Tabloid istražuje
Šta nas čeka u budućnosti: agenda za društveno preoblikovanje
Budućnost više nikad neće biti kao pre
Lekar koji vam prepiše čaj
od kamilice ili riblje ulje ili bolju hranu kao lek neće se smatrati ozbiljnim
lekarom i lako može izgubiti licencu za rad, jer će nametnuti zdravstveni
protokoli zahtevati vremenom kompletno skeniranje i za običnu prehladu
Piše: Ivona Živković
Upravo završeni popis stanovništva bio je izgleda najviše
popis lične imovine. Imate li privatan stan ili kuću, kupatilo, kuhinju,
obradivu zemlju, imate li televizor, radio-aparat, kompjuter, čime se grejete i
sl. Nacionalna (državna) pripadnost nije bila važna, jer svi smo inače građani
sveta i pripadnici novog svetskog poretka. Etnička ili rasna pripadnost
takođe nije važna, jer svi smo isti narod - narod robova. Niste morali da
otkrivate ni u koga ili u šta verujete, jer je najbolje kada verujete samo
politički korektnim medijima. Kada oni kažu da NATO bombe negde u svetu donose
mir, slobodu i prosperitet, onda u to niko ne treba da sumnja.
Test inteligencije takođe nije važan za sagledavanje
prave slike o stanovništvu. Daleko je važnije koliko ima pseudointeligencije, a
to su oni sa završenim visokim školama koji su dobro "upili" falš
znanje koje im je servirano. Kvalifikovani radnici su, takođe, bili nebitni,
jer posla za njih nema pa ni sagledavanje njihovih veština nije bitno. Umesto
njih, bilo je mnogo važnije popisati invalide, stare i nesposobne za život.
Videćete kasnije i zašto.
Naravno, kreatore ovog popisa (koji su delovali pod
okriljem onoga što se naziva EU), nije zanimalo ni čime
se hranite i da li uopšte imate šta da jedete, da li možete da se adekvatno
obučete i obujete, da li ste psihički stabilni, emotivno zreli, da li ste u
životu spokojni ili stalno zbog nečega strepite i da li ste za život uopšte
motivisani.
Očito, bez hrane, odeće i inteligencije u novi
globalni svet se može, ali bez televizora i kompjutera teško. Sa
globalističkog gledišta to je i logično, jer su i jedna i druga spravica
namenjene formiranju vašeg mentalnog sklopa. Što se više oslanjate na njihove
informacije, bićete psihološki bolje uklopljeni u ono što se naziva - poslušan
i socijalno adaptalan građanin, radnik, seljak ili pseudointelektualac. Svi
zajedno čine veliku robovsku populaciju za 21 vek.
I tu se ništa ne menja već hiljadama godina. Promena je
danas samo u tome što se vlastela ujedinjuje u jednu veliki globalnu
korporaciju, koja treba da sjedini njihov poslovni interes i njihovu sveukupnu
radnu snagu. Ali robovi to ne treba da vide. Ono što robovi vide, to su stalne
istorijske i društvene promene. A one su tako prisutne samo na najnižem
robovskom nivou i u istorijskim knjigama. I neko ih sa tim ciljem, da bi
stvarao takvu iluziju, stalno ubacuje u vaš život
Važno je navići se na promene
O modeliranju društvene svesti građana za potrebe globalističkog društva (novog
svetskog poretka) putem kontrole uma već smo pisali. Neki promućurniji su
to već i sami uočili.
Kako se ovo modeliranje nakon Drugog svetskog rata sve više ubrzavalo, ispada da je ono zacrtano najkasnije bar u
19. veku, a to se poklapa sa otkrivanjem famoznih Protokola sionskih mudraca.
Da su neki detalji tih "tajnih planova" diskretno izneti u javnost
još 1969. godine potvrđuje i jedno zanimljivo prisećanje američkog pedijatra, dr
Lorensa Donegana (koji je umro 2004). On je 20. marta 1969. prisustvovao
jednom stručnom lekarskom skupu, kada je njegov bivši profesor dr Ričard Dej,
ugledni američki pedijatar i član nekog tajnog reda (masonerija se ne pominje)
održao govor u kome je obelodanio mnoge zanimljive detalje o tome šta se sve
može očekivati u budućnosti, s obzirom da će sva događanja biti izvršavana
strogo po planu koji je sačinio jedan veoma moćan krug ljudi.
Dr Donegan svemu tada izrečenom nije posvetio posebnu pažnju, sve dok nije
počeo da uviđa da se tada pomenuta agenda zaista i ostvaruje. Donegan je zato
svoja sećanja sa ovog skupa odlučio da zabeleži na magnetofonsku traku 1988.
