(H)umorna
priča
Mali
prvomajski podsetnik
Ono naše -
što nekad bejaše
Vidim u komšiluku neki klinci, svake godine su tu,
samo što su (baš čudno) svake godine sve stariji, sređuju dvorište za Prvi maj.
Kod njih trava još veća. Neki novi klinci šišaju travu samo kuda će prolaziti i
gde će ložiti roštilj. Ostalo će se ionako osušiti kada dođu jul i avgust. Pametno, nema šta
Piše
(u inat) Nebojša - čitaju
oni koji imaju pravo da rade i oni koji to pravo ne koriste
Prvi
maj. Nazvaše ga praznikom rada iako se na taj dan nikada nije radilo. Vesti su
nam stizale sa svih strana sveta o sukobima onih koji nemaju i onih koji imaju.
O obespravljenim radnicima koji su se borili za svoja prava. Kod nas toga nije
bilo. Strogo je zabranjeno na praznik rada bilo šta raditi,
pa i štrajkovati,
i na taj način naterati i one druge koji koriste svoje zakonsko pravo
da ne rade - da rade.
Ni
ove godine neće takve vesti ići iz Srbije. Jer, svi imaju pravo
da rade, a što ne rade to je druga priča. Pravo
postoji, još samo da se nađe šta će
da se radi, a to zakoni ne regulišu. Imaš pravo da
radiš, a
što
ne radiš to
je tvoj problem.
Stari štos.
- Kada ove godine
pada Prvi maj?
-
Odkud znam. Valjda petog-šestog!
Naravno
štos
je stari, ali i sve ostalo je staro. Važno je da
bude lepo vreme. Izlet. Roštilj. I sve ostalo što
priliči
prazniku rada. Kasnije ćemo se sekirati što
Prvi maj slavi i nekoliko miliona nezaposlenih Srba, kao i oni što
rade i ne primaju plate, a i oni što primaju plate a ništa ne rade, jer da oni
rade, onda bi i oni što rade a ne primaju plate dobili plate, pa bi svima bilo
lakše.
Za
prvomajsku trpezu predlažemo ćevape i ražnjiće na žaru, krmenadlu i svinjsko od
vrata takođe na roštilju. Može i kobasice, isto tako na roštilju.
Ako vas ubija holesterol onda se poslužite ribom, ali na roštilju.
Tradicionalno može i jagnje ili prase na ražnju. Pivo i
vino u neograničenim količinama, tim pre ako vozite, jer nemaju oni toliko
zatvora za trežnjenje koliko će pijanih biti za Prvi maj. Odakle pare za sve
ovo? Pa snađite se. Nije svaki dan Prvi maj. Uostalom, samo je jednom
godišnje.
Mala
je nezgodacija što ovoga puta omiljeni praznik pada u subotu i nedelju, a nije
i pokretni praznik pa da se smesti kada se izračuna da u džepu ima dovoljno
para. Ali, svejedno, morate se snaći. Niste ni vi najgori u selu. Ako
vidite da se komšije sa decom pakuju da idu na izlet, vi se bar sklonite sa
prozora i ne dajte deci da mrdaju zavesom, pa nek se vaš komšija jedi što ste
vi otišli pre njega. Ili bar natovarite stvari i javite se komšijama da ste
otišli, a vi oko ćoška pa na zadnji ulaz polako se uvucite u svoj stan i nigde
ne izlazite. Ćutite i ne palite televizor, a svetlo upalite tek kada se dobro
smrkne. Neka misle da ste tek tada došli. Ima se, može se.
A,
u stvari, šta je Prvi maj? I čemu on služi?
Pa valjda ovome o čemu sam pisao. Stvarna istina je već
zaboravljena. Pravi izraz i ponos - biti proleter, služi za
sprdnju. A zapravo, mnogo je danas proletera. Napravi ih demokratija... ili oni
koji tu demokratiju sprovode. Samo, nekima odgovara demokratija. Oni su se
dobro snašli.
Uspeli su i ono malo časnih ljudi koji su se borili za
stvarnu demokratiju da prevedu u proletere. Samo oni imaju para da slave Prvi
maj. A i zaslužili su. Naradili su se. Para imaju, sada im treba vlast.
