Tragom vesti
Kragujevaèka vlast na èelu
sa Veroljubom Stevanoviæem davi
grad na Lepenici
Jeste li
mi rod, siroèiæi mali?
Kragujevac je u haosu. Gradska vlast otima atraktivne lokacije za gradnju,
mafija reketira gazdu Gnezda špijuna, a iz vitrine je izvaðena prašnjava
plaketa Grada bezbednosti dodeljena Kragujevcu. Slovenaèki Merkator je
propao. Kragujevac je bankrotirao i materijalno i moralno
Miodrag Milojeviæ
Blatara u Kragujevcu,
to je kuæa Ðure Jakšiæa. Otkad
se zna - spomenik kulture, decenijama pod zaštitom države.
Zidovi su se ljuštili, blato
otpadalo, krov se krivio, ispadale su krive pregrade
od drveta, kao kad zemlja
izbacuje kostur dopola zakopane životinje, pa bela, kriva rebra svetle
na suncu. Pacovi su potkopavali,
izvlaèili kamen po kamen.
Pravda je spora ali dostižna.
Nedavno je utvrðeno da je to ruglo grada, nije nikakav
spomenik kulture. Nije ni prava
kuæa Ðure Jakšiæa, nego
se Ðura potucao po Kragujevcu od
gaze do gazdarice. Nije nosilac ni stanarskog
prava, nego je stanovao kao podstanar.
Da bi bili
uverljiviji, pronašli su pravu
kuæu Ðure Jakšiæa. - Šta
æe u Kragujevcu? Neka ide svojoj kuæi, ženi i
deci.
- Jeste
li mi rod, siroèiæi mali...
Ðura
Jakšiæ ovih
dana ode iz Kragujevca. Proteran, nije imao prijavu
prebivališta.
Radi se o tome da se kuæa nalazi
na atraktivnoj lokaciji, da su
se uticajni ljudi nameraèili na lokaciju
idealnu za stambeno-poslovni prostor. Ekspresno je nadležna institucija saopštila: nije spomenik
kulture. Kad nije, zašto uopšte visi tabla
na kojoj piše da je u toj kuæi živeo Ðura
Jakšiæ, te
i te godine?
Kuæa odjednom postade opasnost za prolaznike.
Brzo je postavljena ograda da neko
ne strada.
Pešaci,
kreæite se drugom stranom ulice! Ovo nije
ta kuæa za
koju smo decenijama mislili da jeste. Ðura
Jakšiæ nas
je obmanuo.
Ako koza
laže, ne laže rog: - Nek podnese posedovni list i dokaže da je vlasnik
kuæe!
Kakav spomenik
kulture, ta kuæa je puna pacova!
Koliko je poznato, pacovi ne šire kulturu, pre su izvor zaraze.
Pre kuæom bandera, nategnuta
telefonska žica. Na banderi èekaju ptice.
- Æiju-æi, æiju-æi
- Ðuro, idi kuæi! Ðuro,
idi kuæi!
- Jeste
li mi rod, siroèiæi mali? - Nisi nam ni rod, ni
pomozi bog!
- Ana toèi, Ana služi - a za kuæom
srce tuži...
Decenijama su
uèitelji dovodili ðake, pokazivali kuæu u kojoj je živeo Ðura Jakšiæ! Imali su
šta i da
vide.
Mafija
ne vodi parnicu
Gnezdo špijuna - originalan naziv za kafanu,
restoran, za kojim bi se okrenuo svaki prolaznik. Naziv pivnice u Kragujevcu
napisan je na engleskom tako da graðani prolaze nezainteresovano.
Pored naslova koji iritira, pažnju privlaèi
izgled zgrade išarane lakiranim drvetom. Vlasnik pivnice slikan je za novine, pokazao je
originalnost. Otvorio evropsku pivnicu usred Kragujevca. Usred sveta!
Pivnicu Gnezdo špijuna pohodili su pravi špijuni, nedavno se saznalo za dvostruki život vlasnika pivnice. Uspešan
sugraðanin ali šikaniran, iznerviran.
Desilo se ono što ne treba, beogradizacija pivnice Špijunsko gnezdo
u Kragujevcu.
