Jubilej
Rusija se priprema za
proslavu 65. godišnjice Dana
pobede nad fašističkom Nemačkom
Sa suzama u očima
U Rusiji nema čoveka kome neko od
rođaka nije poginuo u Drugom svetskom ratu (1941-1945). A poginulo je (u
Sovjetskom Savezu) oko 30 miliona ljudi. Eto zašto svi Rusi znaju strofu iz
pesme koju smo stavili u naslov: da, upravo sa suzama u očima praznuju Rusi
Veliku pobedu. Zato praznik i pripreme za njih imaju ove godine nekoliko
specifičnosti. O njima piše naš
dopisnik Viktor Hlistun
Viktor Hlistun
dopisnik iz Moskve
Mnogo pre nego što su počele
pripreme za obeležavanje 65. godišnjice Dana pobede, predsednik zemlje Dmitrij
Medvedev je veoma oštro govorio o tome da se u Evropi i celom svetu sve češće
iskrivljuje uloga Rusije u Velikom otadžbinskom ratu. Oformljena je i komisija
čiji je zadatak bio da pojasni neke istorijske trenutke iz tog vremena.
Naša pobeda
Izvrtanja i falsifikovanja
istorije, nažalost, ima mnogo. Navešću neke od njih.
Na primer, ono o okrutnosti
sovjetskih vojnika. Neki evropski istoričari iznose podatak da su sovjetski
vojnici silovali oko dva miliona nemačkih žena. Kako li su samo uspeli da
izbroje? Da li se iko uopšte i zanimao takvim procenama? Ali, stvar nije samo u
tome. Nagledavši se zverstava fašista na ruskoj zemlji, malo je verovatno da
nije bilo zlobe među sovjetskim vojnicima. Čim su prešli granicu Sovjetskog
Saveza, doneto je naređenje o streljanju na licu mesta onih vojnika i oficira
koji se iživljavaju nad mirnim građanima ili se bave pljačkom. Svi nemoralni postupci
bili su kažnjavani i to veoma
strogo.
Ne želim da kažem da slučajeva silovanja ili čak ubistava nije bilo uopšte. Ali, treba shvatiti i nešto drugo - to je bio rat, ne na život, nego na smrt. Za Ruse, tačnije Sovjete, pitanje je bilo: ili mi ili oni - fašisti.
Uzgred, valja istaći da sami
Nemci ne govore oštro o problemu ponašanja sovjetskih vojnika na nemačkom tlu,
i da češće govore o tome kako su upravo sovjetski vojnici davali hranu i vodu
mirnim nemačkim građanima.
Ipak, najuvredljiviji falsifikati
tiču se globalnijih tema. Navešću
samo dve.
Prva: sve češće se čuje da rat
nije izazvao Hitler, nego Staljin. Ne Nemačka, nego Sovjetski Savez. Ne želim ni da diskutujem na tu temu, jer su činjenice očigledne.
Druga: o ulozi Rusije u pobedi
nad fašističkom Nemačkom. Sve više se govori o tome da su
pobedu odneli Amerikanci, Englezi, čak
i Francuzi. Obični Amerikanci su, na
primer, uvereni da su oni pobedili Hitlera. Takva je njihova propaganda.
Naravno, ogromna materijalna pomoć Amerike u tehnici i hrani veoma je pomogla Rusiji
u ratu. Ali, ja na to gledam s druge strane: američka pomoć nije bila besplatna. Za
tehniku i hranu koju su SAD slale sovjetskim vojnicima, ni do danas Rusija nije
sve platila. Da, da, ne čudite se: Rusi su uzimali
na kredit tehniku i hranu, a Amerika je za to dobijala novac u vidu zlata i
drugih dragocenih metala. Nažalost, malo ko o tome nešto zna čak
i u Rusiji. Mnogi misle da je američki
ujka Sem tek tako poklanjao Rusiji inženjerijski materijal, bombone i smrznuto
meso.
A kada je bio otvoren drugi front
i zbog čega, po mom mišljenju je savršeno jasno: to je bilo onda kada su
Amerikanci i Englezi shvatili da Rusija ima cilj i da je jedina sposobna da
osvoji Nemačku. Teško je predočiti kako bi tada izgledala istorija.
Ratni heroji
Budući da je reč o tome da Rusiju
neki istoričari na Zapadu okrivljuju za to da je ona započela rat sa Nemačkom,
onda heroji postaju oni koji su ratovali na strani Hitlera. Takve tendencije se
posebno pojavljuju u Estoniji, Ukrajini i u nekim drugim zemljama. U Estoniji
niko ne brani bivšim esesovcima da
demonstriraju na ulicama. Uzgred budi rečeno, u tu zemlju na skupove i
praznovanje dolaze fašisti iz cele Evrope, zato što su u Evropi takvi skupovi
zabranjeni.
Evo šta je izvestila sa jednog od
tih skupova moja koleginica sa televizije, Galina Filonjenko: "Na skupu
bivših esesovaca možete da prisustvujete samo sa posebnom pozivnicom. To su značke sa simbolima estonske jedinice Vafen SS.
Pod policijskom zaštitom, bivši legionari, mladi nacionalisti i zvaničnici
zemlje govore o herojskim podvizima Estonaca, koji su se borili na strani
Hitlerove Nemačke. Deputat parlamenta Trivimi Velisti čak je prozvao borbu
estonskih esesovaca protiv sovjetske armije "Drugim oslobodilačkim
ratom" i predložio da se podigne spomenik saradnicima nacista. Bivši
legionari bez ustezanja govore o svojoj saradnji sa fašističkim neprijateljima.
