Na licu mesta
Senta: Grad iz kojeg
se odlazi
Zašto nema spomenika konobaru
Bojan Pajtić je svoj dvorac u rodnom gradu gradio noću da
komšije ne gledaju sav taj luksuz. Zbog pritisaka i Srbi i Mađari se
iseljavaju, a predsednik opštine je u neofašističkom pokretu Mađarske
Aleksandar Pavlović
Rodni grad velikog srpskog pisca Stevana Sremca, Sentu, u kojoj živi
oko 30.000 stanovnika,
naseljavaju gotovo isključivo Mađari koji čine 95 odsto stanovništva. Senta je,
inače, centralni deo regije, naseljene većinskim mađarskim stanovništvom, u
koju ulaze opštine Ada, Mol, Kanjiža, Horgoš,
Bačka Topola, Mali Iđoš, pa sve do Subotice gde živi 45.000 Mađara. Ukupno ovde
živi oko 200.000 Mađara.
Vojvođanska vlast i strogo kontrolisani srpski mediji prećutkuju, radi mira
u kući i opstanka vladajuće koalicije, katastrofalnu situaciju na severu Bačke.
Malo preostalih Srba iz ovih opština gledaju da svoju decu prebace do Novog
Sada ili Beograda ili čak i u unutrašnjost Srbije, svesni da za njih ovde nema
budućnosti. Oni koji moraju da žive u mestima sa većinskim mađarskim življem
prinuđeni su da ćute, jer ako išta
progovore bivaju proglašeni srpskim šovinistima, što
podrazumeva razne vrste šikaniranja.
Najveći strah je od gubitka posla, što
se neretko dešavalo i to na najperfidnije načine,
počev od bojkota prodavnica sa srpskom robom pa do direktnih otkaza. Zbog svega
toga naši sagovornici pristaju da im se objave
samo inicijali.
Ne poštuj svoju državu?
Profesor nekada elitne senćanske gimnazije
Radovan S. priča:
"Duboko sam ubeđen da za sever Bačke ima samo dva puta. Jedan je da,
ako uskoro Srbija ipak postane članica EU, dođe do tihe amputacije ove regije
jednostavnim odbijanjem poslušnosti
srpskoj vlasti, a u suprotnom u igri je drugi scenario, koji će nastupiti za
koju deceniju, a možda i pre kada ovde ne bude Srba. Tada već vidim kosovski
scenario i da će Mađari inscenirati incidente poput kosovskih Albanaca."
Situaciju još gorom čine Srbi koji su u vlasti i kojima je jedino cilj da
tiho prodaju Sentu i ostale severno-bačke opštine i da sa tim parama pobegnu u
unutrašnjost, a ovde će ostati samo sirotinja koja će stradati. Da li treba išta više
da se kaže od činjenice da je u Senti od dolaska
nove vlasti promenjen naziv čak 64 ulice sa srpskim imenima i većina ih je
dobila mađarska imena. Tako više
nema ni Beogradske ulice, koja je sada Arpadova, nema Kosovske, ni JNA, ni Ive
Lole Ribara... Dakle izbrisano je skoro sve što podseća na Srbiju i
Jugoslaviju, a kada su shvatili da će biti suviše upadljivo ako sve ulice budu
imale mađarska imena onda su nekim ulicama počeli da daju neutralna imena koja
ništa ne znače, poput Novi šor, Troparska i slično.
Inače, za vreme Drugog svetskog rata, za vreme Racije januara 1942, kada su
mađarski fašisti ubili preko 4.000 Srba, u Senti ih je stradalo proporcionalno
najviše, a broj ubijenih Srba i Jevreja je
veći samo u Novom Sadu. Kada su jedinice Peka Dapčevića oslobodile Sentu,
streljano je dosta senćanskih Mađara zbog kolaboracije sa fašistima, a među
njima su bila i četiri senćanska doktora, koji su hortijevcima pokazivali gde
su srpske kuće.
