Tabloid
istražuje
Teror u ime
navodnog naroda
Sve za
me, otvori se
Kako je Branko
Jovanović izvršio oružani napad na
fabriku, radnike držao kao taoce,
obio pogone i ukrao državne
mašine, a onda sve redom tužio
Nada
Vidović
Agonija
radnika nekada velike fabrike "HINS",
hemijska industrija Novi
Sad, počela je privatizacijom,
kada je fabriku kupio konzorcijum Jovanović-Prodanov.
Po već isprobanom receptu, vlasnici su imovinu fabrike
stavili pod hipoteku, a mašine prodali u staro
gvožđe. Pod izgovorom modernizacije, radnici su radili u hladnim
halama očekujući obećane
mašine. Sve je bilo "sjajno", ali plata nije
stizala.
Usledile
su prijave Agenciji za privatizaciju,
koja je na kraju raskinula kupoprodajni ugovor, uz konstataciju da vlasnici nisu
ispoštovali nijedan segment kupoprodajnog ugovora.
Fabriku
je preuzela država i imenovan je zastupnik
državnog kapitala, koji podnosi niz
krivičnih prijava protiv bivših
vlasnika. Taman kad se mislilo da je spas na vidiku, jer
je proizvodnja pokrenuta (sklopljen povoljan ugovor sa nemačkom
firmom) a zaposleni su počeli da
dobijaju platu, došla je nedelja - 11. marta 2007.
Bivši vlasnik Branko
Jovanović je organizovao
i sproveo oružani napad na
fabriku, radnike držao kao taoce,
obio pogone i na šlepere
utovario mašine u državnom vlasništvu, vredne milion
i po evra,
u nameri da ih iznese iz
fabrike.
Brzom intervencijom MUP-a sprečen je u ovoj nameri. Sve
se ovo dešava samo devet dana
po presudi Višeg trgovinskog suda od 2.3.2007, kojom se izričito zabranjuje Branku Jovanoviću da iznosi
mašine iz kruga fabrike.
Zastupnik
državnog kapitala i sindikat podnose
krivičnu prijavu protiv Branka Jovanovića. Opštinski sud u Novom Sadu
donosi privremenu meru kojom se nalaže
Jovanoviću "da bez odlaganja prestane
sa bilo kakvim
pokušajem samovlasnog ulaska u prostor fabrike kao i demontažom
ili prevozom mašina i alata
iz fabrike pod pretnjom izvršenja".
Međutim, ni ova privremena mera ne sprečava Branka Jovanovića da putem
sredstava informisanja preti ponovnim upadom u fabriku. Radnici su iz
tog razloga organizovali 24-časovno dežurstvo u fabrici kako bi sačuvali mašine i nastavili
proizvodnju.
Pošto je izostala intervencija
nadležnih, Branko
Jovanović nakon toga nekoliko puta pokušava sa ulaskom
u fabriku. Pred fabriku dolaze batinaši naoružani
palicama da se obračunaju sa radnicima.
I dalje niko ne interveniše.
Tada se dešava neverovatna
stvar. Iz Opštinskog javnog tužilaštva 6. juna
2008. stiže rešenje u kome piše da je Tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu protiv Jovanovića, "jer se u radnjama prijavljenog ne stiču elementi krivičnog dela, niti nekog drugog
dela za koje
se krivični progon preduzima po službenoj
dužnosti". Rešenje
stiže u fabriku u momentu kada fabrika
odlazi u stečaj.
Dakle, oružani napad na
državnu imovinu, držanje i pretnja
taocima, pokušaj krađe državne
imovine u vrednosti od milion i
po evra, obijanje pogona - nisu krivično delo?
Ali, sada Jovanović podnosi krivičnu prijavu protiv Nade Vidović, predsednika Granskog sindikata energetike,
petrohemije, hemije i nemetala, protiv
Zorice Asurdžić,
predsednika sindikalne organizacije "HINS-a", protiv
Sime Čabarkape,
zastupnika državnog kapitala, protiv TV Apolo, koja je bila na mestu
dešavanja i snimila oružani napad na fabriku,
protiv Građanskog
lista, koji je objavio izjavu Zorice Asurdžić.
Krivična
prijava protiv Nade Vidović je procesuirana u najkraćem mogućem
roku i proglašena je krivom za
- krivično delo klevete. Žrtva postaje krivac, jer je ukazala na postojanje krivičnih
dela.
Teror se nastavlja. Jovanović otvoreno preti Nadi Vidović. Ona
o tome obaveštava nadležnog sudiju u krivičnom postupku, ali reakcija izostaje.
Jovanović, po dobijanju presude u kojoj se Nada Vidović proglašava krivom,
pokreće građansku parnicu protiv nje i ponovo
nastavlja sa otvorenim pretnjama. Ponovo izostaje bilo kakva reakcija
nadležnih.
Osam krivičnih prijava koje je podneo zastupnik državnog kapitala Sima Čabarkapa protiv bivših vlasnika
fabrike i generalnog direktora nije procesuirano. Zapisnik MUP-a, u kome se detaljno opisuje oružani napad, sa priznanjem Branka
Jovanovića i konstatacijom da je javni tužilac utvrdio
elemente krivičnog dela, nikome nisu
bitni.
Epilog je da je fabrika otišla
u stečaj, radnici su ostali bez
posla i nikada
neće naplatiti svojih 36 plata za koje
imaju - izvršne sudske presude.
U presudi kojom me proglašavaju krivom
stoji - U IME NARODA. Pitam
se u ime kog naroda se ovakva presuda donosi.
Kriva sam jer sam
prenela stav zaposlenih, jer sam dežurala u fabrici i čuvala
državnu imovinu, jer sam ukazala
na elemente teškog krivičnog
dela, jer sam tražila zaštitu vlasti od
naoružanih pendrekaša svaki put kada su dolazili pred
fabriku u nameri da u nju uđu
i obračunaju se sa radnicima, jer
stvari nazivam pravim imenom, jer sam sindikalac...
Svi zaposleni kojima Branko Jovanović preti i pokreće
prijave putem suda spremaju se da organizuju protest ispred Opštinskog suda u Novom Sadu
i tamo će ostati dok im
se ne objasni dokle će teror Jovanovića biti tolerisan.
(autor je predsednik SSSS energetike, petrohemije, hemije i nemetala Novog
Sada)