Razaranje
ta stoji iza navodnog ugleda
slikarke kolonije Deliblatski Pesak
ivot i poroci u
kulturno-popravnom zatvoru
Ko je pokuao telefonom da naru่i sadraj ่lanka. Ko je preko
crvenog dresa SKJ navukao jarko uti. ta je pan่eva่ko Potemkinovo selo. Kako
je pan่eva่ki KPZ
volebno transformisan u teto่insko udruenje gra๐ana. Na ta ๆe grad Pan่evo u ovoj godini straๆiti milion dinara otetih
od poreskih obveznika. Gde se svakodnevno na vruๆini
่vari preko 1000 slika. Ko je doajen kolonije Deliblatski
Pesak. Gde se godinama organizovalo veliko dranje. Kakav je kulturno
umetni่ki program organizovan tokom
ranijih likovnih kolonija. Ko su Stojanove robinje. Ko je jeo biber i kako je deljeno
meso dobijeno od sponzora.
Stanislav ivkov
Tokom pripreme teksta objavljenog
u prolom broju Tabloida to preko mejla a to preko telefona javilo se vie gra๐ana da ukae na brojne zloupotrebe u kulturi o kojima piemo veๆ skoro tri godine. Me๐utim,
telefonom se javio i nekadanji pan่eva่ki drug a sadanji gospodin demokrata Stojan Bokov da skrene panju autoru ovog teksta da
je ่uo da se sprema tekst o njegovoj malenkosti
i da dobro vodi ra่una ta pie.
Tirada je momentalno prekinuta, a
doti่nom drugu vrlo eksplicitno re่eno gde da ide i ta tamo da radi jer su,
barem za ovog autora, vremena telefonskog naru่ivanja
tekstova pluskvamperfekat, odnosno davno prolo vreme, dok je sa druge
strane, isti taj drug nekadanji vrlo crveni dres sa
sve petokrakom zamenio utim. Naravno usledilo je
malo istraivanje koje je samo potvrdilo da
svaka stvar ima i dva lica, jedno uglancano, iza kojeg se krije drugo, mnogo
mra่nije koje samo odslikava totalno
uruavanje kako drutva, tako jo vie njegove kulture to
se uveliko ubrzalo zavretkom doba komunisti่kog jednoumlja i pokuajem stvaranja demokratskog
poretka u kome bi najnormalnija stvar bila demokrati่nost javnog komuniciranja, odnosno pluralizam
miljenja i ostvarivanje prava medija na objavljivanje istine, u ovom slu่aju o pravom Potemkinovom selu be่aๆa, samovolje, bahatosti i
lopovluka.
Podseๆanja radi, Potemkinova sela su fraza koja ozna่ava neto to u stvarnosti ne postoji, veๆ postoji samo kao privid i opsena. Ova metafora nazvana
je po ruskom vojskovo๐i i knezu Grigoriju Aleksandrovi่u Potemkinu, koji je u vreme Rusko-turskog rata 1789 -1792.
postao namesnik novoosvojenih krajeva (Krim) i priobalje Crnog mora. Potemkin
je tada po opustelim stepama june Rusije du puta kojim je carica
Katarina II sa svojom pratnjom trebala da pro๐e
lana sela sa lanim seljacima lanim pastirima i lanim
stadima koja su premetana po potrebi ่ime je obmanuo caricu Katarinu II koja je prolazeๆi tuda 1787. na svom putu za Krim, videla lanu sliku
brze i uspene obnove kojom je rukovodio Potemkin. Potemkinovo selo o kome je
re่ je parazitsko udruenje gra๐ana zvani่no poznato pod imenom Kulturno
prosvetne zajednice Pan่evo u Pan่evu a u iroj javnosti poznate kao
Kazneno-popravni zavod koja predstavljaju pravi izmetastazirani
karcinom, bolje
re่eno zaostali relikt socijalisti่kog
samoupravljanja koji nanosi nemerljivu tetu finansijama, kulturi
i ugledu grada, a istovremeno predstavlja najordinarniji atavizam, odnosno
sli่nost sa precima, u ovom slu่aju vrlo ideoloku pri ่emu po pravilu do izraaja najvie do๐u najgore osobine.
