Pogled iz Moskve

Rusija ubrzano smanjuje spoljni dug

Živećemo održivo

Prema godišnjem izveštaju Centralne banke objavljenom u aprilu, spoljni dug Rusije na kraju 2023. godine smanjio se za 17,7%, na 316,8 milijardi dolara. I sada, kako primećuju bankarski analitičari, imamo minimalni pokazatelj od 2007. godine (u to vreme dug je iznosio 313,2 milijarde dolara).

Piše: Ivan Poletajev

U inat neprijateljima koji su pooštrili sankcije, uspeli smo gotovo u potpunosti da otplatimo spoljni dug 2022. godine (488 milijardi dolara). Ukupno smanjenje dužničkog opterećenja BDP-a ostvareno je smanjenjem duga javnog sektora i „ostalih" sektora privrede, budući da je dug bankarskog sektora (94,7 milijardi dolara) praktično ostao nepromenjen. Smanjenje spoljnog državnog duga analitičari povezuju i sa snižavanjem cena nafte, smanjenjem uvoza, povećanjem izvoza i rastom BDP-a.

Zemlja se, još od 2014. godine, brzo oslobađa zavisnosti od spoljnog duga, ne samo zato što je danas mnogo teže dobiti jeftine inostrane kredite, od kojih je privreda živela početkom ovog veka. Sa smanjenjem spoljnog duga povećava se stabilnost ruske privrede, jer ona prestaje da zavisi od spoljnih kreditora. Kada rublja slabi u odnosu na dolar, najbolje je da brzo isplatimo poverioce, jer oni u svakom trenutku mogu da nam ispostave dodatni račun. Tu situaciju smo već imali krajem prošlog veka, kada je nagli pad rublje, pri visokom nivou spoljnog duga 1998. godine, uz nepopustljivost poverilaca, doveo zemlju do nemogućnosti izvršavanja obaveza.

Danas je finansijski okvir ruske ekonomije održiviji nego ikada. Praktično ne postoji rizik za bankrot. Savesno ispunjavanje obaveza prema poveriocima privlači investitore iz inostranstva i oni nastavljaju da rade sa ruskim kompanijama, uprkos ozbiljnim ograničenjima i zabranama politike sankcija

Raste vrednost akcija naših kompanija. Svi pokušaji da se zemlja proglasi nesolventnom za spoljne dugove, čime su nedavno pretili iz inostranstva, propali su.

Iako su i danas neki međunaordni finansijski resursi, kao i ranije, dostupni učesnicima na tržištu uz državnu podršku (ako nisu ni na koji način povezani sa preduzećima iz odbrambeno-industrijskog kompleksa i sa drugim strateškim kompanijama), država i biznis ne žele da rizikuju. A mi danas nemamo ni neku posebnu potrebu da se zadužujemo u inostranstvu. Za finansiranje privrede imamo dovoljno svojih prihoda, uz to u rezervi su uvek sredstva Fonda nacionalnog blagostanja (FNB) i brojnih fondova za podršku industriji i preduzetništvu koji postoje u regionima. Makroekonomska politika posle difolta iz 1998. godine formirana je tako da zavisnost od spoljnih kredita i ključne kamatne stope Centralne banke za ispunjavanje zadataka od državne važnosti u okruženju neprijateljskih država bude minimalna. To nam i omogućava da vodimo samostalnu finansijsku politiku.

Ukupan državni dug Rusije se 2023, prema podacima Ministarstva finansija, povećao, ali njegov ukupan iznos se uklapa u skromnih 15% BDP-a. Istovremeno, Odnos duga zemalja OECD-a prema svetskom BDP-u 2023. godine je, u celini, iznosio približno 83%.

Istovremeno, ekonomisti su zabrinuti što dug vodećih svetskih sila raste u globalnim razmerama. U izveštaju Instituta za međunarodne finansije (IIF) piše da je udeo duga u svetskom BDP-u porastao na 336% (!). Više od 80% otpada na razvijene zemlje, najveći rast zabeležen je u SAD, Japanu, Velikoj Britaniji i Francuskoj. Samo državni dug SAD iznosi više od 34 triliona dolara.

Prošle godine je nezavisna organizacija za primenjena istraživanja Penn Wharton Budget Model utvrdila da SAD ima 20 godina da reši svoj problem sa dugom. Posle toga, nikakve mere neće pomoći. Ali danas je američka štampa preplavljena još sumornijim prognozama. Prema martovskim procenama ekonomista iz Bank of America, SAD svakih 100 dana uvećava svoj dug za trilion (!) dolara.

Dok dolar čini više od polovine rezervi centralnih banaka u svetu, vlada SAD može bez problema da se zadužuje. Ipak, pre ili kasnije, plaćanje kamata će povećati deficit američkog budžeta, a to znači da će morati još više da se zadužuje. Predsednik američkih Federalnih rezervi Džerom Pauel priznaje da državni dug SAD raste brže nego američka privreda, i da to neće dovesti ni do čega dobrog. Žoao Gomeš, profesor Vorton ekonomskog fakulteta Univerziteta Pensilvanija smatra da finansijska kriza u Americi može da počne već 2025. godine. Direktor nezavisne kancelarije za budžet Kongresa SAD Filip Svadžel u intervjuu za Fajnenšel tajms tvrdi da će se SAD neizbežno suočiti sa tržišnim šokom, koji će izazvati krah berze i stvoriti realne pretnje poziciji dolara kao svetske rezervne valute. Pritom, „stopa rasta obaveza, koja se samo ubrzava, već je otprilike pet puta veća od stope rasta američke ekonomije, koja se samo usporava".

