(H)umorna priča

 

Pršti, pršti bela staza

 

Neko je smestio Deda-Mrazu

 

 

Kakvi su, ovi bi i Deda-Mrazu tražili da im nešto doturi u budžetski džak, sa rupama iz kojih curi na sve strane, kaznili ga što na sankama nema rotaciono svetlo i što nije dao žmigavac kada je sletao sa svojim sankama. Naravno da bi im Deda Mraz odmah bio sumnjiv - zamislite nosi crvenu, a ne žutu kapu

 

Piše Nebojša (čitaju oni koje još možeš zeznuti da Deda Mraz postoji)

 

Nešto mi se, posle ovog što smo pobeleli i što možemo u tu Evropsku uniju kad god hoćemo, baš nešto i ne ide tamo. Nije bilo davno kada smo čekali vize, skupljali razne papire i hteli da vidimo "svet". I danas treba preći granicu i sresti se sa carinicima, jednim ili drugim - svejedno. Videćete, ništa se nije promenilo - i dalje trkeljisanje po kolima, istresanje iz gaća, bez imalo poštovanja i uljudnosti, kulturnog obraćanja i osmeha na licu. Gužve, redovi, a vi baš uvek dođete u vreme kada je smena! Oduvek je bilo i ostaće: u pokvarenoj državi i službenici su takvi, ili obrnuto - pokvareni službenici su napravili pokvarenu državu.

Mislite i da će vas tamo dočekati sa osmehom?! Grešite - i tamo je osmeh odavno prestao da bude lajtmotiv.

Proputovao sam proletos nekoliko država. Išao sam kolima. Sva mesta na kojima su bili granični punktovi i dalje stoje. Nisu uklonjena, potreban je samo jedan zvižduk pištaljkom pa da svi zauzmu svoja stara mesta.

Posle desetak godina primanja raznoraznih sojti i svojti u tu tvorevinu EU, još niko nije uklonio bivše barikade, još uvek stoje čak i one između Austrije i Nemačke, samo su rampe podignute. Kao na autoputevima kada ne naplaćuju drumarinu. I uvek se trgnem kada prolazim pored bivših carinskih punktova. Jedan prolaz je važio za ostale, a mi sa belim tablicama BG, NS, NI... mi smo uvek imali svoj, poseban prolaz. No i sada su rampe spuštene i s vremena na vreme se podižu da uđete u neki bolji svet, naravno uz diskreciono pravo da vam izvrnu džepove i pitaju sa koliko para vi to ulazite u njihovu zemlju. Niko ne voli sirotinju. Džaba se hvalite, gospodo političari, nismo mi tamo baš tako dobrodošli kao što vi pričate. Ako imate para, viza vam ni do sada nije predstavljala problem da putujete.

Televizijski programi vrve od emisija o Evropskoj uniji. Teku med i mleko. Gledao sam neku emisiju o poljoprivredi. Ovnovi ko bikovi, a svinje sa šest šunki. Pa onda uvozimo ovčetinu sa Novog Zelanda, pa rasne ovce iz Francuske, pa svinje iz Nemačke, piletinu iz Makedonije, koja ima samo jednu farmu ali ne sa pilićima, jer nam uvaljuju piletinu iz Brazila. Dobro je da ne uvozimo piletinu iz Hongkonga, a svinje iz Meksika. Svuda u svetu ima ponešto da se kupi, jedino u divnoj i prebogatoj Srbiji torovi, svinjci i farme zvrje prazni. Kažu, ne isplati se. A isplati se držati nezaposlene i zaposlene koji ne primaju platu (koja je razlika)?!

U Lapovu zaposleni bez plate blokirali prugu. Pa šta? Kao železnica propada jer ne idu vozovi, kao da u vagonima ima nekoga ili nečega? Železnica nam je davno propala, još od onog uvođenja posebnog poreza za njen za razvoj.

Otvoriše nam dvadeset kilometara autoputa od Horgoša prema Subotici i od Novog Sada prema Subotici, i to baš za 29. novembar, kao što je ministar obećao. Oni otvoriše taj put, ali gle zajeba, pa deonica kod Novog Sad još nije gotova, i dalje se radi, nisu ni blizu postavljanja asfalta, a i sada je zima pa kako će? Imam osećaj da će taj put ponovo biti otvoren za 1. maj. To će biti svečano osmo ili deveto, više se i ne sećam, otvaranje ovog istog puta.

