O Đilas

 

Pljačka gradske kase Beograda fiktivnim pozajmicama i lažnim donacijama

 

Žuti je malo nervozan

 

U budžetu grada Beograda više nema sredstava. Prihodi su smanjeni, a rashodi su se uvećali nenamenskim trošenjem, odnosno direktnim krađama, tako da se socijalna pomoć isplaćuje sa najmanje tri meseca zakašnjenja, dok radnici gradske administracije ceo mesec nisu primili platu. Zbog besparice nekim predškolskim ustanovama preti zatvaranje, a Beograd bi mogao da postane prva evropska prestonica koja je otišla u stečaj.

 

Igor Milanović

 

Megalomanski i nepotrebni projekti gradonačelnika Dragana Đilasa doveli su Beograd u bankrot. Gradska kasa je prazna.

  Po budžetu za ovu godinu, Beograd stranim i domaćim bankama mora za glavnicu kredita i kamate da plati sedam milijardi dinara. Da bi se ovo realizovalo, opet po projektovanom budžetu za 2013, grad će morati da se zaduži za dodatnih 4,6 milijardi dinara, odnosno oko 40 miliona evra. Ukupna dugovanja grada na kraju 2012. godine iznosila su preko jedne milijarde evra, a u budžetu za ovu godinu planiran je deficit od dodatnih 3,9 milijardi dinara.

  Tako je grad ove godine suočen sa budžetskom rupom od 8,5 milijardi dinara, pa pošto će neutrošena sredstva iz 2012. godine, u visini od 184 miliona dinara biti prebačena u ovu godinu, ostaje "samo" još da se nađe nedostajućih 8,3 milijardi dinara.

  Problem je nastao zato što prilivi nikako ne prate dospele obaveze, tako da su zaposleni u gradskoj administraciji, njih preko 20.000, u aprilu faktički ostali bez plate. Dosadašnja praksa je bila da se prva polovina plate isplaćuje 15. u mesecu, a druga krajem meseca. U trenutku kada ovaj tekst nastaje niko od zaposlenih još nije dobio prvu polovinu. Zaposlenima je to stvorilo velike probleme, jer je ovo kašnjenje došlo potpuno nenajavljeno i neočekivano, tako da nisu imali mogućnosti ni da pokušaju da reprogramiraju sopstvene obaveze.

  U istovetnoj situaciji su i zaposleni u beogradskim opštinama, budući da one novac za plate dobijaju iz gradske kase koja je potpuno ispražnjena. U najgoroj situaciji su oni najsiromašniji - primaoci socijalne pomoći. Sva socijalna davanja su obustavljena, a naredne uplate se očekuju najranije za tri meseca.

  Pošto se rashodi i prihodi u budžetu planiraju unapred, praznina u kasi je nastala ili tako što ni jedna banka nije spremna da Beogradu da kredit, ili zato što je došlo do neočekivanih isplata. S obzirom da je pod sadašnjom vlašću Beograd dospeo faktički u dužničko ropstvo, uopšte ne bi čudilo da zaista nema nikog spremnog da pod iole razumnim uslovima Đilasovoj administraciji da novi kredit.

  Pre dve godine je grad Beograd (ne računajući javna preduzeća) bio zadužen 800 miliona evra, tako da se u međuvremenu prosečno godišnje zaduživao za po 100 miliona evra i tako dogurao do oko milijardu evra duga koliko ima danas. Po budžetskom planu s kraja 2011. za otplatu 800 miliona evra duga biće potrebno 26 godina, odnosno od 2012. do 2038, a najveća rata bi trebalo da bude plaćena upravo u izbornoj 2016. godini - 77 miliona evra, skoro isto kao i ove godine. Blaženi oni koji poveruju u ovu bajku kako će vlast umesto u kupovinu glasova birača novac da preusmeri u otplatu ranijih zajmova.

  Jedan od najvećih tereta, osim izdataka za plate zaposlenih u administraciji, za beogradski budžet predstavlja JKP Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd (GSP) koji iz sopstvenih prihoda jedva da pokriva 30 odsto izdataka, dok ostatak dobija iz gradske kase. Krajem 2012. kratkoročna zaduženja GSP-a iznosila su 1,3 milijarde dinara (što je oko 40 odsto ukupnih kratkoročnih dugova svih javnih preduzeća Beograda), a u međuvremenu su dodatno porasla. Po priznanju samog Dragana Đilasa, prihodi gradskog prevoznika u martu opali su za čak 20 odsto u odnosu na februar, a nedostajuća sredstva bi morala da budu nadoknađena iz budžeta.

  Uprkos ovakvim bilansima, rukovodstvo ovog javnog preduzeća, na čelu sa bivšim direktorom Kolubare (koji je tamo demonstrirao kako se krade) Nebojšom Ćeranom, ponaša se kao pijani baron. Iz dokumentacije dostavljene redakciji na primeru GSP-a odlično se vidi da je gradski budžet ispražnjen neočekivanim izdacima.

