Tabloid istražuje
Fenomen:
Ko i kako kroji vremenske prilike na planeti?
Snežni udar iz
jonosfere?
Da li poslednje nagle promene vremenskih
prilika iznad velikog dela Zapadne Evrope, Azije i Sjedinjenih Država
predstavljaju nekontrolisanu prirodnu pojavu ili je u pitanju menjanje
vremenskih prilika pomoću sistema (oružja) HAARP.
Ivona Živković
Sedmog
januara ove godine objavljen je satelitski snimak koji je medijima prosledila
NASA. Na njemu se vidi čitava Velika Britanija potpuno pokrivena snegom i
ledom. Kao da je postala deo Arktika koji se naprasno proširio. Veliki deo
Zapadne Evrope iznenada je obuhvaćen snežnim pokrivačem i jakim mrazevima.
Izveštaji o velikim hladnoćama
preplavljuju medije, iako snežni pokrivač ove visine nije neuobičajen za ovaj
region i ovo doba godine. Ali da se odjednom na tako velikom prostoru pojave
sneg i polarna hladnoća, to već predstavlja iznenađenje.
Sneg i velike
hladnoće obuhvatili su istovremeno i Južnu Koreju, Kinu, Japan, veliki deo SAD
pa i Floridu, što je neuobičajeno. Vazdušni saobraćaj je potpuno poremećen, kao
i dobar deo drumskih saobraćajnica, a potrošnja gasa i drugih energenata
drastično je porasla.
Ljudi su
ozbiljno postali zabrinuti i zbog moguće nestašice hrane kao i drugih
energenata.
Voz kompanije
Eurostar, koji saobraća podzemnim tunelom ispod Lamanša, već mesec dana
ima ozbiljne probleme sa napajanjem strujom i niko ne ume da objasni šta je
razlog. Jer, ako je sneg zaledio površinu zemlje, u tunelu duboko pod zemljom i
ispod vode, ovo ne bi trebalo da predstavlja problem. Ali, nečeg ima...
Mediji
potenciraju podatak da se temperatura noću spušta i do -19 stepeni Celzijusa,
što takođe za ovaj region nije nešto što se nikada nije dešavalo. Događalo se u
istoriji i da reke i jezera u Velikoj Britaniji budu zaleđene. Zna se i za
"malo ledeno doba" u periodima sedamnaestog, osamnaestog i
devetnaestog veka.
Zašto su onda
svi toliko zatečeni, posebno meteorolozi? Da stvari budu još
"tragičnije", u Britaniji su baš ovi stručnjaci predviđali veoma blagu
zimu. I sada ih novinari BBC-ja otvoreno provociraju i ismejavaju pred
gledaocima.
Šta je to što
je moglo tako da poremeti proračun stručnjaka? Da li postoji neki parametar
koji su zaboravili da unesu u svoje "klimatske kalkulatore", možda
neki za koji i ne znaju da postoji, a mediji imaju zadatak upravo da skrenu
pažnju gledalaca na drugu stranu namerno anatemišući "sirote"
meteorologe?
Šta to treba sakriti od
javnosti?
Recimo da je
neko aktivirao jedno moćno oružje za koje malo ljudi i danas zna da postoji, i
da se njime godinama eksperimentiše, te da ono upravo može da naglo menja
vremenske prilike iznad nekog regiona.
Oružje o kome
je reč u svom nazivu za sada ima akronim. To je HAARP, skraćenica od engleskih
reči High Frequency Active Auroral Research Program (Istraživački program
visokofrekventne aktivne aurore). Stručnjaci ga još nazivaju najmoćnijim
oružjem na svetu koje je ikada stvoreno.
Ovo oružje ne
samo da može da izaziva obilne padavine ili da ih sprečava toliko dugo da suša
prosto uništi čitave države, već može zaustaviti protok električne struje i to
na veoma velikom područiju. Da li je to problem Eurostara i njihovih
podzemnih vozova? Naravno, ovakve spekulacije se u zvaničnim javnim glasilima
ne pominju. Jer, perfidni eksperimenti sa sistemom kao HAARP i dalje su -
tajna. Mada se već mnogo toga zna.