Hinderg Piver, učesnik skupa legionara SS,
kaže: "Mi smo zaustavili rusku, odnosno sovjetsku okupacionu
vojsku na pola godine." Kojo Jakobs, bivši estonski esesovac, izjavljuje:
"Borio sam se protiv Rusa u sastavu elitnog bataljona. Potrebno je da
vlada zemlje da zvanični status borcima za
oslobođenje Estonije."
Spomenik borcima 20. divizije Vafen
SS nalazi se samo nekoliko koraka od memorijala sovjetskim
vojnicima-oslobodiocima. Činjenica da su se u
borbama kod Sinimjae, na strani hitlerovske armije borili estonski legionari,
predmet je posebnog ponosa lokalnih nacionalista. Među počasnim gostima bili su i
bivši esesovci iz Austrije, Belgije, Holandije.
U njihovim zemljama su slični skupovi onih koji su se borili na strani nacista
- zabranjeni, zato se u Estoniji oni osećaju kao pravi heroji. Pauli Ton,
veteran Vafen SS (Belgija), kaže: "Jedan od naših drugova dobio je gvoždeni krst za tu bitku. Mi smo srećni što otvoreno možemo da se sastanemo ovde, u Estoniji. U drugim
zemljama, na primer u Nemačkoj, Holandiji, to je nemoguće." Policija je
bez problema pustila na ovaj skup desetine mladih ljudi obrijane glave sa
simbolima SS-a na majicama, ali je zato zadržala aktiviste antifašističkog
pokreta 'Noćna patrola' koji su pokušali da protestuju protiv pomenutog
skupa."
Svaki komentar je suvišan
Verovatno je suvišno i govoriti o
tome da je žestokog fašistu i egzekutora desetina hiljada građana Ukrajine i
Poljske, Stepana Benderu, bivši predsednik Ukrajine Viktor Juščenko odlikovao
kao heroja države, uručivši njegovom unuku najviši državni orden. Ipak, Benderi
nije bilo suđeno da dugo ostane heroj.
Prvi korak novog predsednika Ukrajine bio je da objavi odluku suda koji je
proglasio nezakonitim proglašenje Stepana Bendere za heroja Ukrajine. Istina,
uz rezervu: zbog toga što se on nije rodio u
Ukrajini, već u Austriji. To nije
umanjilo trijumf pravde. Mislim da ona trijumfuje i kada su u pitanju drugi falsifikati
povodom uloge Rusije (SSSR-a) u pobedi nad fašističkom Nemačkom.
Pogledajte Crveni trg
Ako čitaoci mojih omiljenih
novina Tabloid imaju mogućnost da na televiziji pogledaju paradu koja će
9. maja biti održana na Crvenom trgu u Moskvi, savetujem im da je obavezno
pogledaju. Na paradi će biti mnogo toga novog i
interesantnog. Trgom će, na primer,
prodefilovati deset hiljada vojnika odevenih u uniforme iz vremena Velikog otadžbinskog rata. Biće na trgu i tenkovi T-34 i SU-100 itd.
Gledaoci će videti i savremeno rusko naoružanje. Tu treba izdvojiti raketu Topol - M.
Naravno, iznad Moskve će proleteti i avioni i
helikopteri. Spektakl je nemoguće rečima opisati, to treba videti, pa i u TV prenosu.
Još je jedna specifičnost obeležavanja 65. godišnjice
pobede. U paradi će učestvovati i vojnici iz drugih zemalja. Sasvim je
moguće da će doći Amerikanci, Englezi,
Francuzi. Sačekajmo, pa ćemo videti.
Zanimljivo je da Dmitrij Medvedev
neće slati lične pozive predsednicima stranih zemalja. On smatra da je to zajednički
praznik, zajednička pobeda i za nas i za zemlje iz bivšeg Sovjetskog Saveza i
za naše najbliže prijatelje, susede, naravno i za Evropu i ceo svet. Zato su
svi iz rukovodstva i vlada drugih zemalja koji požele da dođu, dobrodošli u
Moskvu.
Za tehniku i hranu koju su SAD
slale sovjetskim vojnicima, ni do danas Rusija nije sve platila. Da, da, ne čudite se: Rusi su uzimali na
kredit tehniku i hranu, a Amerika je za to dobijala novac u vidu zlata i drugih
dragocenih metala. Nažalost, malo ko o tome nešto zna čak i u Rusiji. Mnogi misle da je
američki ujka Sem tek tako
poklanjao Rusiji inženjerijski materijal, bombone i smrznuto meso
Budući da je reč o tome da Rusiju
neki istoričari na Zapadu okrivljuju za to da je ona započela rat sa Nemačkom,
onda heroji postaju oni koji su ratovali na strani Hitlera. Takve tendencije se
posebno pojavljuju u Estoniji, Ukrajini i u nekim drugim zemljama.
Nagledavši se zverstava fašista
na ruskoj zemlji, malo je verovatno da nije bilo zlobe među sovjetskim vojnicima.
Čim su prešli granicu Sovjetskog Saveza, doneto je naređenje o streljanju na
licu mesta onih vojnika i oficira koji se iživljavaju nad mirnim građanima ili
se bave pljačkom.
Drugi front je otvoren kada su
Amerikanci i Englezi shvatili da Rusija ima cilj i da je jedina sposobna da
osvoji Nemačku.