Beograðane Aleksandra Æatiæa, 44 godina, Sašu Neškoviæa, 47 godina, i Matu Trlaju, 54 godina, uhapsila je kragujevaèka
policija. Postoji osnovana sumnja da je troèlana banda u dužem
periodu pretila vlasniku pivnice N. Z. i nanosila mu telesne povrede, da bi sve
to kulminiralo 30. jula kada su pokušali da preotmu celu
pivnicu.
Pomenuta grupa kriminalaca je od vlasnika pivnice veæ
uspela da iznudi, zahvaljujuæi stalnim pritiscima, više
od dvesta hiljada evra.
Budimo objektivni. Policija ne navodi o kom vremenskom intervalu je reè,
ali koja pivnica može zaraditi dvesta hiljada evra ukoliko se vlasnik dodatno nije bavio još
nekim poslom? Makar u pivnici sedeli sve sami lokatori, što
danonoæno loèu pivo i spavaju za stolom.
Šta
se dogodilo? Klasièna kriminalna prièa. Vlasnik pivnice N. Z. je od uhapšenih pozajmio izvesnu kolièinu
novca uz kamatu, ali pošto nije mogao da ispoštuje ugovorene rokove, osnovica duga sa kamatama vrtoglavo je rasla. Kad u
dužem periodu dug nije otplatio, došlo je vreme da trojica
kriminalaca preuzmu svoje, znaèi celu pivnicu. Vlasnik je dužan
koliko je težak. Dokumentacija je unapred pripremljena. Potrebno je samo da vlasnik
stavi svoj potpis da im prepisuje preduzeæe, zbog èega
ih je prijavio policiji. Dvadesetak specijalaca upalo je u lokal, odmah pošto
je N. Z. predao prethodno obeležene novèanice.
Ovde se mora stati. Vlasnik predaje kompletan lokal sa inventarom. Kad gubi
ceo lokal, šta æe mu novac? Ili vlasnik plaæa što se oslobodio
lokala?
Kad neobavešten èitalac proèita tekst pisan u policiji, steæi æe
utisak kako taj vlasnik restorana ponekad ima a nekad nema mašte. Imao je mašte
kad je svom restoranu dao ime, nije imao mašte da pretpostavi od koga
pozajmljuje novac. Crno-belo prikazivanje pokazuje na jednoj strani trojicu
opasnih kriminalaca - na drugoj poštenog i naivnog preduzetnika.
To su prièe za malu decu. Kako su se privatnik iz Kragujevca i beogradski mafijaši upoznali? Da li su se upoznali u biblioteci, u vozu ili sasvim sluèajno
na autobuskoj stanici? Oni su se lažno predstavili tako što
su ga obmanuli, on nije znao da su kriminalci. Da li je vlasnik znao od koga
uzima novac? Da bi se uzeo novac potrebno je poverenje, znaèi
da su izvesno vreme bili bliski. Preokret nastupa onog trenutka kada su kriminalci svom prijatelju okrenuli leða.
U gradu je cenjen kao uspešan ugostitelj, sa lakšim
ili malo težim telesnim povredama. Kad je povreðen, tad je na kuænom
leèenju tako da niko u gradu ne zna za povrede.
Zašto vlasnik sluèaj nije odmah prijavio policiji? Pravovremenom prijavom uštedeo
bi dvesta hiljada evra, a to nije malo. Jedno krivièno
delo je iznuda, drugo zelenašenje. Kad je o zelenašenju
reè, za to su potrebne dve strane. Davanje, dobrovoljno uzimanje para pod
kamatu, krivièna su dela.
Završilo se kako se završilo. Iznuðivaèi su iza rešetaka, vlasnik pivnice æe, u svom Špijunskom gnezdu, nastaviti borbu protiv
špijuna.
Neobavešten graðanin prolazi pored Špijunskog gnezda. Osuðuje kriminalce koji su nasrnuli na jednog èasnog, poštenog
èoveka koji prodaje pivo i uz pivo mleko.
Šta æeš
mafijašima? Nisu te oni bili po ušima da uzmeš
pozajmicu. A mafija ko mafija. Mafija ne vodi parnicu, kao što
reèe jedan bivši ministar.
