Beli mantili

Novi Sad: kako se desio vojvođanski zdravstveni čabar na radost građevinske operative Bojana Pajtića

 

Klinička slika vojvođanskih demokrata

 

Na samo jednoj "kapitalnoj" investiciji koju zida prvi dunđer Vojvodine Bojan Pajtić lako je prepoznati lopovski rukopis jedne političko-privredne korporacije zaodenute u odoru demokratske izgradnje i obnove. A takvih "kapitalaca" kakav je u ovom slučaju Klinički centar Vojvodine ima dovoljno da bi svako nezavisno tužilaštvo imalo pune ruke posla

 

Arpad Nađ

 

Klinički centar Vojvodine (u stalnoj izgradnji) više od dve godine traži pare od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje radi dodatne finansijske infuzije. I to što dobije preuranjeno potroši.

Ako je to sve tako, ovde je reč o siromahu koji nosi firmiranu garderobu, jer KCV je opremljen poslednjim svetskim čudima medicinske nauke, ali para nema. Njih je vladajuća politika u Novom Sadu, na čelu sa Bojanom Pajtićem kao personifikacijom, potrošila u lične svrhe i partijske promocije, putem nebrojenih provizija i ugradnje "bez ograda" u toku dosadašnje izgradnje i opremanja "najsavremenijeg kliničkog centra ove vrste u Evropi".

Praksa je bila da u Klinički centar Vojvodine dolaze pacijenti na "dijagnostičku obradu", mada pripadaju takozvanom primarnom nivou zdravstvene zaštite, tj. mesto im je u domovima zdravlja. 

Na osnovu te "uposlenosti kapaciteta" trajala je i naplata potraživanja od strane RZZO, sve dok neko nije zaustavio taj vid jednog dela sufinansiranja, po mnogo čemu megalomanskog projekta kakav je Klinički centar Vojvodine.

Onda je došlo i jedno saopštenje za javnost, bolje reći, javna kuknjava, u kome je pisalo da je KCV "u potpunosti iscrpeo sva finansijska sredstva za ovu godinu (2010), te stoga nije u mogućnosti da pruža dijagnostičke usluge za druge zdravstvene ustanove".

 

Pogled iz brloga

 

Zbog organizacionog i tehničkog ludila koje je nastalo u novom Kliničkom centru Vojvodine traje stalno lutanje pacijenata povodom te svenarodne investicije, predstavljene kao da je zadužbina vojvođanskih demokrata i Bojana Pajtića lično.

Naime, pacijenti su ovde svakodnevno u potrazi za 19 klinika i desetak odeljenja i centara koji se nalaze u kompleksu KCV, a njihovi sapatnici su i sami lekari i medicinske sestre koji, prema brojnim svedočenjima "na nosilima guraju pacijente kroz bolnički krug kako bi ih odvezli na rendgen, CT snimanje ili magnetnu rezonancu, mada je udaljenost između pojedinih klinika i više stotina metara".

Kada je mraz, pada sneg ili kiša, ili duva vetar nije teško zamisliti u kakav se haos sve to pretvara. Uzgred, KCV ima samo jedno vozilo na električni pogon kojim prevoze bolesnike! A potrošen je orgoman novac na jednu nezamislivu građevinsku avanturu.

Ova nepregledna Pajtićeva zadužbina o trošku naroda zamišljena je kao paviljonski kompleks, mnogo manje komforan i prikladan novom veku i potrebama nego što bi to bio neki blok sistem, što pojedini zaposlenici i sami potvrđuju, ali...

Posle skoro 20 godina od početka izgradnje Kliničkog centra Vojvodine slika ovog objekta potpuno je jednaka slici srpskih političkih prilika: jedan vašar taštine i elitističkog siledžijstva kakvo ovde nije zapamćeno. Jer, mada je već bilo nekih svečanih otvaranja, KCV nikako ne može da proradi kako treba i kako bi odgovaralo zahtevima jednog projekta, nesrazmernog i ekonomiji zemlje i potrebama naroda.

Niti budžet države ima novca za zapošljavanje brojnog lekarskog osoblja koje je potrebno KCV, niti na tržištu rada ima dovoljan broj lekara specijalista koji bi bili spremni ovde da rade.

S jedne strane, reč je o potpuno zaokruženoj sajber klinici i mnogima bi bila potrebna specijalna obuka da bi se upoznali s tehnikom, a s druge, oni koji su zaista stručni već odavno su našli posao u zemljama EU, počevši od Slovenije gde je stalno otvoren konkurs za lekare specijaliste i gde je pravilo da posao dobijaju kadrovi školovani u Srbiji.

Tako je ovaj "svemirski brod" sa sofisticiranom tehnologijom koja ne potiče iz zemalja EU, već sa američkog tla ostao bez prave posade i neće poleteti tamo gde su to ovdašnji ideolozi naše nerealne budućnosti zamislili.

