Tragom vesti
Vrnjaèka Banja: Ko štrajkuje, ko ne
štrajkuje, ko gladuje, ko radi i putuje?
Firma
na tenderu, radnici na banderu
Permanentno obrazovanje, otpuštanje, zapošljavanje. To je deviza, poslovni kredo koga se drži strašni Ostoja, Ostoja Tegelt, od
pre èetiri godine vlasnik Jugoprevoza iz Vrnjaèke banje. Otpusti trideset radnika,
zaposli trideset radnika, otvorio je trideset radnih mesta, Nacionalna služba zapošljavanja obilato nagraðuje uspešnog preduzetnika. Sve je
legalno, sve je po zakonu
Miodrag
Milojeviæ
Autobuska stanica u Vrnjaèkoj Banji u blokadi je peti
dan. Nova godina, Božiæ.
Jedno izubijano limeno bure napunjeno drvima koja dime. Dim se kovrdža, krivi i nestaje. Sunèan i topao dan za ovo doba
godine. Badnjak sa suvim lišèem naslonjen na autobus.
Panj, pored panja sekira na ravnoj pisti.
Na ulazu u stanicu parkirano policijsko vozilo. Trojica policajaca,
udaljeni, sa njima poneki radnik u živom razgovoru.
Sijaju autobusi pod senkom staniènog krova parkirani.
Njima ne prilazi niko. Drugi autobusi, slobodni kao u šetnji,
pale se i gase. Radnici izlaze i izlaze. Na sedištima
se može dremati, spavati noæu dok traju dežurstva. Jedan zid deli radnike štrajkaèe od vlasnika i radnika lojalnih vlasniku. Autobusi su i sa druge strane
zida. Posmatram debelog portira. Portir otvara i zatvara kapiju. Sa druge
strane zida su kancelarije, upravna zgrada. Tu je i vlasnik Ostoja Tegalt, ako
Ostoja, trenutno, nije napustio zaèarani betonski krug.
Autobusku stanicu radnici drže u blokadi, autobusi Morave putuju po
Srbiji. Ko štrajkuje, ko ne štrajkuje, ko gladuje, ko radi i putuje? Da se
betonski zid nije ispreèio, nakostrešio, da nije policije u svojstvu Umprofora, svašta
bi se desilo. Obraèun meðu
izmanipulisanim, podeljenim i zakrvljenim radnicima. Vlasniku, Ostoji iz Novog
Sada, to odgovara. Istina, ne vidi se sekira sa druge strane zida,
pretpostavlja se da je druga strana bolje naouružana. Debeli portir otkljuèava
gvozdenu kapiju, on šeta pištolj za pojasom. Sjajni crveni autobus, bure, drva,
sekira na betonu.
Od koga strahuju radnici - od kojih jedna grupa platu ne prima sedam
meseci, druga grupa tri meseca? Plaše se da se zamere
vlasniku koji ih ionako ne plaæa, plaše se jedni drugih, plaše se otkaza. Bolje je
ostati u firmi, raditi bez plate, nego dobiti otkaz.
Dve
stolice
U Vrnjaèku Banju stižem autobusom Morave, slova su
obièno zelena u raznim nijansama. Tema je štrajk
radnika Morave.
Nesporazum veæ na prvom koraku. Radnici u štrajku me ubediše da nisam stigao autobusom Morave, ta firma ne radi.
Onda kažu: nekoliko autobusa ostalo je napolju. Zatim kažu:
vlasnik je angažovao privatnike.
Stigli smo u Vrnjaèku Banju: - Slušajte, ako ima štrajka, polazak sa ovog mesta, sa
suprotne strane. Ako štrajka nema, polazak je,
normalno, sa stanice.
Vozaè koji vodi glavnu reè je kroz malu kapiju otišao vlasniku Ostoji. Drugi šofer, posle mene, dolazi meðu radnike, srdaèno se pozdravlja: - Hristos se rodi!
Vaistinu!
Neæu se mešati u interne stvari. Štrajkaèi ne znaju da njihov kolega sedi na dve stolice, malo radi, malo štrajkuje.
- Policija treba da bude ovde. Ovo je mirno. Ali da ne doðe do ekscesa, do sukoba. Ima provokacija. Sinoæ je
bilo. Ostoja dolazi, provocira. Šalje druge ljude.
- Kad je bila privatizacija?
- Bila je pre skoro èetiri godine. Bilo je uvek
problema sa vlasnikom. Samo smo trpeli.
