RTV Svetac
piše Rajko Roki Dvizac
Prvo grlo Srbije
Političari vole estradu. Vole da gostuju u
njihovim emisijama,da rade ono isto što i pevači. Samo da ne bi morali da rade
svoj posao - da spasavaju Srbiju od propasti. I tako,u periodu između dve
Nove godine (kalendarske i Pravoslavne),odlučili su da
zapevaju.Između trenutno tri najpopularnija takmičenja „Ja imam
talenat","Nove zvezde Granda" i „Prvi glas Srbije - oni su
izabrali ovo poslednje.Po ugledu na estradno-televizijske resavce i oni su za
dlaku promenili ime svog takmičenja. Skupštinskom većinom odlučeno je da se
takmičenje političara-pevača nazove Prvo grlo Srbije.Meni je pripala ta „čast"
da organizujem takmičenje.Prvo je trebalo da oformim žiri.Naivno sam računao na
svoje „prijatelje": Zdravka Ćolića, Sašu Dragića (menadžer i
kompozitor) i Željka Samardžića...
Niko od njih nije me udostojio čak ni
odgovora. Izgleda da sam ja godinama živeo u zabludi - ja sam njih smatrao
prijateljima a oni mene NE! Nema mi druge nego da istini pogledam u oči
i bez „žirija mojih prijatelja" organizujem takmičenje sam, kako
umem i znam. Primoran sam da ulogu žirija prepustim vama dragi čitaoci.
Odlučite sami ko je najbolje „Grlo".
Raspisao sam konkurs (tender) i javili su se svi,baš svi,svi,svi….Sistemom
eliminacije u finale se plasiralo 12 takmičara.Ali tu su nesporazumi tek
počeli. Hor Radikala i hor Dveri prijavili su istu pesmu za
takmičenje „Pada vlada".
Morali su da idu u duel i za nekoliko
glasova više u Super finale se plasirao hor Radikala.Posvađali su
se i Nenad Čanak i Bojan Pajtić.
Obojica su izabrali istu pesmu Balaševića.
Dok je Pajtić želeo da je peva malčice obrađenu ali pod pravim nazivom
„Namćor", Čanak forsirao svoju verziju ali pod nazivom „Neevooleem".
S obzirom da je Pajtić imao više
glasača, Čanak je demonstrativno dao ostavku i otišao pravo na TV
Pink da se takmiči u „Novim zvezdama Granda". Čik da ga Sale
Popović odbije ako sme!
Vuk Drašković je tražio da čita odlomke iz svojih knjiga,pa je i on
udaljen iz studija „RTV Svetac". Muka je bila i sa Čedom Jovanovićem.
Prijavio je pesmu „Pilule za lilule" ali se pred samo takmičenje
predomislio i zapevao pesmu „Amsterdam". I tako u Super finale plasiralo
se 3 (ne)očekivana dueta, jedan hor i šest solista. Prvi je nastupio bivši
predsednik Boris Tadić :
"...Nemam ja toliko kofera, kada
me tuga potera da spakujem sva ta gorka osećanja. Nemam ja toliko cipela, da pređem
taj put do pepela, kad nam u vatri izgore sva sećanja" .
Usledio je mlak aplauz. A onda se uz
fanfare na pozornicu popeo sadašnji predsednik Tomislav Nikolić Pošto je
publici podelio svoju šljivku-prepečenicu (inače namenjenu žiriju),setno je
zapevao:
„Tamna je noć, sve je propalo odavno. Uz
nešto malo ponosa mi izumresmo slavno.Tamna je noć, nebo tmurno i
sumorno. Nigde zvezda ni meseca, ja se osećam umorno"! Uuuu, kakav
je Toma dobio aplauz! Ceo studio se orio, da li zbog njegovog pevanja
ili prepečenice, nije mi poznato. Na redu je prvi duet Milutin Mrkonjić/Velja
Ilić. Složno su zapevali ne obazirujući se na falširanje:
„Zar ne znaš da prava ljubav godine ne
broji? Zar ne vidiš da mi tvoja mladost lepo stoji? Ne sudi po ambalaži,videćeš
na kraju da i ove ruke moje milovati znaju" . Bogme,cela estrada,pogotovo
ženski deo,skandirao je „Mrka i Velja, dva junaka a jedna fotelja"!
Potom je mikrofon u ruke uzeo Bojan Pajtić. Emotivno je zapevao:
„...Al sebe volem, to je fakat, sam
sebi sam ljubav jedina. Prodaću našu kućerdu na lakat, ma nek je sto put dedina.
