Tabloid istražuje
Da li su kontaminirane polio vakcine povezane sa
epidemijom kancera
Besmrtne Hela ćelije
Za mnoge od
bolesti većina lekara će vam samouvereno reći da se razlog njihovog nastanka još tačno ne
zna, da postoji više teorija i sl., te da istraživači širom sveta i dalje
marljivo rade ne bi li to otkrili. Upravo za ta istraživanja su nakon Drugog
svetskog rata iz državnih budžeta potrošene desetine milijardi dolara. Efekat
je - prava epidemija ovih "misterioznih" bolesti: kancer, dijabetes,
AIDS, hipertenzija, bronhitis, sezonski gripovi...
Priredila:
Ivona Živković
Život savremenog čoveka postao je nezamisliv
bez lekara i lekova. Odlazak kod lekara postao je nešto
uobičajeno i normalno. Iako se smatra da je medicina danas na najvišem stepenu
razvoja od kada ljudska zajednica postoji, bolesti nikada nije bilo više. Jedno
istraživanje iz 1955. godine rađeno u SAD otkriva da je oko
90 odsto populacije ispod nivoa koji označava
potpuno zdrav organizam. Prema podacima osiguravajućih
društava, lekarskih nalaza vojske, bolničkih
izveštaja, vladine statistike kao i statistike izdatih lekarskih uverenja za
posao i brak, otkriva se da je u SAD od 100 osoba jedva jedna potpuno fizički i psihički zdrava.
To znači da
praktično njih 99 ima veće ili manje simptome neke bolesti: povremene
glavobolje, konstipaciju, dentalni karijes, učestale prehlade, stomačne tegobe,
ukočene zglobove, reumu, neku alergiju, otok, depresiju, nervozu... Mnogi od
ovih simptoma pokazuju postojanje bolesti koje se danas mogu veoma uspešno
izlečiti, ali ne medikamentima koje farmaceutska industrija preko lekara koji
ih diluju plasira na tržište i koji često samo privremeno uklanjaju simptome, a
u suštini još više toksikuju organizam.
Da li je svemu tome
najviše doprinela vakcinacija?
Odbacivanjem
teorije Luja Pastera da su mikroorganizmi uzročnici bolesti, sve više
sledbenika takozvane nove medicine prihvata endosimbiotsku teoriju kao biološku
osnovu na kojoj počiva život. Ona kaže da su svi živi organizmi zapravo velike
skupine (kolonije) bakterija i bacila. Ovakva skupina je zajedničkim delovanjem
(timskim radom) uskladištila energiju i počela sama da se održava, hrani i
stvara energiju i uvećava se. I to je život.
Trilioni
raznih bacila nalaze se u ljudskom organizmu. Bacili su sićušne proteinske
forme sposobne da se održavaju na pogodnoj hranljivoj podlozi i da formiraju
bakterije i druge mikroorganizme. "Sve što živi htelo bi da
raste...", kaže i poznata dečja pesmica.
U ljudskom
organizmu tako ima 10 puta više bakterijskih ćelija u odnosu na ono što se
naziva humanim ćelijama. A humane ćelije su gradivni blokovi koje su ovi bacili
stvorili i održavaju ih zbog sopstvenog opstanka (kao svoju kuću).
Ukoliko znamo
da sve proteinske forme nastaju u krvi kroz koju vodonik prolazi određenom
koncentracijom jona (što se meri pH vrednostima) i da krv grozničavo nastoji da
održava ovakvu koncentraciju (neutralni pH), jasno je da svaki toksin koji
preko krvne plazme uđe u organizam u bilo koje tkivo, ovaj balans u
koncentraciji hemijskih rastvora može da poremeti. Samim tim menjaju se i
hemijske osobine hranljive podloge za bacile koji formiraju to tkivo.
Proteinske forme koje se razvijaju u kiseloj, pa čak i u anaerobnoj sredini
(bez kiseonika), mogu napraviti veliki poremećaj u radu čitavog organizma koji
funkcioniše optimalno samo u pH neutralnoj i kiseonikom bogatoj sredini.