U međuvremenu, skapavaju na hiljade seoskih ambulanti širom Vojvodine koje nema ko da okreči, opštinski domovi zdravlja jedva preživljavaju, a direktori tih posrnulih ustanova čuče u svojim malim stranačkim brlozima i čuvaju svoja preduzetništva najčešće formirana mešavinom budžetskog novca, petljavinama po pitanju javnih nabavki i privatnog preduzetništva pod tuđim imenom.

 

Naši i njihovi

 

Zapanjujuće je istraživanje jednog novosadskog sociologa (D. R.) koje govori da je najveći broj direktora domova zdravlja u Vojvodini bio u članstvu najmanje dve političke stranke oprečnih ideologija. I to sve u poslednjih deset godina. A nije ni mali broj onih koji su i poslednje dve decenije lepo živeli, najpre kao članovi SPS devedesetih godina, pa onda kao "preobraćenici" u rukovodstvima nekih pobednika petooktobarskog prevrata.

Kakve su to veličanstvene promene u vojvođanskom zdravstvu nastale nakon spektakularnog otvaranja ovog nikad završenog Skadra na Dunavu, najbolje govori podatak da je zdravstvena inspekcija zabranila Kliničkom centru Vojvodine da naplaćuje laboratorijske nalaze pacijentima koji kod njih dolaze iz drugih ustanova. Naime, inspektori su u bolnicu došli nakon prijave jedne Novosađanke, kojoj su u ovoj ustanovi tražili da analize plati sedam hiljada dinara, iako je imala uput!

Ali, nakon raznih demokratskih intervencija inspekcija nije odredila nikakvu sankciju za naplaćivanje nalaza, nego je brže-bolje "redarstvo" Kliničkog centra odlučilo da će laboratorijske nalaze ubuduće moći da dobiju samo njihovi pacijenti, dok će ostale vraćati. Inače, u Kliničkom centru primaju samo trudnice s uputom, dobrovoljne davaoce krvi i još par strogo povlašćenih kategorija. Pacijenti koji nemaju novca dosetili su se kako da doskoče tim birokratskim zamkama, pa im lekari domova zdravlja sve češće upisuju šifru da su davaoci krvi, te na taj način dobijaju prijem u Pajtićevu zadužbinu.

Iskosa pa dijagonalno

U izgradnji Kliničkog centra Vojvodine (do sada je, prema nekim neslužbenim procenama, potrošeno više od 30 miliona evra, a prema službenim "samo" 20 miliona evra), dobar deo zarade je uzela i firma Dijagonala, inače vlasništvo Aleksandra Vojinova, zvanog Dijagonala, koja je svojevremeno bila suizvođač radova na, takođe, nikad završenoj zrenjaninskoj bolnici (ali i na brojnim objektima širom Vojvodine koji su finansirani budžetskim novcem uz zadužbinarsku halabuku Pajtićevih demokrata). Vojinov je tada bio lažno predstavljen kao "gospodin Živković", i kao takav učestvovao u promociji lažiranog tendera za izgradnju dela bolnice.       

Poznato je (a i Tabloid je o tome ranije pisao) da se Vojinov nakon sumnjivih poslova u stanogradnji Novog Sada doslovno sklonio izvesno vreme na Bliskom istoku, ali sve to nije omelo vojvođanske demokrate da uvek iznova angažuju ovu firmu i njenog višestruko kompromitovanog i u krivičnim delima ogrezlog vlasnika.

Tako je Dijagonala, uprkos svemu, postala glavni izvođač radova na Urgentnom centru KCV i bio jedan od ključnih poslovnih saradnika Pajtićeve građevinske operative, sve dok se neko nije setio da ga zatvori. Nedavno je konačno neko dao odobrenje i on je uhapšen, i to zbog krivičnog dela "falsifikovanja službene isprave"!

Ali, spisak investicija od "kapitalne" važnosti za Vojvodinu koje je izvodila Dijagonala dobar je garant da Vojinov, njegovi saradnici i najbliža rodbina neće predugo biti u nemilosti pravosuđa. Jer, to je preduzeće pomagalo i neke stranke takozvane demokratske koalicije onda kada je trebalo.

Samo čekaj, jednom ćeš možda ući

 

Jedno autentično svedočenje o beznadežnim pokušajima da Novosađani, ali i građani iz čitave Vojvodine zakažu dolazak, ili da, ne daj bože, dođu nenajavljeno u impresivni objekat Kliničkog centra Vojvodine zabeležio je i lokalni novosadski Radio 021.

U pokušaju da se nekako dokopaju "lečenja po svetskim standardima" koje im je demokratski neimar obećao gradeći ovaj kliničko bolnički Space Shuttle, mnogi su doživeli gorko iskustvo i gadan osećaj odbačenosti kakav nisu imali ni u prethodnim diktaturama.

Evo transkripta delova emisije Radija 021:

"Novosađani kojima je potreban pregled na Poliklinici Kliničkog centra Vojvodine i u najboljim okolnostima jedva dolaze do lekarske pomoći u toj zdravstvenoj ustanovi. Među građanima s kojima smo razgovarali nismo mogli da nađemo nekog ko je rekao da je bez maltretiranja mogao doći do lekara specijaliste.