A neki su ga
prepoznali upravo po "fenomenu" koji se veoma jasno pokazao na nebu
iznad Norveške između 8. i 9. decembra 2009. godine.
Svetleća spirala iznad
Norveške
Tada se
nedugo pre svitanja visoko na nebu pojavila blještava spiralna svetlost koja
se, po rečima očevidaca, videla oko 10 minuta. Pored blještavog belog svetla
koje se uvijalo, na video-snimcima se uočava i plavičasti zrak koji sa zemlje
vodi tačno do centra spiralnog svetla. Plavi zrak se pomalja iza jednog brda i
očigledno je povezan sa spiralnim efektom. Nije ni čudo, jer se baš u
neposrednoj blizini gde se "fenomen" video, kako kažu
poznavaoci, nalazi jedno postrojenje koje
proizvodi efekat kao HAARP.
To je
evropsko postrojenje smešteno u Norveškoj i nazvano EISCAT (European Incoherent
Scatter Scientific Association). Nalazi se u Ramfjordmenu, u blizini grada
Tromso.
Mediji nisu
mogli da ne izveste o ovom "fenomenu", koji su mnogi videli, ali su
vešti dezinformatori zbunjenom narodu odmah skrenuli pažnju na drugu stranu.
Tako je ubačena informacija da je uzrok atmosferskog fenomena najverovatnije
eksplozija ruske rakete tipa Bulava, koja je lansirana sa ruske
podmornice Dmitrij Donskoj. Raketa je navodno bila ispaljena kao deo
vežbe ruske vojske. Dezinformacija dalje kaže da je od 13 raketnih testova čak
šest bilo neuspešno (!). Ali, eto, samo jedna se videla kada je u bljesku
svetla eksplodirala visoko u atmosferi (zapravo jonosferi) i ostaci su, valjda,
negde pali ili sagoreli. Prva (dez)informacija o testiranju ruskih raketa u
svemiru saopštena je upravo iz norveške geofizičke opservatorije u Tromsu.
Ruski
zvaničnici iz vojske odmah su demantovali da su testirali te noći nekakvu
raketu, ali su privatne ruske novine Komersant
(vlasnik je Boris Berezovski, poznati tajkun koji živi u Londonu) objavile
da je to ipak istina. Za zapadne medije ovo je bilo jasno "priznanje"
samih Rusa, i priča je tako u zapadnim medijima dobila epilog. Političkih
implikacija, na primer protesta norveških zvaničnika zbog eventualnog pada
ostataka rakete na Norvešku - nije bilo.
Da sve bude
ubedljivije, urađena je i "stručna" animacija kojom je radoznalcima
pokazan model ruske rakete koja se zbog problema u svom trostepenom sistemu
vrti u spirali stvarajući u atmosferi svetlosni trag od zapaljenog goriva i
kosmičkih čestica.
Iako su
ovakvi projektili i ranije imali neuspešna testiranja, ovakva spirala nikada
nije viđena ni na jednom nebu.
Izvesni
Dejvid Vilkok, nezavisni analitičar za HAARP, međutim, tvrdi da je "plasma
efekat" koji se video iznad Norveške bio previše gust da bi se mogao
tumačiti nekontrolisanom eksplozijom i raspadanjem ruske rakete. U priloženoj
animaciji, inače, nedostaje plavičasti snop koji se jasno video iznad brda.
I još jedna
neobična koincidencija: ako je efekat ipak nastao delovanjem sistema kao što je
HAARP iznad Norveške, to se dogodilo dan uoči uručenja "velike"
Nobelove nagrade "velikom
borcu" za "mir u svetu", Baraku Obami. I to je možda bila upravo
simbolična predstava za narod, jer "mirotvorcem" je proglašen čovek
koji je formalno na čelu najveće vojne sile u svetu, i koja trenutno zvanično
vodi dva rata (u Avganistanu i Iraku), dok on
uporno ubeđuje obične građane da je za teror širom sveta kriva nekakva
Al-Kaida. Članove ove organizacije (inače tešku sirotinju) odavno obučavaju u
američkim specijalnim kampovima (koje još nazivaju zloglasnim zatvorima) uz
pomoć Mosadovih operativaca, koji nepogrešivo izazivaju teror tamo gde je onda
potrebno smestiti jake međunarodne vojne snage kako bi kontrolisale naftna i
gasna postrojenja transnacionalnog korporativnog biznisa. Trenutno je na redu
Jemen. Ali, sve je velika igra, pa su i svi dobitnici Nobelove nagrade zapravo
samo igrači koji su odigrali, ili i dalje igraju, značajnu ulogu u stvaranju
takozvanog Novog svetskog poretka (uglavnom zaglupljivanjem naroda). Ovaj
poredak napravljen je kao svetsko tržište po meri transnacionalnog kapitala.