Ljudski
organizam (kolonija bakterija i bacila) je zato razvio metode kako da se brani,
pa će sve toksine koji mogu ugroziti pH balans krvne plazme negde nastojati da
deponuje i krv kao vitalno tkivo održati u pH neutralnoj vrednosti. Ali tamo
gde se toksin privremeno odloži, na primer u mišićnom tkivu, menja se pH
vrednost hranljive podloge. Ako sredina postane kisela i svi bacili koji se u
takvom okruženju nađu usvajaju novi režim ishrane koji odudara od pH neutralne
sredine. Tako se formiraju bakterije i drugi mikroorganizmi kojima pogoduje baš
takva podloga i nastoje da šire svoju koloniju.
U toksine
spadaju i ubačene viralne forme (reč virus nekada je korišćena da se označi
toksin), koje u svojim DNK informacijama imaju drugačiju recepturu (matriks) za
pravljenje određenih proteina i koja nije pogodna za stvaranje humanih ćelija.
Virusi su
zapravo delovi genetskog materijala, koji mogu da izlaze iz jezgra jedne ćelije
i prelaze u drugu ćeliju. Virusi dakle nisu bacili, nisu kompletne žive forme
koje mogu da se samostalno razmnožavaju (i tako šire bolesti kao što se to i
dalje uči u medicinskim školama), već su samo delovi informacije o nekoj
proteinskoj formi.
Veliki deo
našeg DNK je sastavljen od viralnih parčića. Ovi parčići (čestice) nemaju
kompletnu informaciju da naprave protein, već samo njen deo.
Podsetimo još
da se svi bacili u ljudskom organizmu u "pripremanju hrane" koriste
kiseonikom, ali se u slučaju da njega nema mogu održavati i bez njega i tada
regresiraju na niži evolutivni nivo kada se hrane fermentacijom. Tako je još
1930. Oto Varburg otkrio da ćelije kancera nastaju u kiseloj sredini i da se u
njima stvaraju anaerobni bacili. Ostalo je samo pitanje da li su ovi bacili
uzrok stvaranja kancera ili posledica? Današnja nauka zna da rak materice
izaziva papiloma virus. Ono što je još zanimljivije to je da anaerobne
proteinske forme mnogo sporije stare jer ne oksidišu. Ćelije kancera tako mogu,
ukoliko se adekvatno hrane, živeti i - beskonačno. Kancerozne ćelije u stvari
kako napreduju izjedaju aerobne bacile u organizmu, otimaju im glikozu i...
čitav organizam polako ostaje bez energije, odumire i prestaje da funkcioniše.
Ali, smrt organizma nije i smrt za kancerozne ćelije i bacile u njima. Verovali
ili ne, upravo kancerozne ćelije "znaju" formulu večitog života.
Kako je ta
proteinska forma koja se hrani anaerobno, fermentacijom, dospela u aerobnu
koloniju? Ili zašto je aerobna ćelija ili bacil u njoj regresirala na
evolutivno niži stupanj ishrane?
Da li zato
što se hranljiva sredina hemijski promenila? Ili je na neki način došlo do
promene u DNK "šifrarniku" tako što su neke šifre pogrešno (možda
zlonamerno ) upisane i transkribovane? I jedno i drugo moglo je da nastane
prisustvom nekog toksina.
Gotovo
idealan način da se humana kolonija bakterija toksikuje je - vakcinacija.
Kancerozne ćelije su
besmrtne
Priča počinje
ovako: izvesna Henrijeta Laks, crnkinja iz Baltimora, umrla je od raka na
materici 1951. u 31. godini. Uprkos zračenju i operaciji, rak se brzo širio. Od
otkrivanja raka do smrti proteklo je samo osam meseci. Prilikom hirurškog
odstranjivanja tumora, nekoliko parčića kanceroznog tkiva dato je jednoj
laboratoriji specijalizovanoj za gajenje ćelijskih kultura.
