Stav
DUGOVI
Branko Dragaš
DUGOVI -
Posla ima, ali para nema nigde. Niko nikome ništa ne plaća. Sve više kompanija
propada usled tereta dugova.Države su u bankrotu.Spašavaju ih štampanjem novih
novčanica.Građani više ne mogu da izdrže narastajuće troškove.Nemiri na ulicama
i okupacija Vol Strita je otvorena pobuna siromašnih i opljačkanih građana.To
je pobuna protiv neoliberalnog kapitalizma. Koji se jedino još primenjuje kod
nas.Politički ološ u Srbiji nastavlja da zadužuje zemlju. I time se hvale.
Građani su zaduženi šest milijardi evra,država 15 milijardi evra i privreda 20
milijardi evra.Ukupno 41 milijardi evra. Realan BDP se kreće oko 15 milijardi
evra. Kako ćemo vratiti tolike dugove, nikoga na vlasti ne zanima. Režim Borisa
Tadića ide do kraja. Potpuno isto kao i suludi režim Miloševića. Drogirani
pljačkama, otimanjem i uništavanjem države i naroda, bezobrazni, prebogati,
bahati, potpuno su poludeli od vlasti i vode nas u propast. Nagomilavaju se
gubici u državi. Nagomilavaju se deficiti. Godišnja opterećenja su sve veća.
Jedan blentavi ministar u Đinđićevoj vladi, profesor na Ekonomskom
fakultetu, novopečeni bankar, koji ništa ne zna o bankarstvu, kvarcovani
malograđanin, koji je pregovarao oko otpisa naših dugova, tako da smo priznali
redovne i zatezne kamate u vreme sankcija, što je bila čista ludost. Predlagao
sam Đinđiću da ja, kao iskusan bankar i stručnjak koji ima međunarodnu
reputaciju, pregovaram sa našim poveriocima, ali odabrana je druga ekipa koja je
naplatila velike provizije za prihvatanje naduvanog duga.
E, taj pokvarenjak, skorojević i akademski poltron bez radnog iskustva u
privredi, lično mi je rekao, odmah kad je postao ministar, na moju tvrdnju da
moramo da se oslobodimo svih deficita, da je ta moja strategija pogrešna i da
je za državu i privredu dobro da imamo deficite. Bio sam u šoku. Nisam mogao da
verujem.On je bio uporan u toj svojoj tvrdnji da su deficiti dobri za državu i
privredu. Bio je nadmen, agresivan i uspaljen. Jedva sam se suzdržao da mu ne
zavalim šamarčinu pred svima, jer ta protuva je zaslužio da ga neko spusti na
zemlju. Svedok sam da se taj novopečeni ministar preko noći poludeo. Moj vozač
mi je rekao da ga novi ministar više ni ne poznaje. Gleda kroz njega. Dan
ranije se ljubio sa njim. Novopečeni ministri su bili likovi iz Nušićevih
komada. Anonimusi i neznalice su dobili vlast.
Kada sam Đinđiću rekao šta njegov ministar misli, on se zacenio od smeha.
Nije to ništa, rekao je brišući suze, ima onih koji ne znaju da razlikuju
dugovnu od potražne strane računa.To je bilo žalosno. Tako su naše reforme
propale na samom početku. Napustio sam posle sto dana taj pogrešan koncept i te
nestručne i pokvarene ljude. Nisam hteo da učestvujem u kriminalu. Danas je
većini građana jasno ko je bio u pravu. Danas čekamo bankrot države da bi se
režim konačno srušio.Ne može država da servisira sve veća godišnja opterećenja.
Godišnje kamate narasle su na 1,2 milijardi evra, budžetski deficit na 1,4
milijarde evra i dalje raste, dok je spoljnotrgovinski deficit dostigao 5,4
milijardi evra. Kada sve to saberete, dobijate da država mora godišnje da
servisira osam milijardi evra, dok je BDP svega tih 15 milijardi evra.To je
matematički više neodrživo.
