Povodom
Uskoro će retki zaposleni u Srbiji, raditi
isključivo za svoje kolonijalne tlačitelje
Državu smo prodali, šta ćemo dalje?
Krajem juna naredne godine ističe rok za
završetak postupka restruktuiranja, kada će se i javno objaviti da gotovo
60.000 radnika ostaje bez posla. Svima njima će iz budžeta biti isplaćena
otpremnina, nepokretnosti preduzeća biće prodate budzašto, a zatim će stotine
miliona evra država da plati "stranim investitorima" kao subvencije
za otvaranje novih radnih mesta. Nema logike, ali ni para, međutim vlast se
pravi kao da je to najnormalnija stvar na svetu i već merka koja će javna
preduzeća po istom planu da gurne u ruke tajkuna. U međuvremenu, stvoren je
pravi međunarodni konzorcijum koji upravlja Srbijom kao jeftinom, ali korisnom
i zahvalnom kolonijom.
Igor Milanović
Pre jedanaest godina država je uvela restruktuiranje
preduzeća kao čarobni štapić kojim su trebali da budu rešeni svi problemi u
Republici. Danas u 175 preduzeća koja su još uvek u pomenutom postupku nalazi
se više od 55.000 radnika čija je sudbina izvesna, ali ne i srećna.
Šta tačno znači "restruktuiranje"
zakonodavac nije objasnio. Najvažniji i najviše osporavani detalj zakona je
pravo direktora preduzeća u restruktuiranju da sam odlučuje čija će
potraživanja da plati, a čija da ignoriše, pošto je prinudna naplata
onemogućena. Na taj način je stvorena mogućnost, koju su mnogi umeli da
iskoriste, da se pare odlivaju preduzeću nekog rođaka, a da se ostali računi ne
plaćaju, posebno ne oni prema državi. Kroz indirektne subvencije preduzeća u
restruktuiranju, odnosno oprost dugova za struju, vodu, komunalije, gas i
slično, država je godišnje izdvajala 750 miliona evra, odnosno za 11 godina je
na ovaj način svaki građanin Srbije pomogao propalu privredu sa prosečno po
nešto više od hiljadu evra.
Bez obzira na ovolike žrtve skoro
ništa da nije postignuto. Tako se, na primer, tokom postupka restruktuiranja u aleksandrovačkoj
Župi i Hemijskoj industriji Kruševac, broj radnika sa 1.085
koliko ih je bilo 2005. smanjio na samo 330 danas, a ni oni već godinama ne
primaju nikakvu platu. U decembru 2012. godine, Župa je svojim radnicima
isplatila drugu platu u toj godini i to zaostalu za decembar 2010, zahvaljujući
državnoj donaciji od 20 miliona dinara. Tokom nedavnog štrajka direktorka Snežana
Stojković je radnicima ponudila uvredljivih 10.000 dinara, odnosno po 5.000
za radnike na prinudnom odmoru!
Ništa bolje nisu prošli ni
radnici nekadašnjeg giganta "29. Novembar" iz Subotice. Posle
započetog restruktuiranja preduzeće je otišlo u stečaj i danas u njemu radi
samo 11 ljudi, računajući stečajnog upravnika i njegovu svitu.
Postoje i
drugačiji primeri, mada oni bukvalno mogu da se izbroje na prste jedne ruke.
Tako je subotičku fabriku vagona "Bratstvo" tokom postupka restruktuiranja
kupila slovačka "Tatrovagonka". U ovom preduzeću koje danas
uspešno posluje radi 250 ljudi koji zahvaljujući toj plati hrane svoje
porodice.
Državni
sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Aleksandar Ljubić tvrdi
kako je za sve preostale radnike u preduzećima u restruktuiranju obezbeđen
socijalni program koji predviđa 300 evra po godini staža. Gde će da se nađe
toliki novac za bezmalo 60.000 radnika ostaje tajna u koju je malo ko upućen.