Tako su i predstava sa Nobelovom nagradom za mir i spiralna svetlost iznad Norveške
samo dobar štos.
Globalno
tržište zato mora imati i moćno oružje kojim će biti u svakom trenutku
kontrolisano. Ako treba podići potrošnju gasa i drugih energenata (posebno
hrane), najbolje je izazvati dugu zimu ili dugu sušu. Za to je idealan sistem
kao što je HAARP.
I zaista,
sneg je ubrzo okovao čitavu Zapadnu Evropu i skoro čitavu severnu hemisferu.
Egzotično oružje?
HAARP je
zapravo "egzotično oružje" i deo je sistema naoružanja koji je
delimično smešten u svemiru. Glavna "municija" je tamo, i to u vidu
energetskih čestica koje su deo svemira i preko kojih se vrši energetsko
napajanje čitave planete Zemlje. One se nalaze visoko na samom rubu Zemljine
atmosfere (80 do 595 kilometara iznad površine Zemlje) i zapravo čine deo
svemirskog prostora, odnosno svemirske plazme. Ovaj deo svemira koji okružuje
Zemlju naziva se jonosfera ili etar (što je stari naziv) i preko nje se čitava
planeta napaja električnom energijom koja dolazi sa Sunca.
Da se
energija iz jonosfere može uzimati i koristiti raznim modulacijama otkrio je
još 1900. Nikola Tesla. Vršio je mnoge eksperimente proučavajući odakle dolazi
energija munja i shvatio da dolazi iz jonosfere. Zato su njegova istraživanja
morala biti prekinuta, a projekti koji bi ovu energiju koristili, nakon njegove
smrti, pokradeni su i sklonjeni. Onda su se naprasno pojavila "nova
otkrića", ali u
"sigurnijim" rukama.
Tako je
umesto automobila i elektrana i drugih mašina koje bi radile napajanjem čistom
kosmičkom energijom, koja je besplatna i neograničena i o čemu je Tesla maštao
i pravio projekte, napravljeno moćno energetsko oružje za sticanje profita i
kontrolu energetskog protoka. Ali i mentalne aktivnosti živih bića, kao što
ćemo kasnije videti.
Suština rada
u ovom sistemu je da se dva ili više longitudinalnih talasa ultraniske
frekvencije naciljaju na jednu tačku preseka, i vreme njihove interakcije se
posebno modelira tako da oni uzimaju iz gornjih slojeva jonosfere beskonačnu
kosmičku energiju.
Interferometar
je uređaj koji omogućava mešanje ovih talasa (na primer, svetlosnih) i precizno određuje njihove udaljenosti i
talasne dužine. Tako se od skalarne kosmičke energije iz jonosfere pravi moćno
energetsko oružje po meri onih koji bi da upravljaju Zemljom. Neki ljudi tako
određuju cilj, a Bog šalje energiju.
Ovakav sistem
(popularno nazvan HAARP) ima tri glavne komponente: jedna se nalazi na zemlji,
jedna u vazduhu (u atmosferi), a treća je praktično u svemiru - u jonosferi.
Komponenta u
vazduhu su određene hemikalije (na primer, litijum i barijum) i koje služe kao
reflektor frekvencija od zemlje ka nebeskoj bazi. Popularno ih nazivaju
chemtrails. One se ubacuju iznad ozonskog sloja atmosfere. Ove hemikalije
izazivaju pored oštećenja ozonskog omotača i jak svetlosni bljesak.
Deo opreme na
zemlji je HAARP stanica sa antenama izuzetne snage. Tu može biti i preko 180
antena smeštenih na nekoliko hektara prostora. Američki sistem antena koji je
smešten blizu Gekone, na Aljasci, ima odašiljače snage od 3,981 MW (megavati) i
one svakodnevno i neprekidno emituju radiotalase
izuzetno niske frekvencije. Norveški EISCAT je u stanju da emituje talase preko
jednog gigavata efektivne emisione snage.