Prvobitno osnovana kao prava
socijalisti่ka tvorevina, KPZ Pan่evo na voleban na่in u me๐uvremenu je preregistrovana
pod visokom zatitom utog preduzeๆa kao udruenje gra๐ana ่ija je delatnost ostalih organizacija na bazi u่lanjenja sa ciljem kulture, umetnosti i razvoja
amaterskog stvaralatva!
Naravno predsednik i lice ovlaๆeno za zastupanje je pan่eva่ki doivotni drutveno-politi่ki radnik gospodin drug Stojan
Bokov, po profesiji pravnik. O tome
koliko je pan่eva่ka
KPZ poznata po "prosveๆivanju" stanovnitva najbolje govori slu่aj
likovne kolonije Deliblatski pesak koja je idealni primer teto่instva i lopovluka. Naime,
iako ovu manifestaciju grad Pan่evo decenijama pomae na vie na่ina finansirajuๆi rad kolonije (500.000
dinara u 2012. godini, 734.000 u 2013. godini samo za odravanje kolonije i to sa sledeๆim trokovima : 170.000 dinara
za materijal za slikanje, 70.000 dinara za opremanje nastalih slika , dakle oko
40 mazarija, 90.000 dinara za izradu kataloga izlobe, 189.000 ishranu u่esnika odnosno 8591 dinar
po osobi, zatim sitnicu od 45000 dinara za prevoz na relaciji Pan่evo -Devoja่ki Bunar - Pan่evo od svega 72 kilometra povratne vonje za koju bi po ovome trebalo potroiti 300 litara najskupljeg goriva , za elektri่nu energiju za desetak dana sitnicu od 60.000 dinara, to ako se uprose่e cene vie i nie tarife iza๐e oko 6200 kilovata, odnosno preko 600 kilovata dnevno te
naravno premija osiguranja od svega 110.000 dinara a veliko je pitanje ko se i
za koji slu่aj osigurava, da li moda ostarele i odrtavele slikarske kee od sr่anog udara ili loga prouzrokovanog prederavanjem,
lokanjem ili upotrebom vijagre, moda za slu่aj vaginizma kod nimfomanki...
Ide Mile, pia
Magistratom...
Sve u svemu, sam grad Pan่evo, naalost, osim trivijalnih
izlobi, od kolonije nema ama nijednu
jedinu korist jer sve slike, osim nekoliko koje slue kao ukras u zgradi Optine,
zavravaju ili zabunkerisane u totalno
neuslovnom depou kolonije u nekadanjim prostorijama PSS-a u
ulici Dimitrija Tucoviๆa 3/I gde se danima,
nedeljama, mesecima a sada veๆ i godinama ่vare nezatiๆene od sunca i vruๆine, ili u privatnim
rukama.
O velikom ugledu i jo
veๆoj poseๆenosti ovakvih izlobi najbolje govori ่injenica da je od 27 juna pa do 17. jula ove godine
trenutno otvorenu izlobu slika sa prologodinje kolonije pogledalo
svega 195 posetilaca od ่ega 150 na otvaranju to samo po sebi potvr๐uje
staru pan่eva่ku
praksu da se na otvaranjima naj่eๆe nakupi gomila zazjavala koja do๐e da se ogrebe o koktel, te masa snobova koji dolaze ne
da vide izlobu nego da budu vi๐eni na otvaranju. O tome koliko je ova manifestacija
zapravo bizarna najbolje govori ่injenica da je decenijama
rukovodilac kolonije bio pan่eva่ki dozlaboga netalentovani opskurni i izvikani slikar Mile
ะor๐eviๆ, u javnosti poznatiji
kao Mile Mazalo, koji naprosto nije u stanju da naslika pravu liniju, notorni
grubijan koji uopte nema diplomu Likovne
akademije, koji je zbog toga 1971 godine najuren iz pan่eva่kog muzeja, samoproglaeni restaurator slika najvie
poznat po pijanstvu , bahatosti, brojnim skandalima, a o tome ko je i ta je ะor๐eviๆ najbolje govori i primer
kada se "proslavio" urinirajuๆi usred hola zgrade Magistrata
samo zato jer je jedan sastanak u vezi primopredaje likovne zbirke Kazneno
popravnog zavoda potrajao nekoliko sati!