- Žalost je što svoja prava ostvaruješ na
ovakav naèin. Žalost božja. Tu smo doèekali
Badnje veèe, Božiæ, žalosno... Da nas oplaèu ljudi. Vlasnik, on kaže da je samo direktor, je uglavnom tu. Mi smo tražili
da nas isplati. On kaže isplatiæe
nas, pa nas prebaci u drugu firmu...Iz Morave prebaci deo radnike u Morava
turs. Radnici Morave nisu primili sedam plata, radnici Morave
turs, tri plate.
- Sad vidi koja te muka naterala da štrajkuješ na Božiæ.
Koliko radnika štrajkuje, koliko je ostalo uz vlasnika? Nasluæujem i nagaðam da je uz vlasnika veæina radnika. Neki od štrajkaèa su na spavanju, odmor posle napornog noænog
dežurstva. Stanicu èuvaju i neki golobradi deèaci. To je domaæe vaspitanje, nezaposleni sinovi menjaju
oèeve, radnike Morave. Pojavio se višak
od 60 prekobrojnih. Vlasnik najavio otpuštanje.
Ako je to približan broj štrajkaèa - jasno je o èemu se radi. Vlasnik plaæa deo podobnih radnika, jedan deo radnika ne prima platu. Kondukteri, šoferi, automehanièari, ulovljeni u kraði, tu svako svakoga špijunira, stali su uz vlasnika da ne dobiju otkaz.
- Sa njim je ostalo desetak ljudi.
Lopovi su ostali uz njega. Oni što imaju neku korist da
kradu. Možda se plaše. Nisu ljudi koji mu žele dobro, sigurno. Mi svi
oæe da radimo al' za pare. Oni ga lažu.
Za
koga radi inspekcija
Stiže Inspekcija rada. To su dve gospoðe u godinama, jedna
ima crvenu kosu. Za divno èudo, Inspekcija rada radi
za Ostoju.
Radnik i èlan sindikata nastupa drsko: - Ko vas je zvao?! Poslodavac?
- Poslodavac.
- Onda idite kod njega. Vas nije država poslala.
- Država nas je poslala.
- Država? Daj, bre, nemo da zajebavate.
- Èoveèe, je l' vama bitno da se ovo reši?
- Uhapsite lopova pa æe da se reši. Kako da se reši kad smo bili onomad na sastanku, ne
da pare.
- Polako, polako, polako...
- Kako polako? Vi svi polako. On krade, vi polako.
- Šta da radimo? Da ga bijemo?
Ovo je veæ provokacija, policijska provokacija od strane Inspekcije rada.
- Imate dole njegove radne jedinice i proverite uslove rada. Mi smo sve
predali policiji, predali smo sve za štrajk. I šta?
Da je svaki uradio svo deo posla sad bi bio na robiju on. Drugi radnik pritrèava: - To nigde nema. Ja æu da mu kopam njivu pet
dana. Šesti dan moraš da mi daš nešto da odnesem detetu leba. Da se jede mora. Da odnesem detetu leba. Ne mogu
više gladan sam, ha-ha-ha.
- Vidiš kako se smeju ovi njegovi?
- Nek se smeju. Neæe dugo da se smeju. Njegovo
dete može kod lekara, moje dete ne može kod lekara.
Inspekcija hvata na brzaka, potura neki papir: - Izjavu da potpišem? Jeste. Oæe malo sutra, nisam ja malo dete, nisam
mutav.
Šta,
bre, da potpišem? Ja vas nisam zvao. Koje potpisivanje...
Trik
poslovanje
Parkirani autobusi nose natpis Morava, jedan crveni nema natpis.
- Nema veze što ne piše. Vodi se na Moravu. I na tarabi piše...
Radnici su preplašeni: kriminal, to je ovde
zabranjena reè.
Leka, on je u Štrajkaèkom
odboru: - Predali smo sve SUP-u Kraljevu. Ja sam obièan èovek koji nema veze šta se radi u kriminalu.
- Zašto ne primate platu? Gde su pare.
- Gde su pare? Pa kod gazde. Kod nas nisu sigurno.
- Tata nas sad moli: Vratite se deco u kuæu,
niki neæe da vas bije. A kad uðeš u kuæu, onda si ga najebao.
- Nikad nije bilo redovne isplate. Mafija uzela sve, pusti to... Celu
Srbiju uzela.
Mafija uzela firme. Sve firme u Srbiji. Nekom uplaæuje
staž, nekom ne uplaæuje, dva deteta...
