Zrenjanin
Članu gradskog veća prete otkazom u
bolnici
Potonuće
demokratske olupine
Udobnost uterivanja
vlasti u Zrenjanin danas se stiče kontinuiranom patnjom i bedom sugrađana -
podanika. Nazadnjačko tumaranje nedoraslih i limitiranih kadrova opijenih vlastoljubljem
je (ne)zaslužena kazna za sugrađane, u trenutku kada ovdašnjoj „demokratskoj"
opoziciji nema ko da saopšti, da je baš ona "saučesnik" u stvaranju
provincije u nekada moćnom centru Banata.
Zoltan Horvat
Gde je danas najjače uporište DS opozicije
u Zrenjaninu? Nažalost, u ovdašnjoj Regionalnoj bolnici u večitoj izgradnji,
gde sve vrvi od funkcionerskih gromada. Večiti "proizvođač" belaja
pacijentima i provereni uterivač para sugrađana u privatne džepove (poslovni
minus od preko milijardu dinara nedavno je prostim otpisom duga smanjen na 700
miliona), ima "genijalno" i „hrabro" rukovodstvo. Direktorica Gordana
Kozlovački, najpopularnija Domaćica Zrenjanina, u prisustvu kolega
iz rukovodstva, situiranih da ne može situiranije, znak raspoznavanja -
stranačka DS utreniranost, ocenila je katastrofalnu 2012. godinu, verovali ili
ne, veoma, veoma uspešnom.
Neke od krupnih sitnica na koje
upozoravaju nepodobni i po rukovodstvo nepoželjni, bacaju pravo svetlo na sve teže
(s)trpljenje zaposlenih prema Domaćici i njenim saradnicima. Dragan
Šašić, radnik bolnice i član gradskog veća zadužen za socijalna pitanja, i
te kako se meša u sopstveni posao. Njegova direktna pitanja nadležnima su
postala neprijatna, pa je gosn' Šašić na izlaznim vratima bolnice.
Sprema mu se "svilen gajtan", jer se usuđuje da svojim
sindikalnim delovanjem najzad raskrinka medicinski banditizam u zrenjaninskoj
bolnici.
Šašić kao pojedinac "dugačkog
jezika" ne bi bio problem za Domaćicu i njene, ali njegov sve jači
poziv sindikalistima da stanu u zaštitu svojih prava, predstavlja alarmantnu
opasnost. Član gradskog veća upozorio je rukovodstvo da nadolazeća kadrovska
rešenja u Regionalnoj bolnici učvršćuju strahovladu DS kadrova. - Izbor novih
članova privilegovanog upravnog odbora je najobičnija farsa. U prvi plan
izbijaju "neophodni" i „preko potrebni", poput Mikice Davidovca,
mašinskog inženjera i člana tima za večitu izgradnju bolnice, navodi Šašić. -
Malo kome od zaposlenih je jasno šta glomazni tim gradi, sem pasijansa i kule
od karata na mnogobrojnim monitorima.
Gosn' Davidovac je već viđeni
novi član upravnog odbora, a "najjači adut" mu je, na veliku radost
pretpostavljenih, sukob interesa. Njegova uža i šira porodica nesmetano i
obimno posluje sa bolnicom putem STR Agromarketa gde sve zvoni od agrotenderisanja,
počev od gradnje u omiljenom mu Elemiru, pa nadalje. Ogromna većina zaposlenih
zna da su privatizovani i radnici u krugu bolnice, ali to ne smeta šefovima,
naprotiv. Nesebičnu pomoć u realizaciji demokratskih STR ciljeva Davidovac
dobija i od dr. Milete Mihajlova, direktora nemedicinskih delatnosti
(?!?), inače bivšeg gradonačelnika.
Po rečima Šašića, rukovodstvo je davno izgubilo,
ničim izazvan demokratski kompas. - Jednostavno ne smeju da saopšte da je
zrenjaninska Regionalna bolnica najzaduženija u Srbiji, da je strogo stranačkom
linijom dobijena prestižna akreditacija koja je od strane rukovodstva samoreklamerski
ocenjena kao podvig, da se plate dele u tri, četiri, pet i više rata gde se
nikada ne isplaćuje puna zarada, da su svi sindikalni aktivisti i članovi
njihovih porodica "zbrinuti", da se zaposlenima po ugovoru o radu
selektivno (ne)dodeljuje novčana pomoć od četiri hiljade dinara, da se
bolnica pretvara u buvljak gde pojedini privilegovani prodaju kobasice, patike
i cipele...
Šta reći za izvršioce naredbi rukovodstva?
