Na nišanu
Kako je okončana borba protiv
korupcije i organizovanog kriminala
I Vučić postao milijarder, i žuti
mafijaši na broju
Mada je skoro četvrt veka zaštićen
poslaničkim imunitetom, Alaksandar Vučić od jednoga nikako nije mogao da se
odbrani, a to je sud javnosti. Čak i danas, uprkos njegovoj apsolutnoj kontroli
skoro svih medija u Srbiji, ukazuje se lice prevaranta, opsednutog vlašću i
novcem. Vučić je i više od toga! U pitanju je licemer, spreman na svaku
ideologiju i svaku izdaju, samo ako mu to donosi moć. Za godinu dana, od kada
vrši dužnost prvog potpredsednika vlade, razradio je mehanizam do sada
nezapamćene otimačine i tako sebi napravio imperiju, ali i armiju neprijatelja
koji mu to neće zaboraviti...
major Goran Mitrović
Prošle nedelje iz pritvora je pušten
vlasnik kompanije ''Delta'' Miroslav Mišković. Ukidanjem pritvora
gospodinu Miškoviću, praktično je okončana gromoglasno najavljena borba protiv
korupcije i organizovanog kriminala koju je, medijskom galamom, praćenom teškim
nasiljem i pretnjama Vučićeve kamarile, prvi potpredsednik Vlade Srbije najavio
i pre polaganja zakletve u Narodnoj skupštini Srbije.
Prevare Aleksandra Vučića su toliko
prozirna, da je i on sam sebi postao smešan, i nakon što je opelješio svoje
drugove iz vrha Demokratske stranke, odlučio je da sa njima uđe u koaliciju.
Obrazac njegovih prevare i nasilja, uvek je bio krajnje jednostavan. Prvo bi nahuškao,
poput besnih pasa, novinare dnevnih listova Informer i Kurir, koji
bi objavljivali tekstove koji su dolazili iz kabineta direktora policije Milorada
Veljovića i načelnika Uprave kriminalističke policije Rodoljuba Milovića.
Donosila ih je, i još donosi, Marija Nenić, ugovorni saradnik za mesije
Direkcije policije, inače poznatija kao novinarka TV B 92. Ona je od
ranije poznata policiji, zbog najtežih krivičnih prestupa, a napravila je kuću
na Voždovcu, na placu vlasnika kome se izgubio svaki trag, a zaključuje se da
je ubijen. I iz kabineta Aleksandra Vučića stizali su pamfleti. Blaćeni su oni
za koje se pouzdano znalo da imaju para. Smatra se da je akcijom rukovodio
Miodrag Rakić, velika Vučićeva ljubav, koji je i Aleksandra koristio za prljave
poslove Demokratske stranke. Danima bi Informer i Kurir pisali o
''žrtvi''.
A ''borba protiv korupcije'' počela je tipovanjem
žrtava. Na početku je prvi potpredsednik Vlade Srbije prigrabio sebi neustavna ovlašćenja.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić imenovao ga je za ''koordinatora rada
svih službi bezebednosti''. Svaka služba ima direktora, i njen rad je određen
zakonom, u kojem nema mesta za koordinatora rada svih službi bezbednosti.
Progon unapred osuđenih
Aleksnadru Vučiću se dopalo to što je i
njegova ljubav Miodrag Rakić bio sekretar Saveta za nacionalu
bezbednost, koji je, umesto predsednika Srbije, Borisa Tadića, čitao
izveštaje bezbednosnih službi, a iza Tadićevih leđa, koristeći se službama, a
naročito direktorom srpske policije Miloradom Veljovićem, prukupljao je informacije
o tajkunim, političarima, bankarima, novinarima, a kasnije ih je najsurovije
reketirao.
Pokazalo se, međutim, da direktor BIA i
direktori vojno-obaveštajnih službi nisu spremni da izvršavaju Vučićeve
zahteve. Na raspolaganje mu se stavio, tada odlazeći direktor policije Milorad
Veljović, koga je, po oprobanom receptu, Aleksandar Vučić javno optužio da je
uhodio njega i Nikolića, i da je pripremao atentate. Optužbe su, delimično,
barem što se atentata tiče, bile lažne. Vučić i Nikolić su danonoćno uhođeni po
nalogu Miodraga Rakića.
