Ubija
koliko je dobro
Rusija je započela praktičan analitički rad na sveobuhvatnom praćenju međunarodnog
tržišta oružja i vojne
opreme. Zato je osnovan Centar za analizu globalne trgovine oružjem (CAMTO), u
kome se analiziraju globalna i regionalna tržišta oružja i vojne opreme.
Direktor Centra je istaknuti ruski vojni ekspert Igor Korotčenko, pod čijom upravom rade profesionalni analitičari, stručnjaci iz oblasti odbrane ekonomije,
vojno-industrijskog kompleksa i vojno-tehničke
saradnje
Pripremio: Miodrag Dinić
Napredak i dostignuća na
svetskom tržištu oružja i
vojne opreme, gde je tokom proteklih
godina Rusija dosledno na drugom
mestu, uslovili su da se u Rusiji
ustroji nacionalni obaveštajni centar
na svetskom nivou, koji bi mogao da postane
priznat i autoritativan, kao SIPRI, CRS i IISS, u oblasti stručnih ocena i analitičkih studija
na globalnom tržištu naoružanja.
Tako je nastao Centar za analizu globalne trgovine
oružjem (CAMTO). Direktor ovog centra Igor Korotčenko je naglasio "da se Moskva do sada u proceni
obima svetskog izvoza oružja oslanjala na zapadne analize i podatke njihovih
centara, koji su često
davali cifre koje su daleko od realnosti".
Rad Centra za analizu globalne trgovine oružjem odvija se
u dva pravca - planiranje informacija o proizvodima i specijalnih projekata po
narudžbi izvan organizacije. Integrisani pristup Centra treba
da zadovolji različite
potrebe kupaca. Lista CAMTO proizvoda uključuje:
- Godišnje izdanje - Godišnjak CAMTO (statistika i
analiza globalne trgovine oružjem). Pojavio se godišnjak koji obuhvata period
2002-2009,
- Mesečnu
publikaciju - analitički magazin
Svet trgovine oružjem,
- Nedeljnu publikaciju - pregled vojno-tehničkih informacija Monitor,
- Dnevne operativne podatke CAMTO.
Godišnjak
će
izlaziti svake godine u avgustu-septembru. Obim je 1.200 strana. Svaka tema sadrži
statističku analizu oružja na svetskom
tržištu u proteklih osam godina, kao što je to uobičajeno u većini vodećih
zapadnih publikacija takvog tipa, koje
se profesionalno bave istraživanjem, analizom i trgovinom oružja
na globalnom nivou.
Podela
na regione
Godišnjak CAMTO - 2009, prema procenama i vojnih stručnjaka Rusije i Zapada, predstavlja referentnu
publikaciju. Ona je neizbežan materijal potreban za sveobuhvatnu analizu i
procenu vojnih hardvera na tržištu regiona u svetu. Na primer, cene opcije
ugovora navedene su u dolarima u vreme njihovog sklapanja. Ovo eliminiše nejasnoće u
proceni uvoza i izvoza oružja u svetu zbog značajnih promena deviznog kursa tokom tog nekog perioda.
Kao osnova za izračunavanje tog perioda uzima se osmogodišnji ciklus, kao što je uobičajeno u većini vodećih
svetskih analitičkih istraživačkih
centara. Ovaj vremenski period je najoptimalniji, uzimajući u obzir ažuriranje oružja i sprovođenje glavnih programa za modernizaciju oružja. Podaci za izveštaj o prošloj
godini, odnosno u ovom slučaju
2008. godini, u posebnom su poglavlju.
Analiza uzima u obzir države koje su predmet međunarodne vojno-tehničke saradnje. Sve zemlje sveta podeljene su u 10 regiona
uzimajući u obzir i geografski i ekonomski faktor. Države koje
nisu učesnice međunarodne
vojno-tehničke saradnje isključene su iz razmatranja.
Gledajući
regionalno, države sveta podeljene su
u sledeće grupe.
