Amerika
U senci misteriozne bolesti američke
državne sekretarke Hilari Klinton
Umesto nogom u vrata, udarila glavom u
zid
Odlazeća američka ministarka spoljnih poslova
Hilari Klinton poslednjih dana dužnost vrši iz bolesničkog kreveta. Glasine
koje kruže kako u Vašingtonu tako isto i po svetu tvrde kako se nije ni
razbolela niti povredila sama i slučajno, već da su joj povrede nanete prilikom
pokušaja da se tajno sastane sa iranskim predsednikom Muhamedom Ahmadinedžadom.
U prilog ove teorije govori i iznenadna i tajnovita smrt komandanta specijalne
vojne jedinice koja je obezbeđivala američku ministarku
Marko Vasić
dopisnik iz Vašingtona
Odmah pošto je 31. decembra 2012. američka
sekretarka spoljnih poslova Hilari Klinton prebačena u njujoršku Prezviterijansku
bolnicu krenule su glasine o zaveri. Iz bolnice, u kojoj je pre dve godine već
lečen saudijski kralj Abdulah, javljeno je samo da je ministarka podvrgnuta
terapiji antikoagulansa.
Novinar, stručnjak za
medicinu, američke televizije NBC, Robert Bazel, odmah je izrazio sumnju
da se radi o posledicama ranijeg potresa mozga, pošto se to, po njegovim
rečima, ne bi lečilo na taj način. "Ili krvni ugrušak ne potiče od potresa
mozga, već se kreće iz nekog drugog dela tela", tvrdio je on, "Ili se
ovde radi o nečemu što bi trebalo da ostane sakriveno od očiju javnosti.!"
Prve špekulacije o zdravlju Klintonove
pojavile su se početkom decembra 2012. godine kada je otkazala svoje učešće na
konferenciji "Prijatelji Sirije" održanoj 6. decembra u marokanskom
gradu Marakešu. Njeno učešće je bilo veoma značajno ne samo iz razloga što ona
pripada osnivačima ovog pokreta, već i zato što je američka vlast bila obaveštena
o postojanju hemijskog oružja u Siriji, zbog čega je bila očekivana jasna
izjava o njenom stavu po tom pitanju.
U prvom momentu se govorilo
da Klintonova ima grip, a tri dana kasnije, 9. decembra, javljeno je da navodno
ima stomačnu upalu. Već sledećeg dana, dan pre njenog očekivanog nastupa pred senatskim
odborom koji je ispitivao slučaj pogibije američkog ambasadora u Libiji, Krisa
Stivensa, iz američkog ministarstva spoljnih poslova je javljeno da je Klintonova
imala napad slabosti usled dehidracije, zbog koga je pala i zadobila lakši
potres mozga. Ono što je medijima odmah zapalo za oko je činjenica da
ministarstvo nije, kao što je uobičajeno u takvim prilikama, dalo ostale
detalje o događaju, kao na primer tačno vreme i mesto ili objašnjenje terapije.
Još čudnije je bilo to što
niko nije preuzeo da vrši njenu dužnost tokom tronedeljnog odsustva sa posla.
Nezvanično je dato objašnjenje da Klintonova radi od kuće.
U međuvremenu, iako se nije
pojavljivala ni na svom radnom mestu, ali ni u javnosti, Klintonova se,
navodno, 21. decembra srela sa svojim naslednikom na mestu državnog sekretara, senatorom
Džonom Kerijem.
U Teheranu, ali i u emiratima
oko Persijskog zaliva, međutim, kruže glasine o tome kako je Klintonova
povređena u jednoj avionskoj nesreći koja se dogodila odmah posle 1. decembra
prilikom putovanja vezanog za tajni sastanak sa visokim predstavnikom iranskih
vlasti u vezi nuklearnog programa te zemlje.
Do sada ni jedna od strana
nije potvrdila ove kontakte. Po izveštajima onih bolje upućenih, početkom
decembra je avion Klintonove poleteo sa aerodroma u Bahreinu. Kao cilj navedena
je iračka prestonica Bagdad. Na pola puta, međutim, avion je skrenuo i uhvatio
kurs ka aerodromu u Avazu, glavnom gradu južno-iranske provincije Kuzestan, gde
je ministarku očekivao iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad. Potom su
nastupili tehnički problemi, pa je avion morao da se prinudno spusti na drugom
mestu, pri čemu je Klintonova zadobila povrede glave.
Nerazjašnjena smrt Džoba Prajsa,
četrdesetdvogodišnjeg komandanta specijalnih jedinica poznatih kao SEAL (Foke)
takođe se dovodi u vezu sa ovim slučajem. Prvobitno je Pentagon saopštio da je
Prajs iznenada umro 22. decembra u centralno-avganistanskoj provinciji Urusgan.