Pretnja dužničke krize SAD plaše ceo svet. Rast američkog državnog duga neće biti šok samo za SAD, već i za sve ekonomije „najdolarizovanijih" zemalja.

Udeo američke valute u ukupnim svetskim rezervama iznosi oko 60%. Rusiju, kako tvrdi akademik RAEN-a (Ruska akademija prirodnih nauka) Konstantin Andrijanov, posledice svetskog difolta gotovo neće ni dotaći, jer se naša zavisnost od zapadnih zemalja u poslednje vreme radikalno smanjila.

Prema podacima Banke Rusije, rublja je prvi put postala glavna valuta u spoljnotrgovinskim plaćanjima zemlje. U rubljama se odvija više od 40% plaćanja za izvoz i nešto manje za uvoz. A udeo dolara u našim spoljotrgovinskim transakcijama pao je na oko 10%. Još pre 10 godina, trgovinski promet SAD sa Rusijom iznosio je oko 40 milijardi dolara godišnje, a sada je, zbog sankcija, pao na nekoliko milijardi. Potpuno smo se oslobodili američkih državnih obveznica i diverzifikovali svoje devizne rezerve u korist kineskog juana i valuta drugih zemalja, pre svega članica BRIKS-a. I većina naših trgovinskih partnera, zemalja BRIKS-a, zagovara odvajanje od dolara i prelazak na nacionalne valute u trgovini.

Tako da sada naša zemlja u potpunosti može sebi da dozvoli da povećava zaduživanje kod prijateljskih zemalja. Prema planovima Ministarstva finansija, državni dug Rusije postepeno će rasti u naredne tri godine i do 2026. dostići će gotovo 30 triliona rubalja. Glavni akcenat će i dalje biti na prikupljanju sredstava iz domaćih kredita (81,6% ukupnog iznosa procenjenog duga).

Čak i uz strogu monetarnu politiku Centralne banke, od difolta smo daleko kao od Meseca. U martu je savezni budžet Rusije smanjen rekordnim mesečnim prihodima (3,7 triliona rubalja) i mesečnim profitom od 867 milijradi rubalja. Povećani su ne samo rashodi (akontacije za državne ugovore), već i prihodi - nafta i gas, kao i ono što se ne odnosi na ove dve sirovine, porezi i naknade.

Dodatne poreske procene za prethodne godine samo na osnovu rezultata revizija iznosile su stotine milijardi rubalja. Tako da federalni budžet ima dovoljno novca za realizaciju svih programa koje je najavio predsednik u polsanici Saveznoj skupštini početkom 2024. godine.

Ministarstvo finansija nedavno je izdalo još dve emisija obveznica saveznog zajma koje dospevaju 2027. i 2034. godine. Prosečni ponderisani prinos na njih iznosi oko 13%. Novac za realizaciju projekata je stigao. Ali ne treba zaboraviti da svaka nova aukcija povećava opterećenje budžeta. Već sada za servisiranje državnog duga budžet mora da troši oko dva triliona rubalja, a za tri godine ovaj broj može da poraste 1,5 put. Tada će za otplatu dugova morati da se potroši deseti deo budžetskih prihoda.

Ali čak i pod takvim, reklo bi se, prilično otežanim uslovima, ne bi trebalo da bude nikakvih problema sa ispunjavanjem obećanja zajmoprimcima. Država ispunjava svoje obaveze prema međunarodnim kreditorima. Preduzeća sa državnim učešćem takođe su redovno plaćala svoje dugove (tokom nekoliko godina uspela su da smanje dug za 25,6 milijardi dolara, nakon što su izdržali iskušenja sankcija i ograničenja povezana sa pandemijom), kao i privatna preduzeća.

Ministarstvo finansija često kritikuju zbog toga što se prinos na desetogodišnje obveznice saveznog zajma skoro udvostručio od 2021. godine, što znači da će država morati da plaća prilično velike kamate za svoje obaveze. Ako je 2019. odnos troškova servisiranja duga prema prihodima bio prilično umeren - manji od 4%, onda će 2026. godine, prema podacima Ministarstva finansija, ako se nastavi sa planiranim zaduživanjem, biti 2,7 puta veći.

Živeti u dugovima je skupo zadovoljstvo. Povećanje kamate za samo 1% povećava troškove za njegovo servisiranje za oko 150 milijardi rubalja godišnje, opterećenje budžeta raste.

