Stav
PREOKRET
Branko
Dragaš
TOTALITARIZAM - Svi totalitarni režimi
se brane na isti način. Tvrde da su oni koji traže izbore snage mraka i
bezumlja. Tvrde da izbori nisu potrebni iz raznih razloga. Svi ti navedeni
razlozi, od svetske ekonomske krize, do interesa države i nacije, stupidni
su na isti način. Kada izbezumljeni Mubarak odbija da se povuče i odmah raspiše
izbore, dok se na ulici vodi građanski rat i krv lije u potocima, kada šarlatan
Berluskoni odbija da se povuče i raspiše izbore, makar tu peticiju za njegovu
smenu i izbore potpisao i Umberto Eko, kada diletant Tadić odbija da se povuče
i raspiše izbore, uprkos potpunom bankrotu privrede i rasulu u državi,
onda se svi oni služe istim glupavim vokabularom, pokušavajući da se
zadrže još nekoliko trenutaka u političkom životu pre nego što ih istorijski
talas konačno ne odnese u potpuni zaborav. Ni ukradenih 70 milijardi dolara
ostarelog Mubaraka, ni otetih 10 milijardi evra onemoćalog pastuva
Berluskonija, ni dve milijarde opljačkanih evra od strane karikaturalnog Tadića
nisu bili dovoljni da se mirno povuku i prepuste građanima da izaberu neke nove
ljude. Kakvo je to prokletstvo u političkim diktatorima, samo nauka može da
objasni.
LUDILO - Putujući prošle
nedelje u Pariz, čitao sam u avionu studiju jednog medicinskog instituta iz
SAD, koja tvrdi da ljudi na vlasti, ali ne samo oni, imaju psihološki problem
koji se, jednostavno rečeno, svodi na to da oni u svom mozgu imaju rupu odnosno
da su defektni, jer nemaju nerv za odgovornost prema društvenoj zajednici i
drugim ljudima u zajednici, nego da su usredsređeni isključivo na sopstvene
potrebe i zadovoljavanje svojih nagona. Ta bolest je svojstvena političarima u
totalitarizmu. I oni treba da se smeste u bolnicu da bi se lečili, a ne da
upravljaju životima
drugih ljudi. Kada neko, poput, na primer, Mubaraka ima 82 godine i toliko
ukradenih milijardi i kada ne želi da napusti vlast, puštajući da deca ginu na
ulici, onda je to opasna bolest nazvana ludilo, koja mora da se izoluje i leči.
Isto kao i besnilo. Treba sprečiti epidemiju ludila u društvu.
SMRT - Kratak film na Youtube, iz Egipta,
sa ulice. Trajanje filma 1,24 minuta. Vide se nezadovoljni mladi ljudi kako
protestuju. Jedan od njih maše nekom bakljom. Vrti je
ukrug iznad glave. Onda, odjekne pucanj. I dečko padne na asfalt. Mrtav.
Drugovi mu prilaze i nose beživotno telo. Moja
procena je da dete nema više od osamnaest godina. Život
mu je nestao u jednoj jedinoj sekundi. Ugasio se u filmu od 1,24 minuta. I
baklja se ugasila. Kao da je svetlost baklje bila spojena sa životom
tog deteta. Zašto je stradao taj dečko? Da bi nemoćni starac vladao još
nekoliko dana. Da bi kupio vreme za premeštanje svoje porodice u
London i svojih para u Crnu Goru. Dečko je stradao da bi došao neki ostrašćeni
opozicionar koji će se, čim se bude domogao vlasti, pretvoriti u novog
Mubaraka. Smrt ovog deteta je baklja koja treba da osvetli neki novi svet. Neko
bolje i humanije doba. Doba u kojem neće biti totalitarizma. Doba u kojem se
neće ubijati deca.
PARIZ - Čitavu nedelju sam
proveo u Parizu u razgovorima s investitorima iz EU i partnerima iz Afrike.
Moja partnerka je ugledna gospođa srpskog porekla koja petu deceniju živi u
Parizu i koja me upoznaje s predstavnicima velikog biznisa i diplomatama iz
raznih afričkih zemalja. Poštovanje koje joj svi
ukazuju i poslovi koje zajedno otpočinjemo za mene su najbolji dokaz da nije
sve izgubljeno sa našom nacijom, da poštenog, stručnog i
uglednog sveta ima, ali da oni ne mogu da dođu do izražaja od bitangi koji
imaju rupu u glavi. Interesantno je da smo čitavu nedelju radili intezivno, da
smo ugovarali velike poslove i analizirali buduće projekte, da smo svi
besprekorno funkcionisali, mada se prvi put vidimo, da je bilo vrlo prijatno
raditi bez tenzija i nesporazuma. Niko nije kasnio na sastanke, svi smo se držali
zadatih tema, ali smo uspeli da razmenimo misli i o drugim planetarnim
problemima.