Mnogo toga je zaboravio, ali pojedini detalji su zanimljivi.
Dr Dej je bio harvardski diplomac iz 1931. Kasnije je radio kao profesor u
Pitsburgu (gde je predavao medicinu i Doneganu), a potom profesor na Mount Sinai Medical
School
u Njujorku. U jednom periodu (od 1965. do 1968) bio je direktor američke Planned
Parenthood Federation (što je deo Međunarodne
organizacije koja se bavi ljudskom reprodukcijom uopšte).
Ovu ustanovu finansira i nadgleda Rokfeler fondacija. Bio je i vanredni
profesor na Kolumbija univerzitetu. Umro je 1989.
Kao čovek od Rokfelerovog poverenja, dr Dej je nesumnjivo mogao biti upućen
u neke tajne planove korporativne oligarhije. Po svedočenju Donegana, sam dr
Dej je svoj pomenuti govor održao pred oko 80 kolega lekara, koje je kao upućen
čovek želeo da upozna sa onim što ih čeka i da im "pomogne" da se uklope
u predstojeće društvene promene, koje su obuhvatale i lekarsku struku i koje su
bile tako čvrsto zacrtane "da ih ništa više nije moglo sprečiti da se
ostvare". Tada je dr Dej kolegama predočio da će se sve društvene promene
na globalnom nivou odigravati po tačno predviđenoj agendi i ništa neće biti
spontano. Smatrao je da će za neke te promene biti veoma iznenađujuće i za neke
veoma teške. I to je bio razlog zašto je želeo da ih sa tim dobronamerno
upozna. Navodno je insistirao da niko ne snima i ne beleži ono što će im
neformalno otkriti. "Neki će možda pomisliti da im
govorim o komunizmu. Ne. Govorim o nečemu što je više od komunizma",
izgovorio je tokom predavanja dr Dej.
Da većina ljudi koji su njegovo obraćanje tada odslušali nije uopšte bila
upućena u postojanje velike zavere i tajnih društava, potvrđuje i sam Donegan,
koji je tek nakon 20 godina shvatio koliko je dr Dej bio u pravu
predstavljajući kolegama u stvari viziju novog svetskog sistema sa novom
ideologijom koju danas nazivamo - globalizam.
Dr Dej je više puta ponovio da je saradnja između Istoka i Zapada daleko
veća nego što to većina ljudi može i da zamisli. Ovo je mnogima sigurno bilo
neverovatno, jer je izgovoreno 1969, u vreme velikog "hladnog rata".
Danas znamo da je vojna tehnologija, posebno nuklearna, tajnim kanalima i te
kako izvožena u Sovjetski Savez, dok se Amerikancima predočavalo da su Sovjeti
razvili sopstvenu atomsku bombu, koju su onda navodno prodali Kini. U stvari,
čitav posao su odradili agenti iz viših slojeva oligarhije.
Takođe je dr Dej svojim slušaocima predočio da većina
ljudi uopšte ne shvata kako vlade u njihovim zemljama rade, niti kako rade
ljudi na visokim državnim pozicijama i kako uopšte donose odluke i gde se u
stvari čitava državna politika kreira. On je tada rekao da su ljudi koji zaista
donose odluke većini slušalaca bili po imenima poznati iz medija, ali da oni
nisu ljudi na javnim funkcijama već u privatnom biznisu. Time je Dej verovatno
mislio na finansijske porodice, poput Rokfelera, Varburga, Rotšilda... a što
otkriva da su oni bili vrh piramidalne strukture do koje su dopirala njegova
saznanja. I to otkriva da je verovatno bio mason srednjeg ranga. Ove
finansijske porodice, međutim, nisu vrh koji odlučuje, već koji finansijski
sprovodi neke odluke.
Pomenute promene su po dr Deju bile suštinski važne, jer
je konzervativizam ocenjen u tajnim ideološkim krugovima kao nešto veoma
opasno. Praktično stvaranje velikog nacionalnog korena je neprihvatljivo za
globalizam (društvo bez granica) i čitavo društvo zato mora biti u stalnim
promenama. Zato
se ljudi i čitava društva stalno moraju čupati iz tog korena.
Pogledajmo
još nekoliko zanimljivih detalja iz ovog "dobronamernog" upoznavanja
sa promenama predočenim još 1969. Neke možda još nisu postale uočljive.
Bez vlasništva nad
kućama
Vlasništvo
nad sopstvenom kućom će postati prošlost. Cena kuća kao i finansijsko
održavanje domaćinstva, uključujući i poreze, vremenom će biti sve skuplje.