Kada i to uzmu, onda će cela Srbija stvarno stati pod jednu šljivu, kako reče
ono proročanstvo. Nije daleko taj dan.
A
oni što
ostanu guliće prazan pasulj i suva leba. Jebi ga, takva tura.
Manimo
se malo Prvog maja. Jedva sam čekao da stigne proleće i
lepo vreme. Mnogo se toplije i jeftinije živi. Isključili
smo grejanje. Gledam, sve se zeleni. Trava lepa, doduše malo
pobegla, treba je kositi, jorgovan procvetao, već i
precvetava. Breze procvetale. Super. Milina jedna.
Pokosim
travu, doduše trebalo mi je za to tri dana. Očistim ono
zeleno što
otpada sa breza, sve sredim... Kad sutradan pogledam travu koju sam kosio prvi
dan, ona do članaka. Ajde ispočetka.
Ponovo čisti
ispod breza... Sve sredim. Dva dana pada kiša...
Pogledam, trava ne do članaka, do kolena. A ono zeleno sa
breza i dalje otpada. Ajde opet ispočetka.
Treba
mi savet kojim herbicidom može da se zaustavi ovo zajebavanje sa travom...
Nisam ja baš toliko glup koliko mislim da jesam. A da probamo sa tim herbicidom
da zaustavimo i ove što su nabujali poslednjih nekoliko godina? Za koje ne
znamo ni ko su ni šta su, a kroje vam život. Nekada se znalo, protiv ove pojave
se nije borilo herbicidima, nego motikom. A gde sada da nađeš
motiku?
Trava
ponovo narasla. Ajde ispočetka. Naravno, treba sve urediti za
Prvi maj. Vidim u komšiluku neki klinci, svake godine su tu, samo što su (baš
čudno) svake godine sve stariji, sređuju dvorište za Prvi maj. Kod njih trava
još veća. Neki novi klinci šišaju travu samo kuda će prolaziti i gde će ložiti
roštilj. Ostalo će se ionako osušiti kada dođu jul i
avgust. Pametno, nema šta.
Gledam
tu decu. Njima je Prvi maj nešto lepo. Nešto što ima veze sa školom. Mislim,
kada je Prvi maj onda profesori ne rade pa deca ne idu u školu.
Dobro, ove godine se tako potrefilo da je praznik u subotu, ali dogodine ćemo
pričati drugu priču. Doduše ne znam hoće li oni i dogodine ići u školu ili će
čekati svoj red na birou za zapošljavanje, preko čijeg se posredovanja još niko
nije zaposlio.
I
tako, stiže
Prvi maj. Razmišljam. Zabranila mi doktorka da jedem svinjsko, masno, ljuto,
papreno, slano, kiselo, slatko. Imam holesterol, šećer, visok pritisak, višak
kilograma, manjak pameti, boli me kičma, promenili zakon o saobraćaju - ne smeš
da piješ (doduše nisu promenili policiju, pa jebeš onda zakon), pijem neke
tablete za smirenje, na svakima piše: ne piti alkohol.
A sav onaj roštilj, sve
ono pivo i vino? Ko će to pojesti i popiti? Izgleda, ja ne. Jedino mi je
ostalo da krenem u štrajk glađu ne bih li bar skinuo neki
kilogram.
A
kada sve ovo ovako poređam i bolje razmislim... Stvarno, čemu
služi
Prvi maj?
Sve
sredim. Dva dana pada kiša... Pogledam, trava ne do članaka,
do kolena. Treba mi savet kojim herbicidom može da se
zaustavi ovo zajebavanje sa travom... A da probamo tim herbicidom da zaustavimo
i ove što su nabujali poslednjih nekoliko godina. Nekada se
znalo, protiv ove pojave se borilo motikom. A gde sada da nađeš
motiku?
Gledam
tu decu. Njima je Prvi maj nešto lepo. Nešto što ima veze sa školom. Mislim,
kada je Prvi maj onda profesori ne rade pa deca ne idu u školu.
Strogo
je zabranjeno na praznik rada bilo šta raditi, pa i štrajkovati.