Međutim, naše Ministarstvo finansija je u stanju da smanji troškove servisiranja državnog duga bez traženja saveta od međunarodnih finansijskih organizacija. Banke, koje kupuju obveznice saveznog zajma koje je emitovalo Ministarstvo finansija, pretežno su državne, što znači da se sa njima može dogovoriti, navesti uslove i količinu obveznica koje će kupiti, s ciljem finansiranja ovog ili onog za zemlju strateški važnog projekta. Može se krenuti i drugim putem i emitovati hartije od vrednosti sa nultim prinosom ili ih pretvoriti u trajne obveznice uz pristojne kamate. Država može kupovati obveznice saveznog zajma i o trošku Fonda nacionalnog blagostanja, zadržavajući njihov sadašnji prinos. Isplate kupona mogu se ili vratiti u budžet, stvarajući neku vrstu povrata novca, ili ostaviti u Fondu nacionalnog blagostanja za finansiranje projekata ekonomskog razvoja.

Kina, Indija i neke države Bliskog istoka spremne su da pomognu u finansiranju naše ekonomije, da predlože alternativne izvore kapitala za naše projekte. Takođe, ne treba odbijati ni pomoć prijateljskih zemalja.

Glavno je da nivo spoljne zaduženosti odgovara mogućnostima ekonomije.

U svakom slučaju, prilikom izračunavanja perspektiva portfelja zaduživanja moraćemo maksimalno da iskoristimo raspoložive rezerve i prednosti ovog trenutka, kako ne bismo ponovili greške država prema kojima smo se decenijama orijentisali.

2.

Američke podmornice u Australiji mogu biti iskorišćene za provokacije

AUKUS: vojna pretnja za Rusiju i Kinu

Ministarstva odbrane SAD, Velike Britanije i Australije, nedavno su predložila Japanu saradnju u okviru Druge komponente bezbednosnog partnerstva AUKUS, uspostavljenog 2021. godine, koja se odnosi na obezbeđivanje razvoja naprednih vojnih tehnologija - hipersoničnog oružja, sistema veštačke inteligencije i kvantnih kompjutera, savremene opreme za elektronsku špijunažu itd.

Piše: Dmitrij Nefjodov

Ovo se čulo za vreme posete japanskog premijera Fumio Kišide Vašingtonu, tokom trilateralnog sastanka s predsednikom Bajdenom i predsednikom Filipina Ferdinandom Markosom Mlađim. Filipini su se našli u centru napetosti s Pekingom oko teritorijalnih sporova u Južnokineskom moru.

Tokom Kišidinih razgovora u Vašingtonu, izražena je sve veća zabrinutost „u vezi sa vojnim ambicijama Kine u azijsko-pacifičkom regionu i vojnom saradnjom Kine s nizom država u regionu", podrazumeva se da se tu pre svega misli na saradnju sa Rusijom.

I iako za sada nema formalnog razgovora o direktnom učešću Tokija u Prvoj komponenti sporazuma AUKUS, u okviru koje se realizuju programi vojne saradnje, uključujući i zajedničke vojne vežbe (o čemu je govorio australijski premijier Entoni Albaneze), čini mi se da ovo nije ništa drugo do uslovljavanje, čemu doprinosi nekoliko faktora.

Prvo, tzv. Snage samoodbrane Japana su od proleća ove godine uključene u vojne vežbe SAD i Filipina, kao i bloka AUKUS u basenu Južnokineskog mora, gde se zaoštravaju protivrečnosti između zemalja tog regiona zbog statusa mnogih njegovih okeanskih moreuza i ostrva sa obližnjim izvorima nafte i gasa. Poptuno u skladu sa starom logikom japanskog militarizma, Kašidin kabinet aktivno nastoji da poveća izvoz oružja, stimulišući vojnu industriju i kujući planove za regionalnu ekspanziju.

Drugo, Vašington, London i Kanbera, kao i potencijalne članice ovog bloka Kanada i Novi Zeland, zvanično podržavaju japanske pretenzije na ruske Južne Kurile i na kineska ostrva Djaoju (u Japanu poznata kao Senkaku). Prema rečima zamenika državnog sekretara SAD Kurta Kembela, američke podmornice raspoređene u Australiji mogu biti iskorišćene protiv Kine u slučaju potencijalnog konflikta oko Tajvana (na šta je Kina oštro reagovala). Govoreći u Centru za novu američku bezbednost, američki „diplomata br. 2" je istakao ozbiljnu podršku trilateralnom partnerstvu u okviru AUKUS-a u Vašingtonu, bez obzira na partijsku pripadnost budućeg domaćina Bele kuće.

Samo ovo pokazuje na koje zemlje u azijsko-pacifičkom regionu je usmereno stvaranje bloka i njegovo dalje širenje. Zato ne iznenađuje da je japanski premijer Kišida na pregovorima u Pentagonu, a prema zvaničnom saopštenju, „pozdravio mogućnost učestvovanja (Japana) u AUKUS-u, primetivši važnost ovog saveza i njegovog razvoja za jačanje bezbednosti u regionu".

U vezi s pregovorima japanskog premijera u Americi, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da širenje saradnje u okviru vojnog bloka AUKUS nosi u sebi pretnje regionalnom miru i stabilnosti, kao i da povećava rizik od širenja nuklearnog oružja. „Intenziviranje vojne konfrontacije širenjem vojne saradnje predstavlja klasičan primer mentaliteta hladnog rata.

