Rusija

Vlast i kriminal: kako je stvoren koktel zvani "banditski kapitalizam"

 

Kad se skine prašina sa Rusa

 

U Rusiji nije retka situacija da na vlast dolaze prestupnici. Nedavno je, sa žaljenjem i gnevom, ruski predsednik Dmitrij Medvedev konstatovao da se svake godine iz državnih prihoda ukrade jedan trilion rubalja, to jest osmina budžeta zemlje. Zaključak se sam nameće: u Rusiji se dogodila kriminalna revolucija i na vlast su došli, blago rečeno, prestupnički elementi. Kako se to dogodilo? O tome piše naš dopisnik

 

Viktor Hlistun

 

Produžetak zlih devedesetih. Tako Rusi nazivaju godine koje su usledile nakon perestrojke, kada je u zemlji počela da se deli državna svojina. Jasno je da je lavovski deo te svojine prešao u ruke bivših partijskih radnika i službenika koji su bili na vlasti ili bliski njoj. Narod, kome je sve pripadalo - nafta, fabrike, preduzeća - lako je bilo obmanuti: obični ljudi nisu imali nikakvu predstavu o toj svojini. Da bi ih utešili i uspavali njihovu budnost, Rusima su podeljeni tzv. vaučeri (patent tadašnjeg vicepremijera koji se bavio privatizacijom, Anatolija Čubajsa). Tako su građani, kobajagi, dobijali akcije nekih preduzeća. U stvarnosti, vaučere su za male pare otkupljivali bogataši. Drugi utešni pokušaj za narod bila je besplatna privatizacija stanova. Da, stanovi su se predavali u svojinu građana. Ali, kako?! Koliko je tu bilo kriminala, ubistava starih ljudi kako bi se preuzeli njihovi stanovi, niko ne zna, ali to je posebna tema.

Važno je istaći da su lopovi, prestupnici i kriminalci prvi shvatili da je podela državne svojine nepravedno sprovedena. Zato su odmah stupili u dejstvo. Novopečene bogataše koji nisu hteli da plate reket ubijali su, a one koji su na to pristali uzimali su u zaštitu. Reket kriminalcima nisu plaćali samo činovnici, trgovci, biznismeni, farmeri, već i glumci, pevači - svi koji su imali ili su zarađivali novac. Velikim bogatašima bavili su se veliki kriminalci od autoriteta, dok su se građanima bavili mali kriminalci. Cela Rusija bila je podeljena između različitih organizovanih kriminalnih grupa. U to vreme postojale su, moglo bi se reći, dve vlasti - zvanična i kriminalna. Pri tom, ova druga bila je moćnija. Koliko je naroda poginulo prilikom podele imovine nikome nije poznato, ali ih je bilo veoma mnogo. Procene idu i do deset hiljada ljudi.

 

Moćni biznis

 

Nisu mogli da im se suprotstave ni policija, ni tužilaštvo, ni sudovi, čak ni KGB i potom Federalna služba bezbednosti (FSB). Mnogi saradnici ovih "uvaženih" organa i sami su kupovali ili, takođe, ubijali. A država, u vreme zlih devedesetih godina XX veka, predvođena Borisom Jeljcinom, ništa nije činila da bi zaustavila to bezakonje koje je dalo zamajac svetu kriminala. Pravo govoreći, u tom svetu su mnogi shvatili da je uzimanje reketa od biznismena i činovnika sasvim unosno zanimanje. Tada su najistaknutiji lopovi i kriminalci skovali plan. Osnovni cilj tog plana bio je preuzimanje biznisa, a potom i vlasti. Kako se to dogodilo? Jednostavno, kriminalni svet je rešio da objedini, tačnije da spoji dve vlasti - zvaničnu i kriminalnu.

Počeli su od struktura moći. U policiju su došli ljudi koji su imali, zašto tajiti, kriminalne ciljeve. Pre svega, oni su besramno počeli da uzimaju mito za svako kršenje zakona. Ako je, na primer, bilo potrebno prikriti lopovluk ili učiniti tako da slučaj ne stigne do suda - trebalo je samo platiti mito. Pojavio se i cenovnik za svaki prestup. Zatim, policijske, kao i druge strukture moći počele su da grabe vlasništvo novostvorenih biznismena. Tu se jasno vidi ovaploćenje revolucionarnog slogana iz sovjetske prošlosti: otimanje otetog. I otimali su! Pri tom, sve su radili tako da deluje zakonito, to jest legalizovali su sav oteti kapital kako bi pred zakonom bili čisti. Nije se slučajno tada pojavio koncept "KGBiznis". Naravno, takav bizinis je trebalo čuvati pa su se pojavili čuvari - ljudi koji nisu samo čuvali prigrabljena dobra već su i ubijali one koji su hteli da uspostave kakvu-takvu pravdu. Dogodio se talas ubistava sudija, tužilaca, časnih činovnika. Oni koji nisu imali podršku države bili su predati na milost i nemilost kriminalcima koji su svoje prestupničke grupe pretvarali u firme koje su živele po svojim kriminalnim zakonima, a ne državnim. Tako je počeo da se formira politički sistem koji su zvaničnici države počeli da nazivaju tržišnim odnosima - tržištem i demokratijom.

