Rusija

Ide li Rusija putem Egipta

 

Podelite bogataše sa siromašnima, dobićete temperaturu u Rusiji

 

Sve češće se u Rusiji čuju pozivi na pobunu, na odmazdu prema predstavnicima vlasti i državnim službenicima. Rusija je utonula u korupciju. Kako će se to završiti, strašno je i pomisliti. Ali, svi traže izlaz iz duboke krize vlasti

 

Viktor Hlistun,

dopisnik iz Moskve

 

Današnji tekst će biti neobičan. Problem je u tome što je moj prijatelj Jurij Gejko napisao otvoreno pismo Valentinu Jumaševu. Onom Jumaševu koji je veoma mnogo učinio da na vlast dođu, prvo Boris Jeljcin, a zatim i Vladimir Putin. Sada Jumašev živi u inostranstvu, priča se da je svio dom u Londonu. U inostranstvu ima i nekretnine. U Rusiji se ne pojavljuje. Svoju prvu ženu je ostavio i oženio se Jeljcinovom ćerkom Tatjanom. Sve u svemu, što se novca tiče, on je dobro obezbeđen, ne živi u siromaštvu.

Zato u siromaštvu živi Rusija! Sve češće se u Rusiji čuju pozivi na pobunu, na odmazdu prema predstavnicima vlasti i državnim službenicima. Rusija je utonula u korupciju. Kako će se to završiti, strašno je i pomisliti. Ali, svi traže izlaz iz duboke krize vlasti. Upravo o tome govori pismo koje je Jurij Gejko poslao Valentinu Jumaševu, koji, sva je prilika, i sada iz senke utiče, ili može da utiče, na predstavnike ruske vlasti.

Prvo nekoliko reči o mom prijatelju Juriju Gejku. On je častan čovek i novinar. Zajedno smo radili u novinama Komsomolskaja pravda. Evo jednog interesantnog detalja: kada je Jura došao kod mene u Beograd 1988. godine (tada sam bio dopisnik Komsomolske pravde) odmah smo napisali članak u kojem smo kritikovali ruskog ambasadora. Rezultat tog članka bio je da su ambasador i nekoliko činovnika bili smenjeni. Jura je u svojim tekstovima uvek kritikovao vlast. Sada je nastupio u drugom žanru - napisao je otvoreno pismo čoveku, koji, po mišljenju mog prijatelja, može nešto korisno da učini za Rusiju, može da utiče na predsednika i premijera. Zašto baš pismo Jumaševu? Zato što je Valentin, takođe, radio u Komsomolskoj pravdi. Pismo je veoma otvoreno i oštro, ali sam i ja spreman da se potpišem ispod svake reči u tom pismu. Uostalom, kao i mnogi drugi Rusi.

 

Ne mogu da ćutim

 

"Zdravo, Valja,

ne iznenađuj se, pisao sam ti ovo pismo mnogo godina. Pisao u mislima, kod kuće, na poslu, dok sam vozio auto. Pisao, prebirajući u umu stotine, hiljade reči. I odjednom, posle decembarskih događaja na Manježnom trgu (o tome smo pisali u Tabloidu - prim. aut.), seo sam i napisao ti pismo za jednu noć. Organizam je shvatio da nema više povlačenja. Zašto ti pišem?

Mi smo mnoge godine zajedno radili u Komsomolki. Zatim su se naši putevi razišli, tebe je sudbina odnela ka visinama vlasti, a ja sam ostao novinar. Ali, nemoj me žaliti - srećan sam, Valja. Ja sam istinski srećan, što i tebi iskreno želim. Iako si ti od mene mlađi devet godina, i tvoj i moj život je stigao u fazu finiša, mnogo smo proživeli i preživeli, mnogo razmišljali. Mnoge stvari smo i shvatili. Zato što sam prema tebi uvek gajio nežna i iskrena osećanja (i ti si, izvesno je, osećao isto), ne mogu da ćutim gledajući kako tvoj tim vodi u propast, moju i tvoju, Valja, voljenu zemlju.

