', ali i rizike. Drugi naučnici retko vrše zvanični nadzor. Čak i kad se takvi odbori sastave, oni nisu nužno objektivni. Njihovi članovi mogu da budu zagovornici genetske manipulacije ili mogu da se usko usmere na pitanja koja zaobilaze važne probleme. Mnogi ljudi veruju da politika FDA deviniše GM hranu kao 'bazično ekvivalentnu' svojim prirodnim srodnicima. No, to nije tačno.

Taj termin je stvarao probleme politici Uprave, pa su prestali da ga koriste u vezi sa GM hranom. Tehnologiju za genetski inženjering propagiraju, uprkos zabrinutosti cenjenih naučnika i uprkos podacima koji govore suprotno, upravo one agencije koje bi trebalo da štite ljudsko zdravlje i životnu okolinu. Stvar je u tome da smo suočeni s najmoćnijom tehnologijom koju je svet ikad upoznao i da je sve brže koristimo gotovo i ne pomišljajući na posledice."

Kad je FDA tek uvela svoju politiku o genetski modifikovanoj hrani, stvorila je način na koji biotehnološke kompanije mogu da se, ako žele, posavetuju s Upravom. Sve kompanije su odlučile da učestvuju u tome, jer je način bio vrlo površan. Njujork Tajm je to opisao kao način da kompanije "mogu da razgovaraju o sigurnosti novih genetski modifikovanih proizvoda najmanje 120 dana pre puštanja u prodaju".

Kao odgovor na javnu kritiku, kojoj je bila izložena politika donošenja propisa vezanih za GM hranu i zahteva potrošača i ekoliških grupa za obaveznimoznačavanjem GM hrane, u junu 1999. godine, administracija Bila Klintona je najavila niz promena kojima je trebalo osnažiti poverenje potrošača. Najvažnija promena je bila ta što su takva savetovanja postala obavezna.

Kongresmen iz Ohaja, Denis Kukinić, opisao je besmislene promene kao način ublažavanja zakonske brige zbog GMO tehnologije.

"Ovaj predlog je pun genetski modifikovanih gluposti", rekao je Kukinić, opisavši predlog o obaveznom savetovanju "manje vrednim od papira na kome je napisan".

Rojters je objavio da su "čak i službenici FDA priznali kako novo pravilo neće nametnuti potrebne promene proizvođačima modifikovane hrane. Kompanije imaju veliku slobodu u odlučivanju koje informacije i rezultate istraživanja žele da podele s Upravom. Obavezno savetovanje s FDA neće uticati na to.

Godinu i po dana nakon što je Klinton zatražio od Uprave obavezno savetovanje, Uprava je odgovorila svojim predlogom u kome je zahtevala obavezno "obaveštavanje", a ne savetovanje. Drugim rečima, kompanije uopšte nisu morale da razgovaraju sa FDA. Mogle su samo da pošalju pismo, poznato pod nazivom "obaveštenje o novom biotehnološkom proizvodu pre izlaska na tržište", koje opisuje namirnicu, metod njenog razvoja, zatim navodi da li je upotrebljen marker-gen za otpornost na antibiotike, da li sadrži informacije o materijama umetnutim u namirnicu (uključujući pitanja alergenosti) i neke informacije koje je porede sa konvencionalnim namirnicama.

Posle još dve i po godine, tokom kojih se čak ni ovaj razvodnjeni predlog nije primenjiva, sredinom 2003. godine zamenik načelnika FDA Lester Kraford, rekao je pododboru za istraživanja Odbora za poljoprivredu u Kongresu da je Uprava odlučila da potpuno odbaci taj kriterijum. Greg Džefi, biotehnološki direktor Centra za nauku u interesu javnosti, navodi: "U postojećem sistemu, biotehnološke kompanije mogu da plasiraju nešto na tržište, a da mi ne znamo za to. To baš i nije najbolja garancija sigurnosti ili vraćanja poverenja potrošača u takvu hranu."

Dovodeći kompanije u položaj da odlučuju da li su njihovi proizvodi bezopasni, država je očito izrazila veru da će privatni sektor sprovesti odgovarajuća ispitivanja i otvoreno i precizno obavestiti o problemima koji bi mogli da se pojave. Međutim, dosadašnji učinak daje obilje dokaza koji govore suprotno.

Mnogo je optužbi na račun FDA zbog oslanjanja na filtrirane ili pogrešne izveštaje biotehnološke industrije. Ralf Mos je još 1975. godine izvestio da su tri farmaceutske kompanije "zadržale važne informacije ili su, jednostavno, Upravi poslale lažne podatke. To je moglo da izazove oštre administrativne sankcije ili krivični progon da je tako želela FDA, ali načelnik FDA, Aleksander Šmit, rekao je istražiteljima Senata da su ti slučajevi "nekako pali u jamu bez dna, koju nismo uspeli da identifikujemo".

U to vreme, nakon istraživanja koja su otkrila da su lekovi Aldactone i Flagvil "povezani s rakom kod životinja na kojima su ispitani", Ralf Mos je izjavio: "Istraživanje je otkrilo da su u toj kompaniji znali za moguće podsticanje razvoja tumora, koji su ti lekovi imali, ali su jednostavno dali FDA lažne podatke". Ta kompanija, Searle, u to vreme je bila deseta najveća farmaceutska kompanija u SAD. Kasnije ju je kupio Monsanto.

Izveštaj Vašington Posta otkrio je da je 1975. godine, istražujući bezbednost PCB, Monsantovo "kompanijsko istraživanje otkrilo da PCB izaziva tumor kod pacova. Zahtevali su da se zaključaj izmeni od 'blago tumorozan'u 'čini se da nije kancerogen'. Kejt Dženkins, naučnica iz EPA, otkrila je nekoliko slučajeva očigledne Monsantove prevare i tražila je od Uprave da sprovede kriminalističku istragu.

Napisala je: "Monsanto je zapravo poslao lažne informacije EPA, koje su direktno rezultovale slabljenjem propisa". Dženkins je citirala interne Monsantove dokumente koji, između ostalog, otkrivaju da su menjali uzorke herbicida koje su poslali u Ministarstvo poljoprivrede, skrivali dokaze, podmetali lažne informacije i "isključili nekoliko stotina najbolesnijih bivših zaposlenika iz komparativnih istraživanja zdravlja". Dženkins je dodala da "nije objavljeno da je Monsantovo istraživanje lažno".

(U sledećem broju: Politička zaštita trovača)