- Veoma teško. Htela sam da zakažem kod gastrologa i rekli su mi da mogu samo 25. novembra (2010. godine - prim. red.), a za endokrinologa su mi zakazali za 15. decembar. Inače, ja sam šećeraš, i to mi je mnogo kasno.

- Ja treba da idem kod endokrinologa. Gde god odem, kažu, za mesec dana zakazivanje. U pet domova zdravlja i na poliklinici nema dva endokrinologa.

- Bilo mi je mnogo teško da zakažem. Dolazila sam u pet sati ujutru, jer se to zakazuje jednom u mesecu.

- Ja kažem - hajde, pusti me sad kad sam tu da zakažem odmah. Ona (sestra) kaže, ne. Međutim, kad god pozoveš zauzeto je, a često se i ne jave.

- Katastrofalno teško. Šta da vam kažem? Mesec dana sam ležala u bolnici, ništa mi nisu uradili. Sad me šetaju. Čekam po mesec, dva, tri da bih stigla do nekog rešenja ili do toga da vidim od čega sam bolesna i šta mi je. Uglavnom, katastrofa.

Dve linije za celu Vojvodinu, pa šta nam bog da!"

Nakon višečasovne provere tvrdnji građana na primeru rada gastroenterologa novinari Radija 021 su se uverili u ispravnost takvih tvrdnji. Umesto da vam se neko javi i bar kaže da u dogledno vreme ne možete dobiti zdravstvenu pomoć, kada pozovete broj internističke službe 021/6610-102 čujete samo signal zauzeća veze. Ukoliko pak pozovete centralu Kliničkog centra, dobićete malo ohrabrenja.

"Operater: Klinički centar, izvolite...

Novinarka Radija 021: Dobar dan.

Operater: Dobar dan.

Novinarka Radija 021: Kažite mi, molim vas, zovem od jutros, broj 6610-102; pokušavam da zakažem kod gastroenterologa, ali stalno je zauzeto. Da li postoji još neki broj?

Operater: Da, postoji. Kako da ne. Dva broja postoje. Ne znam ko Vam je dao jedan broj. Ima i drugi: 4843-964. Znači, onaj 6610-102 i ovaj što sam Vam sad rekao, to su jedina dva broja koja postoje za zakazivanje za celu Vojvodinu. I morate biti uporni kada zovete. Jedan, pa drugi, pa šta nam bog da. I meni i Vama.

Novinarka Radija 021: Dobro, hvala Vam.

Operater: Znate, samo budite uporni.

Novinarka Radija 021: Hvala Vam. Prijatno.

Operater: Važi. Prijatno."

Upornost se u našem slučaju nije isplatila, a da stanje nije baš strašno, nezvanično su pokušali da nas uvere u Kliničkom centru, navodeći da su za zakazivanje otvorene četiri telefonske linije, a ne jedna kako tvrde pojedini građani. Zvaničan odgovor i objašnjenje za takvo stanje, koje građani karakterišu kao katastrofalno, iz ove zdravstvene institucije, međutim, još nismo dobili.

Podsetimo da je Radio 021 pre nekoliko meseci ukazao na taj problem građana, ali se od tada ništa nije promenilo, pa u najmanju ruku čude izjave predsednika pokrajinske vlade Bojana Pajtića, koji često koristi priliku da kaže kako u Vojvodini niko ne sme da se pribojava bolesti i nemogućnosti lečenja.

 

 

Proverite, možda ste živi

 

Na krilima zdravstveno-građevinskih poduhvata, predsednik vojvođanske vlade nedavno je nadahnuto izjavio: "Želimo da uputimo javni poziv građanima Vojvodine da provere svoje zdravlje, da budu svesni toga da je njihovo zdravlje važno, ne samo njima već i članovima njihovih porodica. Važno je i celom društvu. Zbog toga je važno da zdravo žive, da kontrolišu svoje zdravstveno stanje i da na prvi znak eventualnog poremećaja zdravlja reaguju."

 

 

 

 

 

Kićenje jelke

 

   Supruga Bojana Pajtića kitila je za  Novu godinu jelku u Kliničkom centru Vojvodine. Potrošeno je 100.000 dinara, jer gospođa Vesna voli da sve bude na nivou. Ona je galantna pogotovu kada drugi plaćaju. Tako je ona parama svog muža Bojana kupila najskuplji džip jednom direktoru KCV koji je i njen ljubavnik.

 

 

 

 

 

Ima para i za Barona

 

Pozanti stilista iz Novog Sada Mladen Milivojević zvani Baron, ugledni homoseksualac i vlasnik agencije Baron, blizak je srcu Bojana Pajtića. Ova braća se i u poslu ispomažu. Tako je KCV, po nalogu Vesne, ''kreirao'' uniforme za lekare, medicinske sestre, portire, kuvarice, čistačice. Sve je u bojama Demokratske stranke. Podvučeno žutim! Da se zna ko je u Vojvodini i Srbiji na vlasti. Perverzijama Bojana Pajtića nema kraja.