U to vreme
naučnici su grozničavo pokušavali da u nekom medijumu u laboratoriji održavaju
žive ćelije raznih ljudskih i životinjskih tkiva. Ali, to im nikako nije
polazilo za rukom i sve ćelije su vrlo brzo umirale. Ova nastojanja su javnosti
prikazivana kao naučna istraživanja sa ciljem da se usavrši metoda veštačke
oplodnje. Sa ovakvom pričom istraživački centri su mogli da računaju na novac
koji se za takva istraživanja izdvajao iz državnih budžeta.
Druga priča
je bila istraživanje leka u borbi protiv kancera, bolesti koja je bacanjem prve
atomske bombe počela da se širi.
Tako su i
kancerozne ćelije Henrijete Laks počeli da hrane u jednoj, slučajno uspešno
formulisanoj, hranljivoj "supi". S obzirom na sadržaj ove
"supe" naučnici je nazivaju "veštičjom papazjanijom". I
kancerozne ćelije su počele da se razmnožavaju. I to žestoko. Što je
najzanimljivije, one uopšte nisu starile. Od tada pa do danas, punih 60 godina
ove ćelije se održavaju u životu i distribuirane su istraživačkim laboratorijama
širom sveta. Nazvane su Hela ćelije.
Washington
Post
je nedavno napisao: "Skoro 60 godina kasnije, kancerozno tkivo Henrijete
Laks je uzgojeno, kako se procenjuje, na oko 50 miliona metričkih tona Hela
ćelija. Naučnici i medicinski istraživači pravili su oko 300 studija mesečno u
istraživanjima vršenim u vezi sa Hela ćelijama. Ukupno je to do sada oko 66.000
studija u svetu".
Na njima je
ispitivano delovanje lekova, vakcina, efekat starenja, delovanje X zračenja
itd. Na ovim ćelijama je zasnovano hiljade naučnih karijera. Sva ova
istraživanja koštala su milijarde dolara.
"Veštičja
supa"
Formula ove
"veštičje papazjanije" je u početku smatrana tajnom, ali je kasnije
obelodanjeno da se sastojala od:
1. Krvi iz
humane placente (koja sadrži snažne hormone i domaćin je virusima i bakterijama
koje u njoj žive),
2. Ekstrakta
telećeg embriona (uzetih od ostataka tri nedelje starog nerođenog kravljeg
embriona),
3. Sveže
pileće plazme dobijene od krvi živog pilećeg srca.
Ako vam se
čini da je ova hranljiva veštičja formula morbidna (shvatate šta se za potrebe
naučnih istraživanja radi sa nedužnim životinjama) znajte da je ovo tek početak
priče. Famozni Jozef Mengele je bio malo dete u odnosu na vivo eksperimente
koji se danas vrše u okviru "traženja leka protiv raka" i pravljenja
vakcina. Ne, cilj istraživanja u molekularnoj biologiji više i nije nikakva
nauka, već nešto sasvim drugo što već ima oblik ludila.
U svakom
slučaju ni danas, nakon toliko istraživanja, niko ne zna kako i zašto ova
hranljiva formula funkcioniše, ali ona hrani Hela ćelije i održava ih živima u
laboratorijama širom sveta. I to je istraživačima-fanaticima dovoljno. Baš kao
i veliki novac koji se za ovakva istraživanja dobija. Dr Kantvel ovo naziva
vudu naukom.
Kontaminacija biološkog
materijala Hela ćelijama
Otkriće da se
ćelije kancera mogu održavati veštački u životu unela je u biologiju pravu
revoluciju. Tako su fascinirani istraživači virusolozi počeli njima da
inficiraju razne biološke materijale, različite bakterijske kulture, kao i
laboratorijske miševe i druge životinje. Mnoge i bakterije su tako sjedinjavane
sa Hela ćelijama. DNK mnogih bakterija je modifikovan sa viralnim česticama
Hela ćelija.