- Ovo je katastrofa, gadi mi se na ovu državu. Koji sud, sud u Banji. Ja se
sudim šest godina. Dobiješ na sudu, opet ništa. Sve to šuruje. Da sam pobio
pola Banje ja bi sad bio na slobodi.
- Šta izgirava debeli portir?
- Izigrava da te izazove da napraviš sranje. Mora da budemo mirni.
- Ko su njegovi?
- Njegovi su što ih je doveo iz Novog Sada, iz
Hrvatske. Mi èistimo kod njega klozete, mi, stari vozaèi.
Nije nas ostalo više od èetrdeset
starih radnika, a bilo je 413. Daje ti da èistiš kolzete. Ti odbiješ, neæeš. Daje ti da ideš na tržište rada. Potpišeš, daje ti 30 do 50 iljada
otpremninu. On zapošljava drugog, dobija od tržišta rada 130.000 dinara.
Mog oca, poslovoðu mehanièara, poslao je da pere
autobuse. Kad otera šofera, uzme drugog, dolazi neki priuèen da nauèi ovde da vozi. Polomi dva-tri autobusa i ode.
- Privatnici koji su dali autobuse pod zakup, rade po kilometru. Privatnike
plaæa, jedan iz Paraæina, jedan iz Kruševca, jedan iz Gruže. A nas ne može da isplati.
O kriminalu ni reèi. To je zabranjena reè od koje se plaše svi radnici. Izdvojio sam se na
stranu. Stari šofer prilazi, šapuæe
da radnici ne èuju: - Od èetiri autobusa, najnoviji model, koji su vredeli 250.000 evra, prodao je
tri. Samo je ovaj jedan ostao. Ovaj KV 13 - 36. Autobus je autobus. Svaki mora
imati sedišta, toèkove, prtljag, upravljaè, koènice, brisaèe. Ostoja luksuzni autobus koji je plaæen 250.000 evra brzo preproda, zatim dovlaèi
krševe koje su druge firme bacile u
rashod, plaæa ih tri hiljade evra po komadu, tako vrši
dokapitalizaciju. I to je je sve po zakonu, zakon ne pravi razliku, svaki
autobus je autobus.
Onda vrši dokapitalizaciju. Kupuje od vojske autobuse koji su otišli u
rashod.
- Da ovaj nije došo iz Brusa? Znam da je Brusjanka imala ovakve sive
autobuse.
- Evo ovaj, ima još dva siva Neoplana. To su bile kante. Došli su iz
Novog Sada, registrovani su na Kraljevo. Jedan registrovan pod lažnim brojem šasije. Pod izgovorom da ulaže u te krševe meseèno je izvlaèio šesto
hiljada na jedan, milion i dvesta na drugi, milion osamsto na treæi.
Izvlaèio je pare iz Morave i slao na Travel travel, firmu u Novom
Sadu. Kupi autobus u Somboru za Travel travel, preregistruje ga na Moravu
da bi izvlaèio pare.
- Zbog vozaèa koje dovlaèio
koji su pravili udese, firma je izgubila rejting.
Predsednik
opštine
Bio je peti dan štrajka kada je meðu radnike, u sami mrak, u sedam uveèe
stigao Zoran Seizoviæ, predsednik opštine
Vrnjaèka Banja.
Šta se desilo u meðuvremenu? S kim se
konsultovao predsednik opštine Vrnjaèka Banja? Proæelavi Zoran Seizoviæ, meðu radnicima, preko noæi je promenio taktiku i
stao na stranu radnika: - Tajming vam je loš -
kaže predsednik opštine. - Štrajk
ste poèeli u nezgodno vreme, kad tri dana ne izlaze novine.
Radnica Morave koristi priliku: - Odlièan,
odlièan zajming, predsednièe. Javili su nam za
Ameriku, èuli smo za Francusku. Kuma jedva doèekala
da me vidi...
Milijana poruèila kumi: - Kupi ovo, da prodamo firmu
ljudski, da radimo ko ljudi, da nas mafija ne pljaèka,
da pare ne idu za Novi Sad.
- Potpredsednik opštine, on direktive dobija
odozdo. Gleda nas cinièki, on nas ne poznaje.
Predložio je da nam otvori narodnu kuhinju. Štajkujemo,
šta biste vi uradili na našem mestu?
- Ja imam drugi život.
- Znam ja da vi imate drugi život. Šta bi uradili na našem mestu?
- Godine osamdeset šeste, ja sam ostao bez posla. Sam sam otišao. Radio sam
u Petoletki. Onda vidim, ovde za mene nema posla ni leba.
