Dežurna

Lupiti Vučiću politički šamar!

Postoji jedna misao koja kaže da tamo gde prestaje da važi zdrava logika po pravilu počinje nečiji lični interes. Mislim da bi se kroz ovu prizmu trebalo posmatrati sve što se dešava u srpskoj opoziciji jer bi se u suprotnom izgubili u moru nebuloznih priča i nelogičnih objašnjenja kojima oni koji sebe zovu liderima opozicije zasipaju javnost evo već mesecima unazad. Tužno je gledati da iz izbore u izbore kao jedinu temu koja se nudi građanima imamo priču o odnosima između opozicionih grupa i grupica, a još tužnije je kada se gleda kako nas sve ubeđuju da će eto baš sada provereno gubitnička strategija da dovede do pobede, zaključuje kolumnista dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

No, krenimo redom. Pre izbora 17. decembra prošle godine u dve kolumne koje pišem za Magazin Tabloid, kao i u brojnim nastupima na alternativnim medijima, ukazao sam na svoja saznanja dobijena iz diplomatskih krugova. Potsetiću da sam javno govorio i pisao (kako bi svako ko proverava mogao lakše da nađe) da će Vučić namerno ponoviti izbore u Beogradu i da će ih ponovo održati istovremeno sa svim drugim lokalnim izboirima. Takođe, ukazivao sam i na činjenicu da režim pod svojom kontrolom ima dvoterićinsku većinu koja će po potrebi da se sakuplja kako bi dala puni legitimitet za one odluke koje su od interesa za vlast i njihove pokrovitelje iz inostranstva.

Važno je reći i da se ta dvoterćinska većina sastoji od poslanika vladajuće koalicije i dela sada već bivše grupe Srbija protiv nasilja, jer zapadnjacima treba ta vrsta legitimiteta za političke odluke koje slede, a koje će biti izglasavane u Narodnoj skupštini.

Otuda je pravljena farsa oko pregovora o poboljšanju izbornih uslova i zatezanje oko datuma održavanja istih, te konačno pravljenje navodnog kompromisnog dogovora koji su svojim potpisom podržala 184 poslanika što je i više od 168 koliko čini dvoterćinsku većinu koja je dovoljna da se izmeni Ustav ili da se ratifikuje neki međunarodni dokument.

Da su pregovori oko poboljšanja izbornih uslova bili farsa govore i sami učesnici, ali još mnogo više govori to što se još u oktobru prošle godine znalo (tako sam i ja saznao) da će se beogradski izbori ponavljati i da će biti održani kada i svi drugi lokalni izbori. Tako da tu nije bilo nikakvog iznenađenja, a rekao bih ni prostora za bilo kakvu priču imajući u vidu i to da su lično ambasadori SAD i EU došli u Narodnu skupštinu da na delu pokažu koliko im je značajno da Vučić ninakoji način sada ne bude oštećen, već da naprotiv, unapred dobije puni legitimitet za sve odluke koje će doneti u korist političkog zapada.

Ono što je još važno istaći je to da su izbori od samog početka planirani za drugi jun i to iz nekoliko razloga. Prvo, Vučić je mnogo ranije znao da će se u maju mesecu 2024. godine odigravati proces prijema tzv Republike Kosovo u Savet Evrope. Ova procedura je dogovorena još u Ohridu prošle godine u martu mesecu, a kako se cela stvar odvijala na bazi usmenih dogovora o kojima su bili upoznati samo učesnici dijaloga to je onda logično da je u Srbiji jedino Vučić zna na šta je sve i u kom vremenskom roku pristao.

Takođe, on je znao i da će pre izbora za Evropski parlament biti usvojen program „Plan rasta za Zapadni Balkan" kao i da će otvaranje Poglavlja 35 u pregovorima sa EU biti uslovljeno primenom dogovora iz Brisela i aneksima dogovorenim u Ohridu.

I konačno, znalo se i to da će se ići na usvajanje rezolicije o Srebrenici pred Generalnom skupštinom UN imajući u vidu da je naredne godine tridesetogodišnjica, a da rezolucija planirana na dvedesetogodišnjicu nije prošla jer je Rusija uložila veto imajući u vidu da je tada procedura bila pokrenuta preko Saveta bezbednosti.

Pored ovoga dogovori koji već nekoliko godina traju sa predstavnicima nuklearnog lobija (a o čemu sam takođe u Tablidu pisao još pre skoro tri godine) nedavno su privedeni kraju, tako da je sada vlast u Srbiji na potezu, a to znači da su u obavezi da što hitnije ukinu postojeći moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana i postrojenja za preradu i skladištenje nuklearnog otpada.

Konačno, svi radovi na izgradnji neophodne infrastrukture za vađenje litijuma u dolini Jadra su pri kraju tako da je po planu da se za nekoliko meseci ponovo pokrene projekat otvaranja samog rudnika. Sve ove stvari dakle vlast mora radi paralelno i u vrlo kratkom periodu i zato je Vučić pokrenuo svojevrsni „blickrig" kojim teži da sve završi tako da bude što bezbolnije po njegov lični rejting.