Osnovna crta tog sistema bilo je nasilno rešavanje problema. Ako neko nije bio saglasan s odlukom predstavnika kriminalnog društva - sledila mu je smrtna kazna. U takvoj situaciji kriminalni milje brzo je preuzeo sudstvo, policiju, tužilaštvo, čak i državnu službu bezbednosti.

Poslednjih nekoliko godina broj tzv. naručenih ubistava se smanjio. Ali, to samo govori da su u vlast ušli prestupnici. Zašto da ubijaju jedan drugog? A nema ni potrebe da na taj način uništavaju konkurenciju, kad mogu da ih smeste u zatvor prema lažnom svedočenju. U sudovima i tužilaštvu ionako imaju svoje ljude odnosno one koji su došli tu iz sveta prestupnika ili rade zajedno s kriminalnim strukturama. A vlast? Poznato je da je u vreme preuzimanja vlasti od strane kriminalnih struktura likvidirano odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala.

 

Tajna poznata svima

 

Da li je ovo stanje moglo da se produžava u nedogled? Banditi uvek ostaju banditi. Početkom novembra u mestu Kušćevska u Krasnodarskoj oblasti dogodilo se nešto strašno što je pokazalo veličinu kriminalnog društva stvorenog u Rusiji tokom 20 godina posle perestrojke. Podsećam čitaoce Tabloida da je u malom naselju na jugu Rusije jedne noći ubijeno 12 ljudi - farmer i njegovi gosti. Ubice nisu poštedele čak ni jednu bebu i tri mala deteta. Bebu su sahranili zajedno s majkom.

U Kušćevsku je odmah, na zahtev predsednika države Dmitrija Medvedeva, poslata grupa islednika iz Moskve. Kriminalci i organizatori ubistva su brzo nađeni. Ubistvo su organizovali Sergej Capok i Sergej Cepovjaz. Osim što su se bavili kriminalnim biznisom, ovi banditi ne samo da su bili povezani sa lokalnim strukturama vlasti, već su postali i deo te vlasti. Capok je, na primer, bio deputat rejonskog komiteta, odgovoran za raspoređivanje budžetskih sredstava. Kako je on tu dospeo? Sasvim jednostavno, kao predstavnik vladajuće partije Jedinstvena Rusija. Oba kriminalca su njeni članovi.

Kao rezultat provere moskovskih islednika obelodanjeno je da Kušćevskom i celim tim regionom već više od deset godina upravlja Capokova banditska grupa. Silovanja, ubistva, podmićivanje bili su uobičajeni. I svi su ćutali. Sada su neki rukovodioci razrešeni dužnosti, a neki su dospeli iza rešetaka. Ovaj primer ne govori samo o Kušćevskoj već i o celoj zemlji. Činovnici, nasilnici i prestupnici rade zajedno. To nije samo moje mišljenje.

 

Banditski kapitalizam

 

Evo šta kaže poznati peterburški kriminolog, šef odeljenja za devijantno ponašanje Sociološkog instituta Ruske akademije nauka, Jakov Kostjukovski:

- Kušćevska nije jedinstven slučaj. Nedavno sam bio u režimskom poluzatvorenom gradiću. Tamo lokalna organizovana kriminalna grupa u potpunosti kontroliše socijalni život, biznis, ona je srasla sa vlašću... Za sada, bez ekscesa. Ali, ako se, ne daj bože, u mozgu bandita nešto promeni, dogodiće se isto što i u Kušćevskoj. A pravosudni organi na to gledaju kroz prste. Veza vlasti i mafije je u našoj zemlji dostigla zastrašujuće razmere. Nemoguće ih je razdvojiti, one su kako sestre-bliznakinje. Pri tom, kriminalna situacija se sve više mitologizuje.

Pitali su me da li je istina da su u Rusiji ubili sve kriminalne vođe, a da su svi ostali banditi prešli u biznis. To je plod zvanične propagande - zvanično nam govore da je organizovani kriminal kod nas slomljen i u to svi veruju. Ne samo u našoj zemlji, već i u svetu. A šta je tačno? Tačno je da se u Moskvi i Peterburgu situacija poboljšala. Na kraju krajeva, masovnog odstrela konkurencije kao što je bilo devedesetih godina XX veka odavno nema i ne predviđa se da će ga biti. Tačno je, sa vulgarnim banditizmom (čitaj malim) praktično je završeno. Iako se ekscesi stalno dešavaju. Stvar je u tome da se tokom zlih godina, kako danas nazivaju devedesete godine XX veka, kod nas formirala sasvim osobena biznis-elita.

Setite se poslovice: Kada skinete prašinu sa Rusa pojavi se Tatarin. Slična situacija je sa biznisom: kada malo začeprkate po ruskom biznismenu, pronaći ćete prestupnika, i obratno: ispod prestupnika krije se biznismen. Na kraju ste dobili koktel koji je vremenom postao tako izmešan da ga je nemoguće rastaviti na sastavne delove. To je suština banditskog kapitalizma.