Naime, nakon promene vlasti
1997. tadanja resorna odbornica za kulturu pokojna Borislava Kruka
pokuala je da zavede red u totalni
haos koji je vladao u vreme SPS-a, a kada su nevi๐ene
koli่ine novca upumpavane u Kazneno
popravni zavod te, se stoga prestalo se sa finansiranjem ovakvih Potemkinovih
sela. Tada je tako๐e bilo planirano da organizaciju
same kolonije preuzme sama gradska uprava a da postojeๆi fundus slika preuzme Narodni Muzej ่emu su se pre svega opirali drug Bokov i gospodin Mazalo poto
bi time izgubilo kontrolu nad zlatnom kokom odnosno organizovanjem trivijalnih
izlobi po Srbiji a verovatno i dilovanjem
slika o ่emu svedo่i ่injenica da svojedobno
ustanovljeno kako su navodno nepoznate osobe u navodno nepoznato vreme iz
fundusa kolonije razvukle deo slika sa prvih kolonija ่ime je ova zbirka osakaๆena.
Poto
je pokojna Kruka bila ่lan DSS-a tadanji sekretar KPZ drug
Stojan Bokov je pothitno preao u DS kako bi po politi่koj
liniji zatitio ovu parazitsku organizaciju
od koje, umesto grada Pan่eva, jedinu korist imaju
drug Bokov i bulumenta parazita oko
njega. Tako su glavni zatitnici druga Bokova i bulumente postali upravo isti oni koji su se kleli
u demokratiju busajuๆi se u agipropovske grudi
uz parolu KPZ mora preiveti.
Podseๆanja radi, drug Bokov je svoj meteorski samoupravlja่ki uspon zapo่eo kao vrlo istaknuti
lokalni drutveno politi่ki radnik , najpre kao direktor Doma omladine Pan่evo koji je kako je sam rekao osnovan sticajem
okolnosti, a ideja je bila prisutna desetak godina u okviru Komiteta omladine.
Kao direktor, Bokov je u Domu omladine proveo ่etiri godine a koncepcija Doma se bazirala na nekoliko
pravaca ่iji je cilj bio da
zadovolje opte kulturne potrebe - da
se podsti่e omladinsko stvaralatvo i da se organizuju omladinske zabave. Me๐u manifestacijama iz tog vremena treba podsetiti na
festival FAM -film i akcija mladih koji je recimo bez ikakvog suvislog
koncepta u uzastopnim ve่erima prikazivao Poslednje
krike iz savane i Odiseju 2001, a drug Bokov je te 1978. godine
ostao zapamๆen po javno izre่enom pitanju ta ovde svake ve่eri neko neto treba da drkelja...
Crvena nimfomanka na
kuhinjskom stolu
Drug Bokov je osamdesetih godina bio ่lan raznoraznih radnih grupa koje su zavodile red po pan่eva่kim ๆelijama SKJ o ่emu svedo่e brojni sa่uvani zapisnici pa tako
saznajemo da se drug Bokov u partijskoj ๆeliji jedne pan่eva่ke ustanove bavio obaveznom dopunom procene da bi ona
to realnije odslikala stanje, te da u proceni nema mnogo samokriti่nosti jer se direktoru pripisuje konzumiranje
alkohola u radno vreme pa bi mogao da obrazloi svoj stav mada je to vrlo
neprijatno. O tome da su mnogi alili za starim dobrim vremenima najbolje
govori svojedobna izjava Mileta Mazala koji je mrtav hladan izjavio da su se
stvari tako drasti่no promenile da je to
strano. Nekada su svi voleli Koloniju, pare si mogao da na๐e gde si hteo. Sad, ่ujemo od Stojana Bokova: za 100.000 mora da moli, da kukumav่i, niko nema para. Jer kad su privatnici dohvatili
stvar... Oni ่uvaju pare! Sve se
promenilo, jako se promenilo!