Znaš li zašto sam odlučio da ti se obratim? Zato što niko osim mene to neće učiniti. Znači da je to moja dužnost i obaveza - kao časnog čoveka, novinara i građanina, onog koji ne uzima mito i ne živi od prihoda od sumnjivih poslova - da to napišem.

Odlučio sam da napišem pismo upravo tebi, jer si ti jedan od glavnih tvoraca današnje Rusije i za to snosiš odgovornost. Znam da si ti pametan, već i po tome što se lično ne predstavljaš u javnosti među bogatašima i oligarsima i ne daješ intervjue - mislim da je to zato što, u dubini duše, osećaš svoju krivicu. I tebi ponekad bude strašno. Pogodio sam? Pogodio, naravno. Ti osećaš dolazeću opasnost, stvorio si za sebe i porodicu "odstupnicu" u inostranstvu kao i mnogi tvoji saradnici.

A šta sa Rusijom, Valja?"

 

Ko je bio vlast

 

"Ti si faktički rukovodio zemljom negde od 1994. do 2001. godine. Ti si sa svojim timom stvarao današnje oligarhe, koji su se obogatili ne stvorivši ništa, živeći na nedrima naše zemlje, na nafti, zlatu itd., preprodajući, prevozeći, uzimajući mito i podmićujući. Vi ste smislili da Boris Jeljcin da ostavku kako bi garantovano predao vlast svom nasledniku, vi ste redigovali sramni Jeljcinov ukaz od 1. januara 2000. godine O garancijama porodici (specijalan ukaz o tome da Jeljcinova porodica posle njegove ostavke nastavi da živi bogato), upravo ste vi i doveli Jeljcina na ruski presto. Ti, tvoja sadašnja žena, Berezovski. Malo je, priča se, pomogao i Čubajs.

Valja, ja ne znam razumeš li ti mene ili ne, bojim se da me sada više ne razumeš: vlast i veliki novac  menjaju ljude. (Da, Valja, sudeći po tvom ratnom intervjuu u MK povodom Jeljcinovog jubileja (pismo je bilo objavljeno nedavno, u čast Jeljcinovog 80 rođendana), ti si se veoma promenio i ne znam da li shvataš, znaš, osećaš da u zemlji raste socijalni bunt.)

Ali, ne pišem ti zato da bih razobličio tebe i tvoj tim - toga mi je dosta. Pišem ti samo zato što niko osim tebe, Valja, ne može da promeni situaciju. U Putinovom okruženju ne vidim ljude koji bi osetili približavanje propasti - njih sve obmanjuje VCIOM (vodeća ruska organizacija za istraživanje javnog mnjenja) i, verovatno, Federalna služba bezbednosti.

Ti, čini mi se, možeš. Čak i sad. I upravo je to sad od životne važnosti. U suprotnom, sledi nam katastrofa."

 

Za novac Berezovskog

 

"U Komsomolki je radio dobar dečko i novinar, Valentin Jumašev. Kapetan popularne rubrike za školarce Crveno jedro. Glavni urednik Genadij Nikolajevič Seleznjev iz nekog razloga nije ga mnogo voleo i zato je Valentin Jumašev postao rukovodilac deska u popularnom i u to vreme smelom časopisu Ogonjok. I upravo je u Ogonjok stigao zahtev od jedne zapadne TV kompanije za scenario o Jeljcinu koji je tada bio u nemilosti. Zahtev je stigao do zamenika glavnog urednika Lava Guščina. Lav nije novinar, već omladinski funkcioner, i zato je dao ovaj zahtev tebi, čoveku od pera. I ti si savesno počeo da pripremaš scenario. Pozvao si Jeljcina koji je u tom trenutku trolejbusom išao na rejonsku polikliniku na pregled, i napisao si ne samo scenario već i prvu knjigu o budućem predsedniku Ispovest na zadatu temu. Evo je preda mnom - tanušna brošura na lošem papiru i loše odštampana - to je prvi tiraž od pola miliona. Ko ju je izdao? Ko je platio štampanje? I ko je dan pred Jeljcinov izbor pustio na svojoj televiziji tvoj film o njemu? Sve je to urađeno od novca gospodina Berezovskog. A zašto si se baš njemu obratio u tom, za Rusiju važnom, trenutku? Zato što je g. Berezovski sponzorisao tvoj Ogonjok. Taj đavo u ljudskom telu ima njuh za sve na čemu može da se zaradi, i ne samo novac već i uticaj. Novac koji je Berezovski uložio u tvoja dela, jasno je, morao si da odradiš.

