Uvodnik
(Pr)osudite sami
Uskliknimo s ljubavlju
Milovan Brkić
Na Svetog Savu baš je bilo hladno, osam
stepeni ispod nule. Većina puteva nije očišćena, nedostaje so, mehanizacija
nije ispravna, ili se još ne zna u čijem je vlasništvu.
Sto hiljada domova je u mraku. Vlasti su
im isekle struju. Još desetine hiljada stanova čeka na isključenje. Privatni
izvršitelji su, uz punu saradnju Republičkog penzionog fonda, stavili zabranu
na isplatu dugovanja za komunalne račune. Prikopčali su se na mizerne iznose penzija,
i uzimaju dve trećine. Sisaće dokle god su penzioneri živi, jer dug nikada ne
mogu otplatiti. Većina nesrećnika od te penzije hrani nezaposlene sinove,
snaje, pa i unuke...
Na Svetog Savu, dan kada se kliče ljubavi,
venčanja neće biti. Samo sahrana. U Srbiji, ni na današnji dan nema razloga radovanju.
Beskućnike ne zbrinjavaju, oni umiru od
studeni, ćutke i u mukama. Na današnji dan ne rade ni kuhinje za siromašne i
gladne. Socijalna pomoć nije isplaćena. Trudnice i majke na porodiljskom uzalud
čekaju da prime nadoknadu. Nema je.
Ove nedelje zatvoriće se, najmanje,
hiljadu samostalnih radnji, bakalnica, berbernica, pekara, toliko ljudi će
ostati bez posla, a još najmanje trista hiljada njih nije primilo ni decembarsku
platu.
U bolnicama je kao u košnicama. Bolesni
čekaju u red satima. Lekova nema, ili ima, ako ima skupi su. Ko da na ovoj skupoći
kupi čaj, limun ili voće?
Pijace su prazne, tezge pune, seljaci izneli
svoj znoj, samo kupaca nema. Stvarno nema!
Policajci su neobučeni, pocepane odeće,
cipela. I oni su gladni, da gladnije ne može biti.
Škole danas ne rade. Održava se, ponegde,
priredba, ali nikome do veselja nije.
I crkve su poluprazne na današnji sveti
dan. Ljudi sveštenicima više ne veruju. Nemaju ništa zajedničko. Oni odvajaju
od usta da kupe sveće i daju prilog, a sveštenici, uglavnom bezbožnici, dolaze
u crkvu u najskupljum džipovima, osorni. I patrijarh Irinej je takav.
Nedostojan bilo kakvog poštovanja. Rasprodaje Isusove ideje, za velike pare.
Ali, na Svetog Savu, ako gledate srpske
televizije i čitate srpske medije, lakne vam, za trenutak. Samo za trenutak,
dok se ne vratite u stvarnost, dok ne uđete u autobus, iz kojeg promrzle nesrećnike
izbacuju kontrolori, jer nemaju novca da plate gradski prevoz, da ih odveze do
lekara.
A sa te-ve ekrana cerekaju se
voditeljke-kurvice. Svaku od njih, uoči nastupa objavljuju, oblači butik taj i
taj. Bože, i Sveti oče Savo, kako je lepo živeti u Srbiji, ako samo čitate
Politiku, Blic, Informer...., ako gledate RTS, TV Pink, B 92... Istina,
često se gledalac i prestravi kada počnu i da sa te-ve ekrana da ruže narod. To
čine vođe stranaka, nevladinih organizacija...
Na Svetog Savu klikće i predsednik Srpske
napredne stranke. On je tvrdo uveren da će građani, ovako srećni, koji žive u
srećnoj zemlji (kako i narod i državu opisuju mediji koji stenju pod njegovom
šapom) njemu dati pun mandat. Vladaće samo njegova stranka, a on već
surovo vlada njom. Pa ko preživi, nek preživi. Pre drugog rata na političkim
skupovima se pevalo - Ko je siroma, jebi ga oma! To je i mera Vučićevog
života i njegove politike.
On je surov, brutalan, skinuće nam gaće, i
moraćemo da se naguzimo njegovim šeicima koje dovodi da nam i oni otmu deo
zemlje, suvereniteta, da nam uzmu veru za večeru.
Ako zaista građani zaokruže Vučića,
ubuduće nećemo pevati - Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi....
Sa džamija će pevati hodže, a na
televiziji će crkveni hor recitovati - Uskliknimo s ljubavlju, svetitelju Aci.
A od slobode nas tako malo deli. Ili naš
glas, ili novi Apis!