Uvodnik
(Pr)osudite sami
Gospodari svih istina
Milovan
Brkić
Koliko godina treba čisto,
da bismo svi mislili isto?
Zbog ovog aforizma književnik
Rastko Zakić je početkom sedamdesetih godina prošlog veka smatran lošim piscem,
ali je makar mogao da piše i
da misli. Štampani su njegovi
tekstovi, knjige, poneke su i
zabranjivane, ali su i Zakić,
i svi ondašnji protivnici jednopartijske vlasti, mogli da se oglašavaju u medijima i na književnim
tribinama.
Srbija je danas, nažalost, sve bliže tome da politička oligarhija,
bolje reći jedan čovek, Boris Tadić, i njegova
kamarila, ostvari svoj ideal da svi
građani misle njegovom glavom!
Televizijske i radio-stanice, novinske agencije, dnevne i nedeljne
novine, bez obzira na to u čijem su vlasništvu, imaju svoje
crne spiskove, koji zabranjuju da se oglase građani,
naučnici, ekonomisti, lekari, profesori ili crkveni velikodostojnici,
ako to nije negde odobreno!
Televizije, poput B52 ili Studija
B, Pinka, RTS-a... imaju spiskove onih koji
se mogu pozivati u njihove emisije, koji mogu iznositi
zvaničnu istinu ili zastupati stavove
Borisa Tadića! U kultnim emisijama Studija B pojavljuje se u godini dana uglavnom
oko 25 ljudi - političara, režimskih novinara, poslanika, naučnika, umetnika. Na televiziji B52 najviše sto imena je na spisku
onih koji mogu biti pozvani
kao sagovornici novinara ove televizijsko-radijske
kuće!
"Javni medijski servis" RTS-a je još više cenzurisan. Spisak podobnih telala na ovoj televiziji,
koju građani plaćaju, nije
duži od 70! Uglavnom su to provereni stranački lideri, obožavaoci Borisa Tadića ili
Srđana Šapera, nekolicina ministara. I tačka.
Hiljade naučnika, profesora svetskog glasa, akademika, istraživača, hirurga, sudija, tužilaca, političara, novinara, ne mogu ni da prismrde
na ovim televizijama
i radio-stanicama.
Gospodar svih istina preneo je ovlašćenja na malu
grupu ljudi, u koje je siguran da se neće izlajati, da ga neće izdati,
da neće pomenuti katastrofu s kojom se suočavamo, koji život u Srbiji neće videti kao perspektivu,
ili diktatorovu tvrdnju da Evropska
unija nema alternativu dovesti u pitanje.
Često se događa da isti ljudi,
u isto vreme, gostuju u dve emisije
na dve televizije,
u snimljenim emisijama koje se predstavljaju kao da su
emisije ''uživo''.
Ni novine nisu u boljem
položaju. Postoji hiljade ljudi u Srbiji, čija ni
nasilna smrt ne bi bila zabeležena u novinama, u agencijskim vestima, u televizijskim i radio-emisijama!
Za vreme vladavine Slobodana Miloševića izlazilo je desetak potpuno nezavisnih novina - Vreme, Danas, Blic, Naša Borba, Srpska reč, postojale su slobodne radio-stanice Index, B92, NTV Studio B. Protivnici
Miloševićevog režima mogli su
da ga kritikuju
na sva usta.
Nakon dolaska DOS-a na vlast, sve te
novine postale su obično smeće,
glasnogovornici novih gospodara, koji, ovog puta, nisu
bili spremni da tolerišu drugačija
mišljenja.
Današnji Zakon o javnom
informisanju toliko je surov da je javni
tužilac Srbije doneo obavezujuće uputstvo zabranivši tužilaštvima
da primenjuju njegove kaznene odredbe. Iako je ovaj zakon neustavan,
Ustavnom sudu Srbije se ne žuri da ga stavi
van snage. Jer ni ustavne sudije
ne žele da se zamere gospodaru svih istina, nesrećnom Borisu Tadiću, koji tumara
Evropom kao luda Mara promovišući svoje ''evropske
manire i politiku''.
Proleće je, a Srbija još nije
izašla iz mraka.