Vudu naučnici
su se kao mala deca igrali Stvoritelja i posmatrali šta se dešava kada se
pomeša isečak nekog DNK (virusa) jedne vrste sa proteinskim formama druge
vrste? A svoje viralne isečke su uzgajali na besmrtnim Hela ćelijama?
Možemo li
stvoriti besmrtnog miša, na primer? Naravno, samo za početak. Tako su krenula i
istraživanja sa kloniranjem.
Naučnici,
međutim, sve do otkrića dr Virdžinije Livingston koja je sedamdesetih godina
počela da objavljuje svoje čuvene radove o "virusu kancera" (koji je
nazvala Progenitor cryptocides) nisu znali za postojanje virusa kancera. Iako
je postojanje virusa u kanceru otkrio još sredinom tridesetih godina Rojal
Rejmond Rajf (što je Livingstonova od njega i saznala), njegova saznanja su
zataškana i nalazi uništeni. Vilhelm Rajh je dvadeset godina kasnije takođe
tvrdio da kancer nastaje od T-bacila (koji nalikuju amebi), ali je proglašen
ludakom, zatvoren u Federalni američki zatvor, gde je i umro 1957. godine.
Tako su se
naučnici širom sveta godinama bezbrižno igrali ne znajući da šire viralnu formu
koja nosi informaciju da preobrazi ćeliju nekog tkiva u kanceroznu ćeliju.
Da su
veštački uzgojene loze Hela ćelija kontaminirale mnoge kulture po
laboratorijama širom sveta prvi je javno obelodanio 1974. genetičar Volter
Nelson Riz, ekspert za ćelijske kulture, kada je korišćenjem pod mikroskopom
otkrio na jednoj kulturi hromozomske aberacije tipične za Hela ćelije.
"Četrdeset različitih humanih ćelijskih
kultura, korišćenih širom sveta u laboratorijama, bilo je kontaminirano Hela
ćelijama. Istraživanja kancera plaćena milionima dolara bila su tim otkrićem
uništena", navodi dr Kantvel.
Za
"ćelije jetre" i "ćelije majmuna" korišćene za eksperimente
sa vakcinama, ispostavilo se da su bile prikrivene Hela ćelije kancera.
Kantvel dalje
navodi da je poznati istraživač Džonas Salk koji je razvio legendarnu Salk
polio vakcinu, navodno protiv dečije paralize, prevaren kada su Hela ćelije
zagadile njegovu životinjsku ćelijsku liniju na kojoj je vršio istraživanja
svoje polio vakcine. Salk je tako koristio Hela ćelije da na njima uzgaja polio
virus i testirao je vakcinu na Hela ćelijama pre nego što će vakcinu upotrebiti
na ljudima 1955. Milioni Amerikanaca su vakcinisani od 1955. do 1963. ovako
testiranom vakcinom.
Ali, Salka to
nije mnogo zabrinulo. Godinama kasnije, 1978, pred zapanjenim auditorijumom
ćelijskih biologa i proizvođača vakcine, kako piše Kantvel, on je govorio o
svojim eksperimentima koje je izveo kasnih pedesetih godina na pacijentima koji
su bili u terminalnoj fazi bolesti kancera. Tada je otkrio da im je ubrizgavao
veštački uzgojene ćelije iz srčanog
tkiva afričkog majmuna - iz iste ćelijske linije koju je koristio da sa njih
"ubere" polio virus koji je uzgajao za svoju famoznu polio vakcinu.
Nadao se da će ovim ubrizgavanjem majmunskih ćelija stimulisati imuni sistem
umirućih pacijenata da se bori protiv kancera. Ali, kada su se kod pacijenata
(čitaj ljudskih zamorčića) razvili apcesi na mestima gde je ubrizgao majmunske
ćelije, Salk je počeo da sumnja da je zapravo ubrizgao Hela ćelije umesto
majmunskih. Zbog očite kontaminacije zaustavio je eksperiment.
Nelson Riz
koji je 1978. takođe prisustvovao ovoj konferenciji, ponudio se da testira
Salkovu liniju laboratorijski uzgojenih ćelija na kojima je Salk uzgajao
viralne forme za svoju polio vakcinu. I Salk je pristao. Nažalost, ispitivanja
su pokazala kontaminaciju sa genetskim materijalom Hela ćelija.