Pošto idu izbori, mislim da će se nastaviti suludo zaduživanje, jer
drogirani pripadnici režima, uplašeni za svoj lični život i opljačkani novac,
nemaju drugog izbora nego da se zadužuju i da tim novcem potkupljuju građane
kako bi dobili izbore. Oni računaju da su građani siromašni, bez posla i plata,
da ih sa malim novcem mogu potkupiti, da su uplašeni za svoju budućnost i da će
režim, šireći ponovo strah od mračnih snaga prošlosti, uspeti ponovo da dobije
izbore. Imaćemo najprljaviju i najbrutalnija izbornu kampanju. Milijarde evra
će se nuditi, stotine hiljada radnih mesta, otvaraće se otvoreni putevi, koji
su već propali, mostovi koji nisu završeni, fabrike koje su ispraznile državne
budžete, marketinški stručnjaci će spinovati javnost, služiće se svim i svačim
samo da dobiju izbore. Otvoreno će pretiti zaposlenima koji primaju plate iz
budžeta. Zaposleni imaju svoje porodice i neće smeti da rizikuju posao. Ko će
danas u društvu koje je u raspadu da nađe posao? Tako će režim da dobije
dovoljno glasova da može da ima koalicioni potencijal.
Nikoga u politici ne zanima realna ekonomska situacija u državi. Razlog
je vrlo jednostavan, vlast je zadovoljna novcem koga je opljačkala u vreme
svoje vladavine, a opozicija ima još uvek dovoljno novca koji joj je ostao iz
vremena njihove pljačke. Ispada, a to zaista tako jeste, da se danas u Srbiji
politikom bave bogati ljudi iz dosade, jer su rešili sve svoje privatne
probleme. Pošto nemaju šta da rade drugo u životu, pošto smatraju da je narod
stoka koju treba jahati, šišati, tući i varati, oni se politički angažuju samo
iz jednog razloga - da to rade oni, a ne njihovi politički oponenti. Suština je
uvek ista - totalitarizam i demagogija. Nekada se to radi pod parolom vlasti
radničke klase, nekada pod razvijenim nacionalnim barjacima, dok se danas radi
o perfidnoj prevari zvanoj evropske i evroatlanske integracije.Uvek ista priča.
Režim brani svoju vlast, opozicija napada vlast samo da bi oni postali
režim. I ništa se ne menja. Samo su dugovi sve veći. I račun sigurno dolazi na
naplatu. Otrežnjenje će biti bolno. To će se desiti tek nakon sledećih izbora.
I to vrlo brzo. Budite spremni. Kada se bude izduvao balon predizbornih laži i
obećanja.Kada nas narasli dugovi spuste na zemlju.
VERNON, PARIZ - Razgovarao sam nekolko sati sa najtalentovanijim mladim francuskim
političarem. Koji se povukao iz politike. Nezadovoljan postojećom politikom.
Koga traži i vlast i opozicija. A koji ne želi da sarađuje ni sa jednima ni sa
drugima.Smatra da su oni potpuno isti. Govori mi o trećoj opciji. Novoj
političkoj ideji i novoj ekonomskoj politici. Govori mi o novoj Evropi koja
mora da nastane. Čitao je većinu mojih tekstova i tražio je da me upozna. Kaže,
da hoće da mu budem profesor. Hoće da uči od mene. Sprema se narednih deset
godina da uči. Nakon toga, profesionalno se uključuje u politiku. Sada se
povlači i deset godina će samo da radi na sebi. Prvo hoće da prođe obuku kroz
pravi biznis.Opredelio se da ga ja podučavam. Smatra da može od mene mnogo da
nauči. Sledeće nedelje je u Beogradu zajedno sa jednom bankarkom iz Afrike. Dogovaramo
se brzo i lako. Nema sujete i ega. Mnogo je lakše nego sa našim političarima.
