Tabloid istražuje
Kako su
sintetičke hemikalije postale vitamini? Askorbinska kiselina
nije vitamin C
Iako se danas
na studijama medicine vitaminima i mineralima posvećuje tek jedno do dva
predavanja u toku pet godina studija, svaki lekar zna da su to vitalno važna
jedinjenja (neko kaže supstance, a neko molekuli) neophodna u procesu
metabolizma. Najznačajniji je vitamin C, koji se ne sintetiše u ljudskom
organizmu. On se danas poistovećuje sa askorbinskom kiselinom samo zato što se
ona može hemijski sintetisati i tako profitabilno prodavati kao vitalno važan
suplement. Ali to nije vitamin C
Priredila: Ivona Živković
Nakon dugog tretmana raznim sintetičkim
lekovima mnogi lekari se dosete da na recept dopišu i neki kompleks vitamina da
bi se organizam nakon bolesti oporavio. Te vitamine ćete jednostavno kupiti u
apoteci, uzimaćete ih u propisanim dozama i... I trebalo bi da opet budete
zdravi kao pre. Ako vam propisana terapija lekovima nija vratila zdravlje, onda
će vam doktor promeniti terapiju i tretirati vas ponovo nekom drugom
hemikalijom iz nekog vademekuma raznih farmaceutskih kompanija.
Oni kojima ni
to ne pomogne, ostaje da čitavog života budu pod pod medikamentima, da idu od
jednog do drugog lekara na razna ispitivanja i kontrole, po nove i nove lekove,
dok će mnogi na svoju ruku početi da gutaju i vitaminske tablete. Za one koji
nakon svih ovakvih dugoročnih alopatskih tretmana odu na Onaj Svet, rodbina će
reći da su godinama od koječega bolovali i da im je Gospod, eto, samo skratio
muke. Uostalom, danas je postalo normalno ići kod lekara i piti sintetičke
lekove. Da još napomenemo da će vam doktori kod uzimanja vitamina savetovati i
da ne preterujete jer može doći do hipervitaminoze. Mnogi su u svojoj praksi
takve slučajeve i imali.
Šta su zaista vitamini?
Nažalost, i
kada su ovi vitalni nutrijenti u pitanju, neka saznanja o njima su jednostavno
istrgnuta iz istorije medicine i zauvek "pokopana" daleko od očiju
stručne javnosti i sudenata medicine. I to se dogodilo sa mnogim istraživanjima
vitamina rađenim sve do šezdesetih godina 20. veka. Jedan od pionira koji se
ovom materijom ozbiljno bavio jeste i američki stomatolog Rojal Li, kada se
najpre zapitao odakle nastaje karijes kod ljudi i zašto je učestaliji kod dece
koja su inače podložnija bolestima. On nije ovenčan nikakvom nagradom i za
njegove radove je malo ko u svetu čuo. Ali je zato čitavog života teško
proganjan od američkih sudova i američke Federalne agencije za hranu i lekove,
FDA, koja je čak izdejstvovala da mu sud naloži da sva svoja istraživanja o
vitaminima mora da uništi. Radilo se o njegovim proučavanjima vitamina tokom 20
godina.
Njegove
tvrdnje da skoro sve bolesti nastaju zbog pothranjenosti i da se određenim
vitaminima i mineralima mogu lečiti mnoge bolesti, proglašene su teškim
šarlatanstvom, pri čemu je posebno apostrofirana činjenica da je on bio samo
zubar i to bez prakse. A istina je da je Rojal Li bio veoma studiozan u svemu
čime se bavio, da je razmišljao veoma široko i da je u svemu želeo da dođe do
samog fundamenta. Rođen je 1885. u Viskonsinu, a umro je 1967. Sam je
publikovao mnogo radova za koje danas malo ko zna. Nažalost, Rojal Li ne samo
da je bio ispred svog vremena već je imao i moćnog protivnika - a to je teško
korumpirana američka državna administracija koja je radila (i danas radi) pod
patronatom moćnog prehrambenog i hemijskog industrijskog kompleksa koji ne samo
da proizvodi sintetičke lekove i sintetičke "vitamine", i sintetički
hranu i sintetičke napitke, već je nakon Drugog svetskog rata i uzeo pod svoju
kontrolu i medicinsku edukaciju i izdavačku istraživačku delatnost.
