Zadnja strana
Zdravo bolesni
Piše: Miodrag Jevtić, načelnik VMA
Poštovano
građanstvo, ja sam vojnik, po
činu general-major, po obrazovanju lekar, stručnjak za ratnu
hirurgiju i zbrinjavanje povređenih u uslovima masovnih katastrofa. E, kad je sve tako, dozvolite
mi da zadržim vašu pažnju na
ovom poslednjem. Dakle, masovne katastrofe...
Ja se psihijatrijom ne bavim, ali vidim da
je u današnjoj Srbiji došlo do masovne katastrofe jednog drugog tipa. Nije
ona došla ni sa zemlje ni
sa neba. Nije naneta ni
vatrenim ni hladnim oružjem. Nije ni bombardovanje,
a nisu ni poplave i zemljotresi,
nego nešto sasvim petnaesto. Reč je o masovnim prevarama, masovnim pljačkama, masovnim hipnozama i drugoj boleštini koje nema u udžbenicima zvanične
medicine.
Ali, mene
kao lekara više je zanimalo zdravstveno stanje srpske političke
i finansijske elite, koja sprovodi masovne pljačke,
prevare, pranje para i te
stvari.
Poštovano građanstvo, pišem ovo da olakšam
dušu, da podelim svoju tajnu sa
nekim, jer da ćutim više ne mogu. Ja sam,
zapravo, postao čuvar zdravstvenih kartona današnjih
srpskih vladara!
To što ih čuvam nije
strašno. Strašno je što moram lažno da
prikazujem zdravstveno stanje ljudi koji
vode ovu zemlju. Među nama
budi rečeno, koliko je među njima boleštine, dobro smo svi mi još
uvek živi. Pravo čudo da
i ovu državu,
kakvu-takvu, i dalje imamo.
Najpre, da počnem od
glave...
Ne valja,
dragi građani, ne valja... Loše je stanje. Konsultovao sam neke kolege
neurologe, da vidim, možda je negde u ranoj mladosti
Glava udarila glavom pa sad ima teške posledice,
pa i mi sa njim zajedno. Možda
je ometen u razvoju, možda je u telu odraslog čoveka došlo do prestanka razvoja ličnosti, te je na sceni jedan
nikad odrasli muškarac.
Poštovano
građanstvo, neka me sutra
obese, ali ja moram da kažem:
nakon svega što lično znam i
što bi trebalo da piše u njegovom zdravstvenom kartonu, slobodan sam da tvrdim
da je ovde reč o jednom neizlečivom momačkom ludilu! Za nas je lako,
zbacićemo ga, ovde nijedan
nije trajao duže od naroda,
ali za njega
i to njegovo stanje nema spasa.
On će ostati to što jeste. Dečko iz dvorišta, drug iz klupe, pobunjenik
bez razloga, odbegli sin, omiljeni nastavnik, ljubavnik u bekstvu, muž u odsustvu, neostvareni sportski šampion, frustrirani muzičar u pokušaju...
Ali, moj
konzilijum tvrdi da su u međuvremenu
nastupile i nove okolnosti. Naime, pacijent je ušao u psihologiju vođe i sad iz
te uloge ne može izaći.
A to je veliki problem. Trebalo
bi stvoriti za njega jedan prikladan
ambijent kako bi on pronašao vrata
iz lavirinta u kome je; međutim, mi nemamo mogućnost
da ovako odmaklo stanje vratimo na početak.
To prevazilazi naša iskustva. Neka druga iskustva, shodno dosadašnjoj
političkoj praksi u Srbiji, govore da izlaza uvek
ima. On može da leti kroz
prozor ili preko balkona, pa čak i u egzil,
preko granice, ali to ovde nije
moja tema...
Sad je na štetu svojih
originalnih anomalija počeo da razvija
neke novonastale. Nešto između narcisoidnog samoobožavanja i bogobojažljivog samopotiranja.
Trenutno se nalazi u ulozi omiljenog vođe, dragog predsednika, političkog vizionara, ekonomskog stratega, lidera u regionu, Prometeja demokratije, prvog sina
nacije (samozvani otac je još živ i druži se sa
njegovim ocem, prim. red.),
plemenitog dobročinitelja, pravoslavnog vernika, levičara agnostika, lučonoše slobodnog tržišta, čuvara
socijalnog mira, protivnika globalizma i pristalice socijalističke
internacionale.