Znam gotovo sve naše političare poslednjih dve decenije i nemam,
nažalost, uopšte lepo mišljenje o njima.Zamislite da neki naš političar kaže da
hoće da uči od nekoga? Zamislite da oni kažu-narednih deset godina se
pripremamo za bavljenje politikom. Tako nešto nije uopšte moguće u srpskoj
politici. Naši političari sve znaju. Njima niko ne treba. Oni nemaju strpljenja
da čekaju. Krađa je u toku. Otimaj što više. Hoće sve odmah. Posebno su
gramzivi mladi političari DS, koji su japijevci i mešetari, nemilosrdni u
pljačkanju državne imovine. Svi liče jedan na drugog. Sve klon do klona. Deo su
iste kriminalne organizacije. Jedino se plaše ulice.To je prirodno. Oni koji su
sa ulice upali oružjem u državne institucije, plaše se samo ulice. Pre ili
kasnije, ulica će im presuditi. Demokratija je i počela sa ulice. Počela je sa
Agore.
ŽENEVA -
Na sastanak sa bankarima u Ženevi stigao sam, zajedno sa direktorkom
kancelarije BBC u Parizu, posle 27 sati neprekidne vožnje. Stigli smo
tačno deset minuta pre zakazanog termina. Bankari su znali koji put prelazim i
bili su zaprepašćeni. Nisu verovali da ćemo uspeti da dođemo na vreme.
Jednostavno, smatrali su da je teško izvodljivo. Mi smo bili tačni. Pokazali
smo da smo tačniji od Švajcaraca. Pokazali smo da smo, uprkos što dolazimo sa
Balkana, precizni i profesionalni. To je za njih bilo iznenađenje. Za nas nije.
Zašto bi oni bili vredniji, diciplinovaniji, tačniji, učtiviji i profesionalniji
od nas? Uvek sam težio tome da budem tačan kao Švajcarac, disciplinovan kao
Nemac, profesionalan kao Amerikanac, odan poslu kao Japanac i da imam srpsku
inteligenciju i dušu.Verujte mi, to je pobednički recept za našu naciju i
državu.Treba da uzimamo najbolje osobine od drugih nacija i država.
Nažalost, odnarođeni palanački režim nameće nam holivudsko smeće i per
verzije kao stil života. Odbacite to đubre! Ugasite televizore! Ne učestvujte u
tom kolektivnom zaglupljivanju i debilizmu. Treba da učimo i da menjamo loše
navike. Treba da sačuvamo naš nacionalni identitet i našu kulturu. Samo oni
koji budu brzo učili i koji se budu brzo menjali uspeće da opstanu u novom dobu. Nisu drugi
bolji od nas, koliko smo mi sami sebe ponizili i upropastili.Vreme je za pravi
preokret.
U Ženevi sam obučio tri njihova stručnjaka našem novom načinu poslovanja.
Konceptu koji je originalno moj i koga sada širimo po svetu. Dobili smo sjajne
partnere za nove poslove. U Ženevi, ipak, sve ne funkcioniše tako perfektno. Na
putu Pariz - Ženeva, na nekih 70 kilometara od Ženeve, zatvoreno je izdvajanje
za Ženevu. Zatvoreno je i ništa ne piše. Nikakvog obaveštenja. Saobraćaja
uopšte nema u tri sata noću, kao da se nalazimo na nekom regionalnom putu na
jugu Srbije, pa smo čitav sat lutali da se snađemo. Pomogao nam je jedan
kamiondžija koji nam je objasnio da se most radi, ali da nema nikakve oznake za
vozila i da samo oni koji tuda putuju znaju kuda treba da idu. Bilo mi je
drago, uprkos trenutnoj ljutnji, da ni tamo ne funkcioniše sve idealno. Mogli
su da napišu gde je obilaznica. Ali, nisu napisali. To se kod nas ne bi
dogodilo.Na običnom papiru bi bilo napisano gde da idemo. Makar to.
