Druga strana
Miris pobune u
vazduhu
Ko su ti ljudi
Narodu se
smrkava pred očima. Uskoro u crnilu mraka neće razaznavati ni žutu, ni plavu,
ni crvenu boju
Ivan Molotok
Bivajući godinama, mesecima, svakodnevno, iz sata u sat, svedokom
gluposti i bizarnosti, prevrtljivosti i pokvarenosti, podlosti i spletkarenja,
fantastičnih slavopojki i katastrofalnih rezultata ljudi iz vlasti kojima smo,
u ne tako dalekoj prošlosti, davali svoj glas, makar i sistemom eliminacije, kad se bira
najmanje loš, čovek se upita nije li stvarno žrtva neke teške psihijatrijske bolesti kad olako prihvata da je to
uopšte moguće, da je, štaviše, surovo realno, toliko realno da je realno postalo i direktnom njegovom
zaslugom - aktivnim političkim
zalaganjem ili makar samo glasačkim listićem.
Ko su, zapravo, ti ljudi za koje smo, ili dobar deo nas, pre samo
nekoliko godina nekako mislili da im poveravamo istorijsku misiju, ili da to
čini neko drugi u naše ime, koja treba svima nama da doslovno spasava živote, a dobili smo beskrupulozne
muljatore, spletkaroške parazite i najbednije moguće lopove koji bi ti i suzu
iz oka ukrali za neku ličnu korist ili da ti iz čiste pakosti učine neko zlo.
Ko su, zapravo, ti ljudi koji nas, s našim overenim izbornim punomoćjima
u džepovima, iz zadovoljstva gađaju vlastitim izmetom, a pri tom
insistiraju da u tome uživamo kao da nas opslužuju šampitama ili kavijarom. Kakva nas je to teška bolest slomila kad posle
svega što nas je snašlo, i svih koji su nas terorisali i ubijali - počev od ratnih huškača,
ratova i ratnih profitera, istorijski rekordne hiperinflacije, stotina hiljada
poginulih, obogaljenih i "samo" izbeglih, zemljotresa, poplava, suša, bombardovanja, državnog i
korporativnog terorizma, običnih uličara i mondijalnih kriminalaca, kidnapera i
snajperista, privatizatora i agencijaša - dakle posle svih i svega što
bi i žabu krastaču dresiralo kako da se brani i odbrani, ili barem pobegne
glavom bez obzira, mi ponovo, o svom trošku i vlastitim izborom, imamo nad
sobom istovetnu bulumentu sastavljenu ne od četiri nego od četiristo jahača
apokalipse, smrti, propasti, bolesti, gladi, beznađa. Ko su, zapravo, ti ljudi
koji de facto, ali i de iure, uspevaju da nam prodaju muda za
bubrege, ne samo verujući nego i znajući da ćemo to da kupimo bez sumnje i
pogovora. Ko su ti ljudi koji, za razliku od nas samih, i posle svega što nam
je žiletima otvaralo oči a kundacima mozak, znaju ko smo i kakvi smo i šta sve
mogu sadistički a nekažnjeno da nam rade i da za to još očekuju basnoslovnu
naknadu.
Postoji u istoriji socijalne komunikacije i ljudske civilizacije uopšte bezbroj primera čitavih
epoha, pokreta, događanja, društvenih grupa ili pojedinaca, koji su se u
različitim okolnostima i različitim posmatračima predstavljali svojim
različitim licima. Nekad se to nazivalo mimikrijom, nekad kameleonstvom, nekad
istorijskom prevarom, nekad običnom skromnošću a nekad nužnošću. Nekad je to
bilo deo velikog istorijskog projekta, a nekad čista koincidencija.
Više kao asocijacija nego kao ilustracija, sledi pogled jednog ruskog
autora, nekadašnjeg visokoetabliranog pripadnika tajnih službi, na sličnosti, čak i
identičnosti dvaju ljutih istorijskih protivnika - fašizma i komunizma i njihovih
nosilaca Hitlera i Staljina.
- I
- Hitler je vladao u ime radničke klase, a i stranka mu je u nazivu imala
pridev - radnička. Staljin je takođe vladao u ime radničke klase, a njegov
sistem vlasti zvanično se zvao - diktatura proletarijata.
- I Hitler i Staljin mrzeli su demokratiju i borili su se protiv nje.