Danas je predsednik Skupštine
opštine Sente Sabo Rac (Rac je,
inače, mađarski izraz za Srbina), član neofašističkog mađarskog pokreta
"64 županije", koji je u Mađarskoj
zabranjen, a čijem predsedniku Laslu Torockaju je na pet godina
zabranjen ulazak u Srbiju.
Profesor Radovan S. nastavlja:
"Meni su moji prijatelji Mađari pokazali nekoliko snimaka na kojima je
Rac govorio na stranačkim skupovima, ali i sastancima Mađarske nacionalne
zajednice, gde je on javno izjavljivao da Senta nije u Srbiji. Ko se god
pobunio protiv njegove šovinističke politike
bio je smenjen, bio on Srbin ili Mađar. Tako je smenjen i Zolika Pek,
koji je bio direktor Komunalnog preduzeća u kome danas rade samo tri Srbina.
Njegova jedina greška je bila što je poštovao
državu Srbiju."
Senćanska vlast sve radi kako bi iritirala Srbe. Podigla je ogroman
spomenik bezimenom skeledžiji,
a jedini ovde poznat skeledžija je bio jedan koji je uhvaćen od strane
austrougarskih vlasti i osuđen, jer je veslom poubijao dosta Srba i bacio ih u
Tisu. Što nisu napravili spomenik konobaru,
kondukteru ili nekom sličnom?
Nikad
manje Srba
Ništa bolja situacija nije ni u sudstvu
niti u policiji, gde glavnu reč vodi Bojan Pajtić, koji je u Senti napravio
ekstra luksuznu kuću u ulici Stanoja Glavaša 13, koja nije na sprat, ali je zato napravljena u dubinu dvorišta. Jedna
od prvih komšinica Bojana Pajtića, Mađarica, svedoči za Tabloid kako je
zidan Pajtićev Skadar na Tisi:
"Pajtić je na očevom placu napravio kuću iz snova, dok mi nemamo šta da jedemo. U nju je sigurno uloženo na stotine hiljada evra i sam bog zna kako ona izgleda iznutra, jer su
majstori čitav enterijer unosili noću da sirotinja ne bi gledala šta se unutra
radi i kakav je luksuz ugrađen. On u kuću dolazi isključivo noću sa nekim
društvom. Mi Pajtića pamtimo kao dobro dete, malo iskompleksirano zbog mršavosti i velike belege od opekotine na ruci koju je
stalno prikrivao."
Kako Pajtić rukovodi svojim rodnim gradom, možda najbolje govori sudija Zoran Prodanović, koji kaže da ni sam ne zna kako je preživeo reizbor:
"Stanje u sudu, tužilaštvu i SUP-u Senti je prava katastrofa, a niko ništa ne
preduzima. Godinama nije razjašnjeno ubistvo najpoznatijeg srpskog advokata
Momira Lazića, a tolerišu se neviđene krađe. Tako su uništeni mlekara i komunalno preduzeće kao i mnoga druga. U Senti ne radi niti
jedna srpska firma, jer Mađari neće da kupuju srpsku robu. U gradu su ostala
još dva srpska kafića, Don i kafana Gorštak. Sve bi naravno bilo bar malo bolje da bar policija radi
svoj posao, ali i tu se Pajtić pobrinuo da preko svojih ljudi uvede nered, tako
da je već odlučeno da na mesto načelnika SUP-a Senta dođe korumpirani inspektor
Todorović, za koga se zna da poseduje kuće i stanove. Sve je to unapred
smišljeno kako bi se sve rasprodalo i očistilo od Srba. Procentualno u Senti
nikada nije živelo manje Srba, pa čak ni posle
genocida u Raciji 1942."