LINC -
Slična situacija smo imali i u Lincu. Nejasni saobraćajni znaci i označavanje
manjih mesta na putu ka većim gradovima, primorali su nas da koristimo kartu.
Kao kada bi stranac, putujući iz Niša za Beograd, usmeravan bio oznakama
Ćuprije i Jagodine. Kada smo u Lincu pitali za put za Passau, niko nije znao da
nam objasni. Mnogi su se čudili kao da prvi put čuju ime grada, koji se nalazi
na 150 km udaljenosti od njih. Neki su bili potpuno nezainteresovani da nam
pomognu. Nisam mogao da verujem. Na kraju smo se orijentisali prema karti. Ne
nosim u kolima JPS. Da sam ima taj uređaj za navođenje ne bih lutao.Ali ne mogu
da podnesem da me neka sprava naredbodavnim tonom vodi kroz život.Komercijalna
civilizacija hoće da nas pretvori u zombie. Ne treba ništa da mislite, sprava
će da misli za vas. Da sam imao taj uređaj za navođenje ne bih ostvario kontakte
sa građanima Linca i ne bih pisao svoja zapažanja.
I još nešto, vrlo intersantno, što
sam primetio putujući mnogo po regionu bivše Jugoslavije. Ljudi imaju strašno
slabu orijentaciju u prostoru. Ne samo da brkaju levu i desnu stranu, kada vam
pokazuju kuda treba da idete, nego i rastojanje. Tako će vam Lala reći da do
vašeg mesta odredišta ima sigurno četr kilometeri, dok je stvarno rastojanje
svega četristotine metara, ali će vam zato Hercegovac reći da je to oma tu,
stometar, mada ima četiri kilometra. Percepcije dolaze iz poimanje života i
samog mentaliteta. I dobro je da smo različiti. Samo su roboti isti.
Različitost je ljudska. Treba da nas privlači i da nam omogući da stvorimo
sklad. I to se uči.
ZAGREB -Ta
različitost me je uvek privlačila i u Zagrebu. Priznajem da se prijatno osećam
u Zagrebu kao i u Beču, Budimpešti ili Pragu. Mitteleuropa ima svoje posebne
čari i lepote za moj dinarski mentalitet.Uvek sam poštovao sve ono što je
različito od moje nacije i što mi nismo nikada mogli da postignemo. Zagreb mi
je bio blizak preko Krleže. Mislim da poznajem bolje Krležu nego većina Hrvata.
Tačnije, priznajem da samo nekoliko profesora Hrvata bolje znaju Krležu od
mene. Krležu danas Hrvati ne čitaju.
Godine 1993 sam isfinansirao časopis ITAKA i obeležili smo sto
godina rođenja Krleže. Niko u Zagrebu to nije smeo da učini. Generalisimus
Tuđman je prezirao Krležu. Srbi u Beogradu su obeležili rođenje najvećeg
hrvatskog pisca. I to je naša srpska veličina. Naša srpska duša. Koju treba da
negujemo i čuvamo u civilizaciji koja ide pogrešnim smerom. Civilizaciji koja
se nalazi u propasti, jer je uništila ljudsku dušu.
U Zagrebu sam saznao da su raspisani parlamentarni izbori. Državni
odvjetnik je blokirao svu imovinu HDZ zbog kriminala.Srbija kasni za Hrvatskom
nekoliko meseci. Sve što se tamo dešava posle nekoliko meseci će se dogoditi u
Srbiji. Nadam se da će posle Sanadera biti uhapšen Tadić. Nadam se da će biti
konfiskovana imovina funkcionera DS.
Približavaju se izbori. Neko mora biti žrtvovan. Ima dosta kandidata.
Moraju da plate račun. Kad - tad. Račun stiže na naplatu. Bolje na izborima,
nego na ulici.