Do koske
Ko u Srbiji protivzakonito istražuje
i eksploatiše rudno bogatstvo?
Čupanje iz korena
Strane kompanije, i dobro informisani
domaći "biznismeni" pljačkaju rudna bogatstva Srbije, koja vrede više
milijardi evra. U nepravednu eksploataciju nacionalnih dobara uključene su i
najveće svetske kompanije "Rio Tinto" i "Glen Kor", tako
što informacije pribavljene iz Geološkog instituta Srbije, prodaju budućem eksploatatoru
nacionalnog rudnog bogatstva. Radi se o izuzeno preciznim informacijama čije
prikupljanje je pedeset godina finansirala država
Vuk Stanić
Strane kompanije u Srbiji koje se bave
istraživanjem rudnih bogatstava, često imaju po dvoje zaposlenih. Od
korumpiranih ljudi u našoj vladi i resornom ministarstvu pribavljaju dozvolu za
istraživanje rudnih resursa na lokaciji za koju unapred znaju da je bogata
rudom. Taktika podrazumeva da posle nekog vremena saopštavaju javnosti kako su,
eto, otkrili velike zalihe rude!
Njihov, navodno istraživački rad, koji je
od samog početka eksploataciona delatnost, proglašava se stečenim pravima.
Država im takva prava priznaje i oni počinju da eksploatišu rudu sa lokacije
bez da su prethodno učestvovali na bilo kakvom tenderu! Ova istraživačka prava
se kompanijama dodeljuju po ceni od 400 evra. Tipičan primer nedomaćinskog
ponašanja je eksploatacija privrednih, pre svega prirodnih i to energetskih
resursa. Jedan od ekstremnih primera je Zakon o koncesijama, kojim se
dozvoljava neograničena eksploatacija neobnovljivih privrednih resursa.Čest je
slučaj da se u sadašnjoj praksi Srbije resusrsi upotrebljavaju radi
zadovoljenja generacija, ali stranih, a da se ne vodi računa o tome da li će
takvom eksploatacijom biti ugroženo zadovoljenje potreba budućih generacija.
Još goru situaciju predstavljala bi
prodaja kombinata koji se nalaze na delu zemlje sa neobnovljivim i dragocenim rudnim
bogatstvom i to u bescenje kao što je slučaj sa Borskim rudnicima.
Prema nezvaničnim informacijama,
strana kompanija "Glen Kor" već tokom izborne kampanje
počela je da lobira kod budućih ministara iz SNS-a, da im se omogući kupovina
Borskih rudnika, ali i pravo da istražuju zalihe uljanih škriljaca na jugu
Srbije.
Neophodno je naglasiti i da osim Zakona o koncesiji
koji je napisan na štetu države, a u korist tajkuna, i pored prevara koje se
odvijaju pod plaštom eksploatacionih prava, u Srbiji godinama niko nije plaćao
ni rudnu rentu! (Zvanično ova taksa se zove: naknada za korišćenje mineralnih
sirovina, odnosi se na sve rude, kamen, naftu i gas)
Srbija je sa privatizacijom rudnika i
resursa počela 2000. godine odmah posle petog oktobra, a tek 2007. godine
kada je privatizovano sve što je interesovalo tajkune. Potom je država, donela
Uredbu o plaćanju naknade za korišćenje sirovina. Ipak kontrola o tome ko
koliko plaća skoro i da ne postoji. Pa su mediji spekulisali da se i ta uredba slabo
primenjuje!
Kompanije
koje za sada definitivno ne plaćaju rudnu rentu su: EPS, RTB
Bor, proizvođači
mineralnih voda, i kamenolomi.
EPS, RTB,
Lafarž, Holcim, Titan, ciglarska i keramičarska industrija, fabrike
mineralne vode, kamenolomi, industrija građevinskog materijala i
mnoge druge firme i grane su obavezne da plaćaju nadoknade za korišćenje mineralnih sirovina, ali one to ili uopšte ne čine ili plaćaju po sopstvenoj proceni kada i koliko žele.
Inače visina rudne rente je među nižima u svetu. Italija i Srbija naplaćuju sedam odsto vrednosti iskopane rude, dok Poljska i
Albanija zaračunavaju 10 odsto. Rusija čija firma "Gasprom njeft" eksploatiše naftu u Srbiji naplaćuje čak 22 odsto svima koji
eksploatišu rudna i energetska dobra ove
zemlje.