Stranaèko
plivanje
Grad Kragujevac u svojim vitrinama veæ nekoliko godina drži
plaketu Grada bezbednosti. Niko ne zna da objasni zašto
je gradskim èelnicima dodeljeno ovo priznanje, ne znaju ni oni sami. Kada je Zapad delio
priznanja poslušnim gradonaèelnicima - privilegije, emocije, simpatije - podršku
je uživao bivši gradonaèelnik
Zrenjanina. Pored njega se nije moglo, ali hartija trpi sve. Trebalo je i
Kragujevac utešiti nekom nagradom.
Pre mesec dana se saznalo zašto je Kragujevac grad
bezbednosti. U jezeru u Šumaricama izvaðen i spasen utopljenik, i to na dubini od èetiri metra. Uèinile
su to spasilaèke ekipe koje u gradu bezbednosti vode brigu o svim kupaèima.
Pojavila se, jednovremeno, u nekoliko listova, slika spasilaca. Najstarijeg
po èinu odmah prozvaše i "kraljem jezera".
Kragujevac ima dve nedeljne novine. Na naslovnim stranama - slika jezera.
Meðutim, pravi spasilac je pripadnik Žandarmerije sa sedištem
u Kraljevu, on je zaronio više puta i izvadio deèaka.
Spasioci, prozvani "kaljevima", i oni su nešto
pokušavali, u granicama moguænosti.
Bio je to dan opšte euforije, slavio se kraj školske godine i ujedno
pobeda srpske fudbalske reprezentacije nad Nemaèkom. Bilo je mnogo
radosti i alkohola.
Ko zna šta se dogodilo? Verovatno se postavilo pitanje šta
pripadnik Žandarmerije traži meðu kupaèima, bez opreme i u kupaæim
gaæama, bez obzira na to što jezero nema nudistièku
plažu.
Pravom spasiocu je bilo neprijatno, povukao se, novine ne mogu bez
fotografije. Objavljene su slike spasilaca sa jezera, iako oni ništa
nisu uèinili. Osim što su pokušali sa reanimacijom i veštaèkim disanjem.
Evo pravog spasioca opet meðu kupaèima, njega opet niko
ne poznaje. Deèak je zaronio deset metara od obale, voda ga je povukla još nekoliko
metara. U novinama piše da žandarm Slobodan Mikiæ ima 34 godine iako izgleda nešto stariji. Ili je Mikiæ
skroman ili je, mada je to neverovatno, zbog podviga koji je naèinio
imao problema na poslu. - Zaronio sam, možda peti put, dohvatio za nogu. Odmah
sam ga poneo, da mi ne pobegne.
Odbio je plaketu Veèernjih novosti. Prepustio je drugom da ga ne zamara put do Beograda, gde bi se opet, na
trenutak, našao u gužvi i centru pažnje. Kad to proðe,
svi te odmah zaborave ako nisi iz njihove stranke.
Nije èlan nijedne stranke, ni Verkove Koalicije za Kragujevac. Još
gore je što je Mikiæ raseljeno lice sa Kosova, odrastao pored Belog Drima. Kosovare bije loš
glas da Kragujevèanima otimaju posao; sada se pojavio još jedan, jedan koji otima hleb
spasiocima.
Posle tog dogaðaja sa sreænim ishodom, što je neverovatno kada se zna da ronioci sa opremom mesecima pretražuju
jezero da pronaðu utopljenika, poèela je euforija bezbednosti. Pojavili su se novi spasioci, èlanovi
Verkove stranke koji dobro stranaèki plivaju.
Na jezeru je još dvadesetak stranaèki podobnih ljudi, u kupaæim gaæama. Jedan
iznajmljuje èamac. Jedan je zadužen za pedaline. Jedan raznosi ležaljke po jezeru. Ostali
zijaju, sunèaju se i šetaju pored vode. To su nerasporeðeni
èlanovi stranke koji vole leto, Verka, sunce i vodu. Njihove zasluge su
dvostruke. Prvu privilegiju stekli su kao èlanovi i aktivisti Srpskog
pokreta obnove. Druga zasluga im je što su napustili Vuka Draškoviæa,
stali uz Verka. Ljudi sa takvim zaslugama imaju pravo na plaæeni
odmor u letnjim mesecima.
Ovog leta kupaèa je izuzetno malo. Broj spasilaca se poveæava. Izbrojano je šest
metalnih osmatraènica. Grad bezbednosti mora da se dokaže. Jeste se žandarm
na plaži pojavio sluèajno, akcija koju je izveo pokazuje da ništa ne treba prepuštati
sluèaju. Nije sluèajno plaketa bezbednosti došla u prave ruke. Zaposliti još
desetak aktivista sa liste èekanja!
