Rovarenje
Novosadski vodovod i kanalizacija: sve se može kad se u bandi slože
Jure pacovi,
napreduju crvi, al' je Bjelajac ubedljivo prvi
Novosadski vodovod bio je
jedan od najboljih u Srbiji. Kvalitet vode koju
distribuira do sada je bio nesumnjiv. No, dolaskom Branka Bjelajca na mesto
direktora vodovoda počinje urušavanje sistema koji je decenijama odlično
funkcionisao
Arpad Nađ
Direktor
Novosadskog vodovoda Branko Bjelajac radi pod direktnom komandom
gradonačelnika Igora Pavličića. Prethodno je Pavličić hteo da smeni
Bjelajca zbog nesposobnosti, a da Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV),
koja ga je delegirala, dobije za to mesto neku kompenzaciju. Ali, ubrzo su našli
zajednički jezik i to upravo oko prodaje vodovoda. U pripremi ovoga posla
građanima su plasirane informacije o lošem stanju vode i
vodovodne mreže...
Letos
su u vodi pronađeni nekakvi crvi, što je Bjelajac jedva
dočekao i tretirao je vodu velikim količinama hlora i mangana, koji su poznati
kao jaki neurološki
agensi, učinivši
vodu neupotrebljivom za piće.
Rešenje
se tako nametnulo samo. Treba obnavljati i popravljati vodovod, za šta
Novi Sad nema sredstava, pa je trebalo pronaći strateškog partnera.
"Pronađen" je u francuskoj kompaniji Veolija... Na tenderu je
kao konsultant već izabrana nemačka firma CSP sa zadatkom da za 65 miliona
dinara iz gradske kase "utvrdi" da je francuska Veolija
najpovoljniji partner! Taj isti CSP je kao konsultant još 2005. uradio i naplatio
projekat reforme novosadskog Vodovoda i kanalizacije. Plan je da se 49 odsto
Vodovoda izda pod koncesiju Veoliji na 25 godina, s tim da se cena
kubika vode sa sadašnjih 0,80 evra, poveća na - 2,50 evra! Građani
Novog Sada za ovu cenu dobijaju otrovnu tehničku vodu sa velikim količinama
hlora i mangana koja je izuzetno štetna po zdravlje
odraslih, a za decu je pogubna.
Razlika
u ceni vode, naravno, treba da ide u džepove Bjelajca,
Pavličića i ličnosti iz vrha države koji ovu
investiciju, zbog njenog velikog značaja, moraju da odobre.
Čekajući Provansu
Početkom
2009. Pavličić je sa ligašima dogovorio uklanjanje
Bjelajca, ne želeći
ni da ga vidi. Liga je pristala, i po dogovoru, Vodovod je pripao demokratama,
uz uslov da se Liga kompenzuje "na višem nivou". Povod je
bio nesposobnost direktora da uspostavi potpun sistem vodosnabdevanja,
jer je čitavo izvorište Štrand bilo zagađeno i van
funkcije, što
je pretilo kolapsom sistema. Ovu smenu Bjelajac je pod vrlo čudnim okolnostima
"preživeo"
i od tada prestaju neprijateljstva između Bjelajca i Pavličića.
Od tada, "niko kao oni". Bjelajac uvlači u igru
Veoliju i kreće u veliki obračun sa "onim inženjerima" i svima ostalima koji su mogli imati veze sa njima. Sledi
zatim, za samo godinu dana, tri puta povećanje cene vode od po 30 odsto, po
principu - Bjelajac zahteva, Pavličić odrađuje. Ovde je veoma važno naglasiti da je danas celo izvorište Štrand van funkcije i da je zagađeno! U međuvremenu ga je Belajac (tokom rata sa
inženjerima) pustio u pogon, protivno
upozorenjima vrhunske struke, da bi ga - eto - konačno stavio van funkcije.
Čaršija
uveliko priča o tome da je francuska Veolija namenila za Pavličića
"ozbiljnu satisfakciju", a Bjelajcu "Provansu", gde bi bio
daleko od gneva radnika i građana. Budući da ova prodaja veka ne bi mogla bez
odobrenje odozgo i kakvog-takvog pravnog osnova, vodiće, kažu, računa da ni Boris Tadić ne bude nezadovoljan.
U međuvremenu, od avgusta 2010. godine voda u novosadskom
vodovodu je, što bakteriološki, što hemijski, neispravna. Prvo su se prošlog leta otkrivene u rezervoaru pijaće vode larve crva (nematode).