Ove aktivnosti povećavaju rizik od širenja nuklearnog oružja, podstiču trku za naoružanjem u azijsko-pacifičkom regionu i podrivaju regionalni mir i stabilnost", i s tim zaključkom se u potpunosti možemo složiti. Kako smatra Džao Min, naučni saradnik Instituta za finansijska istraživanja „Čunjan" pri Kineskom naordnog univerzitetu, „Australija, uz podsticaj i podršku Vašingtona, aktivno pokušava da igra važniju ulogu u azijsko-pacifičkom regionu i da iskoristi mogućnosti sistema AUKUS-a za postepenu izgradnju azijskog modela mini-NATO-a u kojem bi Kanbera imala glavnu ulogu". Na to posebno ukazuju planovi Amerike da preda Australiji tehnologiju proizvodnje električnih centrala za atomske podmornice, kao i da rotiraju podmorničke snage kod zapadne obale ove zemlje, dok Kanbera ne dobije remontovane korišćene američke podmornice klase Virgina (mada bi to najranije trebalo da se desi sredinom 2030-ih godina). Sa svoje strane, Velika Britanija planira da razmesti pored obale svog bivšeg dominiona dva patrolna broda Kraljevske mornarice čija slava bledi.

AUKUS se sprema da već ove godine počne konsultacije sa potencijalnim partnerima, uključujući i Japan, navodi se u posebnom saopštenju ministarstva odbrane Velike Britanije, nakon konsultacija u Vašingtonu.

Zaista, program širenja anglosaksonskog tihookeanskog partnerstva nije ograničen samo na Zemlju izlazećeg sunca. Tačnije, krajem marta ove godine, američki izvori su, pozivajući se na Pentagon i Stejt department, preneli da se zajedno sa Japanom, članica NATO-a Kanada „takođe nalazi u redu za priključivanje, u prvoj etapi Drugoj komponenti pakta AUKUS. Pregovori napreduju; strane će potpisati odgovarajuće sporazume krajem 2024, a najkasnije početkom 2025. godine". Isti izvori govore i o predstojećem uključivanju u pakt i Novog Zelanda (kao i u slučaju Japana, takođe će to prvo biti učestvovanje u okviru druge komponente).

„SAD i Novi Zeland smatraju da je opravdana saradnja N. Zelanda sa organizacijom QUAD (kvadrilateralni dijalog o bezbednosti koji okuplja Australiju, Indiju, SAD i Japan) i AUKUS-om", navodi se u zajedničkom saopštenju (od 12. aprila), državnog sekretara SAD Entonija Blinkena i novozelandskog ministra spoljnih poslova Vinstona Pitersa. Prema ovom dokumentu, SAD i Novi Zeland su spremni da povećaju ne samo bilateralnu saradnju, „već i rad sa istomišljenicima u regionu. Vidimo veliki potencijal za saradnju u okviru projekata koji odražavaju našu zajedničku viziju".

Novozelandski premijer Kristofer Lukson je krajem decembra prošle godine u Kanberi izjavio da će „projekat izrade i nabavke oružja AUKUS-a između SAD, Velike Britanije i Australije, pomoći da se obezbede mir i stabilnost u Tihom okeanu. Zainteresovani smo za međusobnu saradnju sa saveznicima u AUKUS-a, kao i za pristup novim tehnologijama." Po mišljenju ovog političara, to je potrebno zbog „sve složenijeg svetskog poretka. Novi Zeland i Australija, kao i do sada će nastaviti da zajedno rade i u odbrambenoj sferi". U Stejt departmentu smatraju da su otvorena vrata za za ulazak Velingtona u AUKUS.

Prema dostupnim informacijama, do uključivanja Novog Zelanda u savez doći će krajem ove godine. Još dva potencijalna „regruta" mogu da budu Južna Koreja i Singapur, koji raspolažu nekim borbeno spremnim oružanim formacijama.

U kontekstu vojno-političke geografije, vredi podsetiti da su sa AUKUS-om povezani Bruneji i Malezija, u okviru njihovih ugovora (na neodređeno vreme) o vojnoj saradnji sa Velikom Britanijom i Australijom. Osim toga, u Brunejima, poslednjoj kopnenoj koloniji Londona, koja je dobila nezavisnost tek 1984. godine, postoje britanske trupe. Sa svoje strane, SAD i njeni sporazumi (potpisani na neodređeno vreme) o zajedničkoj odbrani sa njihovim, faktičkim, pacifičkim protektoratima - Republikom Palau, Mikronezijom (Savezne Države Mikronezije) i Maršalskim ostrvima (od 1946-47. do početka 1990-ih - bivše japanske kolonije SAD). Podsećamo takođe na vojne baze SAD na američkom Guamu, Istočnoj Samoi, Havajima, Aleutskim ostrvima.

Na ovaj način, faktički, sfera delovanja nastajućeg pacifičkog „dodtaka" NATO-a obuhvata praktično ceo pacifički basen i deo Jugoistočne Azije.

Podsećamo, takođe, da se stara imperijalistička taktika, razrađena pre nekoliko decenija, svodi na stvaranje nekoliko regionalnih blokova osmišljenih za promociju zapadne ekspanzije u Aziji, Latinskoj Americi i Africi.

