Urgent: Zašto je Srbiji neophodna nuklearna elektrana?
Uskoro neæemo imati ni za
za elektriène stolice
I iz lokalnih i iz
globalnih razloga Srbija mora da poène da razmišlja o gradnji nuklearki. Kako o ovakvim i sliènim pitanjima odluèuju laici (uglavnom politièari), vredi ih podsetiti na neke prednosti ovog vida energije. Barem zbog
toga što æe uskoro moæi da se
konvertuje u politièke poene.
Miloš Zdravkoviæ
Izgradnja jednog nuklearnog kompleksa, velièine koja bi zadovoljila potrebe zemlje kakva je naša, koštala bi oko pet milijardi evra. To bi, naravno,
predstavljalo grinfild investiciju, èiste novce iz fondova koje obezbeðuju proizvoðaèi opreme. Napominjem da izbor proizvoðaèa, isporuèioca opreme i kreditora ne utièe na cenu (SAD, Rusija,
Francuska, Nemaèka, Velika Britanija, Kanada i Kina).
Ako se uzme u obzir cena, trajanje, kao i asanacija
terena po prestanku rada nuklearke, dolazi se do podataka da je to ekonomski
najisplativiji naèin proizvodnje struje. To se vidi iz
cene proizvodnje elektriène energije: 1,8 centi za
kwh nuklearne energije, 2,2 centa za kwh dobijen sagorevanjem uglja i èetiri
centa za kwh dobijen u gasnim elektranama.
I ne pominje se cena proizvodnje struje u
hidroelektranama, jer u zavisnosti od cene izgradnje elektrane (primera radi,
nije isto da li se pravi centrala na Dunavu ili Drini) varira od dva do 2,8
centa za kwh! Takoðe, sa strateškog aspekta, cena elektriène energije proizvedene u
hidroelektranama nije od presudnog uticaja, jer je tehnološki nemoguæe obezbediti više od 25 posto
proizvodnje ovim putem. Primera radi, sve hidroelektrane u Srbiji, ukljuèujuæi i one najveæe, "Ðerdap" i "Bajinu Baštu", zajedno obezbeðuju manje od 20 posto ukupne
proizvodnje struje.
Pošto
se, posle zatvaranja dva bloka bugarske nuklearke "Kozloduj", u
regionu oseæa veliki nedostatak struje, dok se na èetiri
nova, èija je izgradnja u toku, mora saèekati
minimum pet godina, Srbija se ukljuèuje u izgradnju znaèajnih kapaciteta. Procena EPS-a je da zemlji nedostaju
dve elektrane ukupnog kapaciteta 700 megavata. Pored pregovora sa strancima,
vode se pregovori i sa Elektroprivredom Republike Srpske o zajednièkom ulaganju u hidroelektranu "Buk Bjela" i o kupovini hidroelektrane "Višegrad".
Uz sve to, potrebno je reæi i
da se, u sluèaju da se zemlja vrati na industrijski nivo iz 1989. godine i u svako domaæinstvo unese raèunar i klima-ureðaj (što se danas smatra civilizacijskom
potrebom), procenjuje da bi se potrošnja
elektriène energije poveæala najmanje - dva puta!
Sledi racionalno objašnjenje da bi bilo ekonomski najisplativije i najlakše (jer bi najlakše bilo obezbediti
kredite) uæi u projekat izgradnje nuklearne elektrane!
Kako zbog poveæane potrošnje potrebe za proizvodnjom rastu, poveæana proizvodnja obezbedila bi zemlji sigurne prihode na duže vreme.
Atomi stabilizovali Bugarsku
Ako se zna da se stanovništvo Zemlje udostruèava svakih 30 godina, a danas ima približno sedam milijardi ljudi, normalno je da se razmišlja kako obezbediti uslove za život buduæih stanovnika. Pored hrane i vode, tu je i energija. Svet se nalazi u fazi
razmišljanja kako bez fatalnih posledica
dalje trošiti resurse naše planete. Znaèi, iz potrošaèke doktrine, gde je bio važan samo profit i gde su se
resursi Zemlje trošili bez ostatka sa
velikim odbicima i otpadom, prelazi se na eru sofisticirane industrije, kada æe se težiti maksimalnom korišæenju
resursa.
Nuklearna energija u buduænosti
ima primat iz više razloga. Struktura ukupne proizvodnje
elektriène energije u svetu izgleda ovako: 40 posto ugalj (rezerve ovog fosilnog
goriva trajaæe još nekoliko stotina godina, a dalja
upotreba je ogranièena sporazumom iz Kjota); 25 posto
nafta i gas (nafta za približno 30 godina odlazi u
istoriju kao energent i postaje dragocena hemijska sirovina); 20 posto
nuklearno gorivo (trenutno jedino moguæe rešenje koje nudi nauka. U perspektivi, kao atraktivno rešenje, postoji moguænost
fuzije, èiji su rezervoari u morskim vodama praktièno
neistrošivi. Prema prognozama struènjaka, nauka najranije za 50 godina može
da ponudi rešenje za primenu fuzije); 15 posto
hidroenergija (voda ima krajnje ogranièene kapacitete, pošto se ne koristi samo za proizvodnju energije).
