Na licu mesta
Pljačka građana Novog Sada uz pomoć Javnog
komunalnog preduzeća "Informatike"
Velemajstor, u ime oca i sina...
U ova krizna vremena, novosađanima je ruku
u džep zavukla i JKP Informatika, koja putem računa objedinjene naplate
stambenih troškova, uzima i novac za nepostojeće radove a deo para prebacuje
predsednicima skupštine stanara koji im u ovom lopovluku pomažu. Održavanje
zgrada za mali mito predsednici skupština stanara dodeljuju, zatim, preduzećima
koja ni na papiru nemaju zaposlene, pa i za to uzimaju novac.
Arpad Nađ
Onaj ko preživi građevinsku mafiju u
Novom Sadu i stekne neki stan ili kuću, dopašće šaka stambenoj mafiji
okupljenoj oko Informatike, javnog preduzeća koja radi zbirnu
naplatu stambenih troškova.
JKP Informatika je
svojevremeno smislila način kako da preko računa objedinjene naplate dođe do
još para i to na nelegalne ili polulegalne načine. Jedna od stavki na računima
je i prihod za skupštinu stanara. U početku su to bili mali iznosi od 100 do
200 dinara, ali su u međuvremenu narasli toliko da danas predstavljaju najvišu
stavku, eventualno drugu posle daljinskog grejanja.
Tako na primer, stanari zgrade u
ulici Stevana Hristića broj 31, mesečno plaćaju 1.500 dinara po stanu, a ni na
drugim mestima nije mnogo jeftinije. Tako prikupljen novac Informatika
zatim zadržava na svojim računima najmanje 25 do 30 dana, a posle toga ga
uplaćuje predsednicima skupštine stanara i na taj način dodatno zarađuje. Da bi
obezbedila saglasnost stanara na raznorazne mahinacije koje im provlače kroz
mesečne račune, JKP Informatika isplaćuje novčani
"stimulans" predsednicima skupštine stanara, narodski nazivan mito,
koji iznosi i do 10.000 dinara mesečno u zavisnosti od veličine zgrade.
Kroz račune za komunalne usluge
naplaćuje se tako i osiguranje objekta. Iako je sa pravne tačke gledišta veoma
sumnjivo da li osiguranje spada u komunalne usluge, od nedavno se ono u Informatici
tako knjiži. Sami stanari ne mogu da biraju kod koga će da se osiguraju, ako
uopšte žele da budu osigurani, već u njihovo ime to čini Informatika kako bi za
sebe kasirala proviziju koju u ovakvim slučajevima isplaćuju osiguravajući
zavodi.
Na čelo JKP Informatike je Dejan
Čelar, nekadašnji kadar političkog pokreta Dveri koji je odatle izbačen
kada je podržao sadašnju novosadsku vlast. Samo sedam dana posle svog
imenovanja u septembru 2012. godine, Čelar je svim zaposlenima u ovom javnom
preduzeću smanjio plate za 10 odsto. Odmah posle toga je promenio osiguravajući
zavod kod koga su osigurane sve zgrade u Novom Sadu.
Od 1966. do 2011. godine, sve
zgrade u Novom Sadu održavalo je Javno-komunalno preduzeće Stan
koje ima preko 100 zaposlenih. Onda su formirana nova preduzeća sa identičnom
delatnošću, čiji su vlasnici ili direktori bivši zaposleni iz JKP Stan,
a koja su uz pomoć Informatike u međuvremenu zagospodarila novosadskim
tržištem.
Najviše zaposlenih, zvanično, među
tim novokomponovanim preduzećima ima Dom Servis, njih čak deset.
Vlasnica ovog preduzeća je Vera Pavićević iz Bačkog Brestovca, koja se
iz JKP Stan povukla pošto je izbila afera kako su ona i njen suprug
nezakonito došli do većeg broja poslovnih objekata u Novom Sadu. U jednim
prostorijama u njenom vlasništvu do izbora je bilo i neko odeljenje Srpske
napredne stranke.
Evolušn Tim ima samo
pet zaposlenih i u vlasništvu je, bar na papiru, Stevana Kresovića
koji je uz otpremninu svojevremeno otpušten iz JKP Stan
Svetislav Novaković ima
nekoliko preduzeća koja se bave održavanjem zgrada. Velemajstor N
je bio registrovan na njegovog oca i ugašen je oko nove godine. Vlasnica Velemajstora
JN je na papiru Jelena Novaković, Svetislavljeva ćerka, dok on
sam poseduje preduzeće Velemajstor NS koje bi da održava
zgrade u Novom Sadu iako zvanično nema ni jednog jedinog zaposlenog radnika.
Sve pomenute firme su registrovane na istoj adresi: Somborski bulevar broj 28.
Kako izgleda održavanje zgrada
preko preduzeća bez radnika ili sa nesrazmerno malim brojem zaposlenih, vidi se
iz primera menjanja i čišćenja oluka na zgradi u Stevana Hristića broj 31, koje
je obavljao Dom Servis, tako što je umesto dva izvršioca (kako je bilo
predviđeno) angažovao samo jednog i to nestručnog, bukvalno pokupljenog sa
ulice. Zanimljivo je da u to vreme Dom Servis još nije imao zvanični
ugovor sa skupštinom stanara, jer je sakupljanje potpisa još bilo u toku, što
pokazuje da se preduzeće već nagodilo sa predsednikom skupštine. Osnovna tarifa
za ovakve usluge predsednika skupštine stanara, u zavisnosti od veličine
zgrade, iznosi između 30 i 150 evra.