Onima koji su već vlasnici kuća biće dozvoljeno da ih zadrže, ukoliko su u
stanju da plaćaju dažbine. Ali, mladima će biti sve teže da kuću kupe i mnogo
isplativije će im biti rentiranje malih stanova u zajedničkim zgradama. Iako će
mnoge kuće ostati prazne, jer će se mnogi iz njih zbog troškova iseliti, malo
će biti onih koji će biti u stanju da ih kupe, jer njihova cena neće pasti.
Tržište nekretnina tako neće funkcionisati na principu ponude i potražnje.
(Iako dr Donegan to ne pominje, možemo zaključiti da će pomenute prazne kuće
biti one koje su pripale bankama i koje su uzete kao zalog ili prodavane na
lizing. O oni će držati njihovu cenu.)
U
svakom slučaju mladi će biti prinuđeni da žive u malim stanovima, i tu neće
biti prostora za mnogo dece. Oni koji su uspeli da sačuvaju svoje kuće u
vlasništvu, sa godinama će umirati i postajaće manjina. Dr Dej je tvrdio da će
to kod većine izazvati nezadovoljstvo, i to može voditi povećanju poreza na te
kuće. Konačno, sve te kuće mogu vremenom postati zajednički dom više ljudi koji
nisu familijarno povezani, već isključivo zajedničkim stambenim prostorom.
(Podsetimo se da je useljavanje više porodica u istu kuću bila praksa nakon
1945. u SFRJ, kada su mnoge privatne kuće i veliki privatni stanovi bili
nacionalizovani). Popis stanovništva u SAD koji je rađen 1990. sa pitanjem
"koliko spavaćih soba imate?", dr Donegana je podsetio upravo na ovo
pomenuto predavanje o "novom svetskom sistemu", koji nije
komunizam već "nešto mnogo veće". Po dr Deju, raspored stanovanja
vršiće specijalno telo za gazdovanje stambenim objektima i ono će učiniti da
postane uobičajeno da se živi zajedno u istoj kući sa nekim ko nije ni član
porodice, ni šire familije.
Ovakav
vid stambene politike biće sasvim u skladu sa tvrdnjama dr Deja da će se u
budućnosti smanjiti značaj porodice. Razvodi će biti uobičajena pojava i lako
će se dobijati. Većina ljudi će se više puta ženiti i udavati, dok će neudati i
neoženjeni, čiji će broj takođe rasti, koristiti privilegiju da vode jeftin
život u samačkim hotelima ili će živeti udruženi u nefamilijarnim zajednicama.
I to će postati uobičajeno i niko neće zbog toga postavljati pitanja.
Homoseksualnost će se podsticati. Žene će sve više raditi izvan svojih kuća, a
muškarci će na posao ići u druge gradove i provodiće većinu vremena udaljeni od
svoje porodice. Mnogi brakovi će biti bez dece, jer decu neće imati ko da čuva.
Ništa bezbedno, ništa
trajno
Mnoge
ulice će biti preoblikovane i preimenovane. Promena ambijenta će doprineti da
se stari ljudi teško snalaze u novom vremenu i da počnu da se osećaju suvišnim.
Sa
druge strane, neke stare zgrade će biti ostavljene da propadaju prazne, kao i
čitavi kvartovi. U neke delove grada se neće ništa ulagati i oni će delovati
sumorno. U njima će se razvijati kriminal i život će biti depresivan i
stanovništvo će polako odumirati.
Dej
je pomenuo da će mostovi i zgrade biti pravljeni tako da se nakon izvesnog
vremena sami uruše. Biće više nesreća sa avionima, železnicom i automobilima.
Sve to izazivaće kod ljudi osećanje da ništa nije bezbedno. (Na ove tvrdnje dr
Deja, sa današnjeg gledišta, vidimo da su ljudi koji žive u urbanim sredinama
sve to odavno već prihvatili kao nešto sasvim prirodno. Strah od aviona, lifta,
visokih spratova nije tako prisutan kao što je bio u početku i da se zapravo
ljudi adaptiraju na inovacije potiskujući svoje strahove. Veliki broj ljudi
stanuje u visokim soliterima, ulazi u liftove svakodnevno i silazi pod zemlju i
vozi se metroom ne razmišljajući gde se zapravo nalaze i koliko je to nepriodno
i riskantno. Metro je praktično način da se ljudi sateraju pod zemlju gde se
kontroliše dotok vazduha i izvor svetla. (Setite se Kusturičinog filma
"Podzemlje", gde se ljudima pod zemljom daju i pogrešne informacije i
oni tu dugo ostaju praktično zarobljeni.)