Azijsko-pacifički region (27
zemalja): Avganistan, Australija, Bangladeš, Brunei, Kambodža, Vijetnam,
Indija, Indonezija, Kambodža, Kina, Severna Koreja, Laos, Malezija, Mongolija,
Mijanmar, Nepal, Novi Zeland, Pakistan, Papua Nova Gvineja, Singapur, Tajvan,
Tajland, Vijetnam, Šri Lanka, Južna Koreja i Japan. Kako je u azijsko-pacifičkom regionu najveći broj država,
i CAMTO ga deli na četiri
subregiona.
- Atlantski podregion (tri zemlje): Australija, Novi Zeland, Fidži,
- Podregion zemalja jugoistočne Azije (sedam zemalja): Avganistan, Bangladeš, Butan, Indija, Nepal, Pakistan, Šri Lanka,
- Podregion istočne Azije (pet zemalja): Severna Koreja, Mongolija,
Tajvan, Republika Koreja, Japan,
- Podregion jugoistočne Azije (12 zemalja): Bruneji, Kambodža, Indonezija,
Kambodža, Kina, Laos, Malezija, Mijanmar, Papua Nova Gvineja, Singapur,
Tajland, Filipini.
Severna i severoistočna Afrika (11
zemalja): Alžir, Džibuti, Libija, Mauritanija, Mali, Maroko, Sudan, Tunis, Čad, Eritreja, Etiopija.
Afrika južno od Sahare (39 zemalja): Angola, Benin, Bocvana, Burkina Faso,
Burundi, Gabon, Gambija, Gana, Gvineja, Gvineja Bisao, Kongo, Zambija,
Zimbabve, Zelenortska ostrva, Kamerun, Kenija, Komori, Kongo, Obala Slonovače, Lesoto, Liberija, Mauricijus, Madagaskar, Malavi,
Mozambik, Namibija, Niger, Nigerija, Ruanda, Svazilend, Sejšeli, Senegal, Sijera Leone, Tanzanija, Togo, Uganda,
Centralnoafrička Republika,
Ekvatorijalna Gvineja, Južna Afrika.
Bliski istok
(16 zemalja): Bahrein, Egipat, Izrael, Jordan, Irak, Iran, Oman, Katar, Kuvajt,
Liban, UAE, Oman, Palestinske teritorije, Saudijska Arabija, Sirija, Turska.
Države bivšeg Sovjetskog Saveza (15 zemalja): Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija,
Gruzija, Kazahstan, Kirgistan, Letonija, Litvanija, Moldavija, Rusija, Tadžikistan,
Turkmenistan, Uzbekistan, Ukrajina, Estonija.
Geografski na postsovjetskom prostoru države su podeljene u četiri subregiona:
- podregion zemalja Kavkaza (tri zemlje): Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija.
- podregion zemalja centralne Azije (pet zemalja): Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan,
Turkmenistan, Uzbekistan.
- baltički podregion
(tri zemlje): Letonija, Litvanija, Estonija.
- podregion centralne Evrope u postsovjetskom prostoru (četiri zemlje): Belorusija, Moldavija, Rusija, Ukrajina.
Istočna Evropa (13 zemalja): Albanija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Mađarska, Makedonija, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Češka
Republika.
Zapadna Evropa (20 zemalja): Austrija, Belgija, Velika Britanija, Nemačka, Grčka,
Mađarska, Irska, Island, Irska, Italija, Luksemburg, Malta,
Holandija, Norveška,
Portugal, Finska, Francuska, Švajcarska,
Švedska.
Južna Amerika i Meksiko (13 zemalja): Argentina, Bolivija, Brazil, Čile, Kina, Kolumbija, Meksiko, Paragvaj, Peru, Surinam,
Urugvaj, Venecuela.
Centralna Amerika i Karibi (15 zemalja): Antigva i Barbuda, Bahami, Barbados,
Belize, Gvatemala, Haiti, Honduras, Dominikanska Republika, Kostarika, Kuba,
Nikaragva, Panama, Trinidad i Tobago, El Salvador, Jamajka.
Severna Amerika
(dve zemlje): Kanada, Sjedinjene Američke Države.