Bjelajac je odmah priznao njihovo prisustvo u vodi, ali je dao i "stručnu
dijagnozu"- da nisu štetne
po zdravlje. Onda su u vodovodu toliko hlorisali vodu dok nije postala hemijski
neispravna. Bjelajac je, dakle, gasio požar cisternom benzina.
Javnost je obaveštavana o dramatičnom stanju kvaliteta vode, uz objašnjenja i upozorenja vrhunske struke sa univerziteta i iz Instituta za zaštitu zdravlja Vojvodine. Ubrzo su od političara ućutkani,
pa su se u strahu za svoja radna mesta povukli. A šta to nije smelo da se zna?
Hlor je žuto-zeleni gas neprijatnog mirisa, zagušljiv i veoma otrovan. Koristi se za dezinfekciju vode, za dezinfekciju i
izbeljivanje papira i tkanina. Korišćen
je kao bojni otrov za vreme I svetskog rata, ali je zamenjen praktičnijim sredstvima.
Gasoviti hlor nadražuje sistem za
disanje i sluzne žlezde, a u većim količinama izaziva
smrt. Upotreba hlora za dezinfekciju vode zasniva se na njegovom oksidacionom
dejstvu. Hlor
može
da iritira kožu,
oči i gornje disajne puteve i dovede do promena koje su povezane sa alergijama
i astmom.
Mangan je sastojak mnogih enzima.
U velikim količinama soli mangana su toksične. Mangan je tvrd, srebrnast. Vrlo
je reaktivan, na vazduhu se pali, reaguje sa vodom gradeći hidroksid. Visoka
koncentracija mangana u pijaćoj vodi može da smanji koeficijent inteligencije dece. Ukoliko se unosi u velikim
količinama, predstavlja snažan
neurotoksin. Izlaganje
visokim koncentracijama mangana dovodi do neuroloških promena i kod dece i
kod odraslih. Smatra se da mangan negativno utiče na dopamin i serotonin,
neurotransmitere koji su vrlo važni za spoznajni proces.
Ali,
kako se voda uopšte
pokvarila, ako se nije pokvarila sama od sebe. Za nju, kao i za mnoga druga
"mućenja", ne samo vode, odgovorna je aktuelna vlast u Novom Sadu, na
čelu sa gradonačelnikom Igorom Pavličićem, u građanstvu zvanim Rodni. A najveću
krivicu i odgovornost snosi direktor Vodovoda Branko Bjelajac, čovek burne
političke prošlosti,
politička petljanija bez ozbiljne stručne biografije i referenci.
Bjelajac
uz podršku
Čanka i Pavličića laže građanstvo i nekažnjeno
truje i uništava
tehnički sistem vodosnabdevanja. Od kako je imenovan za direktora Vodovoda, u
ovom preduzeću počele su da se događaju neverovatne, neobjašnjive
i do tada nezamislive stvari. Bjelajac je podelio kolektiv, zavadio ljude,
suprotstavio jedne drugima, a o trošku poreskih obveznika i
građana zaposlio i debelo platio čak i ličnu telesnu gardu. Ti ljudi su zaduženi da
prate, seju strah među zaposlenima, biju, provociraju. Najnoviji slučaj
prebijanja vozača Dragana Božića Bjelajac je završio
tako što
je kaznio - pretučenog radnika! Naravno, uz prikladno obrazloženje.
Sve
to nije bilo dovoljno. Usledio je obračun sa iskusnim inženjerima. Jedan po jedan odlazili su što u zapećak, što
u penziju, a poneko napolje: Ivanović, Đukić, Kumović, Planinka Savić,
Savin, Popović, Reljin, Čegar, Aleksić... Sve to Bjelajcu i nije bio neki
problem kad je već prethodno najurio svoga kuma, izvesnog Ćurkovića.
Za građane Novog Sada, a posebno za pravosudne organe, tužilaštvo
i MUP biće interesantno mno šta,
pre svega kako to Bjelajac raspolaže
milionskim sumama budžetskih sredstava i
dnevnog priliva u ovo javno preduzeće. Bjelajac i njegovi
"stručnjaci" nezakonito sprovode postupke javnih nabavki, odbijaju
ispravne ponude kao neispravne, ne sprovode rešenja Komisije za zaštitu prava,
izbegavaju otvorene postupke kao pravilo u postupcima javnih nabavki,
sprovodeći postupke javne nabavke male vrednosti ili pregovaračke postupke bez
zakonskog osnova i razloga za primenu.