Da li je takav poslovni sastanak moguć u Srbiji?
Teško. U stvari, moguć je samo s odabranim poslovnim ljudima. Nažalost,
takvih je danas vrlo malo. Većina poslovnih ljudi iz Srbijezaboravila bi na sastanak, kasnili bi prilično, dugo bi
pričali o svetskoj politici, posvađali bi se oko politike u Srbiji i, na kraju,
ništa
ne bi odmah potpisivali, nego bi se sve to pomeralo za neka druga, navodno,
bolja vremena, kada će nam biti mnogo gore da poslujemo i kada više
vremena nećemo imati da ga suludo gubimo.
KRIZA - Posmatrao sam život ljudi na relaciji
Pariz - Vernon i obratno. Život koji se odvija na
aerodromu, ulicama, metrou, železničkim stanicama, vozovima, taksi vozilima,
samoposlugama i običnim prodavnicama. Posmatrao sam ljude, njihova lica,
pokrete i ponašanje.
Opšti zaključak je da kriza razara francusko društvo. To se vidi na
svakom koraku. Problem naših političara je u tome što oni lično dobro žive na
ideologiji o evropskim integracijama, ali da oni, u stvari, nemaju nikakvu
predstavu kako izgleda stvarni život u EU. Njihov
boravak u državama
EU povezan je sa diplomatskim posetama da dobiju direktive šta
treba da rade i šopingom,
novcem otetim od građana Srbije. Onaj ko je imao prilike da vidi život u
EU, zna dobro da je kriza dovela srednju klasu na rub propasti. To se vidi na
svakom mestu. Ne samo da se roba rasprodaje više od 70 odsto od cene i da,
uprkos tolikim rasprodajama, ipak, nema kupaca, nego sam primetio u samoposluzi
u blizini mog hotela da više od polovine kupaca ne
gura kolica, niti nosi korpu za robu, nego po nekoliko stvari drže u
rukama. Gužve
na kasama nema. Kada građanin nosi nekoliko stvari u ruci i žuri
prema kasi, to je pouzdan dokaz koliko je osiromašio i kako mora da vodi
računa o svakom centu. Interesantna je i struktura robe koja se nosi. Koliko
sam uočio, mlađi ljudi, obično obojeni u grupama, nose piće, najčešće velike
boce piva, srednja generacija nosi sapun i prašak za higijenu i bofl odeću na
rasprodaji, dok stariji uglavnom nose hleb, mleko i jogurt. Kilogram lepih i
zrelih trešanja
koštaju
15,85 evra i tokom nedelje niko nije kupio nijedan komad. Prosjaka ima na
svakom koraku, ali i dobro naoružane policije. Tačnije,
na železničkim stanicama je vidno prisustvo oružanih snaga sa dugim cevima.
Pored vojske, tu su bile i policijske snage, kao i naoružani pripadnici državne železnice
Francuske. Na peron niste mogli da uđete ukoliko ne pokažete kartu kondukterima,
koji su bili u pratnji svih oblika oružanih snaga. Primetio sam
kao profesionalac u biznisu da je u državnim službama
ogromna prikrivena nezaposlenost. Na železničkoj stanici San Lazar punih sat vremena posmatrao sam razne državne
službenike
u uniformama koji su se dosađivali i koji ništa nisu ni pokušavali
da urade, osim što
su blejali po peronu i ubijali radno vreme.
Vozovi su stizali u sekundu tačno: nikada mi
nije bilo jasno zašto naša železnica ne može tako
da funkcioniše.
Davno sam čuo tvrdnju da o organizaciji države možete da
sudite kada upoznate njihovu železnicu. Znam za
podatak da je naša
železnica
za godinu dana kasnila više od godinu dana i da se
niko zbog toga nije uzbuđivao. U Japanu su se menadžeri ubijali kada bi
nacionalna železnica
za godinu dana kasnila nekoliko sekundi. No, mi smo osobeni. Naš avion
je u poletanju kasnio dva sata. I niko nam nije dao uljudno objašnjenje zbog
čega kasnimo. Kada naši vozovi i avioni ne budu kasnili, to će biti
dobar znak da smo na putu evropskih integracija. Ostalo je sve predizborna
mantra. Ideologija kojom se vlada. Ideologija koja je bankrotirala. Građani će
morati da plate ceh svojim zabludama.