Sećam se našeg davnog razgovora. Već si osam godina bio u Jeljcinovoj blizini, već tada si mnogo mogao. Neću ovde da citiram ceo razgovor, već samo njegov deo. Sećaš se da sam te pitao:

- Zašto si doveo u Kremlj Borisa Berezovskog, tog nitkova, zašto si mu pomogao da postane oligarh? Dok tebe nije sreo imao je samo jednu fabriku automobila, a posle susreta i druženja s tobom postao je vlasnik Aeroflota, Sibnjefta, rudnika aluminijuma. Zašto si ga doveo u Kremlj?

Tvoj odgovor me je iznenadio - približio si mi se na pola koraka i zapitao:

- A šta misliš o Putinu?

I u trenutku sam, tada, shvatio po tvojoj iskrenosti, po sjaju u očima, da je Putin tvoja tvorevina.

I onda si nestao."

 

Cilj je jedan - napuniti džepove

 

"A sećaš li se, Valentine, članka u Komsomolskoj pravdi koji sam napisao s Olgom Kučkinom, prvim perom naših novina. Naslov je bio Nepoznati Jumašev, objavljen je u novembru 1998. godine. Već tada smo te smatrali faktičkim vladarem zemlje. U tekstu smo ti postavili nekoliko pitanja, a objavili smo i nekoliko zaključaka koji su bili očigledni. Citiraću deo: 'Valentine, visoko te je podigao slučaj - shvataš li koliko veliku odgovornost imaš? Valentine, kako vaš tim može da upravlja državom ako niste mogli da se dogovorite u kući na Jesenskoj? Sećaš li se te poznate kuće? U rano proleće 1994. u nju se uselio ceo vaš tim: Jeljcin, Černomirdin, Gajdar, Šahraj, Koržakov, Gračev, Barsukov, Tarpiščev, Suhanov, Jumašev. Bili ste komšije u toj kući, stanovali ste jedan preko puta drugog, jedan ispod drugog, jedan iznad drugog. Gde su sada drugovi? Čak i u tom detalju sve se videlo kao u kapi vode. Kakav profesionalizam? Odmah je bilo jasno da nećete ostati prijatelji do smrti, da se u politici događaju i da moraju da se dogode promene i smene.

Iskreno govoreći, Valja, drukčije sam završio tekst, ali je urednik promenio kraj. Ja sam napisao: "Zar vam nije jasno da u politici nema prijatelja, jer dođe vreme kada ih morate dati, predati, prodati?"

 

Putina je promovisao Jumašev

 

"Valja, nemam pretenzije prema Putinu. Pre ka Medvedevu. Zato što su oni - savesni nastavljači dela koje ste započeli: Jeljcin, ti, vaš tim. Pre svega, reč je o punjenju džepova, pljački Rusije i njenom pretvaranju u gigantski Honduras. Ako oni taj cilj nemaju, već jednostavno na taj način vide kapitalizam i tržišne odnose, onda su oni profesionalno beskorisni.