Glavne Pajtićeve poluge za sprovođenje ovog poslednjeg, tihog egzodusa ovdašnjih Srba su Slobodan Bordoški, direktor Ekonomske škole
i predsednik senćanskog DS-a, kao i poslanik DS-a Aniko Žiroš-Jankelić,
koja je bila i poslanik u Skupštini
Srbije. Ova profesorka fizičkog, inače udata za Srbina, uslikala je proletos
grupu senćanskih osnovaca srpske nacionalnosti koji su sedeli na pijaci i uz
sokove proslavljali svoje diplome. Ta slika objavljena je u Mađarsou i
potpisana kao "Skup mladih i pijanih srpskih učenika koji kvare svoje
senćanske vršnjake". Inače Mađarso dotira Vlada Vojvodine. Urednici
tog lista su digli čitavu harangu protiv Srbije, jer nije dozvolila ulaz u
zemlju rok grupi "Karpatija", za čijom je trojicom članova raspisana
i poternica.
U tim novinama se pljuju i svi Mađari koji su uspešni i koji rade za
dobrobit Srbije, poput doktora Agoštona,
direktora i jednog od osnivača Banje Kanjiža. Baš zbog toga je najteže Mađarima
koji poštuju državu Srbiju, jer se oni nalaze između čekića i nakovnja.
Ima i Srba koji gledaju samo svoj interes, a ne opštu dobrobit. Jedan od takvih podobnih Srba je i senćanski sveštenik Mlađen
Jović, koji je prisvojio 20 hektara parohijske zemlje. Kad ima drugog
posla, on neće da dođe ni da sahrani svoje vernike, već ostavlja da to urade
katolički popovi po svojim običajima. Poslednji je tako prošao neki nesrećni
senćanski Srbin pod prezimenom Šarko na zaprepašćenje rodbine i prisutnih na
sahrani.
Đerđ Juhas stradao zato što je govorio za Tabloid
I u Kanjiži se nastavlja progon onih
koji poštuju zemlju u kojoj žive.
Jedan od najvećih kanjiških
privrednika, Laslo Horvat, koji
u svojim radnjama zapošljava
50 radnika, za Tabloid kaže:
"Sramota je kako se
ponaša predsednik opštine, advokat Mihalj Njilaš.
On sprema u evrima višemilionsku pljačku građana Kanjiže u narednih dvadeset
godina, na koliko je raspisao tender za komunalne usluge. Ugovor je zaključen
21. septembra prošle godine između Opštine i Bratner otpadne privrede d.o.o iz Novog Bečeja, iza koje
stoji austrijski kapital. Ta firma je prošla na opštinskom tenderu sa jednom
cenom, ali čim je potpisan ugovor ona je povećala cenu komunalija sa 10 na 32
dinara, iako je na republičkom nivou za prošlu godinu bilo dozvoljeno
poskupljenje od osam odsto. Za slučaj raskida ugovora sa Bratnerom od
kojeg je Njilaš uzeo proviziju, nije
nadležan domaći sud, već po ugovoru onaj u - Austriji!"
Vlasniku špedicije na Horgošu Đerđu Juhasu, bivšem ratniku na hrvatskom
ratištu, koji je imao hrabrosti
da priča za Tabloid jer mu smeta mađarski šovinizam i poštuje srpsku
državu, nakon teksta u kome je ispričao kako mu je nezakonito oduzeto oružje u
vrednosti od 3.000 evra, policija u Kanjiži i dalje šikanira. Službenik koji mu je nezakonito
uzeo pušku, karabin i pištolj, inspektor Reketski Titus, imenovan je za
načelnika kanjiške PS.
Posle Juhasove izjave o
fašističkom divljanju u Kanjiži, koje je obezbeđivala policija, sudija u Kanjiži Bernat Magdolna našla
je lažnog svedoka u liku i delu
nepismenog radnika Jožefa Berenja. Ispitivala ga je na mađarskom, ali mu je poturila da
potpiše zapisnik na srpskom. Čovek je sve rekao kako jeste, a onda je verujući
sudiji potpisao - lažni
zapisnik.