Zato se danas
i u SAD i u Evropi na studijama medicine više pažnje posvećuje lečenju
sintetičkim lekovima, dok se ljudski organizam izučava analiziranjem mrtvih
rgana i tkiva (anatomija i histologija) i uopšte se ne više pravi razlika
između sintetičkog i pravog vitamina. Ali vitamin C nije askorbinska
kiselina, a vitamin E nije tokofereol, dok vitamin A nije retinol itd.
Šta su zaista
vitamini? Laički se deovanje vitamina najlakše može uporediti sa dobro skuvanom
i ukusnom pilećom supom. Da bi ona bila prijemčiva za jelo mora se pripremiti
tako da svi sastojci budu stavljeni u proces kuvanja koji traje određeno vreme.
Neki od ovih sastojaka (na primer živo pileće meso ili paštrnak) ne mogu se
jesti ako termički nisu dobro obrađeni, a šargarepa može, pri čemu kuvanjem
dobija sasvim drugačiji ukus, ali i drugu hranljivu vrednost (zapravo je gubi).
Peršun i luk
se mogu jesti sirovi, ali nisu baš prijatni za čulo ukusa u velikim količinama.
Tu su onda i razni začini koji služe da konačni ukus skuvane supe bude
potpuno drugačiji od svih ovih pojedinačnih ukusa. Ali, pravi efekat je kad se
oni pomešaju. I to je supa koju možemo da jedemo sa guštom. Nešto slično se
događa sa vitaminima. Zapravo jedan vitamin nije nikakvo pojedinačno
molekularno jedinjenje ili supstanca, čak ni kompleks jedinjenja ili supstanci,
već proces u kome se određeni sastojci iz čitavog vitaminskog kompleksa nađu u
međusobnoj elektro-biohemijskoj interakciji na određenoj temperaturi (u
ljudskom organizmu se "kuvaju" na 37 stepeni Celzijusovih) kako bi od
svake ćelije omogućili transport i prihvat nutrijenata koji sadrže elektrone.
Ovaj proces se odigrava i kod biljaka i kod životinja. Samo je stepen termičke
obrade različit.
Dakle,
vitamini su samo biološki kompleksi u trenutku njihove aktivnosti. Njihova
aktivnost zavisi od okruženja u kome stupaju u elektro-biohemijske interakcije
- odnosno od sredine u kojoj se biohemijski aktiviraju. Ova vitaminska
aktivnost se odigrava samo kada su ispunjeni svi uslovi i kada su prisutni svi
neophodni faktori za njihov rad. Tada je njihovo delovanje sinergijsko. Tako je još Rojal Li zapisao da
vitamin A predstavlja: "...jedan radni proces koji se sastoji od
nutrijenta, enzima, koenzima antioksidanata i aktivatora tragova
minerala."
Vitamini su
živa kompleksna forma koja je aktivna ili se može aktivirati u određenim
uslovima i niti jedan njen fragment se ne može izolovati i nazvati vitaminom.
Takvi izolovani fragmenti ne mogu biti vitaminski funkcionalni u organizmu, a
samim tim nema ni vitaminskog (vitalnog) procesa. A da bi ćelija u organizmu
uzela nutrijente iz vitaminskog kompleksa, koji uvek sadrži i minerale u
tragovima, ovaj kompleks se mora biti aktivirati odnosno mora postati živ.
Ukoliko dođe samo do simulacije ovakve aktivnosti, kada ćelija zbog sličnosti
oblika molekula uzima sintetički fragment vitamina, to neće predstavljati
funkcionalan unos nutrijenata, a može dovesti i do toksikacije. A sintetički
vitamini to upravo i jesu - hemijske kopije fragmenata prirodnog vitaminskog
kompleksa, ali izdvojene iz kompleksa, i onda kamuflirane u molekule istog
oblika koji se tako ubacuju u proces hranjenja ćelija. Ali oni nisu hrana već
otrov za ćeliju. Dakle, ako u supu ubacite rezance od rafinisanog brašna, vi
ćete tako ubaciti felerične mrtve molekule koji će se vremenom negde taložiti u
organizmu jer će ih ćelije odbacivati kao - đubre. Rafinisano brašno kao i
rafinisan šećer nemaju polje elektrona (kako je to otkrila dr Budvig) i njihovi
molekuli su mrtvi.