I ''tipovani'' mafijaši su napadani preko Informera
i Kurira, iz svih oružja. Licitiralo se koliko su bogati, da će pobeći,
da su uplašeni, da od Vučića drhte kao miševi. Za svaki slučaj, Aleksandar
Vučić je sprečio smenu tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića,
koji je postao lični Vučićev tužilac za svakodnevnu upotrebu.
Šabačkog tajkuna Miroslava Bogićevića,
vlasnika koncerna Farmakom MB i još dvadesetak povezanih preduzeća, koja
su zapošljavala oko šest hiljada radnika, Aleksandar Vučić je, preuzimajući
vlast prošle godine, u ovo vreme, optužio da je na ''kriminalan način'' kupio
udeo nemačkog koncerna WAC u dnevnim listovima Politika, Večernje
Novosti i Dnevnik iz Novog Sada. Pretnje gospodina Vučića su bile
opake. Ima da plati za to što je uradio, ispitaćemo odakle mu novac za
kupovinu, za koga je radio, grmeo je Vučić. Onda ga je, Miodrag Rakić poslao u
Šabac. I pao je dogovor. Bogićević ima debelo da plati Vučiću, u kešu, na ruke,
pod izgovorom da Aleksandar taj novac prosleđuje stranici!
Dve nedelje, koliko je bio na meti Informera
i Kurira, Miroslav Bogićević je potom ''amnestiran''.
"...Ne možemo da proganjamo
čoveka koji zapošljava šest hiljada radnika, i da u Mačvi stvorimo haos.
Gospodin Bogićević je morao da kupi listove, za račun Demokratske stranke, jer
je bio primoran..."- saopštio nam je gospodin Vučić, a ta odluka je
bila obavezujuća i za specijalnog tužioca i za direktora policije.
Gospodin Bogićević od januara meseca ne
isplaćuje šest hiljada zaposlenih u svojim preduzećima, a od 1. jula oni više
nemaju ni socijalno osiguranje. Upućeni tvrde da je Aleksandar Vučić Miroslavu Bogićeviću
skinuo i gaće! Opljačkao ga je, ne mareći za sudbinu šest hiljada radnika iz mačvanskog
okruga! Pri tom, Bogićevićeva mlekara otkupljuje mleko od seljaka, a on naplaćuje
i premije za mleko koje mu uredno doznačava ministarstvo Gorana Kneževića.
Među prvima se na Vučićevoj meti našao i
vlasnik kompanije Delta Miroslav Mišković. Njegovi listovi su lajali na
gospodina Miškovića, opisujući ga kao uplašenog miša. Nedeljama su ga lovili,
navodeći ga valjda da poljubi ruku Aleksandru Vučiću, i da plati otkupninu.
Izgleda, da gospodin Mišković nije želeo da se ponizi pred picoustim pederom. I
sam Vučić se javljao, otvoreno preteći Miškovićevoj porodici, što je bez
presedana u srpskoj istoriji, da potpredsednik Vlade Srbije javno nišani na one
koje će uhapsiti, jer to nije u delokrugu njegovih ovlašćenja.
I na kraju, uhapšen je prvo sin Miroslava
Miškovića, kao taoc, a potom i Miroslav. Na informativni razgovor pozivana je i
Ivana Mišković Karić i njen suprug Goran Karić. Napadi na kompaniju
Delta vođeni preko Informera i Kurira, a uz orkestriranu pratnju
drugih glasila, bili su zastrašujući. Očekivalo se da Miškovići budu streljani
bez priziva!
Kada je pritvor Marku Miškoviću zamenjen
kućnim pritvorom i kaucijom od pola miliona evra, Informer je saopštio ''šokantnu
vest" da je tužilac Miljko Radisavljević dao saglasnost da se nakon
završene istrage Marko brani sa slobode, bez da je tražio odobrenje od
direktora policije Veljovića i Aleksandra Vučića. Ko su njih dvojica, koji
odlučuju o toku istrage? Kada se svedu računi o Vučićevoj ''bespoštednoj borbi
protiv korupcije i organizovanog kriminala'', ostaje gorak ukus zla koje je
ostalo iza njega.
Ispitujući sporne privatizacije, po Vučićevom
nalogu, uhapšeni su službenici bez zaštite. Tako je kao vođa organizovane kriminalne
grupe koja je prodala smederevsku železaru Sartid, uz proviziju koja je
uzeta od 23 miliona dolara, optužen Nemanja Kolesar, šef kabineta pokojnog
premijera Zorana Đinđića. Za pljačke u Razvojnoj banci Vojvodine
uhapšeni su nižestatusni službenici banke!