Nelson Riz je ubrzo sklonjen iz naučnih
istraživanja, kako Kantvel pretpostavlja, voljom moćnika iz farmako-biznisa.
Tako je kontaminacija laboratorijskog materijala na kome su uzgajane viralne forme
za vakcine postala zabranjena tema.
Razlog zašto
Salk nije bio zabrinut vršeći svoje eksperimente je i taj što je on verovao da
su postojali adekvatni načini da se centrifugiranjem potpuno razdvoje
virusi "ubrani" iz takve Hela
ćelijske linije, tako da ne bi ni bilo važno iz koje vrste ćelija su pokupljene
ove viralne forme koje bi se onda stavljale u polio vakcinu i ubrizgale
direktno u čoveka. Čak ako vakcine ne bi bile filterisane i čak čitava
kancerozna ćelija bila ubrizgana u čoveka, Salk je verovao da bi one lako bile
odbačene kao strano "telo" i ne bi prouzrokovale štetu na zdravom
organizmu.
Ali u to
vreme doktori nisu još znali da je izazivač raka virus, kao na primer papiloma
virus.
"Danas
se nijedan istraživač ne bi usudio da ubrizga ćelije kancera u ljudski
organizam. Ali, pedesetih godina Salk je to učinio. On je ubrizgao Hela
kancerozne ćelije u nekoliko desetina pacijenata i to ga uopšte nije
brinulo", piše dr Kantvel.
Riz Nelson,
koji je bio koautor teksta "Henrijeta Laks, Hela ćelije i kontaminacija
ćelijskih kultura", objavljene septembra 2009. u izdanju Archives
of Pathology and Laboratory Medicine, zaključuje: "Uprkos tome da je
prošlo 50 godina od kada je problem kontaminacije tkivnih kultura sa linijom
Hela ćelija prvi put uočen i uprkos eksplozivnom napretku u molekularnoj
biologiji, kontaminacija ćelijskih kultura ostala je važno pitanje za naučne
krugove. Problem se kasnije proširio i daleko izvan delokruga Hela ćelija, mada
su one ostale glavni krivac. U jednoj studiji, 45 od 252 humane ćelijske linije
(što je 18 odsto) datih za ispitivanje laboratorijama, bilo je kontaminirano.
Srećom da je nedavno pozvano na akciju kako bi se sprečilo dalje zagađivanje
Hela ćelijskom lozom."
I BBC je 15. januara ove godine
izvestio da je kontaminacija ćelija u laboratorijama i dalje problem koji imaju
istraživači kancera.
Majmunski virus, koji
izaziva rak, i polio vakcine
Naučnici kažu
da je famozni HIV prvo bio majmunski virus koji je onda
nekako"prešao" na drugu vrstu izazivajući AIDS. Retko publikovana
istina je, tvrdi dr Kantvel, da je jedan
"majmunski virus" (možete čitati i Hela ćelije) koji prouzrokuje rak "uskočio" u
drugu vrstu (ljudsku) pre pola veka kada je kontaminirana polio vakcina data
milionima ljudi pedesetih godina dvadesetog veka, uključujući i polovinu
populacije SAD u to vreme.
"Ranih
šezdesetih godina otkriveno je da su neki viralni parčići polio vakcine
uzgajani na rezus najmunima, odnosno njihovim bubrezima, u periodu od 1955. do
1963. bili zaraženi majmunskim virusom nazvanim SV-40 (Simijan virus 40). Ovaj
prvobitni virus, lako je dokazano, uzročnik je kancera kod eksperimentalnih
životinja. Ipak, danas medicinski
zvaničnici američke vlade i dalje tvrde da ne postoji apsolutan dokaz da je
SV-40 uzročnik kancera kod ljudi", piše dr Kantvel.