U Rusiji se
nalazi sistem antena SURA, u Vasilsursku blizu Nižnjeg Novogoroda koje imaju snagu emitovanja oko 190 MW.
U Americi se,
pored pomenutog kod Gekone, nalazi i sistem antena HIPAS (70 MW) u istočnom
Ferbanksu (takođe na Aljasci), kao i Arecibo u Portoriku. Postoji navodno i
sistem antena u Australiji. Da li postoje i na Antarktiku za sada nije poznato,
ali je veoma moguće.
Velika grejalica za
čestice
Naime, na
malim geografskim širinama i većim visinama, prirodan protok električne
energije sa Sunca, koja prolazi duž Zemljinog magnetnog polja, veći je i može
se pod određenim uslovima videti. To je takozvana polarna svetlosti ili aurora.
Kada se pojedini regioni u jonosferi zagrevaju ultrakratkim talasima,
provodljivost jonosfere na tim mestima se menja.
Grejanje
povećava prirodnu brzinu sudaranja elektrona u jonosferi čime se menja i njena
provodljivost. I to je ključna stvar u primeni čitave skalamerije HAARP, jer
tako onome ko ga kontroliše omogućava da ima neku vrstu prekidača nad
napajanjem kosmičkom strujom iznad određenog regiona na planeti.
Pomoću
sistema iz programa HAARP se zapravo modulira prirodni obrazac niskofrekventnih
radio-talasa koji se emituju iz jonosfere. Zagrejani deo jonosfere tako
moduliran deluje kao ogroman ekstraniskofrekventni radio-odašiljač.
Zagrevanje
jonosfere sa zemlje vrši se putem ispaljivanja neke vrste kontrolisanih mlazeva
elektrona na određenu metu. Ova tehnologija još nije poznata široj javnosti.
Region koji
se zagreva je obično na visini od oko 75 kilometara i može imati prečnik oko 30
km i debljinu nekoliko kilometara. Kada se posmatra sa zemlje, ovako zagrejani
region se vidi kao okruglasto parče neba na kome se stvaraju neobične formacije
oblaka ili oblaka na tom prostoru nema uopšte. Mekoća (glatkost) zagrejanog
regiona zavisi od toga kako su postavljene antene na zemlji, kao i od uslova u
ciljanom zagrevanom regionu.
Vremenska
promena u protoku struje stvara talase koji idu nagore i nadole u Zemljinom
magnetnom polju. Struja ide u smeru istok-zapad, a Zemljino magnetno polje je
vertikalno i ono se u zagrevanom regionu uznemiri.
Zagrevanje se
može vršiti u bilo kom regionu koji je dostupan sistemu antena i tada dolazi do
promene vremenskih prilika iznad određenog područja, a može i na polovima, kada
se postiže efekat strujnog prekidača za čitavu planetu.
Ovo remećenje
protoka električne struje u regionu utiče i na ljudsko raspoloženje jer i mozak
radi na određenim frekvencijama. Grubo rečeno, kada je dotok energije u nekom
modusu smanjen, postoji kod ljudi učmalost, nelagodno osećanja i nedostatak
energije. Može se manifetsovati i bolovima u kostima kod reumatičara. Ljudi su
to odavno primetili i ove promene u ponašanju nazvali bioritmom.
Svi ovi
eksperimenti sa delovanjem struje na ljudski mozak vrše se već decenijama u
najstrožoj tajnosti. Zvanična nauka u građanskim školama tako zamajava đake
raznim teorijama o Velikom prasku i crnim rupama, dok se teorija o električnom
svemiru i dalje zataškava.
Efekat
zagrevanja se koristi da bi se krajnje suptilno izmenile vazdušne struje i
stvorili masivni, kumulativni meteorološki efekti iznad određenog područja,
koji mogu tako trajati danima i nedeljama. Zagrevanjem jonosfere remeti se
magnetno polje Zemlje, pa se ometaju telekomunikacije. Pored toga stvaraju se
ozonske rupe u atmosferi iznad teritorije neprijatelja, pa se stanovništvo i
vojska izlažu smrtonosnom zračenju iz svemira. Najzad, mogu se izazvati velike
vremenske nepogode, kao ogromne padavine sa poplavama i suše, kao i razorni
orkanski vetrovi.