Posle se saznalo kako je Prajs predvodio grupu vojnika koji su obezbeđivali Klintonovu
prilikom njenog leta na tajni sastanak sa Ahmadinedžadom i da je umro od
posledica povreda zadobijenih u prinudnom sletanju.
Po prirodi ovakve glasine se
još brže šire kada se demantuju, a to posebno važi za ovaj slučaj, jer je Klintonova
neuobičajeno dugo odsutna iz javnosti. Posebno su se glasine o teoriji zavere,
koje bi ovog puta mogle da budu osnovan, pojačale pošto je posle otpuštanja iz
bolnice ministarka odmah vraćena u istu odakle su se zatim oglasili lekari
objašnjenjem kako je njeno zdravstveno stanje komplikovanije nego što se
očekivalo i da će njen oporavak potrajati više meseci.
Sjedinjene Američke Države i
Iran su u konfliktu još od pada režima šaha Reze Pahlavija 1979. godine
i dolazak na vlast u Teheranu ekstremnih islamista na čelu sa u međuvremenu
umrlim ajatolahom Homeinijem. Ubrzo pošto je proglašena prva islamska republika
na svetu, grupa iranskih studenata i verskih fundamentalista zauzela je
američku ambasadu u Teheranu, optužujući SAD da je "Veliki Satana".
Ovaj događaj je doveo do prekida diplomatskih odnosa dve države, koje su od
tada na dve različite strane fronta.
Među fanatičnim vernicima
koji su u ambasadi kao taoce držali američke diplomate, nalazio se i današnji
predsednik Irana, Mahmud Ahmadinedžad, za vreme čijeg mandata su se odnosi dve
zemlje još dodatno pogoršali.
Hilari Klinton je, sa svoje
strane, u američku diplomatsku istoriju ušla kao ministar koji je najviše
putovao. U svojoj želji da obiđe ceo svet prevazišla je i slavnog Henrija Kisindžera
iz njegovog perioda šatl (putujuće) diplomatije kada je neumorno obilazio
Izrael i njegove arapske susede posredujući u mirovnom procesu. Na svetskoj
sceni prvi put se pojavila 1992. godine uz svoga supruga, tada tek izabranog
američkog predsednika Bila Klintona. Nakon toga je bila senatorka
američke savezne države Njujork, da bi 2008. godine nastupila kao stranački
rival današnjeg predsednika Baraka Huseina Obame koji posle svoje
izborne pobede postavlja na mesto državnog sekretara, što bi odgovaralo mestu
ministra za spoljne poslove.
Sjedinjene Države poslednjih
meseci pokušavaju da se izvuku iz živog peska u kome su se zaglibile na Bliskom
i Srednjem Istoku, a da bi to brzo postigle potreban im je određeni stepen
saradnje sa iranskim režimom. Zbog toga pokušaj tajnog sastanka Klintonove i Ahmadinedžada
nikako nije veliko iznenađenje za one koji su upoznati sa američkom politikom.
Jedini rebus u celom slučaju ostaje pitanje da li je do tehničkih
problema na letelici američke državne sekretarke došlo zaista slučajno i
iznenada ili je sve to deo jednog dobro osmišljenog plana. Za razliku od Klintonove,
njen naslednik Keri ne gaji nikakve simpatije prema islamistima iz bilo koje
države. Razloga za to ima puno i svakog dana ih je sve više. Poznato je da se
američka administracija u prošlosti doslovno gadila svojih slugu i jurišnika,
pa to čini i danas, mada se to u zvaničnim stavovima ne vidi.
Ipak, ljudi poput Kerija ne mogu da pređu
preko toga da njihovi "saveznici" iz Saudijske Arabije, označene u
mnogim američkim centrima za proučavanje ekstremnog islama kao "centar
svetskog zla", pozivaju na silovanje! I to sa najvišeg mesta. Tako je istaknuti saudijski verski
vođa Muhammed al-Arifi pozvao je na masovno silovanje Sirijki
kako bi se "ratnicima Islama" koji se bore u ratom poharanoj zemlji
pružilo "seksualno olakšanje". Svojom stravičnom fatvom Muhammed
al-Arifi dopušta islamskim militantima "ulaske u kratkotrajne brakove temeljene
na polnom odnosu". Ti brakovi bi trebali trajati po svega nekoliko sati
"kako bi svaki borac mogao doći na red". Al-Arifi je kazao i kako se
svaku žensku osobu stariju od 14 godina smatra podobnom "mladom".
Al-Arifi je ogorčen što brojni islamski militanti posljednje dve godine otkako
traje rat u Siriji nisu imali prilike "leći sa ženom". Poručio je
kako će ova njegova fatva "osnažiti mudžahedine u Siriji" te kako su
ovakvi "brakovi" sirijskim ženama "sveta dužnost koja će im
osigurati ulazak u raj".