Tako su u period od 1950-ih do 1970-ih godina formirani i funkcionisali vojno-politički blokovi ANZUS (Australija, Novi Zeland i SAD), ANZUK (Australija, Novi Zeland i Velika Britanija), SEATO (Australija, Novi Zeland, Velika Britanija, SAD, Pakistan, Tajland, Filipini, Francuska), CENTO (Velika Britanija, Iran, Irak, Pakistan, Turska). Sadašnji AUKUS izgleda da je sličan sa prve dve od navedenih organizacija.

3.

Za Rusiju je pripremljen američko-evropski scenario razvoja migracionih procesa

Da li su nam potrebna nova ''braća''

Krim se nalazi u „žutom" nivou terorističke opasnosti, što podrazumeva jačanje mera predostrožnosti, prevencije i ograničenja. „Zato procesi migracije radne snage u sadašnjoj situaciji zahtevaju strogu kontrolu", rekao je predsednik krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov. Prema njegovim rečima, „zajedno sa ljudima često migriraju i politička nestabilnost, ekstremizam i terorizam".

Piše: Valerij Macevič

On je, takođe, istakao da je „naš prioritet bezbednost naših ljudi, a tek potom humanost prema onima koji traže bolji život u našoj zemlji". Ranije je prvi čovek Krima Sergej Aksenov rekao da je svojim ukazom na šest meseci zabranio davanje strancima poslova na osnovu licenci za 35 vidova privredne delatnosti. Prema njegovim podacima, identifikovano je više od 500 ljudi koji su prekršili migracione zakone na Krimu, a oko 100 njih radili je na crno.

Takve su danas krimske tendencije, izazvane realnostima migracione politike u zemlji. Ove tendencije nisu od juče, i nisu se pojavile samo na Krimu. One su karakteristične za većinu regiona. Uporedo sa njima, pojavili su se i drugi trendovi vezani za inostrane migracije u Rusiju, generalno - nimalo pozitivne. Merodavno mišljenje ovim pvodom izrekao je u intervjuu za Izvestija direktor Sveruskog centra za proučavanje javnog mnjenja (VCIOM) Valerij Fjodorov.

„U poslednjih 13-15 godina odnos prema migrantima u RF suštinski se poboljšao", kaže on. Ipak, posle nedavnog terorističkog akta u „Krokus sitiju" „mi zaista vidimo talas antimigrantskog raspoloženja. Ali to je talas koji je u suprotnosti sa dugoročnim trendom." Kako kažu, „ranije su se regioni borili za investicije, a danas se bore za ljude".

Fjodorov je dalje istakao da su „migranti kao radni resurs spas za našu privredu".

Direktor VCIOM-a je zaključio: „Naravno, antimigrantsko raspoloženje postoji. Ono će, verovatno, uvek postojati. Ali privreda i demografija danas govore da su nam migracija preko potrebne." Ova tvrdnja je nedvosmislena, ali i ima svoje mesto u našem društvu, posebno u ruskoj biznis sredini.

To je potkrepljeno i odgovarajućom teorijskom osnovom. Tako je Institut za razvoj preduzetništva i privrede nedavno objavio, a Izvestija prenele, da je u Rusiji porasla tražnja za niskokvalifikovanim stručnjacima, čiji deficit iznosi 42,5%. Kako je rekao Artur Gafarov, rukovodilac Instituta, posebno će ubrzanim tempom rasti potražnja za nisko i srednje kvalifikovanim tehničkim stručnjacima, sa „oko milion zaposlenih potrebnih u ključnim oblastima našeg proizvodnog sektora u narednih pet godina". Privrednici retko govore o povećanju produktivnosti rada, zašto je to tako?

Istovremeno, direktor hh.ru za rad sa strateškim klijentima Nikita Bugrov je rekao za Izvestija da potreba za kadrovima za tržište rada u Rusiji iznosi 1,9 miliona ljudi. On je takođe primetio da je u februaru 2024. nezaposlenost u zemlji dostigla istorijski minimum sa 2,8%. Pritom, u Rusiji ima 75 miliona radno sposobnih ljudi.

Ima i drugih, ne manje interesantnih, brojki. Na primer, prema podacima sjata MigrantVisa od 7. 1. ove godine broj registrovanih migranata u Rusiji za 2024. bio je 16,5 miliona ljudi (u periodu pre kovida, 2019. bilo ih je 14,5 miliona). Prema informaciji Instituta za demografska istraživanja Ruske akademije nauka, zaključno sa februarom ove godine, u Rusiji je bilo do 4 miliona ilegalnih migranata. Ipak, stručnjaci priznaju da je nemoguće reći tačan broj.

Može biti i do šest miliona ilegalnih migranata. Na taj način, elementarni proračuni pokazuju da je odnos radnog stanovništva naše zemlje, odnosno njene realne socioekonomske podrške i posetilaca, dostigao neke alarmantne granice koje mogu da ugroze bezbednost Rusije. Recimo, kada su u jednom od preduzeća u južnom delu zemlje migranti počeli da štrajkuju, proizvodnja strateških proizvoda, od kritičnog značaja za specijalnu vojnu operaciju, bila je obustavljena. Postoje li garancije da do ovoga neće doći u drugim preduzećima? Naravno da nema.

