RTV Svetac
piše: Rajko
Roki Dvizac...
Ko to tamo
čuči ispred televizora?
I ove
godine,bezosećajno,za sirotinju je spremljen
specijalni novogodišnji program. Oni sa dubljim i punijim
džepovima unapred su rezervisali svoje stolove u skupim hotelima,
restoranima,apartmanima i turističkim destinacijama - što dalje od bede u Srbiji.Prostom ali većinskom narodu preostale su tri mogućnosti: 1) da se okupe oko skromne trpeze a ispred malog
ekrana i tu sačekaju ponoć uz obavezno odbrojavanje i kolce ,2) da to isto urade
ali umesto televizora smeste se pored radio aparata i 3) za one koje sebe još uvek veruju da nisu luzeri - spremljeni su „svečani",skupo plaćeni koncerti na trgovima. Kobajagi besplatni. A
pošto se zna da niko od pevača i muzičara nije na dočeku 2013. svirao za džabaka, već za velike pare -
pitanje je ko je to platio i sa čijim parama? Odgovor svi
znaju ali se prave mutavi...
Elem,da se
vratimo u kuće sa preskupim grejanjem i pred
male ekrane. A na ekranima sve pesma do pesme.Veselo,kao da živimo u zemlji dembeliji a ne u onoj koja se vratolomno
približava ambisu poznatom pod imenom
„Grčki scenario".
Sve televizije su se baš „potrudile" da osmisle
veseo-raspevani Novogodišnji program. Gledajući koncepte tv programa,činilo
se da je Prva TV najviše poradila na šarolikosti zabave.Od tipa emisija koja je trebala da
gledaoce zabavi i nasmeje (nova verzija „Nadrealista", preko geg-šou „Dama bez mane"
do parodije „Drug Crni u NOB-u". Tu se naravno uklopio i nervozni „Sulejman" i lumunada/akciona/dečija komedija kao vrhunac
uzbuđenja.Sve je na kraju začinjeno muzikom posle ponoći.
Da bi se
pratio ovakav koncept programa gledaoc je bio prinuđen da više bulji u mali ekran a
manje u tanjir ispred sebe. Nije smeo preterano da se veseli jer su ga drugi
ukućani umirivali da se stiša strasti, da bi oni mogli da prate ko je nervozniji
Sulejman ili Ibrahim-paša, drug Crni ili osvajač Hitler. Partizani su ponovo prikazani kao uredna i nalickana
vojska a četnici kao da su ispali iz neke
hipi-komune. Jedino im je „hrabrost" u borbi protiv okupatora
bila izjednačena. Već viđeno.
RTS je
imao veliki adut,pretpremijeru odličnog „Montevidea". To
je stvarno vredelo pogledati ali zato nakazno šibicarenje egizibicija Srećka Šojića umesto humoreske pretvoreno je u grotesku. Krpež „Bele lađe" (koja je ta ista televizija iz (ne)objašnjivih razloga svojevremeno naglo prekinula nikad ne
otkrivši pravi razlog/istinu) je podsećao na ono što deca rade u kuhinji dok im mame prave kolače - grebanje kašikom po šerpi da se ukrade preostali fil za kolače. Deca osete slast fila ali to ni izbliza nije pravi
ukus kolača koji im mame spremaju. Fil je
samo fil a kolač je ipak kolač.
Razlika je
prevelika,pre svega u kvalitetu a potom i u kvanitetu. Ovo je sve moglo da se
izbegne da je snimljena specijalna novogodišnja emisija sa Srećkom Šojićem u glavnoj ulozi, začinjena
trenutnim aktuelnostima. Onda bi to bio pun pogodak a ovako - osta samo gorak
ukus fila iz ogrebane šerpe.
Vrhunac
programa, naravno, bilo je narodno veselje uz „najveće i najpopularnije zvezde folk muzike". Emisija je urađena korektno i možda bi
opravdala svoju najavu da nije bilo TV Pinka. Naime, dovitljivi Željko Mitrović se ovog puta odlučio za jednostavnu varijantu - pesma od sumraka do
svitanja.Grand šou sa preko 200 izvođača ređao se na ružičastom ekranu jedan za drugim.
To je
koncepcija u kojoj gledaoc za trpezom može i da peva i da igra a kad se umori,
sedne za stolicu i jede i pije. I tako,sve do rujne zore. Poenta je samo da li
volite ili ne, novu narodnu muziku. Ako je volite - nema potrebe da menjate
kanal sve dok vas ne savlada umor i odete na spavanje. A ako ne - utehu
(zabavu) pronađite na drugom kanalu.
Na „Happy" televiziji Novogodišnji program je bio u
stilu porodične manufakture Vesna Radusinović/Milomir Marić. Ideja je bila da se
obnovi nekadašnji scenario Novogodišnje noći - za svakog po nešto a na kraju šareno ništa. Nije da nije bilo
pojedinih dobrih sekvenci ali to je premalo da bi se u Novogodišnjoj noći svima u porodici držala pažnja i da niko ne dira
daljinski upravljač.
Televizija
Vojvodine pod dirigentskom palicom direktora Slobodana Arežine u
potpunosti je prilagodila program vojvođanskom oku i uhu. U
program je uvrstila svoje najjače adute: kultnu emisiju „5kazanje" i odlični ,razumljiv i britak
humor serijala „Državni posao". Nije izostala ni neprevaziđena legenda Zvonko Bogdan ,kao i povremeno uključenje na trgove u Novom Sadu i Vršcu.
Izostala je
jedino tabloidna zvezda ove televizije Aleksandar Filipović. Istina,on se oglasio sutradan ali možda je moglo
se naći malo prostora i za njega pre
nego što su se kazaljke na satu
poklopile i označile početak nove 2013. A gde je početak,
tu je i nova šansa. Najčudniji i najneprilagođeniji Novogodišnji program imao je B 92. Humorističko-reprizni serijal „Dva i po muškarca" i filmovi sa
pucnjavom i krvi do kolena,stvorili su utisak da se B 92 potpuno izgubio i u
vremenu i u prostoru. Jednostavno rečeno oni su delovali kao „Neprilagođeni" da nekog oraspolože u Novogodišnjoj noći. Nemojte mi samo reći da glupost/emisija kao što su „Siti i vitki" ima „umetnički dojam" (citiram pokojnu Milku
Babović) na rejting ove televizije.
Ali,da ne
preterujem i budem pošten - B 92 akcenat svog
programa daje na politiku, prevare, ubistva, lažna
obećanja političara i slično.Tek kada je javljeno
da je tokom novogodišnje noći bilo ubistava, silovanja, saobraćajki itd - oni su živnuli. Tvrdim da je
veselije bilo u svakom Domu penzionera, nego pred ekranom B 92!
A kako ste se
Vi, dragi moji čitaoci, proveli, zavisilo je pred
kojim televizorom (tv kanalom) ste „čučali" u toku Novogodišnje
noći. Odlazak na spavanje, i ovog puta je bila dobra
alternativa.