Neka šetaju pored vode, neka se rashlaðuju.
Put
u bankrot
Kud vodi ovaj put? Ne znam, pokretne stepenice vode u bankrot.
Krila slovenaèke Rode podrezana u Kragujevcu. Sve govori, sve kazuje - samo u
Kragujevcu. Roda se nudi po gradu. Na šta je spala slovenaèka Roda.
Nina Milanoviæ, direktor kragujevaèke Narodne biblioteke, izjavila je da ni lokacija ni ponuda Merkatora
ne zadovoljavaju. Ne može se tu tražiti rešenje za izmeštanje biblioteke.
Šta
ovo znaèi? Znaèi da je Merkator propao u Kragujevcu, da se supermoderni tržni
centar pretvara u biblioteku. To se nigde u svetu, pa ni u Srbiji ne dešava
- da se poslovni centar ustupi knjigama, uglavnom onima za školsku
lektiru. Knjige ne donose profit, kapitalizam traži profit. Koliko mi
je poznato, knjige, ukljuèujuæi i kapitalna dela, nisu za poslovne ljude.
Naravno, u pitanju je ogroman
prostor, biblioteci bi bio dovoljan samo jedan deo. Ali sve govori da taj
prostor stoji neiskorišæen, da je Kragujevac materijalno krahirao kao Dolina gladi.
Gradski èelnici, koji su Slovence namamili u Kragujevac, u velikoj su neprilici. Da
bi se opravdali pred investitorom, guraju mu u naruèje
biblioteku. Meðutim, direktorka to ne prihvata. Slovenci su birali lokaciju u Kragujevcu.
Izabrali su mesto bivše šarene pijace, u centru grada, upravo zato što su graðani
navikli na ovaj prostor. Kragujevac je pre dolaska Merkatora imao tržni
centar Metro, sagraðen na poljani van grada, koji je kao
prvi sebi prokrèio put. Slovenci su to znali, ali su raèunali na atraktivnost
lokacije. To što se prostor nudi biblioteci govori koliko je sati - Slovenci su napravili
promašenu investiciju. Roda centar ima nekoliko kafana. Ima stolova. Koje
bi, prema planu, zauzeli ðaci i studenti. Uèiti, uèiti i samo uèiti...
- Za sve neuspehe krivi su novinari. Mene lièno novinari ne
zanimaju, nego pretnje: - To nema veze sa novinarstvom, to je bezobrazluk. Koji
mora biti sankcionisan. Stiæi æu ih ja, iako su promenili
adrese. Mi bar ovde znamo gde živite, mislim, kada bi bilo potrebno da
kažemo sudu gde ste - izjavio je Nebojša Vasiljeviæ.
Prvo ide reèenica koja najavljuje kuænu posetu, posle mala ograda, kao, radi
suda. Stiæi æu ih ja, to može znaèiti svašta, znaèi metak, a ne znaèi ništa.
- Ja vrlo dobro znam gde se novinarka kreæe, znam koliko je
obaveštena, jer su mi o tome govorili svi ljudi od kojih je tražila
informacije - izjavio je gradonaèelnik Stevanoviæ.
Znaèi, zna kuda se kreæe. To može znaèiti svašta, pored ostalog zasedu. Može, a ne mora. Gde si pošla
sa cvetom u kosi?
- Bespovratni kredit, bespovratni kredit, bes-po-vra-tni kredit!
Rade Æup neæe da odbije. Platio je u Kragujevcu hiljadu evra mito, dobio je dvadeset
hiljada evra, bespovratni kredit. Kredit je dobio za neku namenu, za pokretanje
proizvodnje, ispalo je za farmu ovaca.
Rade Æup nema nikakvu farmu, ovce su postojale samo na papiru.
Nije Rade ništa krio. Nudio je i Žikincu - daj hiljadu evra, dobijaš
dvadeset hiljada evra kredita. Bespovratni kredit.
Automehanièar, u kanalu briše ruke masnom krpom, kaže: - Šta država
ima s tim? Bespovratni kredit se ne kontroliše, jer je bespovratni.