Dej
je otkrio i da postoje planovi da se kriminal koncentriše u sirotinjskim
kvartovima i da se tamo ograniči. Da se ne bi prelivao u bolje delove grada,
povećao bi se nadzor u tim bogatijim četvrtima i tu bi praktično bilo sve
pokriveno kamerama.
Postojala
bi velika policijska koordinacija, koja bi praktično povezala sve policije u
veliku policijsku mrežu. To su danas Interpol i Evropol. Praktično nema bežanja
"preko granice".
Ograničen pristup lečenju
Biće velikih promena u medicinskoj
praksi. Bolnice će postati toliko skupe da će jedini način da se neko smesti u
bolnicu biti ukoliko ima zdravstveno osiguranje. To osiguranje znači da svoje
lečenje neće plaćati sam pojedinac, već će to raditi fondovi umesto njega. U
SFRJ mi smo već naučeni kako ovaj sistem velikog državnog fonda funkcioniše i
ljudi su odavno postali veoma naklonjeni ovakvom načinu osiguravanja (koji im
je prikazan kao najhumaniji). Pristup bolnicama će tako imati samo oni koji
plaćaju u fond odnosno oni koji rade. Strah od bolesti i svest da je lečenje
jako skupo stvara kod ljudi osećaj da ovaj fond radi u njihovu korist. Imati
zdravstveno osiguranje ljudima postaje važno kao i hrana. Tako svi plaćaju
preskupe zdravstvene usluge, iako ih veliki broj nikada ne koristi. Ali, poenta
sistema nije briga za zdravlje građana, već uzimanje novca od njih. Naime, kako
navodi Donegan, ako je cena jedne operacije 6.000 evra, zavod za osiguranje ili
privatni zdravstveni fond platiće za tu uslugu upola - 3.000 ili 4.000 evra.
Ali, taj popust pojedinac nikada neće moći da dobije, pa će on biti uvek
zahvalan fondu koji mu je to platio. I svi ti fondovi će naravno, odlično
zarađivati. Naravno, cene mnogih operacija i pregleda su zato enormno visoke i
cene zdravstvenih usluga će stalno rasti.
Bolnice će funkcionisati kao
profitabilne kompanije i zato će svako ko u njih ulazi i izlazi, bilo lekari
ili pacijenti biti strogo kontrolisani. Biće postavljeno obezbeđenje, kamere,
svaki lekar će imati svoju identifikacionu karticu. Da bi se ljudi uverili da
je to neophodno, biće organizovano nekoliko velikih krađa medicinske opreme, pa
će se logika rigoroznog nadzora sama nametnuti.
Podsetimo
da medicinske terapije pre Drugog svetskog rata nisu bile tako skupe, iako su
postojali i lekari i bolnice. Danas se medicina sve više vezuje za skupu
dijagnostičku opremu, razne skenere, skupe hemikalije, pa i radioaktivne
elemente.
Lekar
koji vam prepiše čaj od kamilice ili riblje ulje ili bolju hranu kao lek neće
se smatrati ozbiljnim lekarom i lako može izgubiti licencu za rad, jer će
nametnuti zdravstveni protokoli zahtevati vremenom kompletno skeniranje i za
običnu prehladu.
Posebno
će ove skupe zdravstvene usluge teško pasti starijim ljudima i njihovoj deci.
Sve dok jednog dana to ne budu mogli više da izdrže i kada se eutanazija
pokazuje kao najbolje rešenje. S obzirom da će se i ona dodatno plaćati,
stvaranje neizlečivih bolesti biće poseban biznis. (Privatizacija zdravstva u
Srbiji je izvršena kao tranzicioni model, kako bi privatni lekari upravo
postali nepodnošljivi teret za stare. Privatna lekarska praksa inače nailazi i
na veoma oštre osude i preko medija. Očito je cilj velika privatna bolnica -
korporacija koju će finansirati osiguravajući fondovi).
Eliminacija lekara
pojedinaca
Slika
lekara će se promeniti. To više neće biti pojedinac koji pruža medicinsku pomoć
drugom pojedincu. Lekari će biti visoko obučeni tehničari koji će obavljati
strogo određene procedure. A jedan od njihovih zadataka će vremenom postati i
davanje smrtnih injekcija. Dr Dej je više puta naglasio da lekari pošto
stvaraju novac, treba da imaju i pravo da se reklamiraju, kao i advokati. (U
suštini ovo je čista iluzija da lekari bilo šta stvaraju jer novac nije nikakvo
materijalno dobro. Lekari su jednostavno izdržavani deo društvene zajednice,
baš kao i advokati i učitelji. "Zdravlje" se danas prodaje kao i spekulativni
novac. Ispada da je nemoguće živeti bez lekara jer je priroda felerična i
stvara bolesti. Cvrc!).