Da radnike
očekuje odlazak na biro rada krajem juna 2014, kada ističe rok do kada
preduzeća u restruktuiranju moraju ili da budu privatizovana ili odlaze u
stečaj, vidi se i iz običnih statističkih podataka. U nekada društvenim
preduzećima na početku divlje privatizacije 2002. godine radilo je 680.000
radnika. Danas u istim tim, ali privatizovanim
preduzećima radi oko 286.000 ljudi. Očigledno je da je nemilosrdna vlast
žrtvovala 400.000 ljudi kako bi u privatizaciji zaradila mizernih tri milijarde
evra.
Negoslav Jovanović iz Industrijskog sindikata Srbije tvrdi kako je
država već odlučila da likvidira sva preduzeća koja nije uspela da
"oživi". Model je već poznat: država će na prodaju ponuditi akcije
propalih firmi koje će kupiti svima poznati lovci u mutnum. Onda će ovi novi
vlasnici izvršiti prenamenu zemljišta i na mestu fabrika očišćenih od radnika
nastaće stambeni objekti, a industrijska proizvodnja potpuno će nestati u
Srbiji.
Da bi uopšte neko preduzeće moglo da bude
privatizovano ono mora da bude oslobođeno dugova i radnika. Dugove država
otpisuje ili preuzima na sebe, a za radnike obezbeđuje socijalni program. Tako
će milijarde evra da budu potrošene kako bi neko mogao jeftino da se domogne
imovine restrukturisanih preduzeća. Pošto plati stotine miliona evra za
otpremnine radnicima, država novim, privatnim vlasnicima, plaća još više
stotina miliona evra za novootvorena radna mesta. Što bi naš narod rekao:
čupaju pa sade - ali sve to preko grbače osiromašenog naroda.
Skidanjem naziva "preduzeće u restruktuiranju"
nestaje i zaštita od poverilaca koju su te firme uživale poslednjih 11 godina.
U Ministarstvu finansija već uveliko rade na proceni načina privatizacije
preostalih 175 preduzeća u restruktuiranju koja su podeljena u pet grupa. Sva ta preduzeća su u
međuvremenu dobila naloge od države da urade plan socijalnog programa.
Prva u stečaj
odlaze preduzeća koja godinama nemaju nikakvu proizvodnju. Radnici "druge
grupe preduzeća", čija će imovina biti stavljena na prodaju, a rok za
kupce je kraj ove godine, imaju pravo na socijalni program ako ne budu želeli
da pređu kod novog poslodavca. Ali, nema te matematike koja bi omogućila
isplatu socijalnog programa u slučaju odlaska u stečaj, upozorava Ljubić iz
Ministarstva finansija.
U "treću
grupu" spadaju kompanije koje sada dobro funkcionišu, ali imaju neke
probleme od ranije, poput RTB Bor, i njima će država pomoći reprogramiranjem
obaveza. U "četvrtoj grupi" su one firme čiji će problemi biti rešavani
privatizacijom ili pronalaženjem strateškog partnera. "Petu
grupu" čine manje firme, s najmanjim brojem radnika, kao i delovi
pojedinih firmi iz bivše Jugoslavije i sa Kosova i Metohije.
Sve u svemu,
do kraja juna naredne godine u nezaposlene će otići još oko 60.000 ljudi sa
veoma neizvesnom mogućnošću da na njihovo mesto dođu drugi ljudi.
Potpredsednica
vlade Suzana Grubješić najavila je nedavno da će javna preduzeća u
međuvremenu otići u restruktuiranje, što znači da se već sprema njihova
privatizacija. Među pomenutima nalazi se i "Srbijagas", mada direktor
Dušan Bajatović tvrdi da sa time nije upoznat.
Ekonomista Mlađan
Kovačević upozorava kako je Srbija već kolonizovana i dodaje:
"Počeli smo da prodajemo i zemlju. Polako postajemo ekonomska kolonija
više zemalja, što će biti još izraženije ako prodamo Dunav osiguranje, Telekom,
Aerodrom Nikolu Teslu... Tada više nećemo držati nijedan državni resurs."
Moguće da je
upravo to i cilj onih koji sa jedne strane gase preduzeća u restruktuiranju i
bez prihoda ostavljaju više desetina hiljada radnika, a sa druge strane u taj
proces bez prestanka guraju nova preduzeća i njihove zaposlene.