Očigledno je da većina nas nema ništa protiv migranata iz Srednje Azije. U Rusiji su još očuvane sovjetske tradicije međunacionalne harmonije, koje su prenete u SSSR iz Ruskog carstva, zajedno sa pravom na državnost.

Ipak, za savremenu Rusiju je problem etničkog kriminala postao izuzetno značajan. U poslednje tri godine, kriminal migranata je u zemlji porastao za 25%, objavilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. A po podacima Istražnog komiteta, prošle godine su stranci izvršili oko 25.000 krivičnih dela.

Broj teških i posebno teških krivičnih dela povećao se za trećinu, silovanja za 11%. Broj krivičnih dela koje su migranti učinili 2023. godine povećan je za 75%.

Pritom su u zemlju nastavili masovno da dolaze, pa i ilegalno, migranti iz Srednje Azije i Zakavkazja. Koristeći činjenicu da ih u Rusiji već ima na milione, oni su stvorili kod nas svoju paralelnu realnost, etničke enklave, i predstavljaju „noćnu moru" za starosedeoce. Faktički, Rusija svakog dana zbog migranata trpi „borbene gubitke" u pozadini. Ministar unutrašnjih poslova Rusije Vladimir Kolokoljcev rekao je da je situacija sa migrantima kontrolisana, ali da zahteva ozbiljnu pažnju. Takođe je potpuno očigledno da su protiv takve horde stranaca nedovoljni samo napori ministarstva unutrašnjih poslova. Štaviše, dešava se da su i sami službenici za sprovođenje zakona uključeni u ilegalnu migraciju. Podsećamo da je u Sankt Peterburgu bio pritvoren bivši načelnik regionalne uprave za pitanja migracije. Policija sumnjiči za nezakonitu legalizaciju više od 100.000 stranaca. I to samo u Sankt Peterburgu! A koliko se ilegalnih imigranata proširilo širom zemlje zahvaljujući takvim „dobronamercima"?

U Moskvi, na primer, službenici za sprovođenje zakona su presekli aktivnost bande koja je organizovala kanal ilegalne migracije putem sklapanja fiktivnih brakova. O tome je 17. aprila izvestila glavna istražna uprava Istražnog komiteta Rusije za Moskvu. Prestupnici su tražili žene koje su bile spremne da za novac zaključe fiktivni brak sa strancima, kako bi mogli da dobiju dozvolu za privremeni boravak u Rusiji.

Ranije, 10. aprila, policija i tužilaštvo u Brjanskoj i Smolenskoj oblasti pritvorili su osam pripadnika kriminalne grupe koji su bili uključeni u ilegalnu migraciju. Članovi ove grupe su 2022. godine za desetine hiljada rubalja sprovodili postupke za fiktivno priznanje očinstva građanima Tadžikistana i Uzbekistana u kojima je učestvovalo sedam maloletnica iz Brjanske oblasti, a sve kako bi po pojednostavljenoj proceduti mogli da dobiju rusko državljanstvo.

Rusija je uvek bila gostoljubiva, ali oni koji dolaze iz drugih zemalja čini se da bi trebalo da poštuju prevlast naših zakona nad njihovim običajima. Ipak, prema poslednjim istraživanjima, oko 43% gastarbajtera želi da živi kod nas po šerijatskim principima.

Kiril Kabanov, šef Nacionalnog komiteta za borbu protiv korupcije i član Saveta za ljudska prava pri predsedniku Rusije, konstatovao je da vlasti nisu primetile ovu bitku i da počinju da gube mentalni rat protiv migranata.

Početkom aprila na zasedanju kolegijuma Ministarstva unutrašnjih poslova Putin je izjavio da je glavni cilj organizatora terorističkog akta u „Krokus sitiju" da iznutra naprave raskol u Rusiji, poseju razdor, paniku, svađe i mržnje u zemlji. Predsednik je upozorio da, u tom kontekstu, ne može da se dozvoli da ovi tragični događaji izazovu rast ksenofobije i islamofobije. Međutim, plodno tlo za takvu ekstremističku delatnost, u mnogim slučajevima je ilegalna migracija, istakao je Putin. Za migrante bi glavni principi trebalo da postanu uvažavanje ruske tradicije, poznavanje ruske istorije i ruskog jezika, rekao je on.

Treba priznati da kod nas, poslednjih nekoliko decenija, zaista nije bilo kreativne politike integracije kada je reč o našim susedima na južnim granicama. Pošli smo od postulata koje smo nasledili od SSSR-a, kada smo živeli u jednoj „porodici bratskih naroda": oni su naši prijatelji, nemamo prava da se mešamo u njihov unutrašnji život, ali ako im bude potrebna pomoć, pružićemo im je, kako je i bilo u prošlosti.

Nikada se nismo zapitali: a da li će oni, „naša braća", da nam pomognu danas, u teškim vremenima, kao u vreme Velikog otadžbinskog rata ili, recimo, posle zemljotresa u Taškentu i sličnih prirodnih katastrofa, kada su zajedno, rame uz rame, u istom stroju radili ljudi raznih nacionalnosti, ali jedne istorijske sudbine?