Otuda mu lokalni izbori kao i opoziciona šizofrenija u potpunosti idu na ruku jer u jednom delu sklanjaju pomenute teme sa radara javnosti. Uz sve ovo, početkom juna se održavaju i izbori za Evropski parlament pa je čitava EU u izbornim radnjama iz kojih neće izaći pre jeseni, a onda nastupaju američki izbori koji se u potpunosti završavaju inaguaracijom novog predsednika SAD u januarau mesecu naredne godine. Tako da je Vučićeva računica vrlo jednostavna, pre leta izvršava „blickrig" u kojem mu šizofrena opozicija služi kao dimna zaveza, a lokalni izbori na kojima je nametnuo nacionalne teme mu dođu kao poligon na kojem će izmanipulisani građani (uz krađu i nameštanje) da mu daju legitimitet i opravdanje za sve što je loše uradio.

Uz to, kao što sam već napomenuo, evidentno je da u Narodnoj skupštini postoji dvotrećinska većina koja će na namig vlasti i stranaca da verifikuje i da da legitimitet bilo kojoj štetnoj odluci.

Može li se učiniti bilo šta pa da se ovaj po narod i državu dosta negativan scenario na neki način izbegne?! Odgovor je da može, ali za tako nešto ima malo vremena i potrebno je da se apeluje na zdrav razum ljudi koji sami sebe nazivaju liderima opozicije. Naime, čitava ova situacija se ne može rešiti bez političke krize koja bi u ovom slučaju delovala kao politički šamar za Vučića.

U čitavom planu koji je očigledno dugo i pažljivo pripreman postiji samo jedna stvar koja bi donela tu preko potrebnu i lekovitu političku krizu. Naime, sada su izborne radnje počele da teku iRečju, ne postoji način da se one zaustave. Vlast računa da je već sada dobila puni legitimitet izbora imajući u vidu da je dobar deo opozicije praktično bezuslovno pristao da na njima učestvuje.

Preko tog i takvog izbornog legitimiteta Vučić planira da legalizuje i sve ono loše što sada radi i što će tek da uradi u toku maja meseca. E sada, imajući u vidu da po Zakonu o lokalnim izborima svi učesnici mogu da povuku izborne liste najkasnije dve nedelje pre održavanja izbora (što je za ovaj ciklus 18. maj), to znači da kada bi se to sinhronizovano uradilo i to pre svega u Beogradu i drugim velikim gradovima, to bi neminovno dovelo do kraha ovog izbornog procesa.

Vlast ne bi imala manevar da umesto onih koji su povukli liste ubaci neke nove igrače i dobili bi zaista veliki udarac. Ujedno, njihovi strani patroni oličeni u ambasadorima nekolicine država ne bi mogli svojoj javnosti da objasne kako se dogodilo da njihov štićenik izgubi i taj smokvin list kojim godinama vešto prikriva diktatorsku golotinju.

Dakle, ukoliko se ovo uradi već 18. maja ove godine kreće talas političke krize koji bi paralisao sve negativne procese u državi, a što bi onda dalje po domino efektu dovelo do toga da pre kraja godine imamo nove izbore na svim nivoima jer bi se spojili pritisci domaće opozicione javnosti i stranaca koji bi morali da prave nove planove i projekcije za ovaj region jer bi im bilo značajno teže da nastave da rade sa na taj način ogoljenim Vučićem.

E sada, ono što bi bilo najlogičnije da se desi i što bi sasvim sigurno vlasti napravilo najveću štetu, gotovo izvesno se neće dogoditi. Otuda se vraćam na misao sa početka teksta koja kaže da tamo gde ne važi zdrava logika funkcioniše nečiji lični interes.

Ukoliko dominatni igrači opozicije ne povuku svoje izborne liste i ako na izborima drugog juna izgube i time Vučiću obezbede produžetak vlasti uz puni legitimitet za donošenje nacionalno štetnih odluka, onda ih treba javno žigosati i hirurški odstraniti.

Na taj način bi se napravila nova opoziciona realnost iz koje bi se u narednom periodu generisala neophodna energija za promene ove štetočinske vlasti. Istini za volju narod i država bi pretrpeli dodatne štete, ali bi se makar sklonio kordon lažnih i nesposbnih opozicionara koji je do sada uspešnije od bilo kog kordona policije štitio vlast od nezadovoljnog naroda. Treba se podsetiti da je Vučić najbliži padu sa vlasti bio na Ivanjdan 2020. godine kada se narod samoorganizovao na pobunu. Tada je stvar bila na ivici i bukvalno je nekoliko ubačenih provokatora dalo prostora da se vlast povrati od početnog šoka i da potom brutalnom policijskom represijom odgovori.

Već u maju prošle godine iako je na ulicama u pojedinim danima bilo i nekoliko puta više građana nego tog jula 2020. rezultati su bili skormniji. Razlog je bio taj što se na čelo pobunjenog naroda stavila grupa samozvanih lidera opozicije koji su uz pomoć sada već legendarnog kamioneta sa ozvučenjem i natpisom „Filmska ekipa" uspeli da ljude odvedu u bespuća autoputa umesto da se sva energija usmerila na Dedinje u pravcu Pinka ili neke od rezidencijalnih vila koje koristi Vučić. Da zaključim, čak i iz ovako loše situacije moguće je napraviti manevar koji vlast potencijalno uvodi u fatalan problem. Potrebno je samo razuma i istinske želje da se pobedi.