Tvoja greška, greška tvog tima, Valja, je u tome što niko od vas nije mogao da računa da ni u potpukovničkim mozgovima kagebeovaca (to je na račun Putina), ni u mozgovima tog smešnog u svojim delima pravnika (to je na račun Medvedeva), nije moglo da se rodi saznanje o jedinstvenom, pravom, dalekosežnom putu Rusije. Da, Rusiji je potrebna čvrsta vlast, ali bez krađe, bez pljačkanja zemlje i naroda. Bez te užasne bede, korupcije, bezakonja, do kojih je naša zemlja dovedena za 20 godina. Vaša greška je u tome što ste izabrali naslednika misleći na vaše lične, sebične interese, na mogućnost bogaćenja bez prepreka, a ne misleći na interese države i naroda. Da ste se u potrazi za naslednikom rukovodili interesima zemlje i naroda, onda bi vaša obaveza bila da za predsednika izaberete ličnost! Za rukovođenje Rusijom posle Jeljcina imali ste obavezu da izaberete državotvorca. Zato što lideri zemlje postaju upravo ličnosti koje su prošle kroz sito i rešeto životnih uspona i padova. Ličnosti koje umeju da misle, analiziraju, predviđaju, koje umeju da procene ljude, ali i koje iskreno razgovaraju s ljudima. Ličnosti koje umeju da saosećaju s drugima, koje tuđa muka boli. Jednostavno, predsednik velike zemlje ne može da bude samo zanimljiv čovek. 

A koga si nam ti našao, Valja? Potpukovnika?! I, verovatno, potpukovnika koji nije bez greha? Shvatam da niste mogli da izaberete ličnost. Zato što je ličnost za vas opasna - nju ne možete kontrolisati tako da mnoge godine živite bezbedno. Čak i kada bi se za nju moglo naći nešto što je kompromituje. Jer to joj neće smrtno naškoditi - ona će to dovesti u ravnotežu. Istina, danas je Putin drugi čovek - prekaljen, pun iskustva. Ali, sudeći po njegovoj samouverenosti i iskrenoj veri u sopstvenu bezgrešnost za 10 godina vladanja, on je u duši ostao potpukovnik. A šta nam je dao?

Šta će od sebe napraviti njegov, ne naslednik, već zamenik, njegova senka, Valja? Šta on povremeno donosi u svojim govorima?! Njega, osim klovnom, drukčije i ne zovu. Šta ćemo s tom karikaturom od čoveka? Njemu i Rusiji se ceo svet smeje."

 

Zašto vas mrze

 

"Znate li vi tamo, na vrhu, kako vas svi oni ispod vas mrze?

Možeš li da zamisliš ti, Valentine, zbog čega vas mrze?

Zbog toga što 14 odsto stanovnika Rusije živi sa mesečnim primanjima manjim od 3.400 rubalja (100 evra). Ta gradacija naziva se ekstremna beda. Zbog toga što se 30 odsto Rusa nalazi u zoni bede, tj. imaju od 3.400 do 7.400 rubalja mesečno. I zbog toga što se 40 odsto Rusa nalazi u kategoriji siromaštva: od 7.400 do 17.000 rubalja.

Ovo je zvanična statistika! Razumeš?

Saberi procente, Valja. Saberi ih zajedno s Abramovičem ili Putinom, ili tvojim rođakom, oligarhom Deripaskom. Nije vam strašno? A to što objavljuju vaši statističari - da je prosečna plata u zemlji 20 hiljada - to saberite abramoviče sa deripaskama, zajedno sa beskućnicima, i podelite sa stanovništvom zemlje pa ćete dobiti prosečnu temperaturu u bolnici.

Vi verujete u te cifre?

Novac, plate, stanovi, kuće, okućnice, ekonomija tih 85 odsto stanovnika Rusije postali su vaši i vašeg tima - bogatstvo, bankarski računi, nepokretnosti. I ne samo vaši, već i vaših rođaka, bližih i daljih; vaših prijatelja i poznanika, njihovih rođaka, prijatelja i poznanika; deputata, senatora, ministara, gubernatora; generala i pukovnika Federalne službe bezbednosti, Ministarstva unutrašnjih poslova, njihovih rođaka, bližih i daljih.