"...Ja vodim računa o našima iz
Demokratske stranke"
Aleksandar Vučić se trudio da niko iz
vrha Demokratske stranke ne ode u zatvor! Direktno je sprečio hapšenje Olivera Dulića,
a u pritvoru je jedino bivši ministar Saša Dragin, koji u Demokratskoj stranci
nije pripadao kriminalnoj grupi.
Bez istrage su ostale su ostale pljačke u Telekom
- Srbija. Dok je na čelu ove kompanije bio Branko Radujko, iz nje je, na
račune šefova Demokratske stranke - Borisa Tadića, Dragana Đilasa i
njihovih marketinških agencija, prebačeno više od milijardu evra! I Vučićeva kamarila
je dobijala visoke apanaže, dok je bila na povodcu Miodaraga Rakića.
Istraga specijalnog tužioca vođenja je u
vezi pljačke nekoliko milijardi evra u Ministarstvu odbrane i SDPR
Jugoimport. I kada je preuzeo ministarstvo odbrane, prvi potpredsednik
Vlade i koordinator rada svih službi je pretio prstom i obećavao ''istragu do
kraja''.
Nekoliko dana po preuzimanj ministarstva
odbrane, Vučić dobija od direktora Jugoimporta SDPR 55 miliona
evra, i postavlja ga za državnog sekretara u Ministarstvu spoljne trgovine, kao
predstavnika Srpske napredne stranke!
Lajave novine kidišu na Dragana Šutanovca,
bivšeg ministra, ali sasvim dozirano. Vučić ih pujda, tek da od Šutanovca
inkasira desetine miliona, i pokaže mu kako ''brat moj, ja vodim računa o
našima iz Demokratske stranke".
Na meti Vučićevih medija nalazio se i
gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. On i ne krije da je za vreme ministrovanja
i rukovođenja Beogradom, zaradio oko 950 miliona evra, a upućeni veruju da je
reč o daleko većoj količini novca, stečenoj pljačkom, korupcijom i monopolom na
reklame u Srbiji. Ipak, Vučić je jasno stavljao do znanja da i takvog Đilasa
želi na vlasti u Beogradu. Kakav je, takav je, njegov je!
Kada je prošle godine Aleksandar Vučić
izabran za potpredsednika Vlade Srbije i ministra odbrane, tvrdio sam da je
njegov jedini cilj da zataška pljačka i pokrivanje pljačke. Naime, Vučić je
opsednut prikupljanjem novca i njegova ljubav prema Borisu Tadiću i njegovoj lopovskoj
družini je bezgranična.
Pre nekoliko godina, američka agencija Global
fajnenšel integriti (GFI) koja za interese vlade u Vašingtonu prati tokove
novca u zemljama koje su dužnici prema SAD, utvrdila je da je iz Srbije
je u periodu od od 2001. do 2010. nelegalno izneto više od 51 milijarde dolara.
Ekonomista Dragovan Milićević, inače bivši
državni sekretar u Ministarstvu trgovine, smatrao je da agencija GFI u
svojim izveštajima prati samo tokove novca preko bankovnih računa, a ne vrši
procenu koliko je para iz neke zemlje izneto u gotovini i na drugi način,
uveren da je ukupna suma iznetih sredstava daleko viša! Jer, ne radi se samo o
novcu zarađenom klasičnim kriminalom, već i onim koji je dobijen kroz korupciju
i utaju poreza. Tu su podaci dobijeni obračunavanjem manje fakturisanog od
stvarnog izvoza, ali i skupljeg uvoza preko "naduvanih faktura".
Srbija je, inače, na listi GFI, od ukupno 143 zemlje sa najvećim
nelegalnim novčanim tokovima, zauzela 16. mesto!
Završena je Vučićeva predstava
Aleksandar Vučić, najavljen kao ''beskompromisni
borac'' protiv korupcije i organizovanog kriminala je običan kriminalac, pederi
i provokator, koji je već dve decenije opsednu novcem, potrebom da bude u
javnosti, po svaku cenu.
Upitan šta je sa parama, a mislilo se na pomenutih 51.
milijardu, Aleksandar Vučić je, bez ikakvog stida i srama, odgovorio da
policija nema dokaza o tom novcu. Tako mu je rekao Veljović, i tačka! Zar da on
proganja Borisa Tadića i njegovu pljačkašku družinu, kada je od Borisa dobijao
desetine miliona evra, služeći mu kao paradni konj, koji je imao zadatak da plašeći
evropske zvaničnike svojom ekstremističkom, šovinističkom i zločinačkom
politikom, primorava gospodu iz Brisela da svim sredstvima podržavaju Borisa i
njegovu Demokratsku stranku!