Radiotalasi
ekstremno niske frekvencije, koji nakon modulisanja izlaze iz jonosfere,
tako prodiru veoma duboko u zemlju u
prolaze kroz nju. Izuzetno jaki ovakvi talasi mogu izazvati i velike tektonske
poremećaje, na primer zemljotrese i cunami-talase na okeanima. Ovi talasi se
proračunom mogu usmeriti da naprave štetu neprijateljskim državama i pobiju
ogroman broj stanovnika.
Zna se i da
skandinavske zemlje imaju veoma razvijene programe za istraživanje efekata
elektromagnetnog zračenja na ljude i okolinu, a glavni centar ovakvih
istraživanja je upravo u Norveškoj, pored Tromsoa. I, eto, baš tu se videla "ruska
neispravna raketa".
Primena HAARP-a
HAARP se može
primenjivati i kao strateško odbrambeno oružje, kao protivraketni sistem, za
ratovanje skalarnom energijom, za masovno uništavanje određene populacije, za
razaranje infrastrukture, električnih postrojenja, fabrika, ometanje električnih
saobraćajnica, ali i remećenje u funkcionisanju pojedinaca. Ovakav način ometanja nekog pojedinca je
navodno korišćen u američkoj predizbornoj kampanji i meta je bio tada
predsednički kandidat Majkl Dukakis. Njegov protivkandidat koji je tada dobio
izbore je bio Džordž Buš stariji.
Posebno
zanimljiva primena HAARP-a jeste kreiranje elektromagnetnih slika kao predstave
za masovnu "hipnozu", a što je navodno posebno razrađeno u u dugo
skrivanom tajnom projektu "Plavi Zrak"o kome ćemo detaljnije govoriti
u nastavku teksta. Ipak, najubojitije
svojstvo HAARP-a je izazivanje katastrofalnih zemljotresa i cunamija. Da li je
ovo slučaj sa razornim zemljotresom na Haitiju, razmotrićemo u sledećem
nastavku - "ZEMLJOTRESI IZ JONOSFERE?".
Prirodni fenomeni ili…
Građani
Moskve su oktobra 2009. na nebu videli neobično kružno formirane oblake. Isto
su videli i građani Rumunije na pojedinim lokacijama.
Oko 9 sati uveče 16. decembra 2009. veoma jaka
svetlost pojavila se visoko na nebu na jugoistoku Nebraske. Bljesak je trajao
oko dve sekunde i čuli su se jaki zvuci, a zemlja se zatresla.
Zvanično je
tada registrovan zemljotres magnitude 3,5 stepeni u isto vreme kada se na nebu
videla vatrena lopta. Zemljotresi u Nebraski su retki, pa su uznemireni građani
masovno zvali policiju. Fenomen jakog bljeska visoko na nebu uočen je i u tri
okolne države.
Zvanično je
objavljeno da je u pitanju verovatno mali meteorit koji je ušao u Zemljinu
atmosferu i eksplodirao u vazduhu. Kako je istovremeno došlo i do zemljotresa, stručnjaci
su objasnili čistom koincidencijom. Ko je poverovao -poverovao je, a fenomen
nije izazvao previše pažnje udarnih medija.
Trostruko prelamanje
svetla oko Sunca
Da se u
atmosferi događa nešto neobično registrovao je i jedan američki amater-astronom
kada je 22.11.2009. snimio Sunce iznad Misisipija i video da zraci formiraju
tri halo-efekta, iako Sunce, poznato je, ima samo jedan. Ovaj halo-efekat
nastaje kada se zbog prelamanja svetla koje prolazi kroz ledene čestice u
atmosferi oko Sunca ili Meseca vidi svetleći oreol. Ali tri svetleća oreola su
fenomen koji je izazvao njegovu pažnju. Odakle još dva?
Tako se našao
neki stručnjak za optiku koji je objasnio da se verovatno radi o ledenim
kristalima u atmosferi koji su piramidalnog oblika, pa su oni stvorili još dva
halo-efekta. Čudno je da se ovakvi piramidalni kristali do sada nisu javljali u
atmosferi, zar ne?