Industrija Rusije je uništena, Valja, cela. Seoska domaćinstva, takođe. Armija diše na slamčicu i mrzi svog ministra. Uništen je (do debilnosti doveden) školski sistem, koji je donedavno bio najbolji na svetu. Na fakultetima se seminarski i diplomski radovi prepisuju s interneta, a pred ispite studenti skupljaju novac za mito profesorima. Vlast je srasla s kriminalcima: FSB, policija, sudovi, tužilaštvo, poreska služba, kontrola narkotika, gradske vlasti, činovnici svih nivoa, sve je na prodaju, gde god da takneš sve je trulo, svugde vladaju korupcija i bezakonje. Svi koji su na vlasti imaju istu devizu: Bogati se! I oni se bogate proporcionalno stepenu svoje vlasti.

Korupcija počinje od vrha, Valja, od prvih ličnosti države. Ako su oni pošteni, onda ili korupcija umire, ili poštene ubijaju.

Ali, sa moćnom podrškom nacije koja je neizbežna ako borba protiv korupcije počne da se sprovodi u praksi, a ne na rečima, časni vladari imaju šanse da zavedu red u zemlji. Ali, gde su oni, gde su časni vladari, Valja?

Oduzeli ste nam mogućnost uticaja na situaciju u zemlji: uveli ste takav sistem, da ako na izbore izađe samo dva čoveka, oni će se smatrati legitimnim, broj protiv svih, izbore regionalnih vlasti (njih postavlja predsednik), bezobzirno falsifikujete bilo koje izbore u svoju korist itd. Dopuštate da se obogate i rukovodioci glavnih sredstava masovne komunikacije, načinivši od njih lojalne, autocenzurisane novinare. A slobodne i časne gušite. Ne možete da živite bez uvođenja cenzure na internet (koja već postoji). Zar iskreno mislite da u doba interneta i digitalne komunikacije možete da obmanjujete milione?  Da napravite budalama jedan broj njih, to možete, ali da obmanjujete sve - ne možete.

 

Ne želim da živim u Rusiji

 

"Na pitanje Da li biste emigrirali iz Rusije još pre 15-17 godina, 18-20 procenata ispitanika je odgovaralo potvrdno. Danas, potvrdno odgovara skoro 75 odsto. Pogađaš li zašto? Zašto su svi talentovani, ne u potočićima, već u rekama, pobegli u inostranstvo ili tamo šalju svoju decu? Zato što svi vide, shvataju: tandem Putina i Medvedeva neće pasti, oni su obezbedili sebi vlast minimum do 2014. godine (ili dok cena nafte ne padne još jednom). Ljudi ne vide nikakvu perspektivu i nemaju šta da rade u ovoj zemlji.

Alkoholizam, narkomanija, primorski partizani (nezvanični naziv grupe od šest osoba koje su okrivljene za teške prestupe u Primorskoj oblasti, u periodu od februara do juna 2010). Pogađaš li, Valja, otkud sve te pojave? Od beznadežnosti, od toga što se izlaz ne vidi.

Na Manježnom trgu se nisu bunili ni nacionalisti, ni fašisti, već oni kojima je dosadilo apsolutno bezakonje, pohlepa, i to što je vlastima sve dozvoljeno. Oni imaju 18-20 godina, to je generacija koju je teško zaustaviti i zastrašiti. S njima nećete uspeti da se nosite.

Oni ne žele da žive u zemlji u kojoj vlada apsolutno bezakonje. To poniženi odgovaraju bezakonjem na bezakonje vrha. I odgovaraće još snažnije. I vi tamo, na vrhu, verujete da će takva vaša vlast da istraje? Verujete. Verujete, ali se plašite.