U Srbiji postoji više od dve stotine rudnika i
nekoliko desetina mineralnih i energetskih nalazišta. Prema njegovim rečima
neke od firmi koje u Srbiji posluju po osnovu ekploatacionih prava, ili
zakona o koncesiji je i "Rio Tinto", britanska kompanija koja vadi Jadarit
iz jalovišta kod Loznice. Oni su posao započeli pod izgovorom istraživanja. Po
tom osnovu, oni su bez ikakve naknade mogli da utovare jalove iskopine na
kamione i da ih odvezu, ne plativši nikome ništa!
Rudarske inspekcije nikada nisu do kraja proverile
da li se iz jalovišta vadilo samo radi istraživanja, ili je to bilo pokriće za
tajnu eksploataciju, a plan je bio da se sa zvaničnom eksploatacijom počne ove
godine na dan Cerske bitke!
Tačna priča da se Jadarit može koristit
kao raketno gorivo, ali da je stvarni razlog interesovanja, što je to izuzetan
materijal za pravljenje litijum jonskih baterija i drugih elementa potrebnih za
vetro parkove. Cene litijuma će narednih godina rasti jer se materijal
koristi za izradu gotovo svih bitnih tehničkih uređaja. Od mobilnih telefona do
satelita.
„Rio Tinto" u Srbiji radi i u Jarondolskom
basenu kod Raške, gde istražuje borne minerale, koji se na evropskom
kontinentu, ako izuzmemo Tursku, jedino nalaze u Srbiji! Većina zlatnih rudnika
u Srbiji pripala Austrijsko Kanadskoj kompaniji „Dandi plemeniti metali". Do sada su kupili tri, od ukupno četiri koncesije koje
je prodala Vlada Srbije. Pripalo im je istraživanje zlata na Crnom vrhu.
Sprovode ispitivanja i na Staroj planini. Oni ima i odlične rezultate u istrživanju jednog novog tipa
zlata. Reč je o karlinskom tipu zlata,
poznatog domaćoj geološkoj nauci, čije se prisustvo vezuje
za postojanje krečnjačkih
stena i mermera u vulkanskim oblastima. "Dandi" je u sporu sa švedskom kompanijom "Feromet" oko nalazišta u Mačkatici. Spor je pred
vrhovnim sudom Srbije. Firma "Reseoravar capital" istražuje
nalazišta bakra u okolini Bora.
Domaća firma bliska ljudima iz DS "Šumadija minerali" ima prava istraživanja u centralnoj Srbiji. Za firmu "Srbija Nisk" koja ovde takođe eksploatiše rudu, kažu da je u vlasništvu sestre Mila Đukanovića.
Rudnici Lece,
i Kiževak -Sastavci su u vlasništvu poznatog biznismena Miroslava Bogićevića. Bogićević je lider u privatizaciji
rudnika metala u Srbiji, najpoznatiji srpski biznismen u oblasti eksploatacije
metala, koji pored ova dva, poseduje još nekoliko rudnika, čak i jedan u Makedoniji, zapravo sve rudnike koji su u
bivšoj SFRJ, pripadali preduzeću "Zajača" iz Loznice.
"Zajača" je u svetu bila poznata
po eksploataciji antimona pa je zahvaljujući njenoj proizvodnji
Srbija, sve do raspada SFRJ, bila među prvima u Evropi. To su
rudnici: Lojane u Makedoniji, Rajićeva gora na Kopaoniku, Dolić, Kik, Rujevac i Brasina kod Loznice. U njegovom lancu su
i rudnici nematala poput Ravnaje kod Krupnja koji eksploatiše fluorit, kao i
rudnik granodiorita na Boranji kod Zvornika. Na planini Rudnik, eksploataciju
vodi firma "Rudnik" na čijem čelu je bivši direktor kompanije "Glen Kor", koja je tokom kampanje podržala Srpsku
Naprednu stranku i lobirala da Zorana Mihajović, dođe na čelo ministarstva energetike!
Kosovo i Metohija takođe leži na nalazištu
lignita, čije se zalihe procenjuju na 12 milijardi tona, a eksploatacioni
period za narednih 200 godina!