Poštovano
građanstvo, šta želim da kažem
ovim kraćim uvidom u stvarno
zdravstveno stanje prvog među nama?
Osim što sam želeo da sebi
olakšam težak teret koji nosim
na duši zato
što svega ovoga u zvaničnom zdravstvenom kartonu nema, cilj
mi je bio da našem narodu skrenem
pažnju na posledice nesmotrenih izbora. I preuranjenih oduševljenja...
Dalje želim da kažem
i o stvarnom zdravstvenom stanju predsednika Vlade, pojedinih naših
ministara i gospode tajkuna. Sve ih imamo
u dve radne
verzije. Jedna je za pokazivanje javnosti, a druga za držanje u tajnosti.
Nije još došlo vreme, ali slutim
da će uskoro biti i trgovine
zdravstvenim kartonima. Ko će čijom dijagnozom
da maše na sednicama Skupštine i Vlade, to je manje važno. Ovde
je važnije reći da nam je predsednik
Vlade čovek sa problemom lokomotornog
sistema, vilicu slabo otvara, reči
jedva izgovara, a u perspektivi je galopirajuća senilost, rupe u pamćenju i
te stvari. Kad je reč o njegovoj fiziologiji, treba reći i da
mu je urinarni trakt toliko oslabio da svako malo
ide u WC.
Šizofrenija
sa epikrizama je toliko zastupljena među ministrima da je to postalo skoro normalno. Ne bi me čudilo da ta
dijagnoza uskoro postane obavezna prilikom imenovanja na tako visoke
državne funkcije.
Evo, poštovano građanstvo,
ja javno pozivam ministra ekonomije i regionalnog
razvoja da kaže koliko takvih
ima u njegovoj stranci i da
prizna da je i on zahvaljujući svojoj dijagnozi
dogurao daleko. Evo, i njemu
piše u kartonu, koji nije za javnost,
da je emocionalno nezreo, da je ometen
u razvoju, da ima dugačak spisak
kompleksa i još duži spisak
strahova, da je doživeo tranziciju tako što je zamenio kult majke kultom
supruge (koja je, opet, oživela kod
njega kult majke)...
Ne zaostaje
ni ministar za prostorno planiranje.
Njegov zdravstveni karton govori da
je u pitanju duboko poremećena ličnost,
zapravo podvojena i višestruka ličnost
koja ima potrebu za više uloga u isto vreme.
Tako je i bilo moguće da
se u njemu spoji tamburaš, fizijatar, enterijerista, građevinac, pejzažni arhitekta i političar.
Poštovano
građanstvo, poštovani čitaoci, mogao bih ovde
da ispričam svašta o patološkim lažovima poput
sadašnjeg potpredsednika Vlade koji je pao na
prvom zdravstvenom pregledu posle oktobra 2000. godine, ali neću. Sve u svoje vreme. Pa molim vas, ne treba biti klinički psiholog
pa videti da sa njim nešto nije
u redu! Taj svake godine obećava da će srećan
kraj biti iduće godine!
U duhu
teškog infantilizma
koji dolazi od poglavnika ovog
poremećenog društva, zanimljivo
je kako ministarka pravde krije nešto ispod dugih šiški, i to onako,
na školski način, kako je Frojd opisao osobu
sa seksualnim kompleksima.
A šta
reći o lopovima najvišeg ranga,
onima koje je država uzela kao
faktor finansijske stabilnosti? Pa tu tek ima šta
da se priča. To je najgora paranoja, to su noćne more i prizori Strašnog
suda, tu ne pomažu nikakvi lekovi. Duva na
vrhu, poštovano građanstvo, duva a sve se ljulja.
Pa kad to padne, da vidiš mulja
i blata kad
krene... Biće nam malo ovo
psihijatrijskih ustanova što imamo, to su skromni kapaciteti...
Konačno, želeo bih da
zahvalim na prostoru, a u znak dobre volje i
buduće saradnje šaljem vam najzanimljivije delove zdravstvenih kartona svih vodećih ličnosti u današnjoj Srbiji.