Industrijska proizvodnja
hrane je veoma unosan biznis
Funkcionalni vitamini u
živom organizmu su samo kompletni vitaminski kompleksi koji su živi. I
to je prirodna hrana čoveka u "Rajskom vrtu". Plod voća ili povrća
direktno ubran sa grane ili iščupan iz zemlje (kroz koje još protiču
elektroni). Nažalost, kapitalistička filozofija stvaranja profita učinila je da
se i proizvodnja hrane tretira isključivo kao biznis koji donosi profit.
Besomučno oranje ispošćene zemlje i uzgajanje goveda i živine hranjenih
koncentratima, učinilo je da prirodnog vitaminsko-mineralnog kompleksa nema
više ni u prirodnoj hrani. Stvaranje veštačkog - sintetičkog đubriva zadalo je
poslednji udarac čovečanstvu koje je počelo da se ozbiljno suočava sa pothranjenošću.
Dakle, industrija proizvodi ogromne količine ukusne hrane, ali u njoj nema
vitalnih nutrijenata.
O tome kakve
su pogubne posledice ovog biznisa počeo je da shvata i Rojal Li, čim se upoznao
sa knjigom dr Harvija V. Vileja (Harvey W. Wiley), bivšeg direktora državnog
američkog Biroa za hemiju. Wilej je bio njegov poslednji direktor sve do 1912.,
kada je smenjen, a biro ukinut. Razlog
je što se ova institucija na čelu sa Wilejem žestoko suprotstavila plasiranju
na tržište hrane i pića sa opasnim satojcima. Njegov stav je bio sledeći:
"Nijedan prehrambeni proizvod u našoj zemlji neće imati tragove benzoeve
kiseline, sumporne kiseline ili sulfata i ni najmanji sadržaj stipse niti
saharina, izuzev za medicinske potrebe. Nijedno bezalkoholno piće ne treba da
sadrži kofein ili teobromin (koji se nalazi u zrnima kakaoa). Nijedno izbeljeno
brašno ne sme ići u trgovine. Naša hrana i lekovi moraju biti u potpunosti
lišeni ijednog oblika krivotvorenja i lažnog etiketiranja. Proizvođači hrane i
posebno prehrambeni kombinati treba da posvete svu svoju energiju poboljšanju
javnog zdravlja i promovisanju sreće u svakom domu tako što bi proizvodili
pšenično brašno od celog zrna, neusitnjeno žitno brašno i krupno brašno."
Takvim stavom
on je praktično poveo spor protiv Koka-Kole. Zato je umesto Biroa za
hemiju, korumpiran državni vrh doneo zakon o osnivanju Agencije FDA. Na mesto
direktora postavljen je podobniji doktor Elmer Nelson, koji je imao mnogo
fleksibilniju filozofiju o pitanju ishrane, iskazanu njegovom tvrdnjom:
"Potpuno je nenaučno izjaviti da je dobro hranjeno telo spremnije da se
odupre bolesti nego slabije hranjeno. Moje mišljenje je da ne postoji dovoljno
eksperimenata koji bi dokazali da je nedostatak nekih nutrijenata u ishrani
nešto što stvara prijemčivost bolestima". (Elmer Nelson MD, Washington
Post). Od tada do danas FDA nepogrešivo radi u interesu profita privatne
farmaceutske i prehrambene industrije.
Vitamini
su kao točkovi u točkovima
Čitav kompleks koji
funkcioniše kao vitamin A ( do sada se zna) sadrži sledeće molekule: retinole,
retinoide, retinal karotinoide, karotine, masne kiseline, vitamin C, vitamin B,
vitamin D, enzime, minerale. (Vitamins and Minerals, Somer 1992). Očigledno je
da se u ovom vitaminu nalaze čitavi kompleksi drugih vitamina. Zato je doktor
Rojal Li vitamine opisivao kao "točkove u točkovima". I oni su
funkcionisali samo tako. Kada se jedan točak izvadi iz drugog, to onda nije taj
točak, već neki drugi koji se takođe može okretati, ali drugačije.
Sve do 1924.