Naravno da su se stvari promenile
i to iz vrlo prostog razloga jer je veๆ i vrapcima na grani
odavno bila poznata ่injenica da je u tzv
zlatno doba likovna kolonija bila idealno mesto za zajedni่ki boravak slikara i slikarki, mueva, ena, valerki, valera, kumova i kuma,
drutveno -politi่kih radnika, kulturtregera, uz koje su se naprosto lihtali svi oni koji su eleli
da se ogrebu o besplatan slikarski materijal: platna, ่etke, boje, hemikalije, a istodobno da dobiju dabe smetaj, hranu i piๆe i to u lukulovskim koli่inama.
Da se ova tradicija nastavlja ubedljivo govori cifra od 189.000 dinara koju je
organizator za potrebe tradicionalnog velikog dranja
dobio od grada Pan่eva ne ra่unajuๆi tu brojna sponzorstva
koja su ่esto realizovana u naturi, odnosno
u kubicima mesa i gajbama piva, vina i rakijetine.
Poto
se kraๆom analizom ove cifre ustanovilo
da je za svakog u่esnika zvani่no za desetodnevni boravak predvi๐ena sitnica od svega 8.591 dinar, iz toga proizilazi da
bi svaki u่esnik kolonije dnevno mogao da prodere kilogram mesa, ali poto
ipak treba voditi ra่una o zdravlju, u่esnicima ๆe sigurno nutricionisti
prirediti adekvatan meni: recimo za doru่ak pe่ene eve i kroasani punjeni tartufima
i gorgonzolom, za marendu njoke sa ugom od pargli i dalmatinskog pruta,
za ru่ak gurmansku pljeskavicu od 25 ๆevapa i ๐uve่ kao prilog, Waldorf salatu , reform tortu i buhtle, za
popodnevnu uinu pala่inke u atou od belog vina, a ve่era bi sigurno podrazumevala biftek na aru, pe่eno prase, meanu salatu, krempite i ampite
uz obavezni te่ni deo sa่injen od pti่jeg mleka i sponzorskog
izbora vina, piva i vatrene vode, nakon ่ega bi po่eo kulturno umetni่ki program u reiji samih u่esnika. Naime Mile ะor๐eviๆ Mazalo, samoproglaeni spiritus movens Deliblatskog
peska", rekao je da je krajem ezdesetih i po่etkom sedamdesetih to
bila jedna od najboljih kolonija u bivoj Jugoslaviji. U to vreme Pe่ara nije bila mesto
okupljanja samo vrhunskih likovnih umetnika, nego i knjievnika, glumaca i muzi่ara. Preko dana su likovnjaci slikali, a uve่e se odvijao bogat kulturno-umetni่ki program.
O tome ta je sve u zlatno doba
podrazumevao taj bogat kulturno umetni่ki program najbolje govori svakojako blesavljenje u ่emu je prednja่io veๆ pomenuti Mile Mazalo koji je recimo ostao zapamๆen po tome to je paradirao okolo sa nitovima pomorandi stavljenim preko o่iju. Poto se tokom ovog bogatog
kulturno umetni่kog programa sukcesivno smanjivao
procenat tragova krvi u alkoholu pojedinih u่esnika, dolazilo je do brojnih bizarnih scena pa je ostao
zapamๆen slu่aj kada je jedan samouki akvarelist pred svima po่eo da lupa amare svojoj eni ne bi li je oterao u Pan่evo kako bi se na miru posvetio preparatorskim radovima
na novoosvojenom enskom eksponatu. Tako๐e je pre nekoliko godina jedan zvani่no prethumni slikar volebno
oiveo ne bi li izvrio preparatorske
radove na nekim holan๐ankama koje su beale od njega kao ๐avo od krsta. Ina่e javna je tajna da je me๐u
dugogodinjim gostima ove ovako ugledne
slikarske kolonije bila jedna kvazi uprepodobljena Genofefa, a nezvani่no jedna od najpoznatijih pan่eva่kih nimfomanki, ina่e po vokaciji vrlo crvena drugarica, koja neto ba nije mogla da se pohvali
nekom naro่itom lepotom ali je taj
nedostatak u skladu sa poslovicom iza Mire sto ๐avola vire nadokna๐ivala na drugi na่in.