- Je l' vam bilo lepo? Mi smo svi imamo oko pedesetak godina u proseku. Ko æe da nas primi? I gde da radimo? U Banji je sve pozatvarano.
- Mene otac hteo da istera iz kuæe. Zbog nekih para.
Imao on neke pare, ja sam hteo da otpoènem privatan biznis.
Blokada magistralnog puta zakazana je u dva sata: - Predsednièe, zovite policiju. Da ne ispadne gužva,
da ne izbije neka frka. Radnici kreæu na blokadu
magistrale. Mali broj æe da ostane. Mogu da
razvale ogradu, isteraju autobuse preko livade. Zovi pojaèanje, da se ljudi ne biju.
- Halo, Zoran Seizoviæ kraj telefona.
Predsednik opštine dugo objašnjava. Izgleda da u Vrnjaèkoj Banji vlada
kukavièluk.
Porodièni
štrajk
- Ljudi, sedajte u autobuse. Sirenama da pozdravimo Èaèane! Èaèani stižu, daju nam podršku. Biæe
bolje ako se malo hrabrosti uveze iz Èaèka, odmah biæe bolje. Raspoloženje se vidno popravlja, štrajkaèi se osmehuju. Iz Èaèka
stigla samo dva èoveka. Dugokosi momak èudnog ponašanja, on kaže da snima film o radnièkim štrajkovima u Srbiji.
Dugokosi preuzima inicijativu: - Malo je petnaest ljudi. Nek ostane dvajes
ljudi, neka èuva autobuse - zapoveda Èaèanin.
- Meni? Meni ništa ne fali, ja živim fenomenalno. Snimam film o gladnim
ljudima.
Radojica Tomiæ iz Èaèka,
radnik Autoprevoza, pravi predstavnik radnika, hrabar ali zbunjen: - Iskoristili
smo zakonsku moguænost, prvo smo prouèili pravilnik, za blokadu autobuske stanice u Èaèku 28. januara. Plate mi redovno primamo, ali je iznos umesto 27 hiljada,
20 hiljada. Bune se vozaèi na meðunarodnim linijama koji imaju visoke dnevnice.
Rumeni, zbunjeni i simpatièni Radojica je jutros, taèno u devet sati, imao informativni razgovor. Zvala ga je èaèanska policija.
- Vi idete u Banju? Kojim autobusom, sa kojim tablicama?
- Ne, idemo privatnim kolima.
- Koliko ljudi i koje su tablice automobila?
- To još ne znamo. Dogovoriæemo se.
- Znate li kakvi su njihovi planovi?
- Ništa ne znam o njihovim planovima.
Mobilni telefon putuje iz ruke u ruku. Policija, policija... Strah od
policije, strah od vlasnika, strah dolazi sa brda iz šume iznad Autobuske
stanice.
Ovo je prvi porodièni štrajk u Srbiji.
Potrebno je smisliti parole, to ide teško. Nismo robovi!
I mi imamo decu! Oæemo svoja prava.
Parolu pisanu na kartonu drži deèak. Kako se zoveš? - Stefan Srejiæ. - Stefan Srejiæ. Stefan stoji pored rumenog oca, Dušana.
Dugokosi mladi Èaèanin
preuzima kontrolu. Pada mi na pamet da je on èovek
iz policije: - Idemo mirno, polako prema Ibarskoj magistrali. U svoje redove
primajte samo poznate ljude. Gazda može da u vaše redove ubaci svoje ljude,
da nešto zapale, ispašæete gomila huligana
a ne gomila gladnih usta. Morate poznavati svakoga koga primate, morate znati
da saoseæa sa vama. Ovo je vaša ulica, vi ste za nju dali više nego gazda, idite mirno, jednom
trakom.
Bila je to èista pobeda. U daljini jedan autobus
okreæe i vraæa se natrag. Vozaè koji radi za Ostoju beži ispred radnièke kolone koju je ugledao iz daleka.
- Malo se raširite da izgleda da nas ima više. Napravite rastojanje od dva
metra.
Neko aplaudira, ljudi izlaze iz kuæa: - Ajde Puro! Sad æu i ja za vama.
Silan vetar obara parole. Kao za inat, parolu Nismo mi robovi vetar
cepa po asfaltu. Policijsko vozilo odmièe
polako.
- Imaš li kontakta sa nekim na stanici? Proveri kakvo je stanje.