čitav vitaminski kompleks iz hrane dobijan je iz cele biljke bogate vitaminima,
tako što se iz vlakana uklanjala voda u jednom hladnom vakuumskom procesu, bez
delovanja hemikalijama, i onda se pristupalo pakovanju tako da čitav kompleks
ostane postojan. Na ovaj način su svi "točkovi" bili upakovani jedan
u drugom i vitaminsko-mineralni kompleks je time bio netaknut. Ali, 1931. moćni
farmaceutski gigant La Roche otkrio je način da sintetiše jedan fragment
vitamina A (koji je inače otkriven 1919). Tako su izdvojili retinoične
kiseline, počeli da ih hemijski sintetišu i nazvali su to vitaminom A.
Većina
sintetičkih A vitamina sastavljena je od retinala, retinola ili retinoične
kiseline. I to se naziva vitaminom koji je pročišćen i kao takav se nalazi i
danas u prodaji kao "vitamin A". I on u većim dozama, logično, deluje
toksično. Toksičnost vitamina A poznata
je kao hipervitaminoza A, i isključivo je posledica unosa
"pročišćenog" vitamina, a nikada celog prirodnog kompleksa. Zato se
danas u medicinskoj literaturi može pročitati i ovo: "Posledice trovanja
vitaminom A su: rast tumora, poremećaj sa zglobovima, osteoporoza, suvoća
očiju usta i kože, povećanje jetre i slezine, defekti pri rođenju, pad
imuniteta", navodi u svojoj knjizi Judit de Kava. Naravno, radi se o
sintetičkom vitaminu A.
Sintetički vitamini nisu
isto što i pravi vitamini
Izolovani od svoje
celine, ovi fragmenti ne samo da ne mogu da obavljaju svoju vitalnu funkciju
već se tako sintetički uobličeni ubacuju u proces povezujući se sa ostalim
vitaminskim kofaktorima koji su već u organizmu i tako ih zapravo izvlače iz
organizma. Ovakvi sintetički fragmenti tako dovode do demineralizacije čitavog
organizma. Već smo ranije pisali o tome kako se molekuli kiselina u organizmu
pre nego što se preko bubrega izluče moraju neutralisati vezivanjem za molekule
alkalnih minerala. Za taj proces ovi kiseli molekuli najčešće uzimaju kalcijum
iz kostiju. Tako kada neki zabludeli doktori konstatuju da čak pola miliona
žena u Srbiji boluje od osteoporoze, oni uopšte ne vide da razlog može biti baš
prekomerno uzimanje raznih medikamenata koji se svi u organizmu razlažu na
teške kiseline i koji organizam demineralizuju. Ali, ostajući u svojim
uverenjima (gde im je farmaceutski vademekum jedina biblija) nastavljaju da
"leče"ovakve pacijente novim - jačim hemijskim supstancama i to
takvim koje pacijenti "veoma teško podnose" i koji im stvaraju
kamenčiće u bubrezima. Nažalost, i iz ovoga je očito da današnja alopatska
medicina nema veze sa životom, već isključivo sa dilovanjem farmaceutika.
A u prirodnom
biološkom procesu koji pokreće kompleks vitamina A, beta karotin nastupa kao
prethodnik. Sintetizovana varijanta beta karotina je obično
"stabilizovana" u rafinisanim uljima. U ovoj transmasnoj kiseloj
formi tako dolazi do oksidacije beta karotina i hemijski čist beta karotin više
ne može biti nutrijent. Ova promenjena forma se ne može konvertovati u vitamin
A.
Skoro sav
sintetički beta karotin se proizvodi u švajcarskom koncernu Hoffman - La
Roche, od koga ga svi ostali kupuju i pakuju u svoje trgovačke vitaminske
formule. Ukoliko se ova sintetička forma uopšte ne aktivira u organizmu mnogo
je bolje nego ako se aktivira (uhvati u neki vitalni proces), jer tada može
delovati kao toksin.
Deo vitamina C
Slična je priča sa
askorbinskom kiselinom koju je farmaceutski biznis nazvao vitamin C.
Ali, askorbinska kiselina nije vitamin C, već samo jedan metabolit
koji se pojavljuje kao posledica aktivnog procesa (života) vitamina C.