- I Hitler i Staljin su gradili socijalizam. I jedan i drugi smatrali su
da je jedino njihov socijalizam ispravan, a svi drugi "socijalizmi"
su ili devijacije ili degeneracije.
- I Hitler i Staljin su bespoštedno ubijali sve članove
partije koji su izražavali sumnju u ispravnost tog "jedinog puta".
- Hitler je pravio četvorogodišnje planove, Staljin petogodišnje.
- Kad je Hitlerova partija došla na vlast, sve ostale su
zabranjene. Isto važi i za Staljina.
- I kod Hitlera i kod Staljina partija je iznad države, a državom upravljaju partijski
lideri.
- I Hitler i Staljin su od svojih partijskih kongresa pravili istorijske
"spektakle".
- Glavni državni praznici su kod Hitlera
bili 1. maj i 8-9. novembar, a kod Staljina 1. maj i 7-8. novembar.
- Hitler je gajio svoj partijski podmladak, hitlerjugend - mlade
hitlerovce. Staljin je takođe gajio svoj podmladak, komsomolce - mlade
staljiniste.
- I Hitler i Staljin su se zvanično "titulisali" istom titulom:
vođa = firer.
- I Hitler i Staljin su voleli grandiozne građevinske objekte. Hitler je
počeo da gradi u Berlinu najveću zgradu na svetu, zgradu Skupštine, čija je
samo kupola trebalo da ima 250 metara u prečniku, a glavna sala trebalo je da
primi 150.000-180.000
ljudi. Staljin je u Moskvi počeo da gradi takođe najveću zgradu na svetu - Dom
Sovjeta. Njegova glavna sala je trebalo da bude manja, ali je ceo objekat mnogo
veći. Sama
zgrada je trebalo da bude 400 metara visoka, i da posluži kao postament za više od sto metara visoku Lenjinovu
statuu. Ukupna visina objekta, dakle, 500 metara.
- Za Nemce je Hitler bio stranac. Rođen je u Austriji i gotovo do
trenutka preuzimanja vlasti nije imao nemačko državljanstvo. Za Ruse je Gruzin
Staljin takođe bio stranac, čak nije bio ni Sloven.
- Izuzetno retko,
Staljin je primao strane goste u svom kremaljskom stanu koji je bio veoma
skroman: jednostavan sto, ormar, krevet od gvožđa, vojničko ćebe. Hitler je
naredio da se objave fotografije njegovog "prebivališta" sa -
- I Hitler i Staljin su na
- Hitlerova "miljenica" Heli Raubal bila je 19 godina mlađa od
njega. Staljinova supruga Nadežda Alilujeva bila je 22 godine
mlađa od njega. Heli je izvršila samoubistvo, Nadežda -
takođe. Heli se ubila Hitlerovim pištoljem, Nadežda Staljinovim. Oba samoubistva
su tajanstvena. Postoje ozbiljne verzije da je jednu ubio Hitler, drugu
Staljin.
- I Hitler i Staljin govorili su jedno a radili drugo.
- Hitler je počeo vladavinu pod sloganom "Nemačka želi mir" i
odmah osvojio pola Evrope. Staljin se borio za "kolektivnu
bezbednost" u Evropi, "ne žaleći ni snage ni sredstva", i u to
ime - osvojio pola Evrope.
- Hitler je imao Gestapo, Staljin NKVD.
- Hitler je imao Aušvic, Buhenvald, Dahau.
- Hitler je ljude uništavao u milionima.
- Ni Hitler ni Staljin nisu voleli da se kite ordenjem.
- I
- I Staljin i Hitler nosili su brkove, koji su kao simboli epohe ušli u "istoriju".
- Hitler je ostao u istoriji kao vrhovno zlo, a Staljin kao borac za
Ako naravoučenije nije sasvim očigledno, vredi ponoviti. Naši demokrati,
sa velikim ili malim početnim slovom, svejedno, ogrezli su u nacionalnom,
ekonomskom i uopšte istorijskom crnilu koje ne mogu da prekriju ni najgušće
maskirne žute, plave ili crvene boje. Pitanje je da li je za to već kasno, ali
ako nije moraju pod hitno da se presvlače u nešto što narod može da podnese. U
ovakvom mraku koji narodu pada na oči, morali bi da blješte kao Duh Sveti da bi
ih se uopšte videlo a ne zgazilo kao vaške.