Visoki, tamnoputi Toza duva u pištaljku. Toza duva,
ali Toza posustaje. I Toza je poveo porodicu: - Tata, tata, daj pištaljku Kaæi.
Kod fabrike Mineralne vode koloni se pridružuje nekoliko radnica, one rade
u Fontani.
Toza mi objašnjava šta je nekada bilo, u vreme samoupravljanja: - Ovde iza
je bila naša firma, koja je propala pa se integrisala sa nama. Ovo su Kneževi konaci, firma je u istoj ulici. Trudbenik
se zvala. Imali smo firmu i u Novom Selu. I ta je firma opljaèkana, opljaèkana!
Dugaèka kolona se isteže i skuplja kao crna žvakaæa guma. Duhovit je samo jedan èovek: - Ovo je najveæa sahrana koja postoji. Sahrana jednog preduzeæa.
Štrajkaèi su èitav dan prebacivali iz ruke u ruku fasciklu sa koricama boje limuna. Bio
je to napisani i otkucani govor. Video sam kad je crnokosa Maja preskoèila na kolovoz i poljubila oca sa majkom. Ovo je porodièni štrajk.
U sredini je narandžasta plastièna stolica, pozajmljena iz kafane. Vetar joj širi
crnu kosu, sad je to crna lepeza, Maja se penje na stolicu. Maja je napisala
govor: - Drage tatine kolege! Danas se solidarišem
sa vama, borcima za pravdu, sa ljudima koji su imali hrabrosti i snage da stvar
uzmu u svoje ruke i, posle ovoliko godina, pokrenu pitanje zašto im se još ne isplaæuju
zaostale dnevnice i plate, koje su svojim mukotrpnim radom stekli. Ponosni smo
na vas, jer ne èekate više
državu koja je dobra samo u jednom, da takva pitanja veèno sakrije i vodi se time da manjina ne može
ništa uraditi, jer vlast je vlast. Ali zaboravlja nastavak reèenice - èast je èast. - Evo nas na ulici, u štrajku, to je jedino rešenje, jedini naèin da pravda izaðe na videlo. Blokirajte put visoko dignutih glava, jer vi na to imate
pravo. Zašto imate pravo? Zato što ste mirnim putem pokušali
da postignete ono što vam i pripada. Zato æe vas svaki savestan èovek u ovom poduhvatu
pozdraviti. A sada, cenjenom gospodinu, direktoru Ostoji. Vi ste, direktore,
jako mudar èovek sa svojim predlogom da otvorite narodnu kuhinju u krugu preduzeæa ako se radnici odreknu svojih prava. Time biste postigli da radnici sa
porodicama budu stalni gosti vaše narodne kuhinje. Jer šta im je drugo preostalo ako svoje plate nisu odneli svojim kuæama, kad porodice svoje ne mogu da prehrane.
Ništa se lepo nema videti u Vrnjaèkoj Banji osim vila
i raskošnih kuæa. Video sam samo gomilu straha.
Ovo je samo jedan izgubljen dan. Možda æe poniženi radnici ostvariti svoja prava. Prièao
sam sa šoferom koga je Ostoja srozao do klozetara. Narodu koji je spreman da izdrži svako poniženje, mislim da nema pomoæi. Žalim samo decu u koloni.
Šta da poruèimo cenjenom gospodinu, direktoru Ostoji?
Poruèite mu šta hoæete! Poruèite mu neka vas i dalje jebe u zdrav mozak. Upišite
se u narodnu kuhinju. To je jedini naèin da preživite i prehranite
porodice. Ostoja æe baciti radnicima neku kosku, što pripada ljudima i psima. Pamtim samo narandžasti rep. Pas je lajao u
susret vetru. Vetar je otkinuo parolu Mi nismo robovi. Šta niste, kad
jeste! Vetar zna, vetar zna.
Radnici su videli kilometarske kolone. Masa sveta, u gomili mlada žena sa decom u naruèju sedam-osam sati
stoji u redu, èeka da primi 1.700
dinara, božiæni poklon, dar sa neba od ministra Mlaðana Dinkiæa. Tragedija.
Autobus je autobus. Svaki mora imati sedišta, toèkove, prtljag, upravljaè, koènice, brisaèe. Ostoja luksuzni autobus koji je plaæen 250.000 evra brzo preproda, zatim dovlaèi krševe koje su druge firme
bacile u rashod, plaæa ih 3.000 evra po
komadu, tako vrši dokapitalizaciju.
I to je je sve po zakonu, zakon ne pravi razliku, svaki autobus je autobus.