U svakom slučaju, globalistička agenda
je zacrtala da će svaki lekar biti deo institucije koja će sprovoditi unapred
date medicinske protokole. Biće sve više praktikovano grupno (konzilijarno)
lečenje. To će bolnicama dati izgled korporacije, i svi zaposleni lekari će
biti radnici korporacije, i u službi korporacije. Korporacija će ih plaćati i
oni će raditi za nju, a ne za pacijenta. Pacijenti će u čitavoj priči, vremenom
početi samo da smetaju. (Da li mi ovaj sistem već danas primećujemo u Srbiji?
Da li danas lekari više uživaju putujući u inostranstvo na skupe simpozijume,
baveći se državnom politikom i zarađujući pare u privatnik klinikama, radeći klinička
ispitivanja uz dopunsku zaradu, radeći kao osobe za "odnose sa
javnošću", baveći se profesurom, pričajući po medijima kao TV zvezde o
zdravlju i sl. Nije li rad u prljavim i zapuštenim državnim bolnicama među
bolesnicima ostavljen samo onima bezvoljnim lekarima koji nisu ugrabili sebi
lepu kancelarijsku i političku funkciju?)
Održavanje
ovog sistema tražiće i stalno stvaranje novih bolesti i nove bolesti će se
stalno pojavljivati. Biće to bolesti koje su do tada medicini bile potpuno
nepoznate. (Danas se nazivaju "retkim bolestima"). One će, izvestio
je svoje kolege dr Dej, biti teško dijagnostikovane i dugo vremena će biti
smatrane neizlečivim. AIDS je samo jedna od prvih tako stvorenih bolesti.
Dr
Dej je još svojim kolegama predočio da će mnogi naučni radovi biti
falsifikovani, a otvoreno je priznao da će se mnogi srčani udari kod ljudi
izazivati namerno i služiće kao oblik atentata. I
medicinska nauka je tada već znala kako to da izvede. Samo veoma vešt patolog
moći će da napravi razliku između tako indukovanog srčanog udara i onog
prirodnog.
Lekari će još imati zadatak da građanima preporučuju da
što više rade fizičke vežbe i da se bave sportskim aktivnostima i to će im
predstavljati , uz adekvatnu ishranu, kao suštinski važnu stvar za zdravlje. To
će podstaći i razvoj posebne industrije za proizvodnju sportske obuće i odeće
koja je izmeštena na Istok.
Sve gora muzika
Dr Dej je 1969. još predočio da će
popularna muzika biti sve gora i gora, dok ne postane čak neprijatna za
slušanje. Stihovi će imati sve više seksualni sadržaj i indukovaće agresivnost
kod slušalaca. Neće više biti
srceparajuće romantične muzike. Radio stanice koje budu želele da emituju
srceparajuću muziku, biće ograničene da emituju samo takve sadržaje (neće biti
mešanja) i one će imati samo svoje slušaoce. Kako se broj slušalaca godinama
bude smanjivao, i one će se vremenom gasiti. Mladi će biti upućeni na slušanje
samo muzičkog đubreta, pa će se i na taj način distancirati od svojih roditelja
i njihovog muzičkog ukusa. Većina njih tako neće moći ni da podnese
"sladunjavu" muziku, jer će im delovati glupo i naivno.
Stara muzika i filmovi
će biti ponovo masovno dostupni još neko vreme (sada su tu samo preko
interneta), ali kada te stare generacije pomru, ova romantična vrsta muzike i
filmova će trajno biti povučena. I više neće postojati. (Sve što je u elektronskom obliku
preko noći može da nestane).
Sve pod kontrolim
Dr
Dej je naveo da će američka teška industrija biti izmeštena u druge zemlje
(posebno u Japan), da će praktično biti stvoren sistem globalne industrijske
međuzavisnosti, te da će na primer svi proizvoditi iste automobile, koji će se
razlikovati samo u obliku i sitnim detaljima u dizajnu i po fabrikama koje ih
proizvode. To će odavati privid tobožnje konkurencije. U stvari, novi svet
će biti veoma planski napravljen i pod striktnom kontrolom ljudi koji nisu na
javnim državnim funkcijama. Ta kontrola će uključivati kontrolu hrane, kontrolu
vremenskih prilika, kontrolu rađanja, stanovanja, obrazovanja (koje će biti sve
lošije), ograničavanje putovanja, industrijskog razvoja, ličnog bogatstva itd. Deca će se od malih nogu podsticati na sport.