To se vidi po tome što protiv nas spremate policiju. (Evo, samo što je donet novi zakon, gde se milicija menja u policiju i povećavaju joj se plate.) I armiji su, takođe, obećali dostojnu platu. Zato što su i redovnu vojsku (!), a ne samo vojsku ministarstva unutrašnjih poslova, počeli da snabdevaju tehnikom (koja se, između ostalog, koristi i za razbijanje demonstracija). Uplašena egipatskim scenarijom, vlast je počela grozničavo da se umiljava armiji, na primer, obećanjima da će već sledeće godine poručnik imati platu 50.000 rubalja. Vlast je shvatila da lojalnost armije predstavlja zalog za zaustavljanje nezadovoljne mase.

Ne pomaže, Valja. U Rusiji to neće proći. To i kaži svojima. Naš narod je tih, miran i bezgranično trpeljiv, zbog toga je moguće ne poštovati ga ili čak i ne voleti ga. Ali on je takav zato što je mnogo vekova verovao u pravednog cara i što je zastrašen. On nije dizao glas protiv cara, već za njega. Protiv bojara. Kada vaša vlast padne (a pre ili kasnije to će se dogoditi), vaš tim će odgovarati za krivična dela, ne mogu svi da se sklone u inostranstvo, daleko od svih, čak i ako uspeju da se dokopaju svojih nekretnina i bankarskih računa."

 

Hoću da ti pružim ruku

 

"Ponavljam, ne pišem ti ovo zato da bih te kritikovao i raskrinkavao - toga mi je dosta. Veoma mi je teško da činim nešto što će biti bolno za tebe, Valja - ja znam tvoju samilosnu dušu. Sećam se kako si bio osećajan. Pišem zato što imam tri sina, dva unuka i što želim da oni i njihovi potomci žive u Rusiji. U mojoj voljenoj Rusiji.

Smatram da izlaz iz ove situacije postoji, Valja. Ali, bojim se da vlast taj izlaz ne vidi - ona je u ćorsokaku koji skupo može da nas košta. Jednom rečju, izlaz vidim u - revoluciji. Ali, sa vrha. Proučite iskustvo singapurskog čuda Li Kvan Jua i shvatićete da bi čak i Putin koji je ogrezao u korupciji mogao u konačnom zbiru da postane, ne prokletstvo Rusije, već njen spasitelj. Samo, za to su potrebni mozak, znanje i pokajanje.

Revoluciju iz baze - ne dao nam bog!

Dajem ti i nacionalnu ideju, moćnu nacionalnu ideju koja će objediniti 140 miliona Rusa (manje onih nekoliko desetina hiljada koji su do grla ogrezli u korupciji): Borba protiv korupcije - istinska i odmah.

Za godinu dana su izbori, razumeš me?

Dozvoli da citiram delić iz mog neobjavljenog teksta pisanog 2003. godine s naslovom Moja verzija Putina.

"Po mom mišljenju, stvar je u tome da je VVP (V. V. Putin) kao Sviftov Guliver tek na kraju svog prvog mandata počeo da se pomera i malo-pomalo oslobađa od kanapa i kočića jeljcinovske porodice. A sva bratija, koja se razbaškarila na porodičnim jaslama, putem svojih sredstava masovne komunikacije, na sva zvona je oglasila: "Diktatura, kažu, dolazi!" (To je povodom hapšenja Hodorkovskog - J. G.)

Diktator ili ne, ali Rusiji je, kao vazduh, potreban veoma čvrst i mudar vladar. Vladar koji ne pije, koji od sebe neće praviti spomenik, koji se neće prodati i neće krasti, kao što su to, praktično, činili njegovi prethodnici. Ipak, čini mi se, ima osnova verovati da je, do sada nepoznati nam Vladimir Putin, dovoljno mudar da shvati da će njegovo predsednikovanje imati samo dva ishoda: ili će postati prokletstvo Rusije, ili veliki čovek od koga počinje preporod Rusije. Izbor je na njemu."

Valja, ne želim da te ponizim, iskompromitujem, ovo je vapaj moje duše koji ne mogu da ugušim. Nemam prava.

Ako budeš želeo, javi se. Možda se i sretnemo, porazgovaramo.

Želim, veoma želim, da ti pružim ruku."