U svetlu nedavnog potpisivanja naftnog i gasnog aranžmana
sa Ruskom Federacijom, svedoci smo da je Bugarska, recimo, dobila daleko bolje
uslove od nas upravo zbog toga što
je energetski stabilnija zemlja (upravo zbog postojanja nuklearke
"Kozloduj", iako raspolaže znatno slabijim prirodnim resursima). U sluèaju iskorišæenja svih prirodnih
kapaciteta, kao i izgradnje, za poèetak jedne (moguæe je izgraditi dve nuklearke, za rad je potrebno mnogo tekuæe vode) naša zemlja bila bi energetski lider
regiona, samim tim bi bila nezavisnija od ruskog gasa, uvoza struje... A kroz celu istoriju gospodari energije bili su i gospodari sveta.
Isto tako, kad se kaže
nauka, misli se da je to nauka u jednom momentu, a veæ u
narednom prelazi u sistem znanja iz koga proistièe
tehnologija. Jedan od vidova je svakako nuklearna industrija.
U EU je kao mera uzeto da bi bilo najbolje da se
energetske potrebe Unije podmiruju za poèetak sa 30 posto nuklearne proizvodnje. Za srednje razvijene
evropske zemlje postavljen je standard da treba da ima instalisanu snagu na
nivou od dva kilovata elektriène snage po stanovniku.
Neminovno se nameæe
pitanje: gde je tu Srbija, ako se zna da su napredak i emancipacija društva vezani upravo za energiju? Srbija je proteklih godina
dosta zaostala u tehnološkom
razvoju. Meðutim, kada bi treæina ili milion porodica u
našoj zemlji kupile po raèunar i klima-ureðaj, što je danas izdatak od 500 evra, naša zemlja bi se našla u problemu,
odnosno manjku za 1.000 megavata ili za jednu novu termoelektranu velièine
Obrenovca!
Zemlje koje imaju ili su zainteresovane da izgrade
nuklearne elektrane ubuduæe æe
gorivo koje su iskoristile, odnosno nuklearni otpad, vraæati proizvoðaèu.
Tako glasi ponuda koju je svetu nedavno uputio Klub 7, koji èine zemlje proizvoðaèi
nuklearnog goriva (SAD, Rusija, Francuska, Nemaèka,
Velika Britanija, Kanada i Kina). Ova ponuda rezultat je saradnje koja ima za
cilj da predupredi potencijalne krize energetskih resursa u svetu i borbu
protiv terorista koji mogu da zloupotrebe nuklearni otpad u vojne svrhe!
Najveæi otpor izgradnji nuklearki
bio je strah od otpada, što
je i razumljivo. Skladištenje otpada koji æe se razložiti za 100.000 godina zaista izaziva strah. Ali, najnovija ponuda Kluba 7 o
davanju goriva na lizing, odnosno vraæanju u zemlju
proizvodnje nakon korišæenja,
dovodi do preokreta. Nauka radi na projektu skraæenja
vremena razlaganja nuklearnog otpada i na novim sigurnim reaktorima. Nesporazum
sa javnošæu napravljen je zbog
nedovoljne informisanosti.
Dalje, u svetu postoji 440 reaktora, èiji je instalisani kapacitet 400.000 megavata. Morima kruži još 100-200 podmornica na nuklearni pogon.
Upravo su iskustva sa podmornicama doprinela velikom proboju u stvaranju novih
bezbednih reaktora tzv. 4. generacije. Ti reaktori ne
prelaze 300 megavata snage. Dizajnirani su na zahtevima da nema nikave
liferacije goriva, na principu održivosti (odnosno izbaèena su kritièna mesta sigurnosti) i na ekonomiènosti rada. Na tržištu æe se naæi izmeðu 2013. i 2015. godine, a njihova važnost
se ne ogleda samo u proizvodnji elektriène
energije nego i teènog vodonika, koji æe zameniti benzin kao pogonsko gorivo u saobraæaju.
Pa ti sad smesti tri
miliona tona
Slovenaèka nuklearka "Krško" godišnje
proizvede desetak tona nuklearnog otpada, koji zauzima prostor od jednog kubnog
metra. Nije greška, 10 tona stane u jedan kubni metar!
U isto vreme, TE "Obrenovac" za godinu dana sagori tri miliona tona uglja, gde je za
smeštanje sagorelog materijala
potrebno tri miliona kubnih metara
prostora. Proporcije narušavanja
životne sredine su oèigledne. Èinjenica da nema nikakvog
emitovanja sadržaja u vazduh još je jedan prilog za korišæenje nuklearne energije.
(Autor je diplomirani inženjer elektrotehnike)