Tako je svojedobno, jedan danas
pokojni slikar, upitan kako moe da vri preparatorske radove kada je doti่na tako runa, mrtav hladan odgovorio:
nema problema, navu่em joj jastu่nicu preko glave pa ne gledam! Ista ta dama je tokom jedne
druge kolonije bila najpre uhvaๆena in flagranti
sa kelnerom i kuvarom na stolu u kuhinji zgrade kolonije.
Stojanove robinje u
Ruskoj bolnici
Neupuๆenima je malo poznato da je zgrada u kojoj se odrava kolonija, svojedobno sagra๐ena kao odmaralite Dravne bezbednosti koja je svoju zgradu stavljala na
raspolaganje za vreme trajanja kolonija. Me๐utim na neki voleban na่in, Dravna bezbednost se odrekla svog prava koriๆenja zgrade i to tako da ju je ustupila ni manje ni vie Kazneno popravnom zavodu Pan่eva to dobija svoje logi่no objanjenje iz prostog razloga
jer do danas nikada niko nije demantovao pri่u koja krui po gradu da je drug Bokov
zapravo bio i ostao radnik DB-a!
to se ti่e radnih prostorija, Kazneno
popravni zavod je veๆ decenijama smeten u zgradi nekadanje Ruske bolnice,
odnosno sadanjem Domu omladine gde koristi
dve poveๆe prostorije od jedno 50 kvadrata
za koje uopte ne plaๆa nikakvu zakupninu a tek odnedavna se KPZ smilostivio da
makar participira u plaๆanju reijskih trokova. Ina่e u tim prostorijama uglavnom sede tzv Stojanove
robinje odnosno studentkinje koje su za tzv. volontiranje plaๆene vrlo slabo, a ่esto i nikako, (recimo
6.000 dinara za pola godine) zbog ่ega ih zaposleni u Domu
omladine kao i drugi korisnici prostorija u toj zgradi s pravom nazivaju Stojanovim
robinjama poto doti่ni verovatno smatra da svako treba da se smatra vrlo po่aๆenim to mu je uopte pruena prilika da, makar i dabe,
sara๐uje sa jednom tako eminentnom
kulturnom organizacijom poput KPZ-a a koja bi trebala da predstavlja trajnu
vrednost pan่eva่kog
kulturnog ivota.
Ovde se sa pravom postavlja
pitanje ta je to i kakva je to trajna
vrednost o kojoj se sme govoriti samo sa strahopotovanjem,
a pravi odgovor na takvo pitanje dao je najveๆi
svetski dirigent Sergiu Celibidache koji je upitan za Herberta fon Karajana
izjavio da je Karajan trajna vrednost podjednako kao i Coca cola s tim to se Coca cola daleko lake guta i ne zahteva gomilu para, limuzinu, kamarilu i sve่anu ve่eru...
to se ti่e velikog dranja u koje se redovno pretvarala kolonija, odavno je
poznato da je odravanje likovne kolonije Deliblatski pesak zapravo idealan
paravan za nenamensko troenje para, to je pre desetak godina i potvr๐eno kada je finansijska inspekcija utvrdila da je prema
ra่unima kojima su pravdana dodeljena sredstva, za 15
dana trajanja kolonije potroena sitnica od
svega devet kilograma bibera u zrnu, to je Mile Mazalo objanjavao time da su mievi krali i jeli biber
dok su im suze ile na o่i!
Ina่e
pod vidom sponzorstva ่esto su nabavljene nesluๆene koli่ine svakojake hrane i piๆa, a o tome ta se i kako radilo
najbolje govori slu่aj kada je pan่eva่ka mesara Mala Srbija
za potrebe odravanja Kolonije poklonila toliku
koli่inu mesa da je veliki deo
podeljen zaposlenima u Kazneno popravnom zavodu, kao deo plate u vreme hiperinflacije!