Što
je Rade Æup kupio na ime dizanja nepostojeæe farme, to je bilo novo,
odmah je prodao. Po neèijoj dostavi, poèeše kontrole.
Rade Æup pronaðe jednu dotrajalu zgradu bez prozora, objekat propale Zemljoradnièke
zadruge. Kao, to je farma koju je pokrenuo. Ovce æe pokupiti po
selima, dovesti kamionom, koliko da se napravi farma od 50 ovaca, dva-tri dana,
dok traje kontrola. Posle æe ovce natrag u kamion, vratiæe
ih prijateljima. Vremena su teška. Kad su teška,
treba širiti prijateljstva na sve strane. Po gradu i po selima.
Poèeše problemi. Rade Æup je dao hiljadu maraka, misli sve je rešeno. Sestra iz Nemaèke
pomaže koliko može. U Nemaèkoj, ni tamo prilike nisu sjajne. Rade Æup prodaje parèe
po parèe nasleðene zemlje. Sve do praga. I kuæa æe
na doboš.
Žikinac
reèe: - Otac mu, Iva Æup, nije bio kriminalac. Bio je èovek klikeraš,
ali neradnik.
Prosu se preraðeno ulje, Žikinac poèe prièu o Radetu Æupu.
- Bio je najbolji limar, autolimar - majstor se èudio.
- Ovo æe da bude majstor, ovi drugi, piši propalo, sve invalidi.
Kod majstora Dragana Šaška, u automehanièarskoj radnji, prièalo se da ima majstor, autolimar, boli glava.
Rade Æup kao limar, bolji je od drugih, a isto je plaæen.
Težak, dosadan posao koji je Æup brzo savladao. Æup
odmah poèe da otvara i krpi rezervoare. Otvori ga, pa ga zatvori, zavari, podeli na
dva dela, jedan za gorivo, drugi je za drogu. Izglaèa,
izglanca i ofarba.
Za drogu je Rade Æup platio debelo. Uhvaæeni su i izdani on i Sava sa trinaest
kilograma droge. Rade Æup odležao sedam godina u Zabeli. Za obijanje prodavnice, pre toga, pet
godina. Sad je zapoèeo novi život, agrobiznis, bespovratni kredit. To ga je zavelo. Bespovratni, znaèi
ne vraæa se, znaèi poklon od države.
Žikinac
nije uzeo. Mogao je da pozajmi ali obazriv je. Gleda ko nudi. Rade Æup
uvek padne, pre ili kasnije.
Kad se desilo sa drogom, Rade i Sava Droga bili su samo sporedni nosaèi,
treæa ili peta ruka. Žrtvovani su kao sporedni igraèi, sestra iz Nemaèke
hitno poslala advokatu deset hiljada evra.
Sad su mu uzeli celo imanje. Æup je raèunao
- to je bespovratni kredit. Bespovratni - sama ti reè kaže,
to se ne vraæa. Pa? Ne vraæa se. Kad se ne vraæa šta ih se tièe namena, kako æe Rade Æup potrošiti dvadeset hiljada evra?
Da prepravlja rezervoare, da crta i šparta pregrade po njima -
Rade Æup je majstor, nije majstor nego majstorèina!
Mogao je da bude. I bio bi, samo da je hteo.
U Kragujevcu ponekad èekaju na autoputu ispred semafora. Nedaleko od tržnog
centra Roda. Dobro je kad stoje pored tržnog centra. Ali
sada, kad se tržni centar otvori za sve graðane, kad postane biblioteka, da vidimo
hoæe li tada stajati?
Na jezeru je još dvadesetak stranaèki podobnih ljudi, u kupaæim gaæama. Jedan iznajmljuje èamac. Jedan je zadužen za pedaline. Jedan raznosi ležaljke po jezeru.
Ostali zijaju, sunèaju se i šetaju pored vode. To su nerasporeðeni èlanovi stranke koji vole leto, Verka, sunce i vodu.
Kad je o zelenašenju reè, za to su potrebne dve strane. Davanje, dobrovoljno uzimanje para pod
kamatu, krivièna su dela.
Merkator je propao u Kragujevcu. Supermoderni
tržni centar pretvara se u biblioteku. To se nigde u svetu, pa ni u Srbiji ne
dešava - da se poslovni centar ustupi knjigama, uglavnom onima za školsku lektiru. Knjige ne donose profit, kapitalizam traži profit.