  Iz pisma koje je 25. aprila 2013. godine, predsednik sindikata Solidarnost Srbija Drago Jović predao Agenciji za borbu protiv korupcije, vidi se da rukovodstvo GSP-a obilnim donacijama i navodnim kreditima finansira dva reprezentativna sindikata i time kupuje njihovo ćutanje. "Već godinama GSP Beograd odobrava i isplaćuje donacije i pozajmice koje se nikada ne vrate, na šta je upozorila Državna revizorska institucija prilikom kontrole poslovanja", navodi se u pomenutom dopisu i nastavlja:

 "...Rasipanje budžetskih sredstava od strane direktora GSP na štetu je svih zaposlenih u preduzeću, obzirom da im dve godine nisu isplaćene jubilarne nagrade, zaposleni odlaze u penziju a mesecima ne dobijaju otpremnine, pa i doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje za 2010. godinu još nisu isplaćeni." Bez obzira na te činjenice, potkradanje se nastavlja.

  Odlukom broj 3650 od 29. marta 2013, potpisanom od strane predsednika Stanoja Đurića, Upravni odbor GSP-a odobrava isplatu 2,5 miliona dinara Organizaciji sindikata GSP (Samostalnom sindikatu) radi učešća na sportskim igrama komunalaca Beograda, realizaciju radničkih sportskih igara GSP-a i učešća na sportskim igrama Drumarijada.

  Ugovorom o donaciji broj 4618, sklopljenim 24. aprila 2013. između Nebojše Ćerana i predsednice sindikata Sloga GSP Mire Baste za tekuće poslovanje sindikata donirano je 300.000 dinara.

  Najčudniji je, međutim, ugovor između GSP-a i sindikata Sloga koji je neko potpisao u ime Ćerana i to nepoznatog datuma i bez delovodnog broja, čiji član 1 doslovno glasi: "Zajmodavac se obavezuje da na račun Zajmoprimca uplati iznos od 700.000 dinara (slovima: petstotinahiljadadinara) radi normalnog funkcionisanja Zajmoprimca". Koliko je zaista odobreno: 700.000 ili 500.000 dinara? U suštini je to nebitno, jer se po  pravilu ovakvi zajmovi nikada ne vraćaju.

  Ovakvih slučajeva ima na stotine i to ne samo u GSP-u, već u svim javnim preduzećima Beograda. Milioni evra se svakog meseca isplaćuju kao navodne donacije ili zajmovi koji se nikada ne vrate, na šta upozorava i Državna revizorska institucija, bez da je iko do sada reagovao.

  Ovako prikupljen novac delom odlazi u privatne džepove upletenih osoba, a delom odlazi na to da se odblokiraju računi Demokratske stranke. Pošto se članstvo pobunilo protiv odluke Predsedništva stranke da od svojih plata otplati dugovanja koje je napravilo bivše rukovodstvo za izbornu kampanju 2012, jedini izlaz Đilas je video u preusmeravanju para iz gradskog budžeta i to uz pomoć fiktivnih pozajmica i donacija putem kojih se pare peru. 

  Tako zbog lopovluka gradskih funkcionera ispaštaju stanovnici Beograda. Deca nemaju šta da jedu, jer njihovi roditelji ne primaju materijalnu pomoć. Velikom broju Beograđana struja je isključena i oni žive u mraku u 21. veku, jer im računi redovno stižu, ali zato prihodi kasne. Predškolske ustanove nisu u mogućnosti više ni plate svojim radnicima da isplate, niti da pokriju osnovne komunalne troškove, a kamoli da redovno plaćaju dobavljače koji snabdevaju njihove kuhinje u kojima se spremaju obroci za mališane...

  Beograđane njihova vlast ubija lagano, ali sigurno.

 

A 1.

 

Opljačkali i mrtve

 

  Zaposleni u Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd (GSP) pre više decenija osnovali su Posmrtni fond iz koga se isplaćuje deo troškova sahrane radnika i članova njihove porodice. Kako proizilazi iz prijave koju je grupa radnika GSP-a podnela Poreskoj upravi za grad Beograd (zavedena pod brojem 47-00-817/13) Fondom upravlja jedan od sindikata (Samostalni sindikat), mada se ne zna ko je i kada doneo tu odluku!

  Za poslednjih 30 godina članove fonda, a to su svi zaposleni u GSP-u, niko nije obavestio o njegovom poslovanju. Zato se ne zna ni kolike su uplate, ni koliko ni za šta se novac troši.

  Da novac odlazi nenamenski vidi se iz činjenice, ukazuju podnosioci prijave, da se često dešava da u Fondu nema para za hitnu pomoć nekom radniku, odnosno članovima njegove porodice.