Da kupim četir' konja besna i da ih u oblak upregnem. Da sam sa sobom ,gde nas
niko ne zna, uteknem". Bez obzira na zviždanje Nenada Čanka,
aplauz nije izostao od dela publike sa finim manirima i belim rukavicama.
A onda je istrčao pred zbunjenu publiku i sluđene
kamermane Čeda Jovanović.Skakutao je po podijumu da su kamermani bili na
muci, stalno je iskakao iz kadra pevajući ubedljvio: " U kafanu pušu
marihuanu ili neku drogu piju s nogu.Te sam noći spavao pod šankom da se ne bi
osećao strankom. Ovde uopšte nema Holandezi sve Arapi, crnci i Kinezi.Tu ljudovi
uopšte ne spavaju, samo viču i zajebavaju"...
Tinejdžeri su poludeli od oduševljenja. I
oni su skandirali svom ljubimcu „Pilule za lilule,pilule za lilule, pilule
za lilule"…Da sledeći nije nastupio hor Radikala, ne znam kako
bi smo ih utišali i smirili. Čim su ugledali hor Radikala nastao je
tajac ko u nekom Hičkokovom filmu.A onda su oni grunili iz sve snage:
„Pada, pada, pada, pada. Pada,
pada, pada, pada. Šta to pada, pada vlada. Pada, pada, pada, pada. Šta to pada,
pada vlada.Već su mnoge pale vlasti, pa ćeš i ti dragi pasti"!
U studiju i dalje muk.Gledaoci ne
znaju dal smeju da tapšu ili ne. Srećom, brzo ih je zamenio uvek raspoloženi Mlađan
Dinkić, u narodu poznat kao kompozitor Dragana Kojića Kebe (Onaj što
ga jure paparazzi). Mlađan je mlađano zapevušio svoj omiljeni hit „Daj
mi lovu":
„Il na zajam il na kredu sve na mufte, sve
u redu. Uzmem više, manje dajem pa sastavljam kraj sa krajem".
Videlo se kako je Božidar Đelić pokušao da zviždi ali izgleda da ne ume.
Sledilo je najveće iznenađenje, duet Aleksandar Vučić/Dragan Đilas:
„April u Beogradu nama mnogo znači,
loše će da prođe svako ko se s nama kači". Primećeno je da neki „novinari"
tapšu u istom ritmu sa četom vojnika i oficira. U pratnji hostesa na
podijum je izašao duet veterana Jovan Krkobabić/Dragoljub Mićunović.
Pevali su pesmu „Ej mladosti, što me ostavi" i "Kad sam momak mlađan
bio, ništa tada nisam krio, a sad krijem sede kose, te godine što ih nose. Teče
život kao reka, svaku mladost starost čeka. Nisam ono što sam bio, sa frulom
sam ostario"...
Krka i Mićun nosili su majice sa natpisom „Maratonci trče počasni
krug". Impresivno je bilo. I na kraju, pojavio se čovek za sve funkcije i
za sva vremena Ivica Dačić. Otpevao je svoj hit: "Ko bi reko čuda
da se dese, pa Miljacka mostove odnese. Da ne mogu tebi doć, da ne mogu ulicom
ti proć". Ovacije milicije, policije i žandarmerije. Ivica
jeste favorit ali pobednika Prvog grla Srbije odlučite baš Vi koji ovo
čitate!?
Kad se sve završilo iz senke se pojavio Vojislav
Koštunica i pitao zašto ga niko nije obavestio. Imao je silnu želju
da se takmiči pesmom „Amerika i Engleska, biće zemlja proleterska".Važi,
malo sutra.
.............
Aneks na kolumnu „RTV Svetac"
Licemerni žiri
Originalno takmičenje „Prvi glas
Srbije" završilo se pre samog super finala - neslavno! A za to
je veoma zaslužan licemerni žiri koji je izbacio Zorana Stanića a na
njegovo mesto ubacio Saru Jovanović. Ne kažem da je mlada Sara
loša i netalentovana pevačica, već da je Zoran Stanić ubedljivo
bolji od nje. Možda Zoran (Zoja) i ne bi pobedio ostala dva rivala Nevenu
i Mirnu (a možda i bi i baš zbog toga su se ljudi iz
senke toga uplašili?!) ali je sigurno zaslužio da bude u
superfinalu.
Svaki drugi žiri bi tako postupio ali ovaj
Ne! Umesto da pokažu pravdu, oni su pokazali svoje licemerje. I
to bez trunke griže savesti. U čemu se ogleda njihovo licemerje? U izjavi Vlade
da će mu ponuditi studio, da će biti njegov gost na koncertu itd...