Hteo sam da vam u ovom poslednjem broju u ovoj godini napišem nešto lepo, nešto što odiše optimizmom, nešto u šta biste mogli da poverujete. Kao da vam je nešto doneo i poklonio Deda Mraz. Kao, na primer, kada dođete na granicu sa novim crvenim pasošem: rampa se otvara, ljubazni policajac vas pozdravi i kaže - dobrodošli, gospodo iz Srbije. Pa onda, vrednost evra je 70 dinara, banke su smanjile rate kredita jer su smanjene kamate sa 50 odsto na svega pet odsto, pa su penzije povećane (a ne ukinute) dvostruko, benzin pojeftinio na 60 dinara, plate se isplaćuju redovno, poreski inspektori i finansijski policajci dobili otkaze jer svi plaćaju poreze. Zamislite da posle primene novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju moraju da smanje broj saobraćajnih policajaca jer savesni vozači primenjuju sve odredbe novog zakona, pa se policajci hvataju za glavu jer nemaju šta da rade. Da vam završe autoput Beograd-Novi Sad (pa makar ga još deset puta otvarali - svakog meseca po deset kilometara). Naprave kineski most preko Dunava, završe Prokop. Ne povećaju PDV, pa zbog toga sve poskupi. Da vam Dinkić isplati hiljadu evra za akcije.

Pršti, pršti bela staza - neko je zajebao i Deda-Mraza.

Kakvi su, ovi bi i od Deda-Mraza tražili da im čak nešto doturi u budžetski džak, sa rupama iz kojih curi na sve strane.

Naravno da bi im Deda Mraz odmah bio sumnjiv - zamislite, nosi crvenu a ne žutu kapu. Naravno, odmah bi ga obavezno kaznili što na sankama nema rotaciono svetlo i što nije dao žmigavac kada je sletao sa svojim sankama.

Doduše, možda bi Ivica shvatio, jer kako nas slikaju u SUP-u za lične karte i pasoše, garant bi pomislio da je sedi bradonja Mirko Cvetković a ne Deda Mraz.

Čuo sam, doduše iz neproverenih izvora, da su čarape za poklone u naše ime okačili na prozore svi čalanovi Vlade zajedno sa premijerom i Dijanom Dragutinović. Nije provereno za predsednika. Jer misle da sedi deda stiže iz MMF-a. Jedino im on još može pomoći, ali kako su krenuli i ako tako nastave, ni to neće biti dovoljno. Jedino im posle ovoga ponovo ostaju šeširi i da krenu po belom svetu i skupljaju dobrovoljne priloge.

Avaj, ovo je SRBIJA.

Koliko god sam se trudio da smislim, osim onog uobičajenog puno sreće i čuvajte se tipova spremnih na sve gadosti - ne znam šta da vam u ovoj novogodišnjoj poslanici poručim.

Da pravimo analizu protekle godine sa lepim stvarima i lepim događajima, šta vam to znači - to je već prošlost. Da pišem o sledećoj godini - teško da mogu da prepišem onaj optimizam političara, prošla kriza, stižu bolji dani - za koga, kome, kada, kako? Ne vredi mnogo pitanja, a odgovora nema.

Nisam još dočekao da čujem šta će nam, osim boljeg sudstva i vakcina protiv gripa, obećati političari, ali što god rekli, razmislite u svakom slučaju za koga ćete glasati na sledećim izborima. Možda i ranije nego što očekujemo. A ako ih ne bude? Onda nam se sa ovom vladom, ovim budžetom i ovom vlašću ni naredne godine ne piše dobro. Tražiće ministarka Dragutinović i premijer joj Cvetković pomoć Deda-Mraza izgleda već u martu.

Evo, i na kraju, kandidovali smo se za članstvo u Evropskoj uniji. Što bi moji Sremci rekli, u svadbu se ne ide bez one stvari. (Ako ne možete da se setite koje, onda vam više ne treba ni ta stvar, a čini mi se ni Evropska unija.)

Bilo je vrlo komično kada predsednik Tadić i premijer Cvetković potpisuju "aplikaciju" za kandidaturu u Evropsku uniju i predaju jedan drugom potpisane papire. Sprdačine neviđene - došlo mi u zemlju da propadnem, a oni ništa - smešno im, i bilo bi da ovo nije tužna zemlja.

Na kraju 2009. batalite se vakcina i jedite što više kiselog kupusa i pijte vruće rakije. Želim vam puno zdravlja i sreće u 2010. A za ostalo ne brinite. Svega ostalog ima u Kini, na Novom Zelandu, u Japanu, Francuskoj i u Makedoniji... Ako mislite da će vam Deda Mraz nešto doneti, onda vas je neko grdno zeznuo, odrastite i shvatite već jednom da Deda Mraz postoji samo u bajkama - a ovo što nam se događa nije bajaka - probudite se!

Ipak, na kraju ove godine ne zaboravite: zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu.

 

 

 

Evo, i na kraju, kandidovali smo se za članstvo u Evropskoj uniji. Što bi moji Sremci rekli, u svadbu se ne ide bez one stvari.

 

 

 

Čuo sam iz neproverenih izvora da su u naše ime čarape za poklone okačili na prozore svi članovi Vlade, zajedno sa premijerom i Dijanom Dragutinović.