Analiza
po kategorijama
U analizi oružja na svetskom tržištu, oružja su podeljena u osam
glavnih vrsta. Svaka vrsta je podeljena u nekoliko
kategorija prema cilju upotrebe. Ispitano je i oko 30 kategorija vojne opreme.
U kategoriji aviona obrađeni su višenamenski borbeni avioni, bombarderi, avioni
cisterne, patrolni avioni, vojni transportni avioni, avaksi, izviđački avioni
i elisno-mlazni trenažni avioni. U kategoriji bespilotnih letelica: srednje i
strateške bespilotne letelice, taktičke mini bespilotne letelice. Kada su u pitanju
helikopteri, analizirani su jurišni helikopteri, antipodmornički i helikopteri za pomorske patrole, teški helikopteri
za transport, višenamenski helikopteri...
Protivvazdušna odbrana podrazumeva protivavionske topove,
kako stacionirane tako i samohodne, zatim rakete zemlja-vazduh malih i srednjih
dometa...
Pomorske tehnologije obuhvataju: borbene brodove (nosače aviona, razarače, fregate, korvete, minolovce, amfibije), podmornice i čamce (raketne, artiljerijske, patrolne, napadačke, za
kontrolu priobalja i morske zona).
Kada je reč o kopnenom naoružanju, tu su u kategoriji "oklopnih vozila",
MBT, oklopna borbena vozila (pešadijska
borbena vozila, uređaji za prečišćavanje
gasova), oklopna vozila. Kod raketno-artiljerijskog naoružanja analizirani su protivtenkovski projektili, samohodni
višecevni bacači raketa, artiljerijski sistemi, minobacači, optoelektronski uređaji.
U kategoriji drugih sistema naoružanja: oklopna vozila
pešadije, municija, radio, motori svih vrsta oklopnih vozila, kacige sa
sistemom osmatranja i nišanjenja,
infracrveni uređaji,
komunikacije, nišanski
sistemi...
Količina
nabavke naoružanja za godine pre
2008, uključujući i tabele, bazirani su na podacima o stvarnim
isporukama, koje su navedene u tabelarnom pregledu. Za 2009. godinu i nadalje
proizilaze iz obaveza stranaka pod ugovorima. To je obračun na osnovu činjenice da će rokovi isporuke navedenih ugovornih obaveza biti
ispunjeni sa fiksnim početnim
vrednostima transakcija. Ako rokovi isporuke nisu poznati, analiza se sprovodi
na osnovu poređenja sa performansama
ugovornih obaveza za slične
transakcije. Isti princip se odnosi i na vrednost ugovora.
U segmentu proizvodnje naoružanja, kao i u drugim granama svetske privrede, postoji međunarodna podela rada. Mnoge velike programe zajednički sprovodi nekoliko zemalja. U analizi uvoz-izvoz CAMTO
u ovom slučaju podrazumeva i
izvoznu komponentu isporuke tih proizvoda onim zemljama koje ne učestvuju u zajedničkom programu. U grupu zemalja koje zajednički sprovode određene programe, a predmet su vojno-tehničke saradnje, zalihe se tretiraju kao domaća roba. Ukoliko je u pitanju snabdevanje država koje nisu
učesnice u zajedničkom programu, za ovu vrstu oružja izvozni nalog daje država koja nosi najveći teret u ostvarivanju zajedničkog programa. Isti princip
se koristi u proceni svih drugih velikih međunarodnih vojnih programa.
Postoji i nejasnoća u obračunu
vrednosti oružja na svetskom tržištu, jer mnoge kompanije su sada zbog procesa integracije postale
transnacionalne, pa imaju svoje filijale ili kancelarije u različitim zemljama. Podaci koji se koriste preuzeti su iz
javnih izvora i nisu predmet državne tajne.
Izvori
informacija
Izvori
informacija koje se koriste za Godišnjak CAMTO mogu se podeliti u tri
grupe.