U izjavi Mareta da će se on, iako
nije menadžer, potruditi da Zoran Stanić napuni bar Dom Omladine
u Beogradu. Zašto je to rekao? Zato što je svestan da bi jedino Zoran Stanić
uspeo sa lakoćom da napuni beogradski Dom Omladine. U izjavi Aleksandre
da Zoranu nudi besplatne usluge u svojoj privatnoj pevačkoj školi.
Sve to lepo kažete a onda ga jednostavno i jednoglasno - izbacite! A da ne spominjem
da je žiri (osim Vlade) uporno govorio da je pre samog takmičenja bio na
infuziji, dakle, ozbiljno bolestan, iako ih je ovaj skroman mladić molio
(verovatno zbog roditelja,devojke i prijatelja) da to prećute.Zašto ste to
uradili? Ali i pored toga,Zoran Stanić je te večeri prosto
briljirao.Pevao je sjajno a bio tako bolestan.No,to „stručnom žiriju" nije
bilo dovoljno.On ga je izbacio. Ne znam da li je to zaista njihova
odluka ili nekog drugog. Znam samo da je učinjen greh posle koga oni koji imaju
savest
teško da mogu mirno da spavaju. Verujem da
Zoran Stanić (i još poneko od takmičara) može i bez njihove pomoći
da napravi uspešnu pevačku karijeru.Moj savet mu je (kao čoveka koji je 30
godina bio muzički kritičar,otkrio mnoge današnje pevačke zvezde,znao jedini u
onoj velikoj Jugoslaviji da prepozna koja će pesma biti hit itd itd) da ne
prihvati licemernu ponude žirija koji ga je brzopotezno i nepravedno,na iznenađenje
svih - izbacio.
Ali, na njemu je da odluči...Bilo kako
bilo Zoran Stanić je moralni pobednik Prvog glasa Srbije.
To mu ni žiri ni ljudi iz senke a ni zvanični „pobednik" ne može oduzeti,
oteti.
Džaba ste pravili izrežirano super-
finale. Džaba ste krečili. Na svim zidovima srca dobrih i čestitih
ljudi velikim slovima piše Zoja pobednik! A još nije izmišljen sapun
koji će to moći oprati a bogme ni sapun kojim se pere licemerje. Sve ovo me je
podsetilo na jedan slični događaj iz davne prošlosti. Naime, na jednom od Splitskih
festivala kojima sam prisustvovao isto tako „stručni žiri" bio je uporan
da svog „favorita" proglasi za pobednika. Meni se svidela pak jedna mlada,
tada nepoznata pevačica i njena pesma. No, žiri je odigrao svoju „ulogu"
do kraja i proglasio „svog" - zvaničnog pobednika Splitskog festivala.
Moja favoritkinja plasirala se na dnu
lestvice. Dodeljene su nagrade (da me ubijete ni sada ne mogu da se setim koga
je to žiri proglasio pobednikom) i ja sam se vratio u Beograd.
Ali, samo dva dana kasnije seo sam u avion
i vratio se u Split da napravim intervju ne sa pobednikom, već sa mladom
pevačicom - gubitnikom. Nažalost, ona onako razočarana odmah posle završetka
festivala otišla je kod brata u Nemačku. Ipak uspeo sam da napravim pravu priču
o njoj i objavio naslovnu stranu u tada tiražnim i uticajnim „TV
Novostima". Čim se pojavila ta naslovna strana, beogradski radiji su ko
ludi počeli da emituju njenu pesmu. Postala je veliki hit. Tek posle toga tu
mladu pevačicu i njenu pesmu „otkrili" su mediji u Zagrebu i njenom
Splitu. Ko je to bio? Reč je o Meri Cetinić i pesmi „Lastavica"
koja je i danas hit a Meri je postala popularna u celoj
Jugoslaviji. Kasnije mi se javila iz Nemačke da mi se zahvali jer su odmah
posle mog teksta zvali u Zagreb i počeli da forsiraju nju a pobednika Splitskog
festivala su potpuno ignorisali. "Lastavica" je prodata
u više od 100. 000 primeraka! Toliko o pameti žirija…Na žalost, ja se odavno
više ne bavim estradom a ni ovaj list za koji pišem nije u tom fazonu. U
suprotnom, Zoran Stanić bi već bio na naslovnoj strani, a dogodine, u
ovo vreme, postao bi najveća zvezda Prvog glasa Srbije! Ko razume
- shvatiće. A ko ne razume pouku - neka i dalje veruje licemernom žiriju.