Posebno je interesantno to što sprovode javne nabavke preko ponuđača iz restriktivnog postupka, a koje
nisu predmet restriktivnog postupka. Ni to im nije dovoljno, nego kažnjavaju ponuđače koji ulažu zahteve za zaštitu prava, tako što bez zakonskog osnova raskidaju ranije zaključene
ugovore koji su još na snazi.
Koji li su njegovi
Ovaj umišljeni
inteligent, gradonačelnik u senci (kako sebe voli da vidi), hvali se kako mu se
može da radi šta hoće, a može kad mu je povereno da odlučuje o
sudbini 700 zaposlenih i o sudbini zdravlja 400.000 stanovnika Novog Sada. A
poverili su mu Čanak i Pavličić.
Bjelajac uporno i javno, bez imalo srama, ubeđuje građane
da predaja 49 odsto Vodovoda i kanalizacije i kompletno upravljanje u
ruke strancima na "samo" 25 godina nije prodaja, nego čak sprečavanje
privatizacije!? A onog trenutka kad se ostvari tzv. "strateško partnerstvo" i Veolija preuzme celo
preduzeće na četvrt veka (Bjelajac odlazi na Azurnu obalu, a Pavličić
obezbeđuje potomke), građanima će, kad već bude kasno, ostati da razmisle kako
će od sadašnje najskuplje vode od 80 centi izdržati udar od 2,5 evra po kubiku, pa tako 25 godina.
Ako je bilo ko u Srbiji pomislio da je prodaja
nacionalnog blaga u režiji ove vlasti bar
do sledećih izbora zaustavljena, grdno se prevario. Novosadski Vodovod i
kanalizacija je dokaz.
Uz sve to, direktor Bjelajac odbijao je svaku saradnju sa
tada formiranim stručnim štabom
za normalizovanje vodosnabdevanja, iako je taj štab većinom bio sastavljen od najjačih inženjera iz Vodovoda, kao i sa univerzitetskim institucijama. Jer, naopako,
to nisu "njegovi inženjeri".
Na početku balade, čim je imenovan, Bjelajac je dao otkaz
bivšem direktoru koji je nakon toga, ne
dočekavši ishod sudskog postupka da dokaže da je otkaz nezakonit, ubrzo i preminuo. Zatim je dao
otkaz pomoćniku direktora, pa predsedniku sindikata, napravio je podele u do
tada jedinstvenoj sindikalnoj organizaciji koja se raspala na dva dela.
Jedna ozbiljna, odlučna i munjevita istraga u sad već
crvljivom Vodovodu, uz jednostavno vađenje iz fijoka postojećih krivičnih
stvari, mogla bi da obuzda ovog šerifa,
vrati poverenje građana u institucije i mnogo toga promeni.
Zna se ko je nepoželjan
Bjelajac
iz Gradske čistoće dovodi izvesnog Stojadina
Petrovića, sa kojim vodi poslovnu politiku. Dovodi ga na mesto
komercijalnog direktora sa referencom "delio kante za smeće".
Poslovni
partneri Vodovoda, dobro upućeni u tamošnje prilike, kažu
da Petrović vedri i oblači, a u poslovnom svetu već je poneo nadimak
"mister petnaest posto". Čovek je završio privatni trogodišnji
fakultet i sutradan ga je Bjelajac imenovao za direktora komercijale. Spomenuti
kooperanti Vodovoda kažu
da zameranje Petroviću znači u poslu - smrt. A onda su krenuli u uklanjanje
čoveka koji ekspertski vlada finansijama i komercijalnim poslovima Radoslava - Radeta Korugu, čoveka koji
sve zna u ekonomiji, posebno u oblastima javnih nabavki i budžeta. Znanjem bode oči i
smeta Stojadinu Petroviću. I usledila je potpuna marginalizacija i
raspoređivanje u magacinske prostore, desetak kilometara daleko od direkcije...
Biće
interesantan i skorašnji
ishod sudskog spora koji povodom otkaza vodi predsednik sindikata Milorad Kotur, s obzirom da je realna šansa da ga sud vrati na
posao i da usledi višemilionska
naknada štete, između ostalog.