Uvidevši da je zaradio i previše novca, da je
provaljena njegova lažna politika ''beskompromisne borbe protiv korupcije i
kriminala'', Vučić je, da bi sprečio Evropsku komisiju da utiče na srpske
vlasti da oslobode tutorstva sudove, tužilaštva i policiju, odlučio da narednih
meseci gladne građane zamajava pričom o izborima, o potrebi da on ''preuzme odgovorost
za budućnost Srbije''.
Ni njegove žrtve ne miruju. Krug oko Vučića počinje da
se zatvara. Mnoge je on ojadio za milione evra. Uzimao je novac obećavajući
oslobađajuću presudu Joci Amsterdamu, i onima koji su u pritvoru i ili na
poternici. Nije nikakva tajna da je Bogoljub Karić dao milione evra Vučiću i
njegovoj partiji, njegova partija ima i poslanike u Narodnoj skupštini Srbije,
a Bogoljubu se žuri da se vrati u zemlju. Platio je. Kako sada da to Aleksandar
opravda, ako ne novim izborima! Jovo, nanovo. Žestoki momci ne praštaju lako
onima koji su ih pravarili. A spisak prevarenih, koji čekaju Vučića, impresivan
je. Možda u istoriji Srbije Vučić i nije najveći lopov, ali je, nema nikakve
sumnje, najveći zaštitnik mafiji koja je opelješila Srbiju za preko 100
milijardi evra, dajući i njemu deo kolača za pružanje zaštite. Vučićeva
upotreba direktora policije, specijalnog tužioca za organizovani kriminal
Miljka Radisavljevića, i sudija posebnog odeljenja za organizovani kriminal
Višeg suda u Beogradu, sigurno će ući u istoriju beščašća. Verujemo da će svi
oni, uskoro, završiti na đubrištu. Vučićeva ''borba protiv korupcije'' završena
je. I njegov život ...
A 1.
I Cane mu je debelo platio
Aleksandru Vučiću su usta bila puna borbe
protiv korupcije i nezavisnosti pravosuđa. U stvarnosti je sve suprotno od
onoga što on kaže, a najbolji primer za to je slučaj Stanka Subotića Caneta
koji je nedavno dobio mogućnost da se sa slobode brani uz plaćanje kaucije.
Pozadinu svega toga objašnjava Tabloidov saradnik Đorđe Višekruna:
"...Sredinom decembra 2011.
zatekao sam se nekim poslom u prostorijama centrale SNS-a gde mi se obratio
jedan od najviših funkcionera te stranke, a danas i narodni poslanik u
republičkoj skupštini. Zamolio me je da ga mojim kolima povezem, jer je žurio
na aerodrom da uhvati let za Švajcarsku. Objasnio mi je da je on u stranci
zadužen za kontakte sa osobama sa poternica od kojih je uzimao novac za potrebe
SNS-a.
U Švajcarsku je išao da bi se sreo
sa Stankom Subotićem koji je obećao da plati veoma visoku donaciju SNS-u
kako bi mu bilo omogućeno da izbegne sudski postupak u slučaju da ta stranka
dođe na vlast. Drugi deo para je za Caneta trebao da plati srpski kontroverzni
biznismen Slaviša Purić.
Kada sam sledeći put došao u
centralu stranke, bilo je to 22. decembra 2011. godine, o ovom razgovoru sam
obavestio Aleksandra Vučića, uz reči kako bi trebao da obrati pažnju na to da
njegovi najbliži saradnici ne pričaju o takvim stvarima pred publikom. Složio
se samnom i o svemu obavestio Tomu Nikolića, takođe uz komentar da
saradnici treba da drže jezik za zubima, kada su u pitanju ovako škakljive
teme.
Vučić je tom prilikom na
jednoj ceduljici napisao broj svog privatnog mobilnog telefona i dao mi je sa
molbom da mu se obavezno javim u slučaju da se ovako nešto ponovi. Kao dokaz da
je sve ovo tačno prilažem cedulju sa Vučićevom rukom pisanim brojem telefona
koji je on tada koristio...".
GLOSA
Kada se svedu računi o Vučićevoj ''bespoštednoj
borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala'', ostaje gorak ukus zla
koje je ostalo iza njega.