Me๐utim i tada je do izraaja dola prava demokrati่nost druga Bokova pa je meso deljeno, ne prema broju ่lanova porodice zaposlenih, veๆ prema visini plate! Tajko je drug Bokov sebi dodelio najvie mesa jer ima najveๆu platu a najmanju porodicu. Bilo bi tako๐e jako zanimljivo kada bi se neka od nadlenih slubi, recimo finansijska
policija i poreska inspekcija pre svega, malko zainteresovala i proverila
recimo gde sve Kazneno popravni zavod, osim u nekadanjoj Privrednoj banci Pan่evo,
ima otvorene ra่une i sa kojih ra่una i prema kome se vre najveๆi transferi novca. Druga slu่ajnost koja je dosta simptomati่na je ่injenica da drug Bokov veๆ godinama ide na more
odmah nakon zavretka slikarske kolonije, pa bi
stoga bilo jako zanimljivo videti kome se sve i kolike dnevnice isplaๆuju za vreme trajanja kolonije, pre svega zbog ่injenice da je Devoja่ki bunar, deo Pe่are u kojem se odrava kolonija udaljen svega 36 km od Pan่eva, a puna dnevnica od 2500 dinara po zakonu se ne isplaๆuje za slubena putovanja ka odreditima bliim od 50 km.
Meny sa kanibalskim piktijama
to se ti่e dodele sredstava od
strane grada Pan่eva, potrebno je naglasiti da je
za 2013 godinu Kazneno popravnom zavodu dodeljeno jo 200. 000 dinara zbog navodne obrade novih slika u zbirci
KPZ. O่ito je neko u komisiji za dodelu
sredstava bio slep, gluv i nem kada je ovako neto
omoguๆeno jer je vie nego o่igledno da ๆe i ovde doๆi do prepumpavanja para
na pitaj boga ta. Naime, poznato je da zbirka
slika sa kolonije broji oko 1200 radova od kojih je pre desetak godina najveๆi deo kao tezgu muzeoloki
obradila jedna od kustosa Muzeja savremene umetnosti iz Beograda. Pod
pretpostavkom da ima 200 neobra๐enih slika, postavlja se
pitanje koliko je vremena potrebno da se urade sve potrebne radnje pri obradi:
uzimanje dimenzija, fotografisanje, popuna rubrika u kartonu predmeta (ako se
uopte popunjavaju) i upisivanje
podataka u inventarnu knjigu (ako uopte postoji).
Poto
je re่ isklju่ivo o novim radovima za jednu sliku ne treba vie od pola sata uklju่ujuๆi tu i njeno uzimanje i vraๆanje
sa improvizovanih polica, iz ่ega proizilazi da bi za
pretpostavljenih 200 slika bilo potrebno najvie
100 sati, odnosno neto vie od polovine satnice jednomese่nog radnog vremena za koje ๆe
samo u 2013. godini grad platiti sitnicu od svega 200.000 dinara a zauzvrat neๆe dobiti nita. Struktura same zbirke
ti่e je pri่a za sebe, jer se tamo
osim radova doista eminentnih slikara poput Stojana Trumiๆa, i Dobrivoja Vojnoviๆa, tamo nalaze i kojekakve mazarije, a da bi se realiti
ou Veliko dranje realizovao do kraja
trebalo bi ovako eminentnu slikarsku koloniju obogatiti prisustvom Marinu
Abramoviๆ da raznorazna krabala i mazala nahrani svojoj ่orbicom od smrdljivih kostiju, gosn Zorana Todoroviๆa da meny obogati kanibalskim piktijama a tako๐e da se pobrine za higijenu u่esnika sa svojim kanibalskim sapunom za pranje ruku, kao
i za njihovo zdravlje donoseๆi za preparatorske radove
na enskim eksponatima ๆebad od ljudske kose. Jedino ostaje nejasno ko bi trebao
da se pobrine o kriminalu. Da li moda uto preduzeๆe?