Cikloni i zemljotresi
Veruje se da
je upravo izazivanje ciklona na Mijanmaru maja 2008. izvedeno zagrevanjem
jonosfere. Poginulo je ili nestalo tada preko 100.000 ljudi.
Na području
Kalifornije 12. septembra 1989. registrovani su radiotalasi ultraniske
frekvencije. Njihov intenzitet je vremenom bivao sve jači, da bi iščezli 5.
oktobra. Već 7. oktobra ponovo su se pojavili, ali sa jačinom koja je premašila
okvire skale za merenje. Tri sata kasnije zemljotres je pogodio San Francisko.
Vašington
tajms je marta 1992. pisao da su uređaji na Zemlji i na
satelitima otkrili misteriozne radio-talase neposredno pred zemljotrese u
Južnoj Kaliforniji, Jermeniji, Japanu i Severnoj Kaliforniji između 1986. i
1989. Zemljotresu koji je pogodio Los Anđeles 17. januara 1994. godine takođe
je prethodio neobičan radio-talas kao i dva jaka zvučna udara.
Ove čudne
koincidencije i pojave niko nije do sada objasnio. Ali je zato američko
Ministarstvo za odbranu 1997. upozorilo javnost o mogućim posledicama
eko-terorizma, pri čemu bi teroristi (verovatno Al-Kaide) korišćenjem
elektromagnetnih talasa mogli uticati na promenu klime, aktiviranje zemljotresa
i vulkana. Al-Kaida poseduje vrhunsko znanje i antenske sisteme? Dobar štos?!
Parlamentarnoj skupštini
Veća Evrope je, naime, poslednjih dana prošle godine predložena rezolucija,
nakon koje je pokrenuta istraga protiv Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u
vezi sa njenim angažmanom povodom virusa A H1N1. Evropljani su kupili 95 odsto
više vakcina protiv svinjskog gripa nego što su na kraju upotrebili odnosno
nego što im je, navodno, objektivno potrebno. U rezoluciji koju je već
prihvatio Odbor za zdravstvo konstatuje se da postoje dokazi o finansijskim
vezama stručnjaka SAGE (tela SZO koje službeno proglašava pandemije) i
farmaceutskih kompanija koje proizvode vakcine protiv svinjskog gripa, poput Novartisa,
Rochea, GSK-a i drugih.
U tekstu rezolucije
navodi se da su "farmaceutske kompanije uticale na stručnjake i službene
agencije odgovorne za javno zdravstvo... što je prouzrokovalo rasipanje
sredstava, a nepotrebno su milioni zdravih ljudi izloženi riziku nepoznate i
nedovoljno testirane vakcine".
Konstatovano je i da je
odaziv na vakcinaciju na globalnom planu bio minoran, pa je većina zemalja
ostala sa velikim viškom (nepotrebnih) vakcina, koje sada pokušavaju da
"utope" onim zemljama koje je još uvek nisu kupile.
U međuvremenu je, na
primer, samo GlaxoSmithKline (GSK), jedan od proizvođača vakcina, do
kraja prošle godine zaradio dve milijarde evra na vakcini protiv svinjskog
gripa.
Kao što smo i na ovom
mestu tvrdili, razotkrilo se da svinjski grip ipak nije smrtonosniji od običnog
sezonskog. Naprotiv, ima znatno manje umrlih i manje komplikacija.
U vezi sa dosadašnjim
manipulacijama brojkama, treba reći, na primer, i da je prošlog leta procenjeno
da će u Velikoj Britaniji od "svinjskog" gripa umreti 65.000 osoba.
Ubrzo su se procene istopile na oko 1.000. U SAD se procenjivalo da će umreti
90.000, a umrlo je oko 4.000 ljudi. Svetski podaci govore da je od A H1N1 dosad
umrlo jedva 11.000 osoba, dok svake godine od sezonskog gripa, koji gotovo i ne
izaziva pažnju, umire - od pola miliona do milion ljudi.
Toliko o nekim mišljenjima da su naši tekstovi
podupirali teorije zavere i nepravedno optuživali svetske farmaceutske divove.