Ali, kod nas dolaze oni koji ne samo da se toga ne sećaju, već čak to i ne znaju, vaspitani u duhu neljubavi prema „kolonizatorskoj" Rusiji, koja je iz bogatih i velikih pretvorila njihove zemlje u siromašne, kako ih tamo uče u školama. Oni dolaze po „istorijske dugove". To je posledica toga što su, u suštini, postulati iz prošlosti doveli do izlaska Rusije iz aktivne spoljne politike u Srednjoj Aziji. A uzimajući u obzir blizinu tog regiona zonama svetskih sukoba, to može da stvori velike probleme. Ne treba isključiti ni tu varijantu razvoja događaja, upravo suprotno, u sadašnjim uslovima u kojima se brzo menja slika sveta, treba biti spreman i za takvu varijantu.

Radi se o tome da mnoge nove republike nisu uspele da izgrade svoje sopstvene, politički i ekonomski samodovoljne države. A uzimajući u obzir našu geografsku blizinu sa njima, to nije samo njihov problem, već i naš. Prigovori naših građana protiv dolaska migranata sasvim su razumljivi. Gosti (gastarbajteri) iz zemalja bivšeg SSSR-a često ne žele da se integrišu u rusko društvo, a nišu gastarbajtera u Rusiji čvrsto su zauzeli upravo migranti iz Srednje Azije. Pritom, u ovim zemljama nema prevelike ponude radnih resursa. Prema podacima sajta VisaVam.ru, u Kazahstanu ima 17 miliona stanovnika, u Kirgiziji 6 miliona, Uzbekistanu 30 miliona, Tadžikistanu 8,5 miliona, Turkmenistanu 5 miliona. Ali u Rusiju iz ovih zemalja masovno dolaze migranti, čak i cele porodice. Pre svega, zbog toga što za njih ne postoje vizne barijere i ograničenje zapošljavanja.

Kako prenosi portal „MigrantViza.ru", prema podacima za 2024, iz Uzbekistana se u Rusiju preselilo 3,5 miliona ljudi, od kojih gotovo 1,5 miliona sa ciljem da se zaposle. Prema podacima Instituta za demografska istraživanja Ruske akademije nauka, broj tadžičkih migranata u Rusiju premašio je 3 miliona u 2023. godini, što bi značilo da više od trećine stanovnika Tadžikistana već živi u Rusiji. Još malo o Tadžikistanu. Carigrad TV je saopštio da je na samitu Zajednice nezavisnih država u Astani, na zasedanju prvog foruma „Centralna Azija - Rusija", predsednik Rahmon rekao: „Tada (u SSSR-u), kao i sada, nije se obraćala pažnja na male republike, male narode. Nisu se uvažavale tradicije, običaji itd. Nije davana pomoć, podrška razvoju..." I još: Rahmon je pozvao Putina „da se ne odnosi prema zemljama Centralne Azije kao prema bivšem Sovjetskom Savezu".

Carigrad je napisao da treba da „prestanemo da se odnosmo prema nezahvalnoj i agresivnoj srednjeazijskoj „braći" kao prema „našim bivšima", jer oni odavno nisu „naši"!" Ko je protiv toga?

U priči koja se desila u Peterburgu, odražavaju su sve mentalne osobine onih koji su u velikom broju ovde došli. Migranti iz Tadžikistana su prebili blogera Kirila Šučera kojeg je pred kamerama poljubila Tadžikistanka. Za njih je ozbiljan prekršaj kada Rus samo priđe „Tadžikistanki i muslimanki" (a to pred kamerama bila je samo šala) - s druge strane, ruske žene smatraju se dostupnim... Eto, takvi ljudi danas žive pored nas.

Uzgred, „poljubljeni" bloger dobio je nekoliko hiljada pretnji smrću... A stanovnik Moskve odmah - nož u stomak. Nedavno je ilegalni migrant iz Azerbejdžana, kao odgovor na primdebu da se parkirao na trotoaru, napao Moskovljanina, istukao ga i izbo na smrt. Kriminalac je pobegao sa mesta zločina. U Istražnom komitetu brzo su ustanovili identitet osumnjičenog. Ali čak i ako ga pritvore, to neće vratiti u život građanina Rusije koji je imao samo 24 godine.

U udžbenicima po kojima su učili današnji migranti, pominju se „ruski kolonizatori", „ugnjetavanje nacionalne periferije od strane Rusa" itd., dok su basmači (pokret Basmačija bio je ustanak protiv ruske carske i sovjetske vladavine kojeg su pokrenuli muslimani iz Srednje Azije) i verski fanatici „heroji", isto kao banderovci u Ukrajini. A srednjovekovna zaostalost iz koje su ih Rusi izvukli, tumači se kao „nacionalni identitet". Na takvim narativima vaspitane su minimalno dve generacije! Oni ne žele da budu „braća". Nama takva braća odavno nisu potrebna. Čini se da su komentari ovde suvišni.

A i kakve su nam od njih koristi? Kako je prenela Ruska gazeta, procena doprinosa migranatske radne snage ruskoj privredi iznosi od 5 do 10% BDP-a. Ako u ovim podacima postoji toliko neslaganje, o kakvim onda tačno podacima o migrantima uopšte može da se govori?