PREOKRET - Srbiji treba
preokret. Slažem
se sa tom tvrdnjom. Treba nam korenita promena sistema. Glavni problem je što
dvadeset godina nije promenjen totalitarni sistem. Preokret zagovara Čeda
Jovanović. Kaže,
treba nam preokret, ali ne promena vlasti. Kako je moguće da se napravi
preokret, a da ne dođe do promene vlasti, zna samo Čeda. On sebe vidi kao čoveka
koji će izvršiti preokret. Čeda je u politiku ušao s iscepanim
farmerkama i poderanim patikama. Danas živi kao milioner. Mucavi
političar koji ne uspeva da bude kopija Đinđića bio je potpredsednik vlade bez
dana radnog iskustva. Kontroverzni političar koji smatra da nema ništa loše u
tome što
se ljubio sa kriminalcima, koji su kasnije optuženi da su ubili njegovog
idola, poziva da se okupimo oko njega da bi se izvršio preokret. Ali, kako
ističe, da se vlast ne menja. Preokret nam treba, ali bez Čede. On mora da
odgovori na niz pitanja koja su ostala nerazjašnjena. Mora da objasni
niz događaja koja su bili uvod u tragediju. Samo tako možemo da izvršimo
preokret. Ne može
se praviti preokret sa službenim obezbeđenjem, skupim džipovima, flašom
vina od dve hiljade evra i letovanjem po mondenskim letovalištima.
Tog političara treba građani da pitaju: "Dečko, odakle tebi novac? Ko te
finansira? I kakva ti je radna biografija?" Kada bude odgovorio na sva
pitanja opljačkanih građana, onda Čeda više neće biti u politici.
LABUS - Profesor
socijalističke političke ekonomije, tvorac kriznih štabova, ideolog propalog
neoliberalnog koncepta, optužen za učešče u mnogim nerazjašnjenim i zataškanim
aferama, političar koji se hvalio kako je mlade eksperte doveo iz sveta da nas
usreće, potpredsednik vlade koji je zaposlio čitavu svoju užu i širu
rodbinu na državne
jasle, režimski
profesor koji je trvrdio da ne treba da proizvodimo jer možemo da uvozimo, pa se
tako, nakon povlačenja iz politike, obreo, prirodno, u savetničkom timu jednog
tajkuna, taj intelektualni odrod, birokrata, poltron i mrsomud nedavno je dao
intervju u kojem je rekao da se deca igraju prodajući Telekom i da vlada
nije zadovoljila njegova očekivanja. Umesto da uživa u kapitalu kojeg se
dokopao, prokletstvo ga tera da se javlja i da nešto danas tumači kada su on i
njegova deca ispunili sve preuzete zadatke i uništili privredu Srbije.
Ćuti, bre, čoveče! Umukni! Svoje ćeš reći na sudu kada te budu pitali o tvom
prvom milionu i o tvojoj ulozi u šok-terapiji i otpisu
pariskih dugova. Tada nećeš seći parisku tortu. Istorija mora da ti sudi za
zločin koji si počinio svome narodu. Nema preokreta dok svi ti politički
klovnovi ne budu osuđeni i dok im imovina ne bude zaplenjena. To je jedini
način da se uvede red u politici.
DIKI - Medicinsko istraživanje o rupi u mozgu
treba da se primeni i na Dinkića. Čitam da je ljut jer je neki činovnik iz
vlade ugrozio njegovu reputaciju koju nema. To što sada radi u ekonomiji
je nezabeleženo
u ekonomskoj istoriji. Ministar koji stranim kompanijama subvencioniše
proizvodnju, dok gasi domaće kompanije i prebacuje fabrike iz jednog grada u
drugi da bi postigao svoj politički cilj.
Šta je, u stvari,
Dinkićev stvarni politički cilj? On mora svim sredstvima da se bori za goli život.
Van politike njemu života nema. On će završiti u izgnanstvu ili će
biti osuđen na doživotnu robiju zbog programiranog uništavanja državne
ekonomije. Neka bira.
STIROPOR REVOLUCIJA - Imali smo miting na kome
se navodna opozicija borila protiv vlasti koju, kako rekoše, neće da kritikuju.
Kakva je opozicija, najbolje govori ova njihova izjava. Mišljenja sam i već sam to
sve napisao da je družina okupljenja oko Nevernog Tome nova prevara
birača. Njihova namera je da, u dosluhu sa režimom, kanališu
nezadovoljstvo građana. Njihova uloga je da spreče formiranje alternative.
Sličnu ulogu ima i novi pokret Bogata Srbija, koji vodi osnivač DS Zaharije
Trnavčević u svojim osamdesetim godinama. Režim spinuje javnost
stvarajući svoje satelite koji treba da mu produže život. Ne treba sprečavati
da se što pre formira vlast Tadić - Nikolić, jer što se pre formira, to će
pre propasti. Moramo da budemo spremni za još jednu prevaru. Stiropor
revolucija još
od aprila dovodi na vlast Nevernog Tomu. Krug mora da se zatvori vladavinom
Tadića i Nikolića. Posle njih sledi bankrot. A onda Egipat. Prvi sam ukazivao
na argentinski scenario, ali Srbija će doživeti arapsku
revoluciju. Stiropor revoluciju ostavljam Nevernom Tomi. Neka do kraja odigra
svoju stiropor ulogu...