Askorbinska
kiselina je samo "antioksidativni omotač", jedan fragment vitamina C. Askorbinska kiselina je samo jedan izolovan destilat od vitamina C koji se
stvara u prirodnim uslovima u jetri. Ona štiti funkcionalne delove celog
vitaminskog kompleksa od brze oksidacije
ili brze razgradnje. Kompletan vitamin C mora da sadrži, pored
askorbinske kiseline, još i rutin, bioflavonoide, Faktor
K, Faktor J, Faktor P, tirosinaze, askorbinogen i druge komponente kao što
su tragovi minerala. Ukoliko bilo koja od ovih komponenti nedostaje,
neće se se formirati vitalni biološki proces nazvan - vitamin C.
Sintetizovana
askorbinska kiselina
Askorbinska
kiselina se danas pravi u jednom patentiranom procesu koju uključuje kukuruzni
skrob i isparljive kiseline. Preko 90 posto askorbinske kiseline u SAD se
proizvodi u postrojenjima Nutley u Nju Džerziju, koja su takođe u
vlasništvu Hoffman- La Roche, jednog od najvećih proizvođača sirovina za
farmaceutike.
Najveći broj
kompanija onda kupuje na veliko askorbinsku kiselinu od njih. Nakon toga kreće
distribuiranje po tržištu. Svaka trgovačka marka ima svoju etiketu, svoje
argumente, svoje formulacije, svaka tvrdi da ima bolji vitamin C iako su svi od
istog snabdevača i nijedan nije uopšte nije vitamin C.
Postoji u SAD
oko 110 kompanija koje prodaju vitamine. Samo u SAD se godišnje troši 9
milijardi dolara na kupovinu sintetičkih vitamina.
Manje od pet
kompanija koriste čitav kompleks koji učestvuje u stvaranju vitamina C. I tako
dobijeni vitaminski kompleks je mnogo skuplji. Razlog je što se čitav
vitaminski kompleks teže može sačuvati.
Nastaviće se
Obogaćivanje vitaminima
Još
zanimljiviji su proizvodi na koje je stavljena etiketa "obogaćeno
vitaminima" ili "vitaminizirano" i koji tako imaju veću cenu jer
im je i hranljiva vrednost veća. Recimo mleko ili hleb obogaćen vitaminima.
Kako se hleb obogaćuje vitaminima? Jednostavno tako što se sintetičkim
vitaminima poprska pšenica ili pasterizovano mleko. I to zadovoljava propisane
standarde da se može staviti etiketa - "obogaćeno vitaminima".
Male i velike doze vitamina C i
"vitamina C"
"Ceo
vitamin C se nalazi u paradajzu, luku i citrusnom voću i u stanju je da brzo
izleči skorbut. Ali, sintetički vitamin C to ne može", objavljeno je još
1842. u medicinskom časopisu Lancet.
Szent-Georgi
koji je zvanično otkrio vitamin C 1937, takođe je otkrio da se samo askorbinskom kiselinom ne može izlečiti
skorbut. Tako je ponovo u laboratoriji istraživao delovanje C vitamina i
pronašao da u njemu postoji i rutin.
Dakle,
sintetički vitamini su veoma moćni, ali kao sintetičke droge (medikamenti), a
ne kao vitamini. Jer i mala količina vitaminskih sastojaka kada su kompletni
kao "točkovi u točkovima", može da napravi aktivan biološki proces u
kome nastaju i funkcionišu vitamini. Ako ovog procesa nema, bez obzira na to
koliko smo miligrama ili grama askorbinske kiseline ili askorbata uzeli,
vitamini nemaju dejstvo.
Ali, davanje
megavitaminskih doza sintetizovanih vitamina, posebno natrijum askorbata, kao
što je pokazao Irvin Stoun (o čemu smo pisali u prošlom broju), može imati
veoma jak efekat kod izbacivanja određenih toksičnih molekula narkotika. Razlog
za to je što su molekuli askorbata u nekim receptorima mozga radije prihvaćeni.
U lečenju narkomanije izgleda da se radi o borbi dva toksina od kojih jedan
izaziva zavisnost (heroin, opijum, metadon), a drugi ne. Dugotrajna dijareja
nakon tretmana natrijum askorbatom jasno pokazuje njegovu toksičnost.