Već je počelo da se govori o tome da bi bilo pravilnije da se migracioni procesi izgrade tako da se integracija građana srednjeazijskih država u ruski kulturno-istorijski kontekst dešava u njihovim domovinama. Tim pre što to nije tako složeno uraditi, kada se zna da i Rusija i zemlje Srednje Azije imaju slične tradicionalne duhovne i moralne vrednosti, pripadaju zajedničkoj evroazijskoj civilizaciji i potencijalno bi mogli imati jedinstvenu evroazijsku integracijsku ideologiju. Primetićemo i da se ne radi o Centralnoj Aziji (CA), kako su srednjeazijske zemlje počele sebe da zovu. CA je britanski termin iz perioda Velike igre u Aziji, koji je osim Srednje Azije uključivao i Avganistan, Pakistan, Mongoliju, čak i Sinkjang. Mi govorimo o bivšim teritorijama SSSR-a - srednjeazijskim republikama.

Ali danas želimo da se bar oslobodimo nasleđa devedesetih. Njegovi uzroci nisu samo u periodu SSSR-a. Mnogi koreni se protežu sa Zapada, od naših bivših „partnera". Kako se ispostavlja, u projektima masovnog naseljavanja naše zemlje migrantima iz „sunčanih republika" svoje ruke su umešali Stejt department SAD, vlasti Velike Britanije i drugih zapadnih zemalja.

Oni to namerno rade. Rešavanjem globalnih pitanja migracije bavi se struktura pod imenom „Međunarodna organizacija za migracije" (International Organization for Migration, IOM). I danas u Rusiji i zemljama Zajednice nezavisnih država postoje ogranci IOM-a, u kojima organizacija na svaki mogući način promoviše migraciju. Kuda? Naravno, u Rusiju, kojoj gravitiraju migranti iz bivših zemalja SSSR-a.

Upravo su međunarodne strukture odigrale vodeću ulogu u uspostavljanju priliva migranata u Rusiju, aktiviranju etničkog kriminala, štaviše u spajanju ekonomije zemlje sa migranatima.

Na sajtu IOM-a piše da je od 2007. godine organizacija u Rusiji završila četiri velika projekta: projekat koji se odnosi na migraciju radne snage u Cenralnoj Aziji, program u Centralnoj Aziji i Rusiji, regionalni program u oblasti migracija i program pomoći migracijama iz Centralne Azije u Rusiju. A zahvaljujući sporazumima potpisanim 1990-ih, pojedini narodi dobili su niz privilegija.

Na primer, pod posebnim uslovima u Rusiji žive građani Tadžikistana. Između naših zemalja deluje dogovor donet još 1995. godine o dvojnom državljanstvu. Tadžici (ili Tadžikistanci, kako oni sebe danas nazivaju), mogu da imaju dva pasoša, odnosno da dobiju od Rusije socijalna davanja, plate i penzije, a njihova deca automatski dobijaju rusko državljanstvo. Ali su pritom oslobođeni obaveze da služe u našoj vojsci. Nije ni čudo što takvi luksuzni uslovi masovno privlače u Rusiju migrante iz te zemlje. Dve trećine novih građana iz Srednje Azije i Zakavkazja, koji su dobili pasoš Rusije u prvom polugodištu su Tadžici. Neretko se kasnije oni pominju u kriminalnim izveštajima.

Takođe, jedan od međunarodnih programa bio je usmeren na „smanjenje siromaštva u Centralnoj Aziji", to jest Rusija je trebalo da obogati ekonomiju naših vrednih suseda, koji bi prvo radili u korist svojih zemalja. Rusi nisu masovno odlazili na rad kod njih čak ni u najgorim vremenima. Da li je slučajno što je sledeći program IOM-a trebalo da obezbedi zaštitu prava migranata u Rusiji i povećanje njihovih socijlanih mogućnosti?

Poslednji projekat IOM-a u tom nizu tvrdi: „Mobilnost između Centralne Azije i Ruske Federacije predstavlja jedan od najvećih i najvažnijih koridora migracije radne snage u svetu."

IOM je očigledno odlučio da pojednostavi migrantima put u našu zemlju, što se i vidi. Nije isključeno da se za Rusiju sprema američko-evropski scenario razvoja migracionih procesa.

Ovo je svakako nenormalna situacija koja zahteva odvojeno razmatranje. Velika reforma migracionog zakonodavstva u Rusiji dospela je u fazu teških odluka u vezi sa etničkim dijasporama i pravilima za ulazak/boravak migranata u našoj zemlji.

Glavne transformacije pretrpeo je zakon „O uslovima ulaska (izlaska) i boravka (prebivališta) u Ruskoj Federaciji stranih državljana i lica bez državljanstva". Nekoliko novih propisa je već stupilo na snagu. Kako se kaže, sačekajmo, pa ćemo videti. Ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokoljcev je rekao da je prošle godine iz Rusije izbačeno oko 110.000 ilegalnih migranata. To je za 65% više nego 2022. godine. U poređenju sa brojem ilegalnih migranata - to je kap u moru.