Uzdrmale su me reči gubernatora Krasnodarske oblasti, gospodina Tkačeva, koji je izrekao odmah posle hapšenja lidera kušćevske organizovane kriminalne Capokove grupe, o tome da nikome nije jasno kako je taj biznismen, deputat, mecena mogao da učini takav zverski prestup. Nisu mogli da shvate? Da nije reč o nekoj grešci? Da, Capoka su vlasti i maskirale u lik poštovanog biznismena. Poslednjih nekoliko godina dobio je 160 miliona rubalja kredita. Nijedan farmer u regionu nije dobio tolika sredstva. I da gubernator o tome nije znao ništa? Nikada neću poverovati u to da kušćevski policajci nisu znali ko je Capok. Nekoliko policajaca u policijskoj stanici Kušćevska bili su članovi njegove organizacije. Tako se stvara zatvoreni krug: svi znamo, ali nikome ne govorimo. Problem je u tome što kod nas ne postoji građansko društvo. A regionalnim vlastima je udobnije da sarađuju s kriminalom nego da se protiv njega stalno bore.

 

Stiglo i do Kremlja

 

Sada mi, dragi čitaoci, dozvolite da se vratim onome s čim sam počeo ovu temu. Prestupnici su počeli da se "napajaju" na glavnom izvoru novca - državnom budžetu. Krađa ovog izvora može da se protegne u beskonačnost. A njega stvara ceo narod. Tako da od prestupnika, korumpiranih i ostalih omraženih likova stradaju svi Rusi. Samo zamislite koliko je bilo moguće izgraditi bolnica za trilion rubalja koje se svake godine ukradu.

Predsednik Medvedev i premijer Putin svim silama se trude da uvedu red kada je o lopovluku i korupciji u zemlji reč. Oni imaju mnogo istomišljenika, onih koji ih u tom nastojanju podržavaju. Sasvim je verovatno da će korupcije u zemlji biti manje, zahvaljujući naporima Medvedeva i Putina. Ali, šta da misli običan građanin ako svakog dana pročita ili čuje saopštenja o prestupima visokih, srednjih i malih činovnika. Lopovluk, korupcija, kriminal proželi su čitav sistem upravljanja zemljom. Čak ni kremaljske strukture nisu zaobišli ljudi prljavih ruku.

 

 

 

 

 

 

 

Tenderski kriminal

 

Evo šta je nedavno objavio list Komersant:

"U Moskvi su zbog velike iznude novca od kompanije Tošiba bili privedeni - a potom i uhapšeni -načelnik odeljenja kontrole u socijalnoj sferi kontrolnog biroa predsednika Rusije, Andrej Voronjin, i direktor federalnog državnog preduzeća, Direkcije ruskog zdravstva, Vadim Možajev.

U operaciji raskrinkavanja ove grupe činovnika i privrednika učestvovali su radnici antikorupcione grupe odeljenja ekonomske bezbednosti i Glavne uprave Ministarstva unutrašnjih poslova Centralnog federalnog okruga (GU MVD CFO). Povod za akciju bilo je obraćanje radnika moskovskog predstavništva korporacije Tošiba pravosudnim organima.

Na videlo je izašlo da su u oktobru-novembru 2010. godine Andrej Voronjin, Vadim Možajev, kao i direktor kompanije Rosslyn medical, Leon Zilber, i penzioner Aleksej Viljken, ranije zamenik ministra zdravlja Rusije, imali nekoliko sastanaka sa predstavnicima Tošibe od kojih su tražili milion dolara ili ekvivalent te sume u rubljama kako bi ta kompanija dobila dozvolu da učestvuje na tenderima za otkup medicinske opreme na državnom nivou i prodaju opreme na ruskom tržištu. Pri tom, radnicima kompanije  rečeno je da je ona stavljena na nekakav crni spisak, tako da sa svojim proizvodima ne može da učestvuje na državnim tenderima. Učesnici pregovora dali su predstavnicima Tošibe račun of šor kompanije na koji je trebalo da uplate traženu sumu.

Tako su 26. novembra sva četiri učesnika zadržana na ispitivanju, a sledećeg dana ih je GU MVD CF uhapsila po članu 3, stavu 30, i članu 4, stavu 159 (pokušaj velike prevare grupe lica po preliminarnom dogovoru) krivičnog zakona Ruske Federacije. Delo nije okvalifikovano kao pokušaj iznuđivanja mita, jer se ispostavilo da niko od učesnika dela nije mogao da utiče na rezultate tendera.

Dan kasnije sva četvorica uhapšenih su se našli na Ostankinskom rejonskom sudu u Moskvi. Sud je doneo odluku da sva četvorica okrivljenih za pokušaj izvršenja teškog prestupa ne mogu da se brane sa slobode, jer bi mogli da sakriju dokazni materijal od istražnih organa i suda. Sud je odlučio da ostanu u pritvoru do 24. januara 2011. godine".