"Ali,
uprkos demantija, genetske i imunološke studije nezavisnih istraživača
proteklih decenija pokazuju da je SV-40 jasno povezan sa nastankom nekih
kancera kao što su fatalni brzi rak
pluća (mejoptelioma), rak koštane srži (multipla mieloma) tumori mozga kod dece
i druge forme raka."
U jednom tekstu koji je objavio Washington
Times (21. septembra 2003) kaže se: "Neke od polio vakcina koje su
date milionima američke dece od 1962. do 2000. mogu biti kontaminirane majmunskim
virusom koji je otkriven kod nekih vrsta kancera, prema dokumentaciji i
svedočenjima datih pred Skupštinskim odborom (Haus Committee)".
Ali,
proizvođač ovih polio vakcina, u ovom slučaju Merck, rekao je da takve tvrdnje
"nemaju nikakvu vrednost" i da se "centri za kontrolu bolesti i
prevenciju sa tim slažu". Obimna dokumentacija o sporu koji postoji u vezi
sa kontaminiranom polio vakcinom može se naći na posebnom sajtu na internetu.
Postoji i
knjiga "Virus i vakcine: Istinita priča o majmunskom virusu uzročniku
raka, zaraženoj polio vakcini i milionima Amerikanaca koji su joj bili
izloženi" (The Virus and the Vaccine: The True Story of a Cancer-Causing
Monkey Virus, Contaminated Polio Vaccine, and the Millions of Americans
Exposed), autora Debi Bukčin i Džima
Šumahera. U knjizi se detaljno opisuju problemi sa kontaminiranom polo vakcinom
i zataškavanje ovih informacija koje se sprovodi pod pritiskom farmaceutskog
biznisa.
Čista vakcina - čista
lutrija
"Malo
ljudi shvata kako je vakcinacija opasna i kako komplikovan proces njene izrade
od živih životinjskih i ljudskih ćelija, zagađenost bakterijama, mikoplazmom i
virusima, te njihova eliminacija filtracijom iz finalnog proizvoda,
predstavljaju stalni problem za vreme razvojnog procesa u pravljenju
vakcina", tvrdi dr Kantvel.
Pored ovoga,
na osnovu mnogih saznanja postoje opravdane sumnje i da laboratorijski mediji
koji se koriste za ishranu ćelijskih kultura mogu biti izvor kontaminacije
materijala koji se na kraju ipak nađe u vakcini. Da li to znači da u svakoj
bočici sadržaj nije apsolutno isti? Očito, oni nesrećnici koji nalete na
kontaminiranu vakcinu, mogu imati teške posledice. Tako je vakcinacija postala
kao "ruski rulet".
Da li svemu
treba dodati i da je polio vakcina i kod nas obavezna vakcina koja se daje svoj
deci.
Kreacija novih vrsta
života
Zbog
sposobnosti da se reprodukuju beskonačno (pod uslovom da su adekvatno hranjene)
besmrtne Hela ćelije, koje u sebi nose delove hromozoma koji nisu humani,
postale su tako, po verovanju nekih genetičara, generator u stvaranju novih
vrsta života. Predloženo ime za njih je Helacyton gartleri, u počast genetičaru
Stenliju Gartleru, koji je zajedno sa Nelsonom Rizom javnosti otkrio veliku
kontaminaciju ćelijskih kultura sa Hela ćelijama.
One i dalje u
mnogim laboratorijama sveta rastu i služe kao seme, i sve više nalikuju
ćelijama amebe, a ne humanim ćelijama koje potiču od Henrijete Laks. Sve amebe
se jednim imenom nazivaju protozoe. Nekoliko ovakvih varijeteta pronađeno je i
kod ljudi, ali se ne smatraju uzročnicima bolesti.
Za kreaciju
novih besmrtnih organizama, naravno, zainteresovala se i američka vojska i
agencija DARPA.
Teorija dr
Antoana Bešama o pleomorfizmu i ovde očito ima svoju potvrdu. Nažalost,
savremena medicinska nauka i dalje se grozničavo drži Pasterove pogrešne
teorije.