Prva grupa obuhvata podatke iz specijalizovanih međunarodnih ekspertskih organizacija. To su SIPRI, CRS,
IISS i Akda. Pored toga, ova grupa obuhvata UN registar, Jane's Sentinel
Sigurnost asessment (JSSA), Militaire balans, Agenciju za odbranu
evropske bezbednosti i saradnju DSCA DOD, Federalni zavod za Vojno-tehničku saradnju, ROSOBORONEKSPORT, Odbranu Ekspres,
kao i zvanične podatke o obimu
izvoza oružja (podaci vlada i ministarstava odbrane i finansija). Ova grupa
izvora uključuje podatke i iz Međunarodnog monetarnog fonda i nacionalne statističke agencije iz različitih zemalja. Druga grupa su podaci iz specijalizovanih
ruskih i stranih publikacija. Treća grupa je iz izvora informacija tajnih podataka, ruskih i
stranih štampanih i elektronskih medija, poruke vodećih ruskih i novinskih agencije svetu, kao i saopštenja
institucija vezanih za odbranu.
Godišnjak za 2009. pokazuje tri pregleda. Prvi pregled
tabelarno predstavlja državu koja izvozi, drugi - državu koja uvozi, treći - određene
kategorije oružja. Ocene su navedene
u CAMTO - 2009, na osnovu podataka predstavljenih u tri rezime tabele.
Svaku ocenu prati kratak komentar, koji sadrži informacije opšte prirode.
Centar za analizu globalne trgovine oružjem (CAMTO)
poziva zainteresovane kupce da pogledaju mesečni magazin Svet trgovine oružjem. Časopis se objavljuje mesečno od novembra 2009. Otvoren pristup časopisu je bio u periodu od novembra 2009. do februara
2010. Od marta 2010. časopis je
dostupan samo putem pretplate. U njemu su predstavljene
detaljne analize o najvažnijim
aktuelnim dešavanjima u svetskoj
trgovini oružjem. U dosadašnjim
objavljenim materijalima analizira se priroda najvećih izložbi oružja (stranih i ruskih), kao i detaljne
analize određenog tržišnog
segmenta vojnih hardvera ili regije (države). Svaki objavljeni članak u punom obimu daje statističku analizu oružja koje je kupila određena zemlja, ili region, kao i statističku analizu materijala na svetskom tržištu za
različite kategorije oružja.
Jednom nedeljno CAMTO objavljuje u elektronskoj formi sedmični pregled vojno-tehničkih informacija pod nazivom Monitor. Od aprila 2010. pretplatnici su dobili magazin
Monitor u nedeljnoj verziji.
U časopisu Monitor pokrivaju
se sva pitanja u vezi sa globalnom
trgovinom oružjem, ključ razvoja u oblasti vojno-tehničke saradnje, vojnog budžeta i program razvoja oružja. Monitor objavljuje operativne materijale - prevode stranih specijalizovanih izdanja i materijale
stranih analitičkih centara koji se profesionalno bave oružjem, prate i objavljuju materijale iz ministarstava odbrane u različitim zemljama, kao i
stranim novinskim agencijama i sajtovima
koji se odnose na teme vojno-tehničke
saradnje. Izbor materijala za časopis Monitor je zasnovan
na sistemu za praćenje
čitavog niza inostranih sredstava informisanja (štampe, elektronskih publikacija i sajtova). U principu,
dnevno se prate stotine stranih medija.
Čitav niz materijala
u svakom časopisu Monitor
formiran je u nekoliko grupa: vojni avioni,
bespilotne letelice, helikopteri, oklopna vozila, oružja kopnenih snaga, pomorska opreme, protivvazdušna odbrana, protivraketna odbrana i raketna
tehnologija. U svakom broju poseban deo
je posvećen pitanjima koja nisu uključena
u gorenavedene naslove, kao što su veličine
vojnih budžeta, programi za modernizaciju
oružanih snaga... Kao što
je prvi put prikazano na test modelu, svaki nedeljnik Monitor ima 30 strana.