Gosn' Spaso Janjić, aktuelni zaštitnik prava pacijenata je čovek za
divljenje. Sve u šesnaest štiti interese rukovodstva od pacijenata, a u minuli
rad mu se spočitava radno mesto šefa pravne službe.
- Gosn' Janjić je svetski fenomen,
nikada nije dobio ni jedan jedini spor u ime bolnice. Večiti stradalnik je
bolnička kasa, a poznat je slučaj jednog od pacijenata koji je nakon preležanog
najobičnijeg gripa, tužio bolnicu i dobio milionsku odštetu! Njegovo veličanstvo koje caruje u bolnici, dil, gde
se ugrađuju samo privilegovani, dovodi najveću bolnicu u Banatu na prosjački
štap. Tragično je da bolnicu za smešno mali dug utužuju i oštrači medicinskih
makaza! Ni ovakav alarmantni podatak nije prouzrokovao reakciju nadležnih,
kojima je prva briga kako da od "opasnog" novinara Tabloida sakriju
fotografije sa redovnih bahanalija gde se žestoko krka, pije i lumpuje.
Lep profit se uzima i na baterijama za holter
monitoring na kardologiji. Po preporuci lekara, na jednom i samo jednom
jedinom prodajnom mestu mogu se kupiti Duracel baterije koje prate rad
srca tokom 24 časa.
- Pacijenata sve više, Duracel se
po ceni od 200 dinara mora kupiti samo tamo i odmah, pa ti vidi koliko je to
stotina hiljada dinara mesečno. Uz jednu krupnu sitnicu, bolnica redovno
naručuje Duracel baterije, pa se postavlja ko se tu tako lepo „ugrađuje".
Član gradskog veća navodi da neće odustati
od borbe za izbijanje istine na videlo. Najinertniji je samostalni sindikat,
nekada najjači u doba SPS mantila, danas nije ni reprezentativan.
- Ako je Regionalna bolnica mesto za
nesmetano bogaćenje pojedinaca i savršena mreža sistemske i kreativne korupcije
u zdravstvu, pacijent je primoran, a većinom se radi se hitnim slučajevima, da
se umesto zakazanog lečenja za pet meseci (?!?) obrati privatnoj bolnici
"Sveti Jovan" gde isti lekari, za papreni novac, otpočinju lečenje
odmah.
Šašić je povodom svoje odlučne sindikalne
borbe i istrajnosti, dobio bezrezervnu podršku kolega u gradskoj kući. -
Bolničko lečenje u Zrenjaninu je u službi strančarenja i to se mora menjati. Naricati
nad sudbinom je poraz zaposlenih koji drhte od pretpostavljenih, usput je i
pacijent prestrašen. Ispada da je strah, iliti očekivanje nekakve nesreće,
danas najjača kategorija.
Kako lokalni mediji prate sunovrat
Zrenjanina u režiji nedorasle vlasti? Od slučaja do slučaja. Ogromna većina
duva u šuplju tikvu vlasti, a neki se u ime objektivnog novinarstva dobro ovajde.
Privatna lokalna medijska kuća RTV Santos
je, nakon višemesečnog čekanja na dostupnost informacijama, obelodanila podatak
da se iz gradske kase, za objektivno, nepristrasno i preostalo praćenje
funkcionera po gradu i okolini jedino plaća KTV Televiziji. Suma od 150 hiljada
dinara mesečno je lepa i okrugla, potpisao lično Goran Knežević, pa se
postavlja pitanje, da li preostali mediji (šaka jada) neobjektivno i
nepristrasno izveštavaju o funkcionerskim manevrima. Ako uzmemo u obzir
činjenicu da (ne)legalna KTV Televizija dosledno neguje apsolutno nezavisan i
istraživački rad novinara pod (pre)strogom kontrolom direktorke, treba biti
strpljiv i sačekati još nekoliko desetljeća. U Zrenjaninu na neko, daleko bolje
novinarsko, malo sutra.
A 1.
Rulja vređa
Gordana Kozlovački, direktor zrenjaninske
bolnice je na pismena pitanja novinara Tabloida poslala kratak odgovor putem PR
menadžera Maje Sladojević. U odgovoru piše da "slučaj Šašić ne
postoji", kao što ne postoje ni drugi problemi u, i oko bolnice. Naprotiv, u otežanim okolnostima se, piše u odgovoru, radi veoma, veoma
dobro. Na pitanje da li rukovodstvo ima i "žute minute", odnosno da
li u nekim nekontrolisanim trenucima nepodobne zaposlenike naziva najobičnijom ruljom, okarakterisano je kao ozbiljna uvreda.