CAMTO poziva i zainteresovane
za dnevni bilten vesti. Ovaj
proizvod je od interesa za one potencijalne kupce kojima su važne
pravovremene informacije o globalnoj trgovini oružja, razvoju u oblasti vojno-tehničke saradnje, vojnim budžetima i programima
za razvoj oružja.
Ekspertske analize
CAMTO je zadobio poverenje mnogih stranih vojnih stručnjaka i kompanija,
jer su podaci
o sadašnjim najznačajnijim kretanjima u globalnoj trgovini oružjem, kao i
statistički materijal za analizu tržišta nepogrešivo
projektovani za dugoročni period. Takođe, date su detaljne analize
određenog tržišta vojne opreme
ili regije (zemlje), nabavka oružja bilo kojoj
zemlji ili regionu, kao i
statističke analize materijala na svetskom
tržištu za
određene kategorije oružja.
Vojni troškovi
Rusija je
rangirana na sedmom mestu u svetu po vojnoj potrošnji u 2009. godini, sa 37,875 milijardi
dolara, saopštio je
direktor Centra za analizu globalne trgovine oružjem Igor
Korotčenko.
Apsolutni
lider su Sjedinjene Države, koje
su u poslednjih godinu dana za odbranu izdvojile 574 milijarde dolara. Slede:
Kina (drugo mesto, 70 milijardi dolara), Velika Britanija (treće mesto, 59,131 milijardi dolara),
Francuska (četvrto
mesto, 54,446 milijardi dolara), Japan (peti, 49,74 milijarde dolara), Nemačka (šestom
mestu, 47,466 milijardi), Saudijska Arabija (osmo mesto, 32,654 milijardi
dolara), Italija (deveto mesto, 30,489 milijardi dolara) i Indija (10. mesto,
29,184 milijardi dolara).
Prema
podacima Centra, u 2009. ukupna svetska potrošnja za
odbranu iznosila je 1.335 milijardi dolara. No, Rusija je smanjila vojnu potrošnju u 2009. u poređenju sa 2008. sa 40,426 na 37,875
milijardi dolara. Silazni trend u vojnim rashodima u 2009. je tipičan za većinu država, zbog globalne ekonomske krize. Od
deset zemalja koje troše najviše na odbranu, u 2009. u poređenju sa 2008, šest država među prvih 10 troši manje: Rusija, SAD, Britanija,
Francuska, Nemačka i
Italija.
Japan,
koji je smanjio u 2009. vojne troškove u nacionalnoj valuti, ima pozitivan rast
u dolarima. Do toga je doveo valutni odnos jena i dolara.
Realni
rast u vojnoj potrošnji u
2009. u poređenju sa
2008, ostvarile su tri zemlje - Kina, Saudijska Arabija i Indija. Prema
podacima stručnjaka
ruskog centra, vojna ulaganju su u većini
zemalja i dalje prioritet, tako da neka smanjenja potrošnje u ovoj oblasti u 2009. treba
posmatrati samo kao privremeni fenomen.
Godišnjak CAMTO-2009, prema procenama vojnih stručnjaka i Rusije i Zapada, predstavlja referentnu
publikaciju. Ona je neizbežan materijal potreban za sveobuhvatnu analizu i
procenu vojnih hardvera na tržištu regiona u svetu
Monitor objavljuje operativne materijale - prevode stranih specijalizovanih izdanja, i materijale
stranih analitičkih centara koji se profesionalno bave oružjem, prate i objavljuju materijale iz ministarstava odbrane u različitim zemljama, kao i
stranih novinskih agencija i sajtova
koji se odnose na teme vojno-tehničke
saradnje.
U grupu zemalja koje zajednički sprovode određene programe, a predmet su vojno-tehničke saradnje, zalihe se tretiraju kao domaća roba. Ukoliko je u pitanju snabdevanje država koje nisu
učesnice u zajedničkom programu, za ovu vrstu oružja izvozni nalog daje država koja nosi najveći teret u ostvarivanju zajedničkog programa. Isti